Srbi mu od davnina pripisuju izuzetnu mističnu moć – njime se štiti novorođenče, kite momci i devojke, domaćin se za Božić, kao i položajnik i dever na svadbi. 27. septembra, na jesenji Krstovdan se bere i sveti bosiljak.

Bosiljak ima mnoge narodne nazive: bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen vesligen, fesliđan, mislođen, mislođin. Opevan je i u narodnoj poeziji, a u srpskom narodu bosiljak je sveta biljka i ima simboliku verskog i duhovnog karaktera.

Smatra se da su bosiljak u srpske krajeve doneli hodočasnici u srednjem veku. Po nekim predanjima, nikao je na grobu cara Uroša, a po nekim od suza Svetog Save.

Poznati srpski lekar i botaničar Josif Pančić kaže da bosiljak prati Srbina kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba.

Bosiljak se koristi u crkvenim obredima, krštenja, venčanja, svećenja vodice, tokom sahrana i pogrebnih obreda.

Kasnije je postao i simbol ljubavnih odnosa, ali i bračne ljubavi. U srpskom narodu se verovalo da miris bosiljka stvara ljubav, obezbeđuje ljubavnu sreću, a da je bosiljak u prozoru poziv ljubavniku.

Devojke su koristile bosiljak kao parfem, a stručak bosiljka stavljale za pojas u struku. Pošto je oko njih prekrasno mirisalo, verovalo se da će imati mnogo udvarača. Devojke su ga slale momcima na dar, a neveste ga “začaravale” u jelu svojim muževima.

U narodnim pesmama bosiljak je opevan od davnina. U narodnoj pesmi Nije za svakog smilje iz 1844. godine, smilje devojci tiho progovara: “Nisam raslo za popu u crkvi, za crkvu je kitnjasto bosilje.” U narodnim ljubavnim pesmama bosiljak je uglavnom devojački cvet, simbol ženske ljubavi, pa ga zovu i ženskim cvećem.

Bosiljku Srbi pripisuju izuzetnu mističnu moć, zaštitnu, ali i plodotvornu. Njime se štiti novorođenče, kite momci i devojke, domaćin se za Božić kiti bosiljkom kada uđe u kuću i čestita praznik, kao i položajnik i dever na svadbi.

Kaže se i da u bašti treba prvo zasaditi bosiljak, pa onda ostalo cveće.

Postoji i verovanje da ako potopimo bosiljak u vodu tri dana i prospemo nakon tri dana tu vodu na kućni prag, on će nam doneti novac, uspeh i oteraće zlo. Za poboljšanje ljubavnih odnosa, stavite ga u kuhinju, u neku otvorenu posudu sa vodom, a vodu menjajte svake nedelje.

Bosiljak štiti i od zla. Pomešajte ruzmarin sa bosiljkom i koristite kao zaštitno sredstvo protiv negativnosti. Veruje se da zlo ne može ostati tamo gde je bosiljak.

Kako sačuvati bosiljak za zimu?

Bosiljak koji držite na balkonu ili zaštićenom mestu u bašti, lako ćete sačuvati za zimu. Ali uradite to što pre, jer bi zbog magle i preniskih temperatura mogao uvenuti i potamniti. Možete ga sačuvati u nekoliko oblika.

Sušeni bosiljak

Malo ga usitnite i raširite u tankom sloju na podlogu (tacnu, tepsiju) na koju ste stavili krpu ili papirnu salvetu. Ostavite u hladu, na prozračnom mestu. Okrećite ga nekoliko puta. Kada je potpuno suv, možete ga još usitniti ili u listićima spremiti u staklenu posudu.

Zamrznuti bosiljak

Bosiljak možete naseckati i staviti u vrećicu ili plastičnu posudu, pa u zamrzivač. Možete ga usitnjenog staviti u posude za led i tako zamrznuti. Kad vam treba, izvadite kockicu i ubacite u jelo.

Sačuvajte bosiljak u nekoliko oblika tokom zime

Pesto (sos) od bosiljka

Ovo je talijanski sos od bosiljka, belog luka, pinjola, parmezana i maslinovog ulja. Ako nemate pinjole, možete ih zameniti drugim orašastim plodovima ili semenkama suncokreta, bundeve i slično. Naravno, možete ubaciti i drugo začinsko bilje.

Potrebne su vam 3 do 4 šolje listića bosiljka, 3 čena belog luka, 100 g parmezana, 20 g pinjola, 1 do 1,5 dcl maslinovog ulja i kašičica soli.

Za pripremu možete koristiti avan ili blender. Ako koristite avan, prvo izgnječite bosiljak sa soli, pinjolima i belim lukom. Dodajte parmezan i dolivajte ulje koliko je potrebno. Ako koristite blender, izmiksajte prvo bosiljak, sol, beli luk i pinjole, dodajte parmezan i maslinovo ulje, dok se ne poveže.

Ulje od bosiljka

Potreban vam je stručak bosiljka, 2 decilitira maslinovog ulja i malo soli.

Bosiljku otrgnite listove i stavite ga u kipeću vodu, koju ste posolili. Neka kuva dva minuta. Pripremite posudu sa hladnom vodom u koju ste stavili led i u nju ubacite vrele listove bosiljka. Neka u toj vodi stoji minut.

Izvadite ga, ocedite i stavite u blender sa uljem. Izmiksajte i prelijte u bocu. Držite u frižideru.

Bosiljak na prozorskoj dasci

Ako ste odlučili da imate sveži bosiljak tokom cele zime, presadite ga u veću posudu, sa novom zemljom. Možete koristiti kupovnu organsku zemlju pomešanu sa zemljom iz krtičnjaka.

Bosiljak držite u prostoriji u kojoj nije prehladno i na prozoru gde će biljka imati najmanje pet sati sunčeve svetlosti. Neka ne bude na promaji. Bosiljak ima plitak koren, pa ga je potrebno često zalivati. Ne činite to hladnom vodom, jer ćete ga tako šokirati. Neka voda bude sobne temperature. Jednom mesečno ga možete pođubriti sa malo organskog đubriva. Režite vrhove bosiljka, a on će puštati izbojke sa strane.

Izvor: artnit.net; agroklub.rs

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici 27. septembra proslavljamo jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se tokom ovog dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

“Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju”, odakle ga je na Golgotu, “hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije”, zapisano je u “Ohridskom prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.

“Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta”, napisao je episkop Nikolaj.

Strogi post i narodni običaji

Narodno predanje kaže da se u noći uoči Krstovdana zamisli želja koja se izgovori glasno i da se ispuni ako je bogougodna.

Na Krstovdan se drži strogi post, a vernici jedu samo hleb i grožđe, a za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa su zato pred bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Verovanje kaže da je na ovaj dan dobro da se opere sav veš i kuća detaljno spremi. Pored toga, danas valja osveštati bosiljak koji odnosi negativnu energiju i čisti karmu.

Pored toga, važno je i da danas vratite sve dugove, kako biste čisti ušli u ovu godinu.

U mnogim krajevima se ovog dana predskazuje i vreme – ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita.

Ako je vedar, biće suvomrazice.

U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.

Izvor: rts.rs