Dr Geri Voren: JOD sprečava širenje virusa – Ovo su najbolji izvori joda u hrani
Jod je neophodan za rad štitaste žlezde, koja reguliše metabolizam, od čijeg pravilnog rada zavisi ceo ljudski Imunološki sistem. Odavno je poznato da je jod neophodan za pravilno funkcionisanje našeg organizma, ali ono što ne znaju svi, jeste da je jod mineral koji ubija bakterije, viruse i gljivice.
Dr Geri Voren, glavni istraživač prestižne američke kompanije SAIC u svom radu “Unos joda za smanjenje prenosa Covida-19 i smrtnosti od Covida-19” objavljenom u publikaciji “Research Gate”, ukazao je da dnevni unos maksimalno preporučenih količina joda dovodi do apoptoze- ćelijske smrti ćelija zaraženih virusom, sprečavajući njegovo dalje širenje.
Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe jednostavno povećavanjem dnevnog unosa joda na 30 mcg/kg u skladu sa preporukama Svetske zdravstve organizacije – WHO.
Sada je najvažnije voditi računa o zdravlju, zdravo se hraniti, ojačati imunitet i sprečiti ponovno širenje virusa vakcinacijom.
Takođe, ako vam nikako ne polazi za rukom da se izborite sa viškom kilograma, ako se često ujutro budite iscrpljeni, a tokom dana ste bez razloga nervozni, ako imate problema sa pamćenjem i koncentracijom, vaš ten je izgubio svežinu, a kosa je suva i opada, verovatno vam nedostaje jod.
Endokrinolozi ukazuju da nizak nivo joda može usporiti metabolizam. Hrana se tada skladišti kao masnoća, što dovodi do gojenja.
Koji su najbolji izvori joda?
Jedite više prirodnih izvora joda u hrani. Uključivanje algi u vašu ishranu je jedan od najboljih načina, s obzirom na njihov visok sadržaj joda zajedno sa drugim važnim mineralima i antioksidantima koje inače sadrže. Različiti oblici morskih algi su definitivno neki od najboljih prirodnih izvora joda.
Ostali prirodni izvori joda u hrani uključuju plodove mora, sirove/nepasterizovane mlečne proizvode, određene proizvode od integralnih žitarica i jaja iz slobodnog uzgoja.
Do neke mere, voće i povrće takođe sadrži jod. Količina zavisi mnogo od zemljišta, đubriva i navodnjavanja koje se koristi za uzgoj useva.
Najbolji izvori joda u hrani
Imajte na umu da se nivo joda u velikoj meri razlikuje u odnosu na vrstu hrane, zavisno od uslova u kojima je gajena ili proizvedena. Na primer, pošto trošenje zemljišta zabrinjavajuće smanjuje količinu joda u namirnicama, hrana uzgajana u osiromašenim zemljištima ima niži nivo joda nego organski uzgajani usevi. Na sličan način, divlje ulovljeni morski plodovi i organska jaja iz slobodnog uzgoja sadrže viši nivo hranjivih sastojaka nego konvencionalno proizvedene ribe i jaja.
Evo 12 najboljih namirnica bogatih jodom (poređanih počev od namirnice najbogatije jodom):
-
Morske alge
-
Bakalar (divlje uhvaćen)
-
Jogurt (idealno sirovi)
-
Sirovo mleko
-
Jaja
-
Tuna
-
Lima pasulj
-
Kukuruz (organski)
-
Šljive
-
Sir (sirov, nepasterizovan)
-
Zeleni grašak
-
Banane
Da li su jodirana so i suplementi joda zdravi?
Više od 70 zemalja imaju programe jodiranja soli, a 70% domaćinstava širom sveta koriste jodiranu so. Namera jodiranja soli bila je da se spreči nedostatak joda u organizmu.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu kalijum jodida za jodiranje soli zbog njegove veće stabilnosti. U proseku, oko 45 mikrograma joda može se naći u svakoj osmini kašičice jodirane soli.
Preporučuje se unos Himalajske ili Keltske morske soli, za razliku od obične jodirane kuhinjske soli. Morska so sadrži više od 60 minerala u tragovima i ne predstavlja rizik od prekomerne konzumacije jodirane soli.
Mnogi suplementi takođe sadrže jod u oblicima kalijum jodida ili natrijum jodida, uključujući mnoge multivitamine. Oni obično nisu neophodni ako unosite dovoljno hrane bogate jodom i čak može biti opasno ako se uzimaju u visokim dozama. Uzimanje suplemenata u okviru preporučene dnevne količine može biti od pomoći i smatra se sigurnim, ali je takođe najbolje pažljivo pratiti doze i nastojati da se ipak prirodni izvori joda u hrani više koriste.
