Naslovna Blog Stranica 491

Nega lica etericnim uljima

Dr ŽAna Panovna
-
0
Nega lica etericnim uljima

Zi­ma tra­je i hlad­ni da­ni uti­ču na naj­i­zlo­že­ni­ji deo nas, a to je na­še li­ce. Na­i­me, li­ce tr­pi naj­ve­ći uti­caj tem­pe­ra­tur­nih raz­li­ka u zim­skim da­ni­ma, jer je­di­no je ono po­ne­kad ne­po­kri­ve­no i ne­za­šti­će­no, na­ro­či­to kad je na­po­lju mi­nus.

Za­to u ovim da­ni­ma, pri­u­šti­te se­bi jef­ti­ni­ju va­ri­jan­tu wel­lnes tret­ma­na li­ca kod svo­je ku­će. Vi­de­će­te ko­li­ko jed­na ma­ska od 20-ak mi­nu­ta mo­že da uči­ni do­brog za vas. Vr­lo ko­ri­sne, ne­gu­ju­će i pot­pu­no pri­rod­ne ma­ske za li­ce mo­že­te da na­pra­vi­te na jed­no­sta­van na­čin i vr­lo jef­ti­no. Ono što vam tre­ba je:  jo­gurt,  ma­sli­no­vo ulje, med, ba­na­na, ma­lo mla­kog ča­ja od ka­mi­li­ce i ete­rič­no ulje la­van­de.

La­van­da (La­van­du­la ve­ra) pri­ja svim ti­po­vi­ma ko­že, i vr­lo uspe­šno re­vi­ta­li­zu­je ko­žu. Isto­vre­me­no, la­van­da umi­ru­je i vr­lo opu­šta­ju­će de­lu­je.

Evo ka­ko tre­ba da iz­gle­da vaš kuć­ni wel­lnes  tret­man. Pre ne­go što poč­ne­te svoj ma­li ri­tual, po­bri­ni­te se za mir u ku­ći, jer je to za­i­sta neo­p­hod­no za uspeh. Is­klju­či­te TV, ra­dio, uti­šaj­te ili, ako mo­že­te, i is­klju­či­te te­le­fo­ne. Za­tvo­ri­te oči, za­bo­ra­vi­te na sve do­ga­đa­je oko vas, ko­li­ko god je to mo­gu­će, obra­ti­te pa­žnju na di­sa­nje… Opu­sti­te se i uži­vaj­te u svom ma­lom „pra­zni­ku“.

Li­ce umij­te ča­jem od ka­mi­li­ce. Čaj mo­že­te da upo­tre­bi­te i ume­sto to­ni­ka. Za vre­me uži­va­nja u aro­ma-ma­ska­ma, ke­si­ce ča­ja mo­že­te da sta­vi­te na oči kao oblo­ge.

Kad ste sve ovo ura­di­li pret­hod­no, vre­me je za ma­sku!A ma­ske za­vi­se od ti­pa va­še ko­že:

Ma­ska za me­šo­vi­tu,  ma­snu i ko­žu sa ak­na­ma

Ova ma­ska će umi­ri­ti iri­ti­ra­nu ko­žu, upi­će su­vi­šnu ma­sno­ću i isto­vre­me­no je ne­go­va­ti. La­van­da će sti­mu­li­sa­ti re­gu­li­sa­nje se­bu­ma. Ma­ska je pot­pu­no ne­žna i bla­ga, pa se mo­že ko­ri­sti­ti i sva­ki dru­gi dan. Ne­ma šan­se da pre­te­ra­te!

1 ka­ši­či­ca gu­stog jo­gur­ta
1 kap ete­rič­nog ulja la­van­de

Po­me­ša­ti i uma­si­ra­ti na či­sto li­ce. Po­sle 15 mi­nu­ta is­pra­ti mla­kom vo­dom.

 

Ma­ska za nor­mal­nu, su­vu i de­hi­dri­ra­nu ko­žu

Jo­gurt vra­ća vla­žnost ko­ži,  jer je u za­gre­ja­nim pro­sto­ri­ma br­zo gu­bi­mo. Ma­sli­no­vo ulje bo­ga­to je ese­ci­jal­nim ki­se­li­na­ma, za­slu­žnim za zdra­vlje i ob­na­vlja­nje će­li­ja, ta­ko da će ono od­lič­no na­hra­ni­ti ko­žu. La­van­da će re­gu­li­sa­ti pro­iz­vod­nju se­bu­ma – u ovom slu­ča­ju, pod­sti­če nje­go­vu pro­iz­vod­nju.

1 ka­ši­či­ca gu­stog jo­gur­ta
1 ka­ši­či­ca ma­sli­no­vog ulja
1 kap ete­rič­nog ulja la­van­de
2 – 3 ka­pi ča­ja od ka­mi­li­ce

Pro­me­ša­ti sa­stoj­ke i uma­si­ra­ti na či­sto li­ce. Po­sle 15 mi­nu­ta is­pra­ti mla­kom vo­dom.

Ovu ma­sku ko­ri­sti­ti 2 pu­ta ne­delj­no.

Ma­ska za zre­lu ko­žu

Ova me­ša­vi­na obi­lu­je hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma i pra­vi je po­klon za zre­lu ko­žu, sklo­nu bo­ra­ma.
1 ma­nja ba­na­na
1 ka­ši­či­ca ma­sli­no­vog ulja
1 ka­ši­či­ca me­da
1 kap ete­rič­nog ulja la­van­de

Po­me­šaj­te sa­stoj­ke u žit­ku sme­su i na­ne­ti ma­sku na či­sto li­ce. Po­sle 20 mi­nu­ta ski­ni­te va­tom i is­pe­ri­te li­ce mla­kom vo­dom.  Kod na­ro­či­to iz­bo­ra­ne ko­že, po­želj­no je i ko­ri­sno la­ga­no utap­ka­ti ne­ko­li­ko ka­pi či­stog ma­sli­no­vog ulja.

