Naslovna Blog Stranica 498

Najčešća pitanja pacijenata u vezi reumatizma

admin
-
0
Najčešća pitanja pacijenata u vezi reumatizma

Da li su reumatske bolesti među najstarijim za koje se zna?

Da. čovečanstvo pati od oboljenja zglobova od pamtiveka. Na zglobnim okrajcima kostiju ljudskih skeleta starih više stotina hiljada godina, pronađene su promene koje su posledica oboljenja zglobova. čovek plaća danak uspravljanju na dve noge! Reumatske bolesti su slične incidence među različitim rasama i polovima.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Koliko vrsta reumatskih bolesti ima?

U osnovi tri i to:
Zapaljenske, u kojima je inflamacija u osnovi oboljenja (primer je reumatoidni artritis),
Degenerativne (artroze),
Metaboličke bolesti kostiju i zglobova i vanzglobni reumatizam.

Od kojih reumatskih bolesti ljudi najčešće boluju?

Od degenerativnih, jer npr. 90% ljudi starijih od 50 godina ima ove promene na zglobovima nogu, ali na sreću, 70% njih ima minimalne tegobe. Ovi bolovi se javljaju pri opterećenju zglobova, dužem stajanju i hodu, nošenju tereta, a popuštaju pri mirovanju u postelji. Degenerativno oštećenje zglobova počinje u hrskavici zgloba, koja se istanjuje i postaje neravna. Sa napredovanjem oštećenja hrskavice, postepeno se oštećuje i kost i ostali delovi zgloba.
Znatno manji broj ljudi boluje od zapaljenskog reumatizma, čiji je glavni predstavnik reumatoidni artritis, koji se javlja u oko 1% populacije. Iako je ova znatno ređa grupa oboljenja, može dovesti do teških oboljenja zglobova i invaliditeta.

U kom životnom dobu ljudi najčešće oboljevaju od reume?

Degenerativna reumatska oboljenja najčešće se ispoljavaju u šestoj deceniji života, ali se sreću i kod osoba srednjeg i mlađeg životnog doba. Od reumatoidnog artritisa najveći broj bolesnika oboli u petoj deceniji života, ali se takođe može sresti kod mladih. Žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca.

Boluju li i deca od reumatskih bolesti?

Da. Na oko 2.000 dece jedno dete oboli od juvenilnog hroni?nog artritisa. Zapaljenja zglobova u dečjem uzrastu mogu se javiti i usled drugih bolesti – npr. reumatske groznice, usled streptokokne infekcije guše, te dovesti do oboljenja srca i zglobova.

Koje su najčešće posledice reumatskih oboljenja kod dece?

Mogući poremećaj u rastu i fizičkom razvoju deteta, nepopravljiva oštećenja zglobova, koja mogu dovesti do trajnog invaliditeta. Prevencija, rano otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti sprečiće ili usporiti komplikacije.

Koje su posledice reumatskih bolesti kod odraslih?

Najčešća su manja ili veća trajna oštećenja zglobova, koji dovode do smanjenja: radne sposobnosti, kretanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti

Utiče li klima na pojavu reumatskih bolesti?

Mnogo ljudi je ubeđeno da je njihova reuma povezana sa promenom vremena. Zaista je dokazano da nagla promena vazdušnog pritiska i povećanje vlažnosti vazduha mogu pogoršati bolove u kostima, zglobovima i mišićima. Nema dokaza da hladniji klimatski uslovi bitno utiču na češće oboljevanje od ovih tegoba.

Šta je osnovni uzrok reumatskih bolesti?

Pojedine reumatske bolesti, kao što su: reumatska groznica, Reiterov sindrom, lajmska bolest izaziva uzročnik infekcije. Kod većine drugih, uzrok nije poznat. Nasledna sklonost može da utiče na pojavu, ali taj uticaj nije presudan za ispoljavanje bolesti. Pored genetske predispozicije, smatra se da: virusi, bakterije, uopšte infekcije, uslovi života i rada, način ishrane, fizički i psihički stres i drugi udruženi činioci mogu da dovedu do nastanka bolesti.

Može li se načinom života sprečiti nastajanje reumatskih bolesti, ublažiti ili zaustaviti već postojeća bolest?

Da. Uslovi života i rada, ishrana i fizička aktivnost poboljšavaju opštu otpornost organizma, te umanjuju i sklonost ka oboljevanju od reumatskih oboljenja. Poznato je da određena dijetalna ishrana može da zaustavi napade zapaljenja kod: gihta, psorijaznog i reumatoidnog artritisa.

Da li odlazak lekaru prilikom pojave prvih bolova u zglobovima daje veće izglede za lečenje?

Da. Otkrivanje bolesti u ranoj fazi omogućava znatno uspešnije lečenje.

Koliko bolesnicima pomaže lečenje u banjama?

Poznato je od davnina da lekovite vode i blato ublažavaju reumatske tegobe. Banjsko lečenje mora biti uz kontrolu lekara, kao i izbor fizikalne terapije.

Kako se leče reumatske bolesti?

Većina njih zahtevaju dugotrajno, planirano lečenje i česte kontrole kod: reumatologa, u saradnji sa: ortopedima, fizijatrima, lekarima opšte prakse, neurolozima, specijalistima medicine rada itd. Za uspeh lečenja potrebna je saradnja između lekara i pacijenta i adekvatan izbor terapije, u prvom redu nesteroidnog antiinflamatornog leka (antireumatika), kortikosteroida i sl.

Da li antireumatici mogu da štete?

