Kako se nositi sa bolešću člana porodice – Izaziva zbunjenos, neprihvatanje, krivicu, ljutnju, očaj, strah…
Uopšteno posmatrano, bolest je kriza koja pokreće porodične promene, izaziva emocionalne reakcije (neprihvatanje, krivica, ljutnja, očaj, strah, anksioznost, tuga…) svih članova porodice. Noseći se sa ovim osećanjima, i obolela osoba i članovi njene porodice, na različite načine bore se i sa bolešću. Pri prvom suočavanju sa dijagnozom, mogu se javiti zbunjenost, ljutnja, krivica, poricanje (“To se ne dešava nama”), kriticizam usmeren na lekare, neprihvatanje. Kako bolest postaje očigledna, tako i porodica postepeno prihvata realnost. Tada se mogu javiti postiđenost zbog ranijih reakcija, ljutnja zbog nepravde, strah kako će bolesni član reagovati. Odnosi koji su ranije postojali u porodici značajno će uticati na doživljaj koji će svi imati po suočavanju sa bolešću.
Svaka bolest je različita, baš kao i svaka porodica. Prvi korak je upoznavanje sa bolešću. Ove informacije je uvek najkorisnije dobiti od stručnog lica, lekara specijaliste. On porodicu može uputiti u prirodu bolesti, mogućnosti lečenja, vrste pomoći u oporavku, značaj uzimanja lekova, znake pogoršanja, očekivanja. Naoružati se znanjem znači zaštiti se, razumeti, boriti se na ispravan način. Traženje informacija na raznim forumima nije korisno, jer svaka osoba ima različit organizam;
Kako prepoznati Šizofreniju – Bolesnik veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, dolazi do gubitka svog ja, identiteta …
Šizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.
Učestalost
Otprilike 1 odsto ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života.
Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15 odsto će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40 odsto će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.
Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života – dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.
Uzrok nastanka
Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje “otporni” na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi.
Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste “sloma živaca” i do pojave simptoma bolesti.
Simptomi
Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da “nešto nije u redu”. Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva.
Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj “simptom” se naziva poremećajem ega.
Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog toka bolesti.
Najvažniji simptomi
Halucinacije
Naš mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena ta funkcija filtriranja. Moguća “odbrambena strategija” je kompletno isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao “navlačenje zavese”) kao na primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik “sna u budnom stanju” – halucinacije. On čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim.
Sumanute ideje
Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je “navukao zavesu”, slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu “stvarnost” uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.
Poremećaji mišljenja
Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća “nadiranje” određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa “maloumnošću”.
Najvažniji negativni simptomi
Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti – tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.
Nedostatak volje
Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.
Gubitak osećanja
Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.
Socijalno povlačenje
Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.
Depresija
Kod shizofrenih poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 odsto svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!
Lečenje
Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres.
U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest. Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.
Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.
Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60 odsto do 70 odsto bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija).
Izvor: stetoskop.info
Kako pomoći osobi sa BIPOLARNIM POREMEĆAJEM koje uzrokuje emocionalno rastrojstvo i depresiju
Bipolarni poremećaj, koji se ranije zvao manična depresija, je mentalno zdravstveno stanje koje uzrokuje ekstremne promene raspoloženja koje uključuju emocionalno rastrojstvo (maniju ili hipomaniju) i padove (depresiju).
Kad postanete depresivni, možete se osećati tužno ili beznadežno i izgubiti interesovanje ili zadovoljstvo za većinu aktivnosti koju inače volite i praktikujete. Kada se vaše raspoloženje prebaci na maniju ili hipomaniju (manje ekstremnu od manije), možda ćete se osećati euforično, puni energije ili neobično razdražljivi. Ove promene raspoloženja mogu uticati na san, energiju, aktivnost, procenu, ponašanje i sposobnost jasnog razmišljanja i rasuđivanja.
Epizode promena raspoloženja mogu se desiti retko ili više puta godišnje. Iako će većina ljudi doživeti neke emocionalne simptome između epizoda, neki ih možda neće doživeti.
Iako je bipolarni poremećaj doživotno odnosno hronično stanje, lečenjem možete naučiti upravljati promenama raspoloženja i drugim simptomima. U većini slučajeva, bipolarni poremećaj se leči lekovima i psihološkim savetovanjem (psihoterapijom).
Simptomi
Postoji nekoliko vrsta bipolarnih i srodnih poremećaja. Mogu da uključuju maniju ili hipomaniju i depresiju. Simptomi mogu prouzrokovati nepredvidive promene u raspoloženju i ponašanju, što će rezultirati značajnim smetnjama i poteškoćama u životu.
Bipolarni poremećaj tip I.