Na­rav­no, tre­ba na­po­me­nu­ti da se ma­ske sta­vlja­ju na li­ce (osim oči­ju i oko njih) i na vrat!

Pri­rod­na ko­zme­ti­ka vra­ća ko­žu u nje­nu rav­no­te­žu. Po­sle re­dov­ne upo­tre­be ovih ma­ski, či­šće­nja ko­že i upo­tre­be uobi­ča­je­nih kre­ma, ko­ža je svi­len­ka­sta, glat­ka i zdra­va.

Isto­vre­me­no, ma­li kuć­ni ri­tu­a­li nas na­u­če da se­bič­no odvo­ji­mo vre­me za se­be, što je iz­u­zet­no va­žno za psi­ho­fi­zič­ko zdra­vlje i rav­no­te­žu sva­ke oso­be.

Mno­ga sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja go­vo­re o štet­no­sti naf­ti­nih de­ri­va­ta, emul­ga­to­ra, kon­zer­va­na­sa, mi­ne­ral­nih ulja i osta­lih sin­te­tič­kih sa­sto­ja­ka ko­mer­ci­jal­nih ko­zme­tič­kih pro­iz­vo­da, pa čak i onih naj­sku­pljih!

Za­to ove jed­no­stav­ne i jef­ti­ne ma­ske za li­ce pred­sta­vlja­ju pra­vi bi­ser i za­slu­žu­ju na­ziv pot­pu­no pri­rod­na ko­zme­ti­ka.

Problemi sa krajnicima

Dr ŽAna Panovna
-
0
Problemi sa krajnicima

Ma­le žle­zde, ve­li­ke upa­le

Ton­zi­le (nep­ča­ni kraj­ni­ci) i ade­noid (tre­ći kraj­nik, fa­rin­ge­al­na ton­zi­la) su lim­fno tki­vo ko­je je slič­no osta­lim lim­fnim žle­zda­ma u na­šem te­lu. Oni su deo žle­zda­nog tki­va (Val­de­je­rov pr­sten) ko­je okru­žu­je zad­nji deo gr­la. Nep­ča­ni kraj­ni­ci se na­la­ze sa boč­ne stra­ne gr­la. Ka­da su zdra­vi, kraj­ni­ci su obič­no iste ve­li­či­ne i ru­ži­ča­ste bo­je kao i okol­na slu­zo­ko­ža. Na nji­ho­voj po­vr­ši­ni vi­de se ma­nji ure­zi ko­ji se zo­vu krip­te, i ne­kad mo­gu da iz­gle­da­ju du­bo­ke i da sa­dr­že gnoj ili ostat­ke hra­ne (de­tri­tus). Tre­ći kraj­nik se na­la­zi vi­so­ko u gr­lu iza no­sa i me­kog nep­ca i za raz­li­ku od nep­ča­nih kraj­ni­ka, ne mo­že la­ko da se vi­de kroz usta.

Ko­ja je ulo­ga kraj­ni­ka?

Kraj­ni­ci uče­stvu­ju u od­bra­ni or­ga­ni­zma od bak­te­ri­ja i vi­ru­sa stva­ra­ju­ći an­ti­te­la. Sma­tra se da je ta ulo­ga naj­va­žni­ja u to­ku pr­ve go­di­ne ži­vo­ta. Za sa­da ne po­sto­je do­ka­zi ko­ji bi po­dr­ža­li uvre­že­no mi­šlje­nje da je ulo­ga ovog lim­fnog tki­va zna­čaj­na u imu­ni­te­tu u ka­sni­jem uz­ra­stu. Sa­vre­me­ne me­di­cin­ske stu­di­je su po­ka­za­le da de­ca ko­joj mo­ra­ju da se ope­ra­tiv­no uklo­ne kraj­ni­ci, ne pa­te po­sle od sla­bi­jeg imu­ni­te­ta ni­ti su ma­nje ot­por­na na bo­le­sti. Da­nas već po­pu­lar­ni mit o to­me ka­ko kraj­ni­ci pred­sta­vlja­ju fil­ter za bak­te­ri­je, ni­je ta­čan.

Ka­da na­sta­nu akut­na za­pa­lje­nja

Ton­zi­li­ti­si na­sta­ju zbog in­fek­ci­je kraj­ni­ka ko­ju iza­zi­va­ju ne­ke od bak­te­ri­ja ili vi­ru­sa. Simp­to­mi akut­nog ton­zi­li­ti­sa su bol u gr­lu ko­ji se po­ja­vio na­glo ili po­ste­pe­no i naj­če­šće je pra­ćen po­vi­še­nom tem­pe­ra­tu­rom. Pa­ci­jent ote­ža­no gu­ta, mo­že da ima po­ja­ča­no lu­če­nje plju­vač­ke, bol u uvu pri gu­ta­nju i da ima ne­pri­ja­tan za­dah. Po­vr­ši­na kraj­ni­ka obič­no je cr­ve­na sa siv­ka­sto-be­lim se­kre­tom ili bez nje­ga. Lim­fne žle­zde na vra­tu mo­gu bi­ti uve­ća­ne.