Da. Izbor terapije je individualan za svakog pacijenta. Pošto pacijenti dugotrajno uzimaju antireumatike, koji često mogu da dovedu do oštećenja organa (prvenstveno želuca), potrebno je izabrati (naj)bezbedniji. Nije svejedno koji se lek protiv bolova izabere, jer pojedine studije dokazuju da u Srbiji godišnje umre 400-500 pacijenata zbog krvarenja iz želuca i creva, koji su uzrokovani dugotrajnom upotrebom nekih manje bezbednih antireumatika. Samoinicijativno lečenje i kupovina jeftinih lekova u apotekama, bez recepta, mogu dovesti do fatalnih posledica. Zato je ključ uspeha za lečenje reumatskih bolesti – saradnja između lekara i pacijenta!

Da li da svaki put idem kod lekara specijaliste kada me zabole leđa?

Prema preporuci Nacionalnog vodiča za lumbalni sindrom, većina bolesnika sa akutnim bolom u leđima se može lečiti kod lekara u ambulanti Domu Zdravlja, jer je priroda bolesti uglavnom benigna, a prognoza dobra. Tegobe traju najčešće par dana, a u 90% slučajeva prestaju do 6 nedelja. I posle ozdravljenja tegobe se mogu često ponoviti, ali se i tada očekuje pun oporavak.

Da li se precizna dijagnoza bola u leđima gotovo uvek postavi?

Ne. Lekar je dužan da od pacijenta uzme anamnezu (podatke o bolesti) i pregleda ga, a laboratorijska, rentgenološka i druga dijagnostika se ne savetuju, ukoliko se ne sumnja na ozbiljno oboljenje.

Da li da idem na CT ili magnetnu rezonancu samoinicijativno?

Ne, jer kod neurološki nekomplikovanog bola u leđima je nalaz svakako negativan, a pravi uzrok bola u leđima u pojedinim slučajevima i pored savremene dijagnostike, ostaje nejasan.

Da li dugotrajno bolovanje i lečanje ubrzava oporavak?

Ne. Nacionalni vodič za akutni lumbalni sindrom ne savetuje navedeno.

Da li početi odmah sa vežbama za leđa, kada se tegobe pojave?

Lekari uglavnom iskustveno ne savetuju vežbe u akutnoj fazi bola, jer mogu da pogoršaju bolest.

Bol u kolenima

admin
-
0
Bol u kolenima

Kod koga se javlja

Uzrok degenerativnih promena ne samo kolena, već i ostalih zglobova, nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora koji se prepliću. Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala ostavljajući kosi da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se troši, ali se i izgrađuje i stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini, a njenu sintezu podstiču faktori rasta.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Promene na hrskavicama prate promene na kostima. Na njihovim ivicama se stvaraju koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zgloba. U kostima nastaju maleni prelomi i ciste.

Faktori rizika

Smatra se da postoji nasledna sklonost ka oboljenju kolena, mada nije pronađen gen koji je za to odgovoran. Gojaznost opterećuje kolena. Ako se javi još u mladosti znak je da će ta osoba kasnije u životu verovatno imati bol u kolenima. Smanjenje telesne težine smanjuje rizik. Ponavljanje manjih trauma i često izvođenje pojedinih pokreta može dovesti do oštećenja zgloba. Posebno je rizično oslanjanje na kolena kao kod parketara i dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama. Nošenje neudobne obuće takođe ima uticaja. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, dok supstituciona terapija ovim hormonom smanjuje rizik. Znatan uticaj imaju pojedine bolesti, kao hemohromatoza, akromegalija, giht, reumatoidni artritis i Perthesova bolest i deformiteti, kao urođeno iščašenje kuka, ravni tabani O i X noge.

Tegobe

Bolesnici se obično žale na bol u kolenima koji se javlja najčešće pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. U miru bol nije prisutan. Tom bolu je obično predhodilo povremeno pucketanje u kolenima prisutno godinama. Bol obično nije jak, javlja se u vidu tištanja i žiganja, praćenog osećajem zategnutosti i ukočenosti zgloba. Nekada pri hodu koleno može iznenada da se ukoči pa oboleli mora da stane. Kasnije može doći do deformiteta u vidu X ili O nogu, a samo u najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge u kolenu. Gonartroza može da se iskomplikuje hidropsom kolena (izliv tečnosti u zglob).

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja karakterističnih tegoba i rendgenskog nalaza. Laboratorijske analize daju normalan rezultat (sedimentacija, leukociti, C reaktivni protein), sem u slučaju kada je oštećenje kolena posledica reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Ne postoji podudarnost između rendgenskog nalaza i intenziteta tegoba. Mogu pomene da budu jako izražene a da čovek nema tegobe i obrnuto, da su tegobe jako izražene dok je rendgenski nalaz sasvim oskudan. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene na zglobovima. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.

Tok i prognoza bolesti

Osoba sa gonartrozom može godinama da bude bez tegoba. Bolest je progresivna, ali napreduje jako sporo. Ima periode pogoršanja i smirivanja tegoba, koje mogu trajati godinama. Radna sposobnost je dugo očuvana, ali ipak može doći do invalidnosti.

Lečenje

Ne postoji lečenje koje može da zaustavi degenerativni proces, ali je moguće smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Korisno je smanjenje telesne težine, vežbe, izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja.
Paracetamol u većoj dozi ublažava bol. Kod osoba sa oštećenim bubrezima i jetrom se daje u nižim dozama. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) smanjuju bol i ukočenost kolena. Ako se dugo primenjuju, posebno kod starijih od 65 godina, mogu da dovedu do krvarenja iz organa za varenje. Inhibitori ciklooksigenaze nemaju ovakvo neželjeno delstvo. Ako postoji jak bol i umeren izliv tečnosti u zglobu aplikuju se kortikosteroidi u zglob ili pored njega. Ne postoje podaci da je korisno da se ovo primenjuje dugotrajno.
Veštačka sinovijalna tečnost može da se ubaci direktno u zglob (hijaluronska kiselina). Smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba tokom šest meseci. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi u obliku gela i krema smanjuju bol i povećavaju poketljivost kolena. Do prolaznog poboljšanja dovodi fizikalna i banjska terapija, kombinovana sa vežbanjem. Ona povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića čime koleno biva rasterećeno i manje bolno.