Pod ovim tipom poremećaja znači da ste imali najmanje jednu maničnu epizodu kojoj mogu prethoditi ili je pratiti hipomanijske ili velike depresivne epizode. U nekim slučajevima manija može pokrenuti prekid stvarnosti (psihozu).
Bipolarni poremećaj tip II.
Pod ovim tipom poremećaja podrazumevamo da ste imali najmanje jednu veliku depresivnu epizodu i barem jednu hipomaničnu epizodu, ali da nikada niste imali maničnu epizodu.
Ciklotimijski poremećaj
Ovaj poremećaj podrazumeva da ste imali najmanje dve godine epizode hipomanije i simpotome depresije (ne kliničke ili velike depresije)- ili godinu dana kod dece i tinejdžera.
Ostale vrste ovog poremećaja.
Tu spadaju, na primer, bipolarni i srodni poremećaji izazvani određenim lekovima ili alkoholom ili usled zdravstvenog stanja, kao što je Kušingova bolest, multiplaskleroza ili moždani udar.
Bipolarni tip II poremećaj nije blaži oblik bipolarnog tip I poremećaja, već zasebna dijagnoza. Iako manične epizode bipolarnog poremećaja tipa I mogu biti teške i opasne, osobe sa bipolarnim poremećajem tipa II mogu biti depresivne tokom dužeg perioda, što može prouzrokovati značajno oštećenje u normalnom funkcionisanju.
Iako se bipolarni poremećaj može javiti u bilo kojoj dobi, obično se dijagnostikuje u tinejdžerskim godinama ili ranim 20-ima. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, a mogu se razlikovati i od starosne dobi.
Manija i hipomanija
Manija i hipomanija su dve različite vrste psihoza ili epizoda poremećaja, ali imaju iste simptome. Manija je teža od hipomanije i uzrokuje uočljivije probleme na poslu, u školi i društvenim aktivnostima, kao i teškoće u vezama. Manija takođe može da pokrene prekid stvarnosti (psihozu) i zahteva hospitalizaciju.
Manična i hipomanična epizoda uključuju tri ili više od ovih simptoma:
Nenormalno optimistično, živčano ili nervozno ponašanje
Povećanu aktivnost, energiju ili uznemirenost
Preterani osećaj blagostanja i samopouzdanja (euforija)
Smanjena potreba za snom
Neobična pričljivost
Nekontrolisane misli
Distraktibilnost
Loše donošenje odluka – na primer, nastavak kupovine, promiskuitetno ponašanje ili luda finansijska ulaganja
Velika depresivna epizoda
Velika depresivna epizoda uključuje simptome koji su dovoljno ozbiljni da izazovu primetne poteškoće u svakodnevnim aktivnostima, poput posla, škole, društvenih aktivnosti ili odnosa. Epizoda uključuje pet ili više sledećih simptoma:
Depresivno raspoloženje, poput osećaja tuge, praznine, bezizlaznosti ili plača (kod dece i tinejdžera, depresivno raspoloženje može se pojaviti kao razdražljivost)
Izražen gubitak interesa ili nezadovoljstvo u svim – ili gotovo svim – aktivnostima.
Značajan gubitak kilograma ako se ne držite na dijeti, debljanje ili smanjenje ili povećanje apetita.
Simptomi:
Insomnija, nesanica ili previše spavanja
nemir ili usporeno ponašanje
Umor ili gubitak energije
Osećaj bezvrednosti ili prekomerne ili neprimerene krivice
Smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije ili neodlučnost
Razmišljanje o, planiranje ili pokušaj samoubistva
Ostale karakteristike bipolarnog poremećaja
Znaci i simptomi bipolarnih I i bipolarnih II tipova poremećaja mogu uključivati i druge karakteristike, kao što su uznemirenost, melanholija, psihoza ili druge stvari. Vreme pojave simptoma može uključivati dijagnostičke oznake poput mešovitog ili brzog i nekontrolisanog razmišljanja. Pored toga, bipolarni simptomi mogu se javiti tokom trudnoće ili se menjati sa godišnjim dobom.
Simptomi kod dece i tinejdžera
Simptome bipolarnog poremećaja može biti teško prepoznati kod dece i tinejdžera. Često je teško reći da li su to normalni usponi i padovi, rezultati stresa ili traume ili znaci mentalnog problema koji nije bipolarni poremećaj.
Deca i tinejdžeri mogu imati različite depresivne ili manične ili hipomanične epizode, ali obrazac može varirati od obrasca kod odraslih sa bipolarnim poremećajem. Raspoloženja se tokom epizoda mogu brzo promeniti iz dobrog u loše i obratno. Neka deca mogu imati periode bez simptoma u raspoloženju između pomenutih epizoda.