Gnoj­na an­gi­na je po­se­ban ob­lik in­fek­ci­je iza­zvan strep­to­ko­kom. Ona mo­že da do­ve­de do ošte­će­nja sr­ča­nih za­li­sta­ka (re­u­mat­ska gro­zni­ca) ili bu­bre­ga (glo­me­ru­lo­ne­fri­tis). Ta­ko­đe mo­že da do­ve­de do ko­žnog osi­pa (skar­let­na gro­zni­ca), da br­zo iza­zo­ve upa­lu si­nu­sa, plu­ća i upa­lu sred­njeg uva.
In­fek­tiv­na mo­no­nu­kle­o­za je in­fek­ci­ja ko­ju zo­vu i bo­lest po­ljup­ca, jer se pre­no­si i po­ljup­cem. Vr­lo je va­žno da se zna da se če­sto u star­tu pre­vi­di da se ova in­fek­tiv­na bo­lest, iza­zva­na Ep­šen-Ba­ro­vim vi­ru­som, obič­no ma­ni­fe­stu­je kao ja­ka upa­la gr­la i kraj­ni­ka, a če­sto i lim­fnih žle­zda na vra­tu.

Ka­ko pre­po­zna­ti hro­nič­ne upa­le?

Ka­da se ra­di o kon­stant­noj upa­li kraj­ni­ka, po­na­vlja­ne in­fek­ci­je mo­gu da do­ve­du do for­mi­ra­nja ma­lih dže­po­va (krip­ti) u kraj­ni­ci­ma, ko­ji pred­sta­vlja­ju sta­ni­šte bak­te­ri­ja. Če­sto su u krip­ta­ma pri­sut­ne be­li­ča­ste, tvr­de na­sla­ge, osta­ci hra­ne i obič­no da­ju loš za­dah. Osim lo­šeg za­da­ha, one obič­no stva­ra­ju pa­ci­jen­tu ose­ćaj kao da mu se ne­što za­le­pi­lo za gr­lo.

Gnoj­ni otok, pe­ri­ton­zi­lar­ni ap­sces stvar de­po gno­ja iza kraj­ni­ka, ko­ji ih gu­ra ka nep­ča­noj re­si­ci. Gr­lo je ve­o­ma bol­no, pa­ci­jent ne mo­že da otvo­ri usta. Uko­li­ko se ne le­či, ova in­fek­ci­ja se ši­ri du­blje u vrat, mo­že da do­ve­de do op­struk­ci­je di­saj­nog pu­ta, pa i smrt­nog is­ho­da

Dr Jo­van Bu­ba­lo

Refleksologija

Dr ŽAna Panovna
-
0
Refleksologija

Briga o zdravlju odvajkada je zaokupljala pažnju ljudi u svim oblicima organizovanja ljudskog drustva. I u današnje vreme , karakteristično po neslućenom razvoju i dostignućima savremene medicine, pažnju ljudi plene ne samo aktuelna nova saznanja u zastiti zdravlja već i saznanja i praksa zdravstvene zaštite drevne medicine čije se terapeutske metode u mnogome razlikuju od savremenih , posebno kada je reč o primeni medikameata zasnovanih na razvoju hemije. Pri tome posebnu radoznalost izazivaju brojni istorijski pisani podaci o veoma efikasnim načinima i postupcima izlečenja i najtežih oblika bolesti , za koje savremena medicina nema objašnjenja.
Refleksologija predstavlja prastari medicinski sistem zdravstvene zaštite , jačanja  i očuvanja zdravlja ljudi svestrano korišćen pre više hiljada godina od mnogih sada već davno iščezlih civilizacija , kako u dijagnostici tako i u terapiji raznih bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Vremenom sa nestankom starih civilizacija refleksologija je potiskivana , poprimajući nekad druge oblike i zaboravljena da bi sa razvojem savremene medicine skoro iščezla. Tek krajem  IX  i početkom XX veka , zahvaljujući traganjima istaknutih medicinskih poslanika  ( Dr. William Fitzgerald, Dr.Edwin Bowers, Dr.Eunic Ingham i dr.) refleksologija biva ponovo otkrivena , da bi njen razvoj u današnje vreme dostigao u svetu značajan nivo i zapažene uspehe , zadobijajući sve veći broj pristalica . Danas se sve više praktikuje i koristi kao dodatna komplementarna metoda lečenja raznovrsnih oboljenja i  stanja ali i kao samostalna metoda ukoliko prilike i okolnosti oboljenja na to upućuju.

Najkraće rečeno, refleksologija kao sistem lečenja bolesti , zaštite i jačanja zdravlja temelji se kao i njemu slična akumpuktura  ili akupresura  na spoznaji o postojanju odbrambenih imunoloških mehanizama i sila kojima su po prirodnom toku stvari snabdeveni svi organi savršeno i veličanstveno sazdanog čovečijeg organizma , koji mehanizmi se u zadatim okolnostima aktiviraju i besprekorno dirigovani odrađuju svoje zadatke. Refleksologija je ovladala brojnim tehnikama masaže koje se sprovode u blagoj i prijatnoj formi na precizno određenim tačkama na stopalu te se putem nervnog sistema stimulišu odbrambeni potencijali oslabljenih ili  obolelih organa što ojačava imunološki sistem i pomaže u procesu izlečenja bolesti i jačanju zdravlja.

Ova metoda lečenja polazi od iskustvenog saznanja da se na stopalama i dlanovima nalaze refleksne zone ( otuda i naziv refleksologija) svih organa i delova tela , te  da životna energija teče kroz  telo određenim nervnim putanjama  (meridijanima) kojima su povezani svi organi čovečijeg tela, čiji se nervni završetci nalaze u određenim tačkama stopala. Fokusiranom masažom ovih tačaka postiže se izlečenje prirodnim putem , poboljšava se i normalizuje protok krvi , limfe i hormona. Poboljšava se proces metabolizma  i postiže potrebna eliminacija štetnih materija iz organizma pri čemu se postiže skoro potpuna opuštenost i organizam se oslobađa napetosti. Smatra se ustvari da se masažom odgovarajuće refleksne tačke na stopalu šalju impulsi uz meridijan i stimuliše rad obolelog organa koji zatim putem autonomnog nervnog sistema šalje poruku mozgu čiji  odgovarajući centar počinje da deluje iz našeg genetskog zapisa u cilju ozdravljenja. Na ovakav način se postiže izlečenje prirodnim putem bez primene i delovanja hemijskih sredstava za koje se u praksi pokazalo da poseduju i veoma negativna štetna dejstva.