Od hiruruških metoda najefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim. Primena hondroprotektivnih lekova u zglob (sredstva koja štite i obnavljaju hrskavicu) može da bude efikasna. Od tih zaštitinika hrskavice koriste se glukozaminoglikat polisulfat, pentosan sulfat, diacerin, ekstrakti soje i avokada, hijaluron i dr. U ispitivanju su tretman faktorima rasta, transplantacija hondrocita i implantacija arteficijelnog matriksa.

Porodični lekar

Autoimune bolesti unutrašnjeg uva

admin
-
0
Autoimune bolesti unutrašnjeg uva

Šta je to autoimuna bolest unutrašnjeg uva?

Imuni sistem može da napadne celo telo ili samo neki sistem u okviru tela, uključujući i uvo. Čak i ako uvo nije direktno napadnuto, debris nastao autoimunom reakcijom u jednom delu tela može biti transportovan cirkulacijom do uva i da tu izazove problem. Kada je uvo napadnuto, progresija oštećenja i funkcionalnog gubitka može biti rapidna. Neka autoimuna oboljenja koja mogu da zahvate uvo uključuju Koganov sindrom, polihondritis, poliarteritis nodoza, Vegenerova granulomatoza, sistemski lupus eritematozus, ulcerativni koli-tis, Sjogrenov sindrom i reumatoidni artritis.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Simptomi
Najizraženiji simptom autoimunog oboljenja unutrašnjeg uva je bilateralna asimetrična i progresivno-fluktui-rajuća senzorineuralna nagluvost, obično nastupa u toku nekoliko meseci. Ponekad progresija može biti u toku nekoliko godina. Prisustvo vrtoglavica i ostalih simtpoma je obično povezana sa vestibularnim gubitkom i zavisi od stepena gubitka i od toga da li je problem doveo do fluktuirajućih promena (na primer, kod endo-limfatičnog hidropsa nastalog autoimunom reakcijom). Simptomi autoimunog problema mogu biti slični, čak ih je ne moguće razlikovati od ostalih vestibularnih poremećaja; po nekad je prisutan Menierov sindrom.

Dijagnoza
Dijagnoza autoimunog oboljenja kao uzroka poremećaja u funkciji unutrašnjeg uva može biti teška. Osim anamneze o drugim autoimunim bolestima i laboratorijskim testovima krvi, po nekad se dijagnoza postavi samo na osnovu toga što se sluh popravio na terapiju.

Terapija
Rana dijagnoza je bitna jer terapija može biti efektna u zaustavljanju progresije i reverzibilnih oštećenja. Standardna terapija za autoimune bolesti su imunosupresivni lekovi, i po nekad predstavljaju dugoročnu te-rapiju. Takvi lekovi imaju uticaj na celo telo i uključuju steroide, hemioterapijske agente, citostatike. Pošto re-umatolozi imaju najviše iskustva u lečenju ovih bolesti, oni obično prepisuju terapiju u saradnji sa otorinola-ringologom i neurologom.

Dr Jovan Bubalo

Problemi sa krajnicima

admin
-
0
Problemi sa krajnicima

Koja je uloga krajnika?

Krajnici učestvuju u odbrani organizma od bakterija i virusa stvarajući antitela. Smatra se da je ta uloga najvažnija u toku prve godine života. Za sada ne postoje dokazi koji bi podržali uvreženo mišljenje da je uloga ovog limfnog tkiva značajna u imunitetu u kasnijem uzrastu. Savremene medicinske studije su pokazale da deca kojoj moraju da se operativno uklone krajnici, ne pate posle od slabijeg imuniteta niti su manje otporna na bolesti. Danas već popularni mit o tome kako krajnici predstavljaju filter za bakterije, nije tačan.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kada nastanu akutna zapaljenja

Tonzilitisi nastaju zbog infekcije krajnika koju izazivaju neke od bakterija ili virusa. Simptomi akutnog tonzilitisa su bol u grlu koji se pojavio naglo ili postepeno i najčešće je praćen povišenom temperaturom. Pacijent otežano guta, može da ima pojačano lučenje pljuvačke, bol u uvu pri gutanju i da ima neprijatan zadah. Površina krajnika obično je crvena sa sivkasto-belim sekretom ili bez njega. Limfne žlezde na vratu mogu biti uvećane. Gnojna angina je poseban oblik infekcije izazvan streptokokom. Ona može da dovede do oštećenja srčanih zalistaka (reumatska groznica) ili bubrega (glomerulonefritis). Takođe može da dovede do kožnog osipa (skarletna groznica), da brzo izazove upalu sinusa, pluća i upalu srednjeg uva.
Infektivna mononukleoza je infekcija koju zovu i bolest poljupca, jer se prenosi i poljupcem. Vrlo je važno da se zna da se često u startu previdi da se ova infektivna bolest, izazvana Epšen-Barovim virusom, obično manifestuje kao jaka upala grla i krajnika, a često i limfnih žlezda na vratu.

Kako prepoznati hronične upale?