Najistaknutiji znaci bipolarnog poremećaja kod dece i tinejdžera mogu uključivati ozbiljne promene raspoloženja koje se razlikuju od njihovih uobičajenih promena raspoloženja.
Prevencija
Ne postoji siguran način za sprečavanje bipolarnog poremećaja. Međutim, lečenje kod najranijih znakova poremećaja mentalnog zdravlja može pomoći u sprečavanju pogoršanja bipolarnog poremećaja ili drugih stanja mentalnog zdravlja.
Ako vam je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, neke strategije mogu vam pomoći da sprečite da manji simptomi ne postanu potpune epizode manije ili depresije:
Obratite pažnju na znakove upozorenja. Rano prepoznavanje simptoma može sprečiti pogoršanje sledećih epizoda. Možda ste identifikovali obrazac svojih bipolarnih epizoda i ono što ih pokreće. Pozovite svog doktora ako osećate da padate u epizodu depresije ili manije. Uključite članove porodice ili prijatelje da paze na znakove upozorenja.
Izbegavajte drogu i alkohol. Korišćenje alkohola ili droga za rekreaciju može pogoršati vaše simptome i povećati verovatnoću da se epizode vrate.
Uzimajte lekove tačno prema uputstvima lekara. Možda ćete doći u iskušenje da prekinete lečenje – ali nemojte! Prestanak uzimanja lekova ili samostalno smanjivanje doze može prouzrokovati efekte povlačenja ili se simptomi mogu pogoršati i vratiti.
Život sa bipolarnim poremećajem
Bipolarni poremećaj može da uništi ciljeve i odnose sa drugima. Ali zajedno sa odgovarajućom medicinskom negom, oboleli mogu naučiti veštine suočavanja i strategije kako bi održali svoj život na pravom putu. Bipolarni poremećaj, poput mnogih mentalnih bolesti, ponekad je kontroverzna dijagnoza. Iako većina oboljelih smatra da je poremećaj teškoća, neki cene njegovu ulogu u njihovom životu, a drugi ga čak povezuju s većim kreativnim učinkom.
Iako je depresiju bipolarnog poremećaja teško lečiti, promene raspoloženja i recidivi često se mogu odložiti ili sprečiti stabilizatorom raspoloženja, samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Psihoterapija je važan dodatak farmakoterapiji, posebno za bavljenje problemima na poslu i vezama koji obično prate poremećaj. Stručnjaci su dobro svesni da ne postoji jedinstveni lek za sve: Pojedinac sa prvom maničnom epizodom neće biti isti kao pojedinac koji deceniju živi sa bipolarnim poremećajem.
Izvor: digitalni-psiholog.com
Kako odviknuti muža (ženu) od alkohola?
Život sa partnerom alkoholičarem može biti veoma težak. Svako ko se bori sa zavisnošću nesumnjivo se bori sa mnogim unutrašnjim problemima, a to može biti teško za vezu. Ovo, zajedno sa činjenicom da je alkohol droga ozloglašena po tome što izaziva emocionalne izlive, iracionalnost i gubitak pamćenja, može biti veoma destruktivna za brak. Ako se pitate kako možete pomoći svom mužu alkoholičaru, ne brinite – postoje neki koraci koje možete preduzeti da biste poboljšali život za oboje. Ovaj članak će opisati neke od najboljih stvari koje možete učiniti da biste ojačali svoj brak. Glavna stvar koju treba razmotriti da biste pomogli svom mužu je program lečenja zavisnosti od alkohola.
Kako alkoholizam utiče na osobu?
Alkoholizam je složena bolest sa kojom se morate nositi, ne samo zbog vas, već i zbog vašeg muža. Ako imate problema u vezi zbog njegovog alkoholizma, zamislite samo kako je njemu, koji se sa tim mora boriti iznutra. Ako ćete se obratiti svom mužu zbog njegovog alkoholizma, onda je dobra ideja da shvatite malo više o tome kroz šta on prolazi pre nego što bilo šta uradite. Za početak, alkohol je veoma opasna droga. O tome svedoči činjenica da alkoholičar može da dovede do nesvestice i do toga da radi stvari koje obično ne bi radili – opasnost ne samo za njih već i za sve oko njih. Znaci zloupotrebe alkohola i zavisnosti uključuju:
Stvaranje emocionalne nestabilnosti. Može biti nemoguće znati kako će se alkoholičar osećati u bilo kom trenutku. Ako vaš muž ode u bar, možda ćete se brinuti o tome kako će se ponašati kada se vrate kući – da li će biti srećni, ljuti, uznemireni ili depresivni?
Biće neprijateljski nastrojen, spreman za svađu. Alkoholičari imaju tendenciju da budu veoma reaktivni i mogu se uvrediti stvarima koje nisu imale za cilj da ih uvrede – posebno u vezama. Razgovor o vašem braku ili pominjanje njegovog problema sa alkoholom može dovesti do spontanih svađa. Vaš muž bi se mogao vrlo brzo početi braniti, bez obzira da li ste vi za cilj imali dobru ili lošu nameru kada ste pomenuli njegov problem.
Problemi sa memorijom. Sasvim je uobičajeno da alkoholičari zamrače i zaborave šta su radili prethodne noći. To znači da možda neće moći da se izvine ili preuzmu odgovornost za neracionalno postupanje jer se ne sećaju šta su uradili.
Zdravstveni problemi. Alkohol utiče na mnoge različite organe u telu. Može uticati na jetru, što dovodi do žutice i problema sa krvlju. Može izazvati čireve i probleme sa varenjem. Može doprineti raku creva i grla. To može uticati na kognitivne sposobnosti osobe i otežati im da pravilno govore.
Svi ovi problemi mogu u kombinaciji stvoriti veoma nestabilnu i reaktivnu osobu. Može biti teško živeti ili održavati vezu sa ovakvom osobom.
Odvikavanje od alkohola
U idealnom svetu, bilo bi lepo da svom partneru jednostavno pokrenete pitanje alkoholizma i zamolite ga da prestane. Čak i kada bi bili voljni da prestanu, malo je verovatno da će mnogi alkoholičari to moći da urade, a da ne dožive ozbiljne i potencijalno po život opasne simptome odvikavanja. Postoji niz biohemijskih razloga za to, a jedan je način na koji se glutamat sintetiše nakon što alkoholičar prestane da pije. Dok alkoholičar pije, njihov GABA sistem radi jače, a mozak koristi manje glutamata. GABA je inhibitorni sistem, dok je glutamat ekscitatorno jedinjenje. Ove dve stvari su suštinski suprotne. Ono što GABA sistem radi, između ostalog, je inhibicija ekscitatornih hormona u mozgu. Prekomerna ekscitacija u mozgu dovodi do stvari kao što su uznemirenost, anksioznost i prekomerna stimulacija, dok inhibicija ovih stvari dovodi do opuštanja, smanjene anksioznosti i nižeg stresa: stvari koje alkoholičari obično piju da bi ublažili. Nažalost, kroz stalnu konzumaciju alkohola, GABA sistem na kraju proizvodi manje GABA sam po sebi. Mozak alkoholičara počinje da se oslanja na alkohol da bi proizveo svoj inhibitorni GABA. Nasuprot tome, pošto mozak proizvodi manje glutamata kada piju, on reaguje tako što proizvodi više glutamata kada prestanu da piju. Ovo stvara čitav niz simptoma koji mogu biti potencijalno opasni. Odbijanje glutamata dovodi do hiperekscitacije u mozgu, a bez GABA ili alkohola koji bi smirili nerve, simptomi mogu postati prilično ozbiljni:
-
Drhtavica i trauma organizma
-
Anksioznost, paranoja
-
Halucinacije
-
Mučnina, povraćanje i problemi sa varenjem
-
Problemi sa pamćenjem, kognitivne poteškoće
-
Osetljivost na svetlost i dodir
-
Povećana šansa za napade
Smanjeni prag napada znači da alkoholičar koji iznenada prestane da pije može zapravo imati fatalni napad i umreti. Iz tog razloga, žestoki alkoholičari moraju da znaju kako da se odviknu ili da potraže medicinsku pomoć pre nego što pokušaju da prestanu da piju.
Kako možete pomoći svom mužu?
Sada razumete zašto nije tako lako samo zamoliti svog muža da prestane da pije. Mnogo toga se dešava tokom zavisnosti od alkohola. Postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir kada razmišljate o tome da se obratite svom mužu u vezi sa njegovim problemom.
Pre nego što pristupite rešavanju ovog problema, saznajte sledeće:
Može biti izazovno odlučiti se o dobrom trenutku za pristup svom mužu o ovoj temi. Ako je pijan, može biti emocionalno osetljiv, agresivan ili konfrontiran činjenicom da uopšte postoji problem. Mnogi alkoholičari odbijaju da pričaju o svom problemu dok su pijani. Sa druge strane, ako razgovarate s njim kada prolazi kroz simptome koji prate odvikavaje ili prestanak konzumacije, on može imati i problem sa besom i neće biti voljan da prizna svoj problem. U zavisnosti od vašeg muža, možda bi bilo bolje da mu se obratite u jednom od ovih slučajeva. Kada mu želite prići, zapamtite da je važno razgovarati sa saosećanjem i ljubavlju. Nemojte biti agresivni i nemojte ga napadati ili osuđivati zbog njegovog problema – verovatno će se on ipak osećati osuđenim ili napadnutim, ali ako ste iskreno zabrinuti za njegovo dobro i stabilnost vašeg braka, možda ćete morati proći kroz sledeće faze.
Pristup
Može biti izazovno razgovarati o ovim stvarima bez izazivanja sukoba. Jedna stvar koju treba imati na umu je da treba da govorite iz svoje perspektive i da se uzdržite od upotrebe bilo kakve agresivne terminologije. Na primer, umesto da kažete svom mužu da je alkoholičar i da mu je potrebna pomoć, objasnite mu kako se osećate i zašto to utiče na vas. „Previše si pio i to uništava naš brak“, smatralo bi se agresivnom izjavom i verovatno bi samo izazvalo svađu. „Ne mogu više tako lako da se povežem sa tobom. Pošto ja ne pijem, stvari ne izgledaju baš tako uravnoteženo.” Ovo bi mogao biti mnogo prikladniji metod da se tema osvetli. Ako je vaš muž prijemčiv, nastavite da objašnjavate svoja osećanja iz perspektive prvog lica. Ako ste iskreno povređeni ili uznemireni njegovim ponašanjem, recite mu to – nemojte mu reći da je njegovo ponašanje problem. Zapamtite da se koristite što više vašim iskustvom i prepričavanju istog kao ukazivanju na problem.
Nakon pristupa
Dakle, ako je vaš muž prijemčiv i voljan da sasluša vaše brige, šta ćete učiniti nakon toga? Postoji mnogo različitih stvari prema kojima možete krenuti ako je voljan da prizna svoj problem i prođe kroz njega.
Rehabilitacija i detoksikacija
Ako vaš muž već duže vreme mnogo pije, onda je prva stvar koju ćete želeti da uradite to da mu predložite detoksikaciju kao rešenje. Pošto odvikavanje od alkohola može biti dovoljno ozbiljno da ga ubije, ovde je važno uraditi dve stvari:
Odviknite ga od alkohola. Odvikavanje je proces u kome neko postepeno konzumira sve manje i manje supstance, tako da njegovo telo postaje manje zavisno od nje, pa je lakše ‘skočiti’ u trezvenost. Ako vaš muž, na primer, popije 12 piva dnevno, ohrabrite ga da sledeće nedelje popije samo deset, zatim 8, pa 6. Kako se smanjuje njegova tolerancija na alkohol, smanjiće se i njegova zavisnost, a time će simptomi odvikavanja biti mnogo manje izraženi.
Potražite detoksikaciju pod medicinskim nadzorom. Čak i uz dobar raspored odvikavanja, simptomi odvikavanja od alkohola mogu biti opasni i neprijatni. Mnogi centri za rehabilitaciju nude detoksikaciju pod medicinskim nadzorom uz medicinski nadzor 24/7 koji može pomoći u ublažavanju simptoma vašeg muža i brizi o njemu dok prolazi kroz povlačenje.
Terapija
Ako izaberete put rehabilitacije, tada će verovatno biti obezbeđena terapija za vašeg muža. Ako ne odlučite da prođete rehabilitaciju i vaš muž je u stanju da prestane da pije sam, onda je neverovatno važno da potražite neku vrstu terapije koja će vam pomoći da identifikujete osnovni uzrok njegovog pijenja. Čak i ako vaš muž može da prestane da pije, ako uopšte ne shvati zašto je pio, onda je podložan recidivu i ponovo će početi da pije nedeljama, mesecima ili godinama kasnije u budućnosti. Terapija će mu pomoći da bolje razume sebe tako da ne oseća potrebu da pije. Ovo je mnogo bolje nego da ga jednostavno prisiljavate da izbegava alkohol dok ga još uvek želi.
Podrška
Pronalaženje grupe za podršku je od vitalnog značaja. Dobra grupa prijatelja i porodice koji ne piju može biti ključna u tome da se vaš muž ne vrati u svoje navike. Grupe za podršku kao što je Anonimni alkoholičari su takođe odličan način da se poveže sa drugim alkoholičarima koji se oporavljaju kako bi podelili priče, savete i korisna zapažanja o tome kako da ostanetu prisebni. Mnogi ljudi kažu da ne bi mogli da ostanu trezni bez svojih grupa za podršku.
U zaključku
Alkoholizam je komplikovano stanje koje može uticati ne samo na alkoholičara već i na one sa kojima su oni bliski – posebno na njihovog supružnika. Ako je vaš muž alkoholičar, može biti teško doći do njega – ali uz dovoljno saosećanja i ljubaznosti, možete mu pomoći da uvidi grešku na svom putu. Ako to možete učiniti, možete mu pomoći da dobije podršku koja mu je potrebna da ponovo postane zdrav.
Izvor: digitalni-psiholog.com
Smrdibube – Ovako će sigurno zaobići vaš stan (RECEPTI)
Ovih dana su smrdibube opet navalile u naše kuće, jer je napolju pala temperatura, posebno noću. Ali možete ih oterati nekim prirodnim sredstvima koje ćete napraviti od namirnica u kući.
Nana
Miris nane smrdibube ne podnose. Kupite saksiju sa biljkom ili ako ne želite biljku, možete nabaviti eterično ulje nane. Nakapajte malo na komadić vate i stavite kod prozora gde ulaze. Ili nekoliko kapi sipajte u 100 ml vode i u bocu sa raspršivačem pa poprskajte sva mesta koja mogu poslužiti smrdibubama kao ulaz.
Beli luk
Ove male zelene bube ne vole ni miris belog luka, pa je dobra ideja da ga isečete na manje komade i pospete kod ulaza i prozora. Miris će odbiti smrdibube da kroče u vaš stan.
Sirće
Veoma efikasan način da ih uništite je da napravite sredstvo od sirćeta i deterdženta za sudove. U flašu sa raspršivačem sipajte 1 šolju alkoholnog sirćeta, ½ šolje deterdženta za sudove i 2 šolje tople vode. Promućkajte i poprskajte bube ili mesta na kojima ulaze.
Izvor: alo.rs
Zašto ljudi veruju u Boga – Odgovor se krije u MOZGU!
Da li su religiozna uverenja neizbežna posledica evolucije? Endru Njuber, neuronaučnik koji proučava mozak u svetlu religioznih iskustava proveo je čitavu svoju karijeru izučavajući taj fenomen.
– Ako dovoljno dugo razmišljate o bogu, nešto iznenađujuće počne da se dešava u vašem mozgu. Nervne funkcije se menjaju. Drugačiji tokovi se aktiviraju, dok se drugi se gase. Formiraju se nove dendrite, nove sinaptičke veze, a mozak postaje osetljiviji na suptilna područja iskustva. Menja se percepcija, uverenja počinju da se menjaju, a ako bog ima značenje za vas, onda bog postaje neurološka stvar – smatra Njuberg.
On kaže da religiozno iskustvo zadovoljava dve osnovne funkcije mozga – samoodržavanje (kako ćemo preživeti kao pojedinac ili vrsta) i samotranscendenciju (kako ćemo nastaviti da evoluiramo i da se menjamo). Njuberg i njegov tim skenirali su mozgove učesnika u religioznim iskustvima, poput molitve ili meditacije. On ističe da nema samo jednog dela mozga koji podržava ta iskustva.
– Ako postoji duhovni deo, to je onda čitav mozak – kaže Njuberg, koji se fokusirao na dva dela mozga.
Prvi, parijetalni režanj smešten u gornjem delu korteksa, je područje koje obrađuje čulne informacije, pomaže u stvaranju osećaja sebe i uspostavljanju prostorne veze između sebe i ostatka sveta. On je prisustvovao deaktivaciji parijetalnog režnja tokom određenih ritualnih aktivnosti.
– Kad započnete neku religioznu praksu, poput rituala, tokom vremena to područje mozga izgleda da se gasi. Kako se ono stišava, s obzirom da ono pomaže u stvaranju osećanja svog sopstva, taj osećaj počinje da bledi i granice između sebe i nečeg drugog – osobe, grupe, boga ili univerzuma – počinju da nestaju i vi se osećate kao jedno – objašnjava Njuberg.
Drugi deo mozga koji je značajno povezan sa religioznim iskustvom je prednji režanj, koji normalno pomaže da se fokusiramo i koncentrišemo na stvari.
– Kad se to područje ugasi, teoretski bi mogli iskusiti to kao gubitak voljne aktivnosti, da mi više nismo stvaraoci dešavanja već da se nešto događa nama – kaže Njuberg.
On smatra da će snimci mozgova koje je sakupio pomoći da se otkrije zašto je mozak napravljen tako da podržava duhovna iskustva.
– Ako ste duhovni ili religiozni, odgovor je očigledan – kaže on.
Ali, ako ostavimo boga po strani, i dalje moramo da se zapitamo zašto se mozak razvio na takve načine da ne samo što podržava već promoviše iskustva koja Njuberg proučava. Izgleda da su ta iskustva neizbežan deo ljudskog postojanja. Autor Paskal Bojer kaže da se objašnjenje za religiozna uverenja nalazi u načinu na koji funkcionišu svi ljudski umovi. Kognitivni naučnik Džastin Baret proveo je karijeru proučavajući kognitivnu arhitekturu koja se naizgled prirodno daje religioznim uverenjima.
Evolutivni psiholog Robin Danbar ukazuje da moral prethodi religiji, ali da ostaje pitanje zašto je postao eksplicitno povezan sa njom. Bojer stavlja tu povezanost u našu intuitivnu moralnost i uveranja da su bog i umrli preci zainteresovane strane u našem moralnom izboru.
– Moralna intuicija ukazuje da ako bi mogli sagledati celinu situacije bez iskrivljavanja, odmah biste shvatili da li je to ispravno ili pogrešno. Religiozni koncepti su samo koncepti osoba sa trenutnom perspektivom celine situacije – smatra Bojer.
Danbar kaže da je religija evoluirala kao način koji omogućava da mnogo ljudi odjednom učestvuje u aktivnostima koje aktiviraju endorfin.
– Mnogi rituali povezani sa religijom su ekstremno dobri aktivatori endorfinog sistema jer telu nanose stres ili bol – ističe Danbar.
Kakva god da je budućnost, trenutno izgleda da će ljudi biti u njoj, sa svim svojim nadama i strahovima, osećajima i društvenim normama. Religija je toliko povezana sa svime što znamo o našoj vrsti da deluje skoro nemoguće zamisliti budućeg čoveka bez religioznih osećanja.
– Skeptičan sam po pitanju nestanka religije. Mislim da to nije realna opcija za ljudsku vrstu. Možda može biti zamenjena nečim boljim, ali ne može nestati – kaže primatolog Frans de Val.
Izvor: blic.rs
Koja je razlika između bake i babe?
Bake ili babe, kako god da ih zovete, predstavljaju važnu figuru u odrastanju. One su naša sigurna kuća kada napravimo neku smicalicu i roditelji polude, one nam peku najlepše uštipke, čuvaju naše tajne i pričaju najlepše priče. Snežana Aleksić-Topalović pisala je za sajt edukacija.info. o bakama ili babama.
Njen tekst prenosimo u celosti.
Već od tvog rođenja vidljive su prve razlike. Kad si se ti rodio baba je zaklala ja’nje, sazvala po’ sela pilo se do kasno u noć, đeda i kuma Pera su uneli u kuću. Amidža Marko je zasp’o pred kolibom, strina Kova mu je samo bacila kožun preko leđa. Pričalo se u tri sela o veselju. Baka je ispekla kolače i pozvala drugarice, deda je popio pivo i nazdravio komšiji na susednom balkonu.
Kada su došli na babine baka ti je kupila divne bele cipelice i odelce, donela je i radosnicu to je tada bio pravi trend. Baba ti je pod jastuk stavila krst ispod Ostroga, čen belog luka, San Majke Božije i šorvan koji je čuvala za svog prvenca.
Isplela ti je čarape i polover od vune koju je sama uredila. (Baba plete najtoplije čarape)I naravno ja’nje na ražnju i pletenku rakije.
Baba nosi maramu. Baka nosi frizuru.
Kada malo odrasteš kod babe si apsolutni kralj, vladar, kuće, štale, dvorišta. Kod bake moraš da poštujes kućni red.
Kod babe možeš da se prljaš, da ljubiš Garova, da spavaš s mačkom i ne moraš se stalno kupati, jer ćeš istanjiti kožu.
Baba te nikad, ali nikad neće odati roditeljima, baka će ipak popričati o tvom ponašanju.
Baka te vodi u muzičku. Baba te uči seljačke pesme.
Kada se probudiš baka te pošalje po hleb i mleko. Kod babe kada se probudis čekaju te vrući uštipci i tek uzvareno mlijeko.
Baka ti da jedan kolač posle ručka, baba ti ispeče pun vanjik šapa jedeš koliko možeš i kad hoćeš. Baka ti sprema španać i dzigericu, baba ti peče pituljice i prži suvo meso.
Baku često boli glava kad dođe s posla pa mora da legne. Babu nikad ništa ne boli legne uveče kad pođe spavati. Jedino kad je promena vremena probada je iza plećke, tu je Šarava davno ciftom udarila, privije uveče sjernu vunu i ujutru bude k’o nova.
Kod bake se zna šta je za decu a šta nije. Kod babe je sve za decu posebno za tebe.
Baka drugu decu nikad ne zove u stan, baba svima maže džem od drenjaka i svima tepa fina moja deca.
Kad si bolestan baka ti da limunadu bez šećera i zovne doktora Bojića njihovog prijatelja. Baba te masira rakijom, kolje pevca, pravi supu, šalje đeda u varoš da ti kupi ptičijeg mleka ako treba.
Kad baka pije kafu s drugaricama ti čitaš knjigu u drugoj sobi. Kad baba pije kafu s jetrvama i konama ti logično piješ s njima belu kafu.
Baka ti čita bajke pred spavanje, baba ti priča najljepše priče koje izmišlja i moli se Bogu iznad tvog kreveta. Kod babe pored ikone stoji tvoja slika. Baka nema ikonu, ima mnogo umetničkih slika.
Kada doneseš đacku knjižicu baka kaže da je to rezultat truda i rada. Baba kaže, ljubi baba svoju pametnu glavu i svoje petice i da ti pare koje je štedila celu godinu.
Baka ti za svaki rodjendan kupuje knjige i podstiče da čitaš, baba misli da ćeš oćoraviti od tolikog čitanja. Eno, kaže, Đoko Mirkov, povazdan gledo’ u te knjige, sad k’o avetinja ‘oda po varoši. Pušti ti to, igraj se imaš kada glavu razbijati.
Kada odrasteš, pa dovedes devojku da je upoznaju, baka indirektnim pitanjima sazna sve što je zanima. Baba pita od koje je familije i koju slavu slavi? Ništa je više ne zanima.
Baka deli ljude na obrazovane i neobrazovane, baba na dobre, loše i one što su im oči na vr’ glave, tih se, veli, najviše čuvaj.
Naravno vole te i jedna i druga, svaka na svoj način onako kako je kojoj blisko.
Baka od tebe pravi gospodina sa manirima, sprema te za društvo. Baba od tebe pravi čoveka, ljudinu i sprema te za život.
Ne znam da li su baka i baba isto. Meni je baba – baba!
Šta da uradite kada vas voljena osoba razočara i izda – Ovo treba da uradite kako biste zalečili slomljeno srce i nastavili dalje!
Kada nas izda voljena osoba kojoj smo verovali i kada nas njeni postupci razočaraju, to može biti jedna od najtežih udaraca koje život zadaje. Sigurno ste u životu imali situaciju da neku osobu zamišljate kao oslonac, verujete da je ona prava, da je odana i da je to neko ko bi u pola noći bio tu za vas, a onda se susretnete potpuno sa nekom novom stranom njegove ličnosti. Suočavate se sa istinom, ta osoba skida masku I vaši snovi I očekivanja se ruše poput kule od karata.
Svaka izdaja ili razočaranje od strane voljene osobe donosi određenu krizu u životu, a evo kojih 9 stvari treba da osvestite kada se nalazite u takvoj situaciji:
-
To je njegov/njen greh, a ne vaš – Nemojte tražiti krivicu neprestano u sebi, nemojte sebe mučiti, niti razmišljati o negativnim posledicama. Osoba koja vas je izdala to treba da nosi sa sobom, a ne vi. Osvestite da je vreme da bez tereta krenete napred.
-
Što se pre otkrije, to je bolje – Bilo bi još gore da je ta osoba duže bila u vašem životu i zauzela sve važnije mesto. Vi biste joj još više verovali, a na kraju biste se dodatno razočarali. Suočavanje sa istinom je bolno, ali često dragoceno iskustvo.
-
Čin ove osobe nije ceo vaš život, već samo deo njega – U redu je da imate negativne emocije ili da se suočite sa bolom, ali ne dozvolite da vetza sa ovom osobom definiše ceo vaš život. Vreme je da se više fokusirate na uravnotežena područja svog života.
-
Rastanak sa takvom osobom nije gubitak, već dobitak – Više nećete trošiti svoje dragocene resurse na osobu koja ne zaslužuje vaše vreme, energiju i pažnju. Oslobođeni ste od takve veze.
-
Vaš bol i vaš bes treba da postanu vaša snaga – Sublimirajte energiju iz bola i besa u nove akcije. Gradite, stvarajte, učite, komunicirajte. Radite sve što vas čini srećnim.
-
Ovo je pravo vreme da učvrstite svoju snagu – Još jednom, shvatite koje su najvažnije vrednosti za vas. Šta nosite sa sobom do kraja života?
-
Čovek je napravio svoj izbor počinivši izdaju. A vi napravite svoj izbor – Ova osoba je već napravila svoj izbor, odlučivši se na takav korak. Ali vaš život je u vašim rukama, uvek možete napraviti novi izbor koji će vam poboljšati život.
Izvor: mondo.rs
VAŠE TELO ZNA KADA PARTNER NIJE DOBAR ZA VAS: Signali koje vam ono šalje da vas upozori na toksičnu vezu!