Današnja iskustva u primeni refleksologije su pokazala da ova metoda veoma uspešno deluje u otklanjanju bolova u predelu leđa, migrenu, artritis, sterilitet , poremećaj spavanja , problem sistema za varenje, poremećaj rada hormona, te na stresom izazvana stanja poremećenog zdravlja. Primenjiva je za sve uzraste.

Refleksologija je posebno efikasna u području preventivne zdravstvene zaštite, što je veoma značajno obzirom na jednostavnost i ne škodljivost terapeutskih tehnika. Pri ovome neophodno je imati u vidu stalno povećanje štetnih uticaja okoline , zagađenost pijaće vode, hemijski dodatci hrani, loš kvalitet vazduha , skoro svakodnevna stresna stanja, stanja iscrpljenosti i drugo. Stres je neizbežan ali postaje problem ukoliko ne uspevamo da se njime nosimo, posebno ako je posledica težih problema, frustracije, velike brižnosti i briga, te prevelikog zamora. Kada se nad stresom izgubi kontrola , telesni odbrambeni mehanizmi slabe , sto pogoduje nastanku različitih oboljenja , nekada i fatalnih. Smatra se da je više od 75 % od svih bolesti uzrokovano stresom. Tretmanom refleksologije deluje se na sve organe i delove tela zbog čega se skoro svi pacijenti nakon završene masaže osećaju opušteno, odmorno i vitalno sa pojačanim mentalnim sposobnostima i povećanom koncentracijom. Zbog svega toga može se bez preterivanja reći da refleksologija doprinosi poboljšanju kreativnosti i produktivnosti.

Tatjana Lazarov

Saveti nutricionste za dobar san

Dr ŽAna Panovna
-
0
Saveti nutricionste za dobar san

Ve­čer­nja i noć­na bor­ba za san is­cr­plju­je mno­ge, a jed­na od po­sle­di­ca je gu­bi­tak kon­cen­tra­ci­je. Osim psi­ho­lo­ških uzrok ne­sa­ni­ce po­sto­je i pot­pu­no fi­zič­ki, kao što je loš na­čin ži­vo­ta, sma­nje­no kre­ta­nje, pre­vi­še ci­ga­re­ta, pre­ka­sno le­ga­nje i mo­žda naj­vi­še po­gre­šne na­vi­ke u is­hra­ni: je­de­mo pre­ka­sno i pre­o­bil­no pre od­la­ska na spa­va­nje.

Za­pra­vo, ni­je do­volj­no pro­me­ni­ti sa­mo ve­če­ru, već ce­lo­kup­nu is­hra­nu, ko­ja mo­ra bi­ti ra­zno­vr­sna i urav­no­te­že­na, od­no­sno, mo­ra da sa­dr­ži do­volj­ne ko­li­či­ne svih po­treb­nih sa­sto­ja­ka (še­će­ra, ma­sno­će, mi­ne­ral­nih so­li, be­lan­če­vi­ne  i vo­de, ali i ma­nje vi­ta­mi­na iz gru­pe B, po­što oni re­me­te san). I ne­struč­na di­je­ta za mr­ša­vlje­nje ko­ja osta­vlja ose­ćaj gla­di ome­ta san – te­že se za­spi na pra­zan že­lu­dac, a glad mo­že da vas pro­bu­di no­ću. Za­to za ma­li obrok pre spa­va­nja uvek po­je­di­te ne­ko od ‘’ do­zvo­lje­nih ‘’ la­ga­nih je­la, ume­sto što gric­ka­te ne­kon­tro­li­sa­ne ko­li­či­ne ‘’ ne­zdra­ve ‘’ hra­ne uve­če uz te­le­vi­zor ili raz­go­vor. Ume­re­no op­te­re­ćen pro­bav­ni si­stem bi­će ta­ko za­do­vo­ljan do ju­tra!
Mno­gi gre­še kad uve­če uzmu pi­će za la­ku noć, uve­re­ni da će ih al­ko­hol uspa­va­ti. Na­pro­tiv on sa­mo pod­sti­če rad sr­ca i že­lu­ca, te­lo se na­glo za­gre­je i uop­šte de­lu­je uz­bu­đu­ju­će, a ne umi­ru­ju­će. To po­go­to­vo va­ži za mo­zak. Slič­no, uosta­lom, de­lu­ju i ja­ko za­či­nje­na je­la kao i ona sla­na. Ma­sna, ta­ko­đe jer to­li­ko op­te­re­te sto­mak da ome­ta­ju san.
Op­šte je po­zna­to da uve­če ne va­lja pi­ti ka­fu, ko­ka–ko­lu, in­dij­ski čaj i je­sti čo­ko­la­du. Do­du­še, ima oso­ba ko­je ni ja­ka, ka­sno po­pi­je­na ka­fa ne raz­bu­đu­je, ali ne re­a­gu­ju svi isto. Po­zna­to je da ne­ke čak raz­bu­đu­je i ka­mi­li­ca, ina­če po­zna­ta po umi­ru­ju­ćem de­lo­va­nju.
Ni po­mo­ran­dže ne va­lja je­sti uve­če, i to zbog vi­so­kog sa­dr­ža­ja vi­ta­mi­na C I li­mun­ske ki­se­li­ne, ko­ji de­lu­ju osve­ža­va­ju­će i za­to se pre­po­ru­ču­ju za do­ru­čak!
Dok ne­ka je­la i na­mir­ni­ce ome­ta­ju san, dru­ga po­ma­žu da bo­lje za­spi­te. Ni­je sa­mo pri­ča da šo­lji­ca vru­ćeg mle­ka pre spa­va­nja umi­ru­je. Na san, za­pra­vo na mo­zak, de­lu­je se­ro­to­nin, ko­jeg još na­zi­va­ju ‘’ hor­mo­nom  ras­po­lo­že­nja ‘’. On pod­sti­če opu­šta­nje mi­ši­ća, ši­ri krv­ne su­do­ve, sni­ža­va krv­ni pri­ti­sak, po­ma­že po­ti­ski­va­nje uz­bu­đe­nja i jed­no­stav­no stva­ra ose­ćaj pri­jat­no­sti . A, na iz­lu­či­va­nje tog hor­mo­na de­lu­je iz­me­đu osta­log, i sa­stav zva­ni trip­to­fan, ami­no­ki­se­li­ne ko­je ima u ja­ji­ma, go­ve­di­ni i svi­nje­ti­ni, sar­de­la­ma i ri­bi – li­stu, a po­seb­no mno­go u mle­ku i sve­žim mleč­nim pro­iz­vo­di­ma. Za­to je šo­lji­ca to­plog mle­ka za­i­sta pri­rod­no sred­stvo za uspa­vlji­va­nje (to­pli­na po­ve­ća­va ši­re­nje krv­nih su­do­va i ujed­no uče­tvo­ro­stru­ču­je iz­lu­či­va­nje trip­to­fa­na). Uz to mle­ko sa­dr­ži kal­ci­jum i brom, dva mi­ne­ra­la umi­ru­ju­ćeg de­lo­va­nja .
Slič­no de­lu­ju i sve­ži mleč­ni pro­iz­vo­di (sve­ži kra­vlji sir i jo­gurt) dok su tvr­di, fer­me­ti­ra­ni si­re­vi, bo­ga­ti na­tri­ju­mom ko­ji raz­bu­đu­je.

Op­šta bol­ni­ca Ša­bac

Sinusitis

Dr ŽAna Panovna
-
0
Sinusitis

Si­nu­zi­tis je uglav­nom bo­lest od ko­je pa­te od­ra­sli, ma­da od nje mo­gu obo­le­ti i de­ca.

Pred­u­slo­vi za do­bi­ja­nje si­nu­zi­ti­sa
Uko­li­ko va­še de­te ima aler­gi­ju, pre­hla­du, grip ili bak­te­rij­sku in­fek­ci­ju gor­njih di­saj­nih pu­te­va ono ima pred­u­slov da do­bi­je si­nu­zi­tis.

Simp­to­mi si­nu­zi­ti­sa su za­če­pljen nos, po­ja­ča­na se­kre­ci­ja obič­no ze­len­ka­ste bo­je, ose­ćaj pri­ti­ska i bol u pod­ruč­ju si­nu­sa (naj­če­šće uju­tru), umor, is­cr­plje­nost, ka­šlja­nje i po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra. Me­sto bo­la uka­zu­je ko­ji je si­nus naj­vi­še za­hva­ćen upa­lom. Bol se mo­že ma­ni­fe­sto­va­ti čak i u vra­tu, zu­bu, oku ili uhu. Simp­to­mi su slič­ni simp­to­mi­ma pre­hla­de ali bo­lest du­že tra­je i ima vi­še simp­to­ma.

Šta su si­nu­si i gde se na­la­ze?
Si­nu­si su šu­plji­ne ko­je se na­la­ze u ko­sti­ma li­ca. Po­sto­je če­ti­ri pa­ra si­nu­sa: 1. iz­nad oči­ju, 2. na sre­di­ni ja­go­dič­ne ko­sti, is­pod oka, 3. u ko­re­nu no­sa, iz­me­đu oči­ju, i 4. u gor­njem de­lu no­sa, iza oči­ju. Sva­ka ova šu­plji­na je otvo­re­na i spo­je­na sa no­snom šu­plji­nom.

Unu­tra­šnjost svih si­nu­sa je ob­lo­že­na slu­zni­com ko­ja je ista kao ona u no­su. S ob­zi­rom da su si­nu­si spo­je­ni sa no­som sva­ka pre­hla­da ili aler­gi­ja ko­ja uzro­ku­je upa­lu i ote­če­nost slu­zni­ce no­sa to isto či­ni i sa slu­zni­com u si­nu­si­ma. Na­te­če­na slu­zni­ca (bi­lo usled aler­gi­je ili in­fek­ci­je) i sluz ko­ja se go­mi­la u no­su ome­ta­ju pro­tok va­zdu­ha kao i sli­va­nje se­kre­ci­je ko­ju nor­mal­no pro­iz­vo­di slu­zni­ca u si­nu­si­ma. Ti­me se blo­ki­ra otvor si­nu­sa, spre­ča­va se nje­go­va ven­ti­la­ci­ja, i one­mo­gu­će­no je iz­jed­na­ča­va­nje pri­ti­ska i dre­ni­ra­nje. Si­nus se pu­ni sa slu­zi i to iza­zi­va bol. Osim to­ga si­nus ko­ji je is­pu­njen sa slu­zi ko­ja se ne mo­že dre­ni­ra­ti po­god­no je tle za na­sta­nak bak­te­rij­ske in­fek­ci­je – od­no­sno si­nu­zi­ti­sa.

Si­nu­zi­tis se de­li na akut­ni (ko­ji tra­je kre­će od 3-8 ne­de­lja), hro­nič­ni (od 3 me­se­ca pa do vi­še go­di­na), i re­ci­di­vi­ra­ju­ći (ne­ko­li­ko na­pa­da u to­ku go­di­ne).

Akut­ni si­nu­zi­tis – naj­če­šće ga uzro­ku­ju bak­te­ri­je ili vi­ru­si, a mno­go re­đe glji­vi­ce. Bak­te­ri­je pne­u­mo­ko­ki i strep­to­ko­ki, ko­je su u ma­njem pro­cen­tu pri­sut­ni na slu­zni­ci gor­njih di­saj­nih pu­te­va kod ve­li­kog bro­ja zdra­vih lju­di, naj­če­šće uzro­ku­ju akut­ni si­nu­zi­tis. Na­i­me, ka­da do­dje do upa­le i oto­ka slu­zni­ce ote­ža­na je ven­ti­la­ci­ja i dre­ni­ra­nje si­nu­sa pa ume­sto da se bak­te­ri­je i vi­ru­si u no­su iz­ba­cu­ju stal­nim sli­va­njem se­kre­ta one se na­pro­tiv u no­su i si­nu­su za­dr­ža­va­ju i mno­že i ta­ko se po­ste­pe­no raz­vi­ja in­fek­ci­ja i bol u vi­du pri­ti­ska.

Hro­nič­ni si­nu­zi­tis je obič­no po­sle­di­ca če­stih akut­nih upa­la si­nu­sa, na­ro­či­to ako upa­le ni­su le­če­ne. Simp­to­mi su isti kao kod akut­nog si­nu­zi­ti­sa, sa­mo su bla­ži i du­že tra­ju, te zbog to­ga ga ni­je la­ko di­jag­no­sti­ko­va­ti. Naj­če­šće ga uzro­ku­ju gram-ne­ga­tiv­ne i ana­e­rob­ne bak­te­ri­je i glji­vi­ce. De­ca ko­ja su sklo­na ast­mi ili bo­lu­ju od aler­gi­ja če­sto obo­lje­va­ju i od hro­nič­nog si­nu­zi­ti­sa.

Pre­ven­ci­ja
• što ra­ni­je za­po­če­ti pra­vil­no le­či­ti pre­hla­de, grip i dru­ge in­fek­ci­je di­saj­nog si­ste­ma,
• le­či­ti aler­gij­sku bo­lest,
• pre­te­ra­no ener­gič­nim iz­du­va­va­njem no­sa mo­že­te uba­ci­ti bak­te­ri­je u si­nu­se
• ko­ri­sti­te u svom do­mu ovla­ži­vač va­zdu­ha
• iz­be­ga­va­ti za­di­mlje­ne pro­sto­ri­je i za­ga­đe­ne sre­di­ne
• iz­be­ga­va­ti ku­pa­nje u ba­ze­ni­ma sa hlo­ri­sa­nom vo­dom

Ka­ko se di­jag­no­sti­ku­je si­nu­zi­tis?
Te­ško je di­ajg­no­sti­ko­va­ti si­nu­zi­tis u nje­go­voj po­čet­noj fa­zi za­to što simp­to­mi pod­se­ća­ju na one kod obič­ne pre­hla­de (za­pu­šen nos, sli­va­nje se­kre­ta niz ždre­lo i ma­lak­sa­lost). Me­đu­tim, kod pre­hla­de simp­to­mi se po­vla­če po­sle 5-7 da­na dok simp­to­mi kod si­nu­zi­ti­sa (uko­li­ko se ne le­či) mo­gu da tra­ju či­ta­vih 3-8 ne­de­lja. Osim to­ga kod si­nu­zi­ti­sa se če­sto ja­vlja bol na li­cu i tem­pe­ra­tu­ra.
Naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin da se usta­no­vi da li se ra­di o si­nu­zi­ti­su je per­ku­si­jom (lup­ka­njem) ili pri­ti­ska­njem u pre­de­lu si­nu­sa. Uko­li­ko to iza­zi­va bol oni su naj­ve­ro­vat­ni­je u in­fek­ci­ji. Po­treb­no je ura­di­ti i Rtg pa­ra­na­zal­nih šu­plji­na. Da­le­ko naj­po­u­zda­ni­ji na­čin di­jag­no­sti­ko­va­nja si­nu­zi­ti­sa je CT si­nu­sa, od­no­sno mag­net­na re­zo­nan­ca (uko­li­ko se sum­nja na tu­mor ili glji­vič­no obo­lje­nje).

Le­če­nje
Le­če­nje je usme­re­no u dva prav­ca:
a) da se ubla­že simp­to­mi, i
b) da se le­či in­fek­ci­ja.

Simp­to­mi se ubla­ža­va­ju ka­pi­ma za nos (ko­ji sma­nju­ju ote­če­nost i ne sme­ju se ko­ri­sti­ti du­že od 3-5 da­na), fi­zi­o­lo­škim ras­tvo­rom, in­ha­la­ci­ja­ma i ovla­ži­va­či­ma slu­zni­ca u spre­ju.

U ve­ći­ni slu­ča­je­va in­fek­ci­ja ce pro­ći i bez uzi­ma­nja le­ko­va. Me­đu­tim, ako se uzi­ma­ju le­ko­vi in­fek­ci­ja ce br­že pro­ći i da­le­ko su ma­nje šan­se da se do­bi­je hro­nič­ni si­nu­zi­tis. Od­go­va­ra­ju­ćim an­ti­bi­o­ti­ci­ma se le­či sa­ma in­fek­ci­ja i to u tra­ja­nju od 10-14 da­na. Kod hro­nič­nog si­nu­zi­ti­sa le­če­nje tra­je 3-4 ne­de­lje.

Uko­li­ko le­ko­vi ne po­ma­žu pri­me­nju­je se ope­ra­tiv­no le­če­nje.
Da­nas se naj­če­šće iz­vo­di en­do­skop­ska ope­ra­ci­ja si­nu­sa, pri­li­kom ko­je se pri­rod­ni otvo­ri si­nu­sa po­ve­ća­va­ju da bi se si­nus bo­lje dre­ni­rao.

Čest uzrok če­stih akut­nih upa­la si­nu­sa mo­že bi­ti tre­ći kraj­nik, ko­ji se u tom slu­ča­ju mo­ra od­stra­ni­ti. De­vi­ja­ci­ja no­sne pre­gra­de ili po­lip u no­su mo­gu ta­ko­đe bi­ti uzrok si­nu­zi­ti­sa (jer i oni spre­ča­va­ju ven­ti­la­ci­ju i dre­ni­ra­nje si­nu­sa) pa u tom slu­ča­ju tre­ba ope­ri­sa­ti no­snu pre­gra­du od­no­sno iz­va­di­ti po­lip iz no­sa.

Uko­li­ko vam se va­še de­te po­ža­li da ga bo­li gla­va u pre­de­lu če­la i li­ca, uko­li­ko du­že vre­me­na ima za­pu­šen nos is­pu­njen gu­stim se­kre­tom, i uko­li­ko se ose­ca ma­lak­sa­lo, po­treb­no je da se od­mah obra­ti­te ORL spe­ci­ja­li­sti ra­di od­go­va­ra­ju­ćeg le­če­nja.

Dr Žu­tic

Za­pa­lje­nja sle­pog cre­va

Dr ŽAna Panovna
-
0
Za­pa­lje­nja sle­pog cre­va

Pred­sta­vlja naj­če­šće hit­no hi­rur­ško obo­lje­nje i zah­te­va neo­d­lo­žno ope­ra­tiv­no le­če­nje. Obič­no se ma­ni­fe­stu­je bo­lo­vi­ma u do­njem de­snom kva­dran­tu tr­bu­ha ko­ji zra­če ka de­snoj pre­po­ni i mo­gu bi­ti pra­će­ni po­vi­še­nom te­le­snom tem­pe­ra­tu­rom, muč­ni­nom, po­vra­ća­njem i po­re­me­ća­jem pra­žnje­nja.

Na­ziv “sle­po cre­vo”, ko­jim se na­rod slu­ži ne od­go­va­ra na­zi­vu ko­jim se le­ka­ri slu­že. Le­ka­ri na­zi­va­ju sle­pim cre­vom onaj deo de­be­log cre­va ko­ji se kao ke­sa, sle­po, za­vr­ša­va i u ko­ji ula­zi tan­ko cre­vo. Ono, pak, što na­rod na­zi­va sle­pim cre­vom, to je je­dan cre­vu­ljak ko­ji iz­la­zi iz de­be­log cre­va na me­stu gde u nje­ga ula­zi tan­ko cre­vo. Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va, ka­ko se obič­no u na­ro­du ka­že, u stva­ri je za­pa­lje­nje cre­vulj­ka. Po­što je na­ziv “za­pa­lje­nje sle­pog cre­va” uobi­ča­jen, to će­mo se mi tim na­zi­vom slu­ži­ti.

U do­njem de­lu tr­bu­ha, sa de­sne stra­ne, na­la­zi se po­če­tak de­be­log cre­va, iz ko­ga iz­la­zi sle­po cre­vo, ko­je, naj­če­šće vi­si pre­ma kar­li­ci, ali mo­že ima­ti i dru­gi po­lo­žaj. Du­ži­na sle­pog cre­va je pro­seč­no 8 cm, a de­blji­na 7 mm. Sle­po cre­vo je za čo­ve­ka ne­po­tre­ban osta­tak iz pro­šlo­sti, ko­ji ne igra ni­ka­kvu ulo­gu u nje­go­vom or­ga­ni­zmu.

Pre­ma svom po­lo­ža­ju i du­ži­ni, sle­po cre­vo mo­že bi­ti po­ve­za­no sa svim or­ga­ni­ma na de­snoj stra­ni tr­bu­šne šu­plji­ne.

Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va mo­že bi­ti akut­no i hro­nič­no.

Akut­no za­pa­lje­nje sle­pog cre­va na­sta­je de­lo­va­njem za­ra­znih kli­ca na slu­zo­ko­ži sle­pog cre­va. Od slu­zo­ko­že, gno­je­nje se ši­ri da­lje, dok ne do­đe do spolj­ne op­ne cre­va; nju gnoj na­gri­ze i stvo­ri otvor, kroz ko­ji se gnoj iz šu­plji­ne sle­pog cre­va iz­li­je u slo­bod­nu tr­bu­šnu šu­plji­nu. Iz­li­va­njem gno­ja u slo­bod­nu šu­plji­nu tr­bu­ha na­sta­je akut­no za­pa­lje­nje tr­bu­šne ma­ra­mi­ce.

Du­go se ve­ro­va­lo da ra­zna stra­na te­la, kao ko­šti­ce od vo­ća i po­vr­ća itd. ula­skom u sle­po cre­vo iza­zi­va­ju nje­go­vo za­pa­lje­nje. Sem to­ga, u sle­pom cre­vu se če­sto stva­ra­ju ka­men­či­ći od stvrd­nu­tog crev­nog sa­dr­ža­ja, pa se i za njih ve­ro­va­lo da iza­zi­va­ju za­pa­lje­nje sle­pog cre­va. Ali to iz­gle­da ni­je tač­no, jer u ogrom­nom bro­ju slu­ča­je­va ima­mo za­pa­lje­nje sle­pog cre­va bez ika­kvih stra­nih te­la ili ka­men­či­ća. Uzrok za­pa­lje­nju su bak­te­ri­je ko­jih ima u cre­vi­ma, ali ni­je po­zna­to za­što te bak­te­ri­je kod po­je­di­nih oso­ba iza­zi­va­ju za­pa­lje­nje sle­pog cre­va, a kod dru­gih ne.

Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va po­ja­vlju­je se naj­če­šće u do­ba od 10. do 30. go­di­ne ali akut­no za­pa­lje­nje sle­pog cre­va mo­gu do­bi­ti i sa­svim ma­la de­ca a i lju­di u du­bo­koj sta­ro­sti.

Kod za­pa­lje­nja sle­pog cre­va bo­lo­vi su uvek pra­će­ni ga­đe­njem i po­vra­ća­njem. Sto­li­ca je uglav­nom za­dr­ža­na. Ima slu­ča­je­va, ali ret­ko, da pri pr­vim bo­lo­vi­ma do­đe do na­glog pro­li­va.

Tok bo­le­sti mo­že bi­ti raz­li­čit. Na­pad se mo­že sti­ša­ti, bol po­ste­pe­no pre­sta­je, tem­pe­ra­tu­ra pad­ne i bo­le­snik po­či­nje da se opo­ra­vlja; na­pad je pro­šao bez lo­ših po­sle­di­ca. Sle­de­ći na­pad za­pa­lje­nja sle­pog cre­va mo­že usko­ro do­ći, sa po­nov­nim bo­lo­vi­ma i po­na­vlja­njem svih po­me­nu­tih zna­ko­va obo­lje­nja. Po­ne­kad se na­pad ne po­na­vlja po ne­ko­li­ko me­se­ci.

U dru­gim slu­ča­je­vi­ma, bo­lo­vi su od po­čet­ka ja­ki i ne pre­sta­ju. U to­ku ne­ko­li­ko sa­ti, ili po­sle jed­nog do dva da­na, do­la­zi do pr­ska­nja sle­pog cre­va i do za­gno­ja­va­nja ce­le tr­bu­šne šu­plji­ne, što je po ži­vot bo­le­sni­ka naj­o­pa­sni­je. Mo­me­nat kad pr­sne sle­po cre­vo pra­ćen je naj­ja­čim bo­lom i ose­ća­njem kao da je nož za­bo­den u tr­buh.

Zna­ci hro­nič­nog za­pa­lje­nja sle­pog cre­va su te­ško­će u pro­ba­vi, ko­je se ja­vlja­ju po­vre­me­no a iz­ra­že­ne su u za­dr­ža­noj sto­li­ci, ose­ća­nju pu­no­će u že­lu­cu po­sle je­la, gu­blje­nju ape­ti­ta, pod­ri­gi­va­nju i na­dra­ža­ju na po­vra­ća­nje.

Dr Jugoslav Ajtic

Vi­ta­mi­ni u trud­no­ći

Dr ŽAna Panovna
-
0
Vi­ta­mi­ni u trud­no­ći

Gvo­žđe – da ne bi­ste ose­ća­li umor. Na­mir­ni­ce u ko­ji­ma ima naj­vi­še gvo­žđa ži­vo­tinj­skog po­re­kla su: svinj­ska, pi­le­ća, go­ve­da dži­ge­ri­ca, ostri­ge. Na­mir­ni­ce ko­je ni­su ži­vo­tinj­skog po­re­kla a sa­dr­že ve­li­ke ko­li­či­ne ap­sor­tiv­nog gvo­žđa su: žit­ne ce­re­a­li­je, ku­va­ni pa­sulj i gra­šak, so­či­vo, se­men­ke bun­de­ve. Ne­što sla­bi­ji ali do­bar iz­vor gvo­žđa su: go­ve­di­na, ću­re­ti­na, škam­pi, sar­di­ne, pe­če­ni krom­pir za­jed­no sa lju­skom, kon­zer­vi­sa­ne špar­gle. Trud­ni­ce ne bi tre­ba­lo da pre­vi­še če­sto je­du dži­ge­ri­cu jer ona sa­dr­ži do­sta vi­ta­mi­na A ko­ji mo­že da ško­di be­bi.

Vi­ta­min C – za bo­lju ap­sorb­ci­ju gvo­žđa. Na­mir­ni­ce ko­je u kom­bi­na­ci­ji sa na­mir­ni­ca­ma ko­je su bo­ga­te gvo­žđem po­bolj­ša­va­ju ap­sorp­ci­ju gvo­žđa su: ci­tru­si (po­mo­ran­dža, li­mun, grej­pfrut), ja­go­de, bro­ko­li, pa­ra­dajz, pa­ra­dajz sok, krom­pir, ze­le­ne i cr­ve­ne pa­pri­ke, be­lo vi­no.

Vi­ta­min B9 (fol­na ki­se­li­na) i Kal­ci­jum – za­to što su neo­p­hod­ni za pra­vi­lan raz­voj ner­vnog si­ste­ma i ko­sti­ju be­be. Unos fol­ne ki­se­li­ne mo­ra po­če­ti od po­ja­ve že­lje za de­te­tom i na­sta­vi­ti se do kra­ja trud­no­će. Na­mir­ni­ce naj­bo­ga­ti­je vi­ta­mi­nom B9 su ze­le­na sa­la­ta, ze­le­no li­sna­to po­vr­će (na pri­mer spa­nać), pla­vi si­re­vi (rok­for), ja­ja.

Bilj­na vlak­na – pro­tiv za­tvo­ra, ko­ji je če­sta po­ja­va kod trud­ni­ca. Uglav­nom su za­stu­plje­na u in­te­gral­nim ži­ta­ri­ca­ma i u ko­ri se­men­ki, vo­