Kako se leči upala zglobova kod dece

0
110

Često se misli da deca ne boluju od reumatskih bolesti, ili bar veoma retko, kao i da ove bolesti ne ostavljaju trajne posledice na kasniji kvalitet života. Na žalost, u praksi to nije baš tako.

Reumatske bolesti kod dece predstavljaju oboljenja koja nastaju kao posledica genetske sklonosti, delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine (ishrana, infekcije, klimatski faktori i sl.). U ovu grupu bolesti spadaju: juvenilni idiopatski artritis, juvenilni sistemski lupus, autoinflamatorne bolesti (oboljenja imuniteta koje karakteriše česta pojava temperature), različite vrste vaskulitisa, juvenilni dermatomiozitis, juvenilna sistemska skleroza i skleroderma i dr. Neka od ovih oboljenja su vrlo teška i mogu imati izuzetno nepovoljan ishod po dete.

O reumatskim bolestima kod dece razgovarali smo sa prof. dr Jelenom Vojinović, pedijatrom reumatologom na Klinici za dečje bolesti u Kliničkom centru u Nišu.

– Osnovni problem sa kojim se suočava naša zemlja jeste nedovoljna i neadekvatna edukacija pedijatara u oblasti rane dijagnoze koštano-zglobnih poremećaja dece. Drugi veliki problem je što reumatske bolesti dece iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva (poput juvenilnog sistemskog lupusa, dermatomiozitisa, nekih vrsta vaskulitisa, sistemske skleroze i dr.) nisu prepoznate kao retke bolesti za koje je neophodno obezbediti pravo na lekove koji nisu registrovani za upotrebu kod dece i često su vrlo skupi, a roditelji ih moraju sami nabavljati. Deca sa ovim oboljenima imaju specifične potrebe u redovnom školovanju, moraju sprovoditi redovni rehabilitacioni tretman, moraju svoje školovanje da prilagode mogućnostima koje diktira težina bolesti. Nažalost, svest i saznanje o problemima ove dece nisu prisutni u javnosti niti ih prepoznaje pravna regulativa u našoj zemlji. Iz ovog razloga, Udruženje roditelja i dece obolele od reumatskih bolesti, kao i Udruženje reumatologa Srbije, pokrenula su veliki broj promotivnih aktivnosti kako bi se što pre prevazišli svi pobrojani problem – istakla je naša sagovornica.

Juvenilni idiopatski artritis

Ovo je u današnje vreme najčešća reumatska bolest kod dece. Pretpostavlja se da od nekog od oblika juvenilnog artritisa boluje hiljadu do dve hiljade dece u našoj zemlji, odnosno svako 1.000 dete.

– Juvenilni idiopatski artritis (JIA) je hronična bolest koju karakteriše neprekidna upala jednog ili više zglobova. To je najčešće zapaljensko, reumatsko oboljenje dečjeg uzrasta. “Idiopatski” znači da ne znamo tačno kako i zašto upala nastaje, “juvenilni” u ovom slučaju označava da se simptomi bolesti javljaju pre navršene 16. godine. Osnovna odlika upale zgloba – artritisa je bol, otok i ograničen pokret. Može se javiti u svim uzrastima, počev od prve godine života, i kod oba pola. Različiti oblici bolesti imaju svoje karakteristične simptome, po čemu se mogu razlikovati, ali i različitu prognozu i terapijski pristup. Najteži, ali srećom najređi, jeste sistemski oblik artritisa koji se javlja već od prve godine života i manifestuje se ponovljenim temperaturama, osipom po koži, pojavom izliva u srčanu ili trbušnu duplju. Upala zglobova u ovom obliku bolesti nije dominantna tegoba i javlja se nekad posle većeg broja godina. Nažalost, ovaj oblik oboljenja je najteži i nekada ima izuzetno lošu prognozu i životno može ugroziti obolelo dete ili dovesti do teškog oštećenja velikog broja zglobova, sa pojavom invaliditeta, već do puberteta – tvrdi naša sagovornica.

Postavljanje dijagnoze

Uslov da ova upala zglobova nema hronični progresivni karakter sa teškim posledicama po kasniju funkcionalnu sposobnost dece, jeste rano postavljanje dijagnoze i pravovremena primena terapije.

– Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponovljenih temperatura ili pojave promena na koži i očima ili simptoma kod drugih organa, a pritom biti bez zglobnih manifestacija. Iz ovih razloga kasno se postavi dijagnoza osnovne bolesti i započne sa adekvatnom terapijom što značajno utiče na kasniju prognozu bolesti. Sa druge strane, pojava otoka zgloba kod dece, čak i bez

Kada se javiti lekaru?
Dijagnostika se zasniva isključivo na ranom prepoznavanju pojave pojedinih simptoma što je osnovni razlog za česta lutanja do postavljanja prave dijagnoze. Kada se posumnja na ova oboljenja, od velike pomoći mogu biti neke laboratorijske analize, ultrazvučni pregledi zglobova i mekih tkiva, kao i dijagnostika rendgenom i magnetnom rezonancom. Ipak, možda je najbolje za sada savetovati roditelje da se kod pojave bolova i otoka zglobova, bez jasnih podataka o prethodnoj traumi ili nekog od drugih pomenutih simptoma, ne obraćaju ortopedima već pedijatrima reumatolozima.prethodnog podatka o povredi, često se zanemaruje i smatra ortopedskim problemom što takođe odlaže pravovremeno započinjanje lečenja. Glavno obeležje bolesti je upala jednog ili više zglobova koja se ispoljava otokom i bolom u zapaljenom zglobu, ograničenom pokretljivošću, ukočenošću, posebno u jutranjim časovima, poremećajem hoda, malaksalošću, umorom, slabim apetitom. Bol nije karakterističan simptom na početku bolesti, naročito kod mlađe dece. Roditelji najčešće zapaze da dete hramlje, posebno u jutarnjim časovima kada je primetno neraspoloženo i/ili razdražljivo, da ima izmenjenu šemu hoda (antalgičan hod), da se brže zamara ili odbija da hoda. Otok, prva jasna manifestacija artritisa koju roditelji primete, često se pripisuje povredi, koja u ovom uzrastu nije retka, i greškom dete prvo vode ortopedu. Simptomi zavise od vrste i broja zapaljenih zglobova. Ako je upalom zahvaćen zglob kuka, dete ima bolove u preponi – upozorila je dr Vojnović.

Lečenje reume kod dece

Deci sa ovakvim oboljenjem najvažnije je omogućiti normalan život i sprečiti oštećenje zglobova i drugih organa koji mogu da budu zahvaćeni upalom. Lečenje se zasniva na primeni lekova koji smiruju upalu, fizikalnih procedura koje imaju cilj da održe funkciju zgloba i spreče nastanak deformiteta. Veoma je složeno i zahteva saradnju različitih specijalista.

– Od momenta kada se bolest prepozna, odnosno postavi dijagnoza, lečenje se započinje nesteroidnim antireumatskim ili antiinflamacijskim lekovima (NSAIL) – antireumaticima, koji se zovu simptomatskim lekovima jer deluju na znake bolesti, ali ne mogu potpuno da zaustave proces upale, odnosno da dovedu do remisije bolesti. To su lekovi koji smanjuju bol, snižavaju povišenu telesnu temperaturu, smanjuju otok zglobova, pomažu da se dete bolje oseća, da bude pokretljivije i da ukočenost u jutarnjim časovima, koja je karakteristična za upalu zglobova, bude što manje izražena. Najčešće se koriste ibuprofen i naproksen.

Kvalitetan život
Cilj je da se ovoj deci, uz minimalnu podršku sredine u kojoj žive, ranu dijagnostiku i adekvatno lečenje, omogući kvalitet života i postignuća kao kod sve zdrave dece, a sa savremenim mogućnostima dijagnostike i lečenja to je zaista, kako ističu stručnjaci, moguće i kod nas.

Lekove druge linije ili lekove koji menjaju tok bolesti (LMB) neophodno je primeniti kod dece kod koje poliartritis napreduje i pored primene odgovarajućih antireumatika i injekcija datih u zglobove. Pun terapijski efekat ovih lekova postaje očigledan nakon nekoliko nedelja ili meseci neprekidnog lečenja. Međutim, njihova upotreba treba da bude vremenski ograničena, jer duža primena može da dovede do neželjenih efekata. Najznačajniji napredak u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije koja se primenjuje u svetu, ali i kod nas već duži niz godina. Biološki lekovi predstavljaju supstance koje imaju mogućnost da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja. Ovde spadaju lekovi koji blokiraju prozapaljenske molekule koji se pojačano stvaraju u hroničnoj upali. Biološki lekovi pokazuju visoku terapijsku efeikasnost u lečenju reumatskog poremećaja sa izrazitim pozitivnim delovanjem na smanjenje zapaljenske reakcije i destrukciju zglobova. Ovi se lekovi primenjuju, slično insulinu, davanjem subkutanih injekcija, ili jednomesčnom intravenskom infuzijom. Injekciju bolesnik sam sebi daje u kućnim uslovima što značajno utiče na komfor i psihosocijalni efkat koji lek ima na decu. Zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije i Fonda zdravstvenog osiguranja, koji je obezbedio sredstva za ovaj relativno skup oblik terapije, shvatio značaj i prednosti primene ove savremene terapije kod dece, naši mali najugroženiji bolesnici o trošku države mogu da dobijaju i ovaj oblik terapije – istakla je dr Vojinović.

Izvor: yumama.com