Kada se radi o konstantnoj upali krajnika, ponavljane infekcije mogu da dovedu do formiranja malih džepova (kripti) u krajnicima, koji predstavljaju stanište bakterija. Često su u kriptama prisutne beličaste, tvrde naslage, ostaci hrane i obično daju loš zadah. Osim lošeg zadaha, one obično stvaraju pacijentu osećaj kao da mu se nešto zalepilo za grlo. Gnojni otok, peritonzilarni apsces stvar depo gnoja iza krajnika, koji ih gura ka nepčanoj resici. Grlo je veoma bolno, pacijent ne može da otvori usta. Ukoliko se ne leči, ova infekcija se širi du-blje u vrat, može da dovede do opstrukcije disajnog puta, pa i smrtnog ishoda

Dr Jovan Bubalo
Spec. otorinolaringologije
www.doktorbubalo.com

Osnova ljudske Privlačnosti

admin
-
0
Osnova ljudske Privlačnosti

Libidnost (lat. libido – požuda) se sastoji od sposobnosti našeg nervnog sistema da reaguje na unutrašnje i spoljne polne nadražaje. To znači da određeni fizičko-hemijski nadražaji koji deluju na naš mozak izazivaju u nama određene funkcionalne promene, bude u nama polni nagon koji se sastoji od želje za polnim uživanjem i njenim zadovoljenjem, te od potrebe za određenim ponašanjem koje vodi ispunjenju te želje. Muškarac je očigledan primjer. Pod uticajem polnih hormona na njegov nervni sistem, muškarac postaje izuzetno osetljiv na žensku spoljašnjost.

Lepa, skladno građena žena sa izraženim polnim karakteristikama budi u njemu želju da joj se približi, da u prisnosti s njom nađe polno zadovoljstvo. To ga podstiče na druženje i na fizičke intimnosti s njom. Ovo opet vodi polnom zadovoljenju.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Erotičnost (grč. eros – polna ljubav) je sposobnost čoveka da na osobi koja ga polno uzbuđuje oseti privlačnost i njenih nepolnih, ličnih obeležja: od inteligencije, pogleda na svet, raznih oblika ponašanja do celokupne ličnosti osobe. Tu se javlja potreba za dubljim upoznavanjem te osobe, za sve većom osećajnom prisnošću. To je emocionalni proces koji zovemo zaljubljivanje. On rađa želju za što potpunijim podavanjem sebe voljenoj osobi, za stalnim darovanjem tog čoveka pozitivnim osećanjima: nežnosti, strasti, poštovanja, iskrenosti, pažnje, razumevanja, poverenja, sigurnosti, kreativnosti … Uporedo se u zaljubljenom čoveku javlja potreba da mu osoba koju voli uzvraća istom merom. Sav taj kompleks osećajne povezanosti sa čovekom koji nas polno privlači zovemo polnom ljubavlju. Ona pojačava naše polno uzbuđenje u prisustvu te osobe, a opšte ponašanje prema njoj oslobađa vulgarnosti ustupajući mesto plemenitim osećanjima.

Dvoje ljudi, produbljujući vlastitu libidnost, osiguravaju trajnost svoje veze postavljajući osnovu uzajamne polne vernosti. Emocionalnost u njima budi želju da imaju decu: izraz njihove osećajne saživljenosti, zajedništva, uzajamne brige, ljubavi … Često susrećemo pojam tzv. platonske ljubavi. To bi trebao biti idealan ljubavni odnos koji se zasniva isključivo na osećajnoj povezanosti s partnerom, bez polnih želja prema njemu. No ljubav bez polnih želja nije istinska. To možemo eventualno smatrati nepotpunom polnom ljubavlju, tačnije osećanjima koji se tek razvijaju u polnu privlačnost, ali nipošto nekim idealnim i čistim oblikom polne ljubavi.

Platonsku ljubav smatramo prirodnom pojavom samo u nedoraslim godinama, koja još nije dovoljno zrela za potpuno doživljavanje svoje polnosti. Kod zrelih ljudi je tzv. platonska ljubav neprirodna pojava. Kad odrastao čovjek tvrdi da nekog voli bez polnih želja prema njemu, onda to možemo objasniti na dva načina: taj čovek onog drugog samo prividno voli, a zapravo se radi o nekim drugim osećanjima ili pak oseća polnu želju prema toj osobi, ali je potiskuje iz svoje svesti jer se boji priznati da ona ipak postoji. Pojam platonske ljubavi pripisuju grčkom filozofu Platonu. U svojim spisima, npr. u “Gozbi”, veličao je osećajni odnos među muškarcima. Tvrdio je da homoseksualna ljubav može biti uzvišenija i plemenitija od ljubavi među suprotnim polovima jer ona – po Platonovom mišljenju – može biti slobodna od polne požude.
Predrasudi o tobožnjem postojanju platonske ljubavi slična je predrasuda o mogućnosti postojanja prijateljstva između osoba suprotnog pola.

Pravo prijateljstvo je osećajni odnos između dva čoveka koji isključuje svaki seksualni interes među njima. Kad je reč o heteroseksualno usmerenim osobama, onda one mogu biti pravi prijatelji samo sa osobama istog pola. S nekim čovekom suprotnog pola može heteroseksualac izgraditi drugarski, kolegijalni odnos ili istinsku ljubav, ali ne i prijateljstvo. Čim kolega i koleginica u školi, na fakultetu ili radnom mestu osete po-trebu da budu zajedno i u drugim prilikama: da zajedno provode slobodno vreme, da se zajedno odmaraju, zabavljaju i sl. onda je to znak da se među njima pojavio erotski interes. Pojavila se želja za zbližavanjem sa tom čitavom ličnošću osobe suprotnog pola, a ta želja nužno obuhvata i njenu polnost. Zato tu ne može biti prijateljstva nego je to seksualna privlačnost, bez obzira na to da li to sebi to dvoje priznaju.

Prijateljstvo između dve osobe suprotnog pola može postojati samo uz uslov da su obe pretežno homoseksualno usmerene. No takva dva čoveka ne mogu s osobom istog pola izgraditi prijateljstvo, nego samo ljubavni odnos, ako on prelazi granice drugarstva.

Polno ponašanje čoveka čine tri osnovna stava: stav prema polnosti uopšte, zatim prema vlastitoj polnoj ulozi i stav prema suprotnom polu. Svi ovi stavovi mogu imati pozitivnu i negativnu valenciju. Pozitivna seksualna filozofija sadrži priznavanje polnosti (ljudske požude, emocionalnosti i genitalnosti) kao životne vrednosti koja može mnogo pridoneti bogaćenju sadržaja života i unaprijediti fizički, psihički i socijalni život čoveka. Naprotiv, negativna seksualna filozofija gleda na polnost kao na nužno zlo, grešni užitak kojem se pristupa sa osećajem krivice i stida.

Primer pozitivnog vrednovanja polnosti u određenoj sredini daje nam seksualna filozofija antičke civiliza-cije, naročito starih Helena.
Protivtežu njihovom vedrom, optimističnom i prirodnom gledanju na polnost u naš život je donelo hrišćanstvo sa svojim krajnjim pesimizmom i zastrašujućim oseća-jem krivice i smrtnog greha prema svemu polnom. Pojava ambivalentnog shvatanja seksualnosti javlja se u indijskoj civilizaciji. Dok hinduizam podržava polnost kao značajan izvor životnog zado-voljstva, budizam ističe odricanje od svih ovozemaljskih užitaka, pre svega seksualnih, koji su predstavljeni kao najveći uzroci patnje na zemlji. Stav pojedinca prema vlastitoj polnoj ulozi sadrži veći ili manji stepen zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva svojim polom; zatim realno vrednova-nje svog pola, odnosno njegovo precenjivanje ili potcenjivanje; dalje veće ili manje poverenje u svoje polne i ljubavne sposobnosti, te izglede za uspeh u toj životnoj oblasti.

Kad je npr. neka devojka depresivna i nezadovoljna time što je žena, onda se njeno nezadovoljstvo nipošto ne odnosi samo na njen ženski pol, već je izraz njenog opšteg nezadovoljstva sobom: svojim fizičkim iz-gledom ili karakterom, sposobnostima, vlastitim mogućnostima ili dostignućima u životu. Osoba koja prihvata sebe onakvom kakva jeste, svesna svojih mogućnosti predstavlja osobu sa pozitivnim stavom prema sebi. Takav čovek ne pripisuje sebi sposobnosti koje nema već sasvim realno, svestan kvaliteta koje poseduje, veruje u ostvarenje svojih poduhvata. Svesna i rizika koji uvek postoji, osoba sa pozitivnim stavom ne beži od mogućnosti prolaznih neuspeha.

Na naše ponašanje u odnosu polova u velikoj meri utiče i naš stav prema suprotnom polu. On može biti prožet poverenjem, ravnopravnošću, željom za emocionalnim saživljavanjem. No prema drugom polu možemo osećati veće ili manje nepoverenje i strah od njega. To iskazujemo udaljavanjem od partnera i povlačenjem u sebe ili svoj strah prikrivamo agresivnošću prema njemu. Strah je osnovni uzrok svakog napadačkog ponašanja. Agresivnost prema ljudima, pa onda i prema onim suprotnog pola, može se izraziti: potcenjivanjem, vređanjem, nejednakošću, raznim oblicima nasilja, iskorišćavanjem, fizičkim zlostavljanjem … itd.
Različiti stavovi, bilo pozitivni ili negativni, koji pokre-ću ponašanje pojedinca u njegovom ljubavnom i polnom životu, razvijaju se u njemu pod uticajem vaspitanja koji oblikuje njegovu ličnost u toku djetinjstva i adolescencije.

Radmila Grujičić

Polni odnos bez ljubavi

admin
-
0
Polni odnos bez ljubavi

Drugi razlog je zatrovanost nekih mladih ljudi patrijarhalnim shvatanjima odnosa polova. Tako muškarci često misle da prema devojci i ne smeju pokazati osećanja ako žele sačuvati muški ugled, odnosno da moraju što pre devojku posedovati kako bi dokazali svoju muškost. U istom duhu vaspitane devojke smatraju da moraju prihvatiti takvo ponašanje svojih partnera i pomiriti se sa podređenošću svoje ženskosti i njenim iskorištavanjem od strane “voljenog” mladića.

Još jedan uzrok polnih odnosa bez ljubavi jest neurotičnost nekih devojaka i mladića. Jak osećaj manje vrednosti i nesigurnost u sebe podstiču neke ljude da potraže mogućnost potvrđivanja sebe i svoje vrednosti u nečemu u šta ne moraju uložiti puno napora i upornosti. Neurotici su često i erotofobi (grč. eros – ljubav, fobija – strah), plaše se ljubavi jer joj se ne osećaju doraslima.
Stvarna seksualna revolucija – dakle odbacivanje svega preživelog, bolesnog i pogrešnog u odnosu polova – ne sastoji se u tome da mladi ljudi bez mnogo ustručavanja stupaju u seksualne odnose. To su oni u većoj ili manjoj meri uvek radili. Prava seksualna revolucija sastojala bi se u tome da iz odnosa polova uklonimo sve ono što je u njemu neprirodno, bolesno i štetno po čoveka. Morali bismo ljubav učiniti nužnim sadržajem svake bliske veze između muškarca i žene.
Polni odnosi bez ljubavi povlače sa sobom određene posledice koje čoveka oštećuju, jer deluju negativno. Prva posledica polnih odnosa bez ljubavi jeste seksualni promisku-itet (lat. promiscuus – izmešan). Tako zovemo polni život u kom pojedinac često menja seksualnog partnera, stupajući sa njim samo u vrlo površnu, kratkotrajnu polnu vezu, ne unoseći u nju ni-kakva osećanja. Seksualni promiskuitet oštećuje čoveka jer mu ne dopušta da u polnom životu nađe sve ono što od njega očekuje. Svaki čovek, i primitivni i patrijarhalni, i neurotični i “savremeni”, teži za emotivnim doživljajem prisnog dodira s drugom polovinom, bez obzira što to često ili uopšte nikako ne želi priznati jer “ljubav ne postoji”. Zato je razočaran i nezadovoljan samim sobom što ga još više čini razdražljivim, nesnošljivim i agresivnim prema drugim ljudima.
To je neurotična projekcija agresivnosti prema sebi na svoju okolinu. Patrijarhalan muškarac se guši u seksualnom promiskuitetu jer je to tobože dokaz njegove velike muškosti, veštine zavođenja i njegovih “muških” prava. On se boji da bi ga “lepša polovina”, pri njegovom apsolutnom emocionalnom predavanju, mogla “pročitati”, uočiti slabe tačke i na kraju raniti pravo u njegovu ahilovu petu ili da bi ga mogla “držati u šaci”, zarobiti osećanjima, opteretiti ga obavezama. Zato ne dopušta da se bilo koja njegova veza učvrsti, tačnije da se obogati ljubavlju.
Poseban oblik seksualnog promiskuiteta je prostitucija. Prostituisana osoba pristupa polnom odnosu isključivo iz materijalne koristi, uz naplatu, a bez ikakve nagonske želje ili osećajne potrebe za partnerom. Ona prodaje svoje seksualne usluge, a to kupuje, odnosno prostituisanu osobu iskorištava, čovjek koji je sklon krajnjim oblicima seksualnog promiskuiteta. Prostitucija je socijalni i psihološko-pedagoški problem. Njena pojava je uvek u vezi sa životnim standardom, društvenim odnosima i s moralom određene zajednice.
Usled dužeg bavljenja ovim poslom, odnosno prodaje svog tela, prostituisana žena sve više propada i fizički i psihički. Seks sa muškarcem zapravo joj se gadi, ona prezire muškarce, a polnost gubi za nju životnu vrednost. Zato je prostitutka sa svojom mušterijom seksualno iz-uzetno hladna. Kad je muškarac uveren u njenu strastvenost, obmanut je veštinom njene glume, što je sastavni deo tog zanata. U kupljenim seksualnim odnosima, muškarac može odmah imati sve što želi.
Naprotiv, u normalnom polnom životu mora osvajati, često biti suzdržan i obziran. U odnosu sa prostitutkom muškarac je sebičan, na njeno zadovoljstvo se tu ne misli. Zato se takav muškarac teško navikne da u normalnoj polnoj vezi uzima u obzir i svoju partnerku i da se prilagođava i njenim potrebama. Prostitucija privikava muškarca na seksualni promiskuitet, pa mu je kasnije teško ostati veran jednoj ženi. On gubi osećaj odgovornosti prema ženi. Zbog svega toga prostitucija otežava stvaranje zdravih bračnih zajednica jer koči psihoseksualno dozrevanje muškarca.
Veza sa prostitucijom uvek je znak muškarčeve seksualne primitivnosti koja se svodi samo na neobuzdano iživljavanje nagonskih potreba. Prostitutkama obično odlaze sadistički i mazohistički nastrojeni ljudi koji se uzbuđuju tako što svojoj partnerki nanose bol ili je nastoje, u toku seksa, sami osetiti. To čine i oni koji kupovanjem ženskog tela nastoje sebi osigurati mogućnost da se iživljavaju na nastran način. Za prostitutkama posežu i muškarci koji se u svojoj polnoj ulozi osjećaju nesigurno. Kad su nesposobni osvojiti sebi ravnu ženu, kad se ne usuđuju pristupiti ženi na normalan način, kad nemaju strpljenja za razvijanje emocionalne veze sa ženom ili ne žele preuzeti nikakvu obavezu, onda beže tamo gdje je za seks dovoljan samo novac.
U ženi ne postoji urođena želja da se daje slučajnom prolazniku, a najmanje da to čini za novac. Naprotiv, žena više nego muškarac traži u polnoj vezi osećajnost, ljubav i vernost. Prostitucija je za ženu neprirodan oblik polnog ponašanja koji se kosi sa osnovnim svojstvima ženske psihe. Pokušavalo se dokazati da su prostitutke bića sa natprosečno jakim seksualnim nagonom, upravo neka nezasita stvorenja koje zajednica sa jednim muškarcem ne može zadovoljiti!? No tu apsurdnu tvrdnju pobija opštepoznata činjenica da su prostitutke sa svojim mušterijama hladne, a s muškarcem kojem se daju iz naklonosti nastoje održati trajniju polnu vezu.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

Psiholog – psihoterapeut
Radmila Grujičić
Psiho Centar „Neuropmedica“
Jagodina
064 253 11 08
www.psihologija.autentik.net

Kome je DUŽINA važna?

admin
-
0
Kome je DUŽINA važna?

Penis ili polni ud, kod muškarca zajedno sa mokraćnom cevi omogućava izlaz urina, ali predstavlja i završni deo semenovoda. Njegov razvoj i rast odvija se tokom celokupnog odrastanja i manje-više konačan izgled definiše se tokom puberteta. Prosečna veličina penisa u erekciji, kod odraslog muškarca posmatrano sa evropskim geografskim okvirom je između 9 i 18 cm. Ustvari može se smatrati da se sve ispod ispod 9 i preko 19 u pogledu veličine može da nosi i neku poteškoću – zdravstvenu, psihološku ili socijalnu ali ne obavezno naravno. Ovom matematikom se dolazi do podatka da bi prosek proseka mogao biti 14,5 cm.

Kod muškaraca crne rase suspenzorni ligament koji se nalazi u visini stidne kosti a zadužen je za erekciju , labaviji je nego kod muškaraca bele rase pa je položaj penisa tokom erekcije skoro vodoravan. Kod belaca taj ligament je čvršći pa je položaj penisa više pod oštrim uglom u odnosu na stomak što neznatno skraćuje njegovu dužinu. Listajući literaturu, ili slušajući velike „ribarske priče“ doći ćemo do podataka da pojedinim muškarcima veličina u erekciji može dostići 26-27..pa čak i 30 i kusur cm ali ali tu je već reč o makrofaliji ili mikrofaliji ukoliko govorimo o veličinama ispod gore navedenih prosečnih.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Prednosti u malim „Stvarima“
– bolja stimulacija G tačke
– bolja stimulacija klitorisa prilikom penetracije
– lakša manipulacija kod manuelne stimulacije
– prijatnije i kompletnije obostrano zadovoljstvo kod oralnih i analnih stimulacija.

Nedostatci u u malim „stvarima“
– Ne postiže se stimulacija vrata materice
– Neki položaji mogu biti dosta teško izvodljivi

Prednosti u većem
– Pritisakom i na vrat materice i stimulacija materice pojačava osećaj stimulacije prilikom penetracije
– Prilikom penetracije povlačenjem usnica dolazi do dodatne stimulacije klitorisa
– Maksimalna mogućnost eksperimentisanja položajima
– Pojačan osećaj uzbuđenja

Nedostaci
– Može izazvati bol, ograničiti stimulaciju a time i drastično umanjiti uzbuđenje
– Stalni pritisak vrata materice može biti veoma neprijatan
– Snažnom stimulacijom usnica moguće je izazvati povrede
– Analne i oralne stimulacije mogu biti izrazito neprijatne čak i traumatične
– Izbor položaja ipak mora biti prilagođen partnerki jer neki mogu biti veoma neprijatni.
Istraživanje na uzorku od 1000 žena od 18 – 50 godina na pitanje o važnosti dužine i obima prilikom odnosa pokazalo je sledeće:
20% – žena je reklo kako je dužina veoma važna
23 % – tvrdi da je najvažniji obim
59% – žena tvrdi da je veličina potpuno nevažna
54% – tvrdi da je obim nevažan
27% – je reklo da veličina prilikom seksualnog čina ne igra baš nikakvu ulogu
Zaključak iz navedenog je da žene veličinu tretiraju, vole i preferiraju prema uzoru na najčešće upražnjavanu a prema anketama više od 50 % veličinu smatra skoro potpuno nevažnom i da ona igra veoma malu ulogu prilikom seksualnog odnosa. Navedeno istraživanje nije ni ponudilo zaključak o poželjnoj veličini ni u pogledu dužine ni u pogledu obima. Zbog svega navedenog zaključak je da muškarci koji misle da se u tih nekoliko santimetara krije ključ njihove najveće hrabrosti ustvari mogu da budu potpuno spokojni i da ce njihovo samopouzdanje sigurno uticati na njihov seksualni život ali na tome mogu da porade i na 1000 drugih načina.

Antioksidanti i vitamini

admin
-
0
Antioksidanti i vitamini

Vitamini A, C, E: Vitamin C je mnogo bolji antioksidans od vitamina E, ali veoma brzo prolazi kroz organizam i treba ga uzimati više puta dnevno. Vitamin C se eliminiše iz organizma na isti način kao i višak šećera, pa ga treba uzimati najmanje dva sata pre ili posle obroka, prvog ujutru, ili poslednjeg uveče pred spavanje. Njega ne uzimati zajedno sa slatkim napicima. Vitamin E treba uzimati ujutru ili tokom dana, nikada uveče i ne uzimati ga sa Mg. Treba ga uzimati odvojeno od drugih vitamina. Vitamin A i D u većim količinama mogu biti toksični, što ne znači da ih treba izbegavati.

SOYGENOL 100: Ekstrakt grožđanih koščica i ekstrakt zelenog čaja. Povećava aktivnost vitamina C i E, predstavlja značajnu komponentu ćelijske membrane.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

ČOKOLADA: Sadrži fenole i poboljšava antioksidativni efekat supstanci unetih hranom. 1,5 unca (1 unca = 28,349 gr) čokolade sadrži fenola koliko i 5 unci crvenog vina. Fenolna komponenta čokolade ispoljava isti ili cak veći antioksidativni efekat od crvenog vina. Primećeno je čak da fenoli čokolade menjaju efekat fenola vina. Crna čokolada (bez dodatka mleka) ima veće antioksidativno dejstvo od mlečne čokolade. Šećer i masnoće u čokoladi mogu delovati nepovoljno na jetru pa se čokolada ne preporučuje kao jedini izvor antioksidativnog dejstva KOENZIM Q 10. Preporučuje se 100 mg Co Q10 dnevno, a ima čak bolje dejstvo od vitamina E. Daje se kod neurodegenerativnih oboljenja, Parkinsonove bolesti, Huntigton-ove bolesti, ALS/MND miastenije gravis.

MELATONIN: Preporučuje se 100 mikM dnevno. Koristi se u terapiji Parkinsonove bolesti.

MASLINOVO ULJE: Sadrži nekoliko antioksidanata i bogato je “dobrim” mastima. Preporučuje se hladno ceđeno. Dodato salati poboljšava apsorpciju liposolubilnih vitamin. Prilikom kuvanja može se upotrebiti više puta, za razliku od drugih ulja koja na visokim temperaturama oslobađaju toksine i moraju se baciti nakon prve upotrebe. Dugim stajanjem smanjuje koristan efekat, a nakon upotrebe čuva se u frižideru.

FENOLI: Nalaze se u kori voća i povrća, posebno svetlog.

CRVENO VINO: Antioksidanti otkriveni u sastojcima crnog grožđa čije vino, sok, kožica, koščice štite od kancera, srčanih bolesti, reumatoidnog artritisa, katarakte kao i mnogih drugih hroničnih i degenerativnih oboljenja. Ekstrakt koščice crnog grođa – AKTIVIN – pokazuje super snažno antioksidativno svojstvo, daleko veće od vitamina C, E, beta karotena. Đus od crnog grožđa deluje trombolitički i prevenira nastana srčanih oboljenja. Koristi se kao dodatak masnoj hrani jer pomaže njeno varenje.

ČAJ – zeleni, crni. Crni čaj ima uglavnom sličan antioksidativni efekat zelenom čaju. Dodatak mleka neutrališe antioksidativno dejstvo čaja. Česta upotreba čajeva dodatno opterećuje funkciju jetre jer čaj sadrži kofeinsku komponentu i ne treba ga koristiti kao jedini izvor antioksidanata. Ekstrakt zelenog čaja ima 200 puta jače dejstvo na slobodne radikale od vitamina E.

Klinika “Hadži-Tanović”
Strahinjića Bana 17, Beograd
011 328 32 79
011 638 223

Bundeva jača organizam

admin
-
0
Bundeva jača organizam

Bundeva je naročiti diuretik i savetuje se ljudima sa reumatskim poremećajima, upalom mokraćnih puteva i bubrega. Lako se vari i zato bi trebalo da je jedu osobe koje imaju problema sa želucem. Žućkasto – narandžasto meso bundeve je bogato mineralima, vitaminima i biljnim vlaknima, a sve je to itekako potrebno organizmu.

Od mesa sirove bundeve možete pripremiti razna slatka ili slana jela, od predjela do glavnih jela. Pored mesa bundeve, veoma su korisne i suve semenke bundeve, koje se takođe mogu koristiti u pripremi jela. One imaju veliku hranljivu vrednost i bogate su fosforom, gvožđem, kalijumom i kalcijumom.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Podstiče rad creva
Ona je idealna u teranju vaših lenjih creva da prorade kako treba, jer 100 grama bundeve sadrži 1,3 grama biljnih vlakana. Bundeva takođe produžava osećaj sitosti i tako sprečava unošenje viška kalorija, u slučaju napada gladi.

Bundeva podmlađuje
Sto grama bundeve sadrži 599 mikrograma vitamina A time možete pokriti dobar deo dnevnih potreba za ovom dragocenom supstancom (700 mcg). Bundeva će pomoći u borbi protiv slobodnih radikala, koji su odgovorni za starenje ćelija.

Jača imunitet
Bundeva je sjajna za podizanje imuniteta. Ona obiluje beta – karotenom i drugim antioksidansima, vitaminom C i E, nekim važnim aminokiselinama i mineralima (posebno kalijumom i cinkom). Zato lekoviti sastojci iz bundeve štite organizam od alergija i infekcija (što je posebno važno u jesenjem i zimskom periodu), artritisa i oboljenja srca i krvotoka (arterioskleroze i srčanog infarkta).

Lako se vari i ne goji
Brinete o višku kilograma? Bundeva je saveznik u borbi protiv viška kilograma, npr. 100 grama bundeve pečene u rerni sadrži manje od 20 kalorija. Pored toga, njena vrlina je i da se lako vari. Pire od kuvane bundeve je idealna hrana za osobe koje imaju osetljiv stomak, čak i za sasvim malu decu.

Čisti kožu
Bundeva se odavno koristi da umirenje upaljene kože lica. Ona ima te sastojke koji utiču na regulaciju lojnih žlezda. Možete i kod kuće pripremiti masku za negu masne kože, ona će očistiti i suziti proširene pore kože lica. Napravite pire od bundeve, stavite ga na čisto lice, ostavite 15-ak minuta da deluje, i nakon toga isperite lice mlakom vodom.

Zdrave koštice
Ulje koje se pravi od koštica bundeve je odličan lek kada je reč o oboljenjima bubrega, mokraćne bešike i prostate. Njeni lekoviti sastojci jačaju muskulaturu bešike, smiruju procese upale i sprečavaju poremećaje u funkcionisanju mokraćnih organa. Od poremećaja u funkcionisanju prostate pati više od polovine muškaraca iznad šezdesete godine života. Dokazano je da sastojci bundeve daju izuzetne rezultate, pa se preporučuju čak i kod početnih stadijuma kancerogenih promena na prostati.
Naučno je dokazano da ako se uzima supena kašika koštica iz bundeve dnevno, ona ima preventivni uticaj na funkcije prostate i mokraćnih organa. Dok veća količina (npr. tri kašike dnevno) može da ublaži poremećaje koji nastaju kao posledica uvećane prostate.

1...497498499...503Stranica 498 od ukupno 503

Uslovi korišćenja

Portal ordinacija.tv vam omogućava korišćenje sadržaja svog portala uz navodjenje izvora i aktivnog linka ka https://ordinacija.tv/.

 

Marketing

Nudimo vam mogućnost da prezentujete svoje usluge i proizvode na najefektniji način u svim medijima sa popustom do 90%.
Kontakt: tel: 069 121 00 66
email: markovic@ordinacija.tv

 

Pratite nas

© 2023. All rights reserved. Moja ordinacija portal. Kontakt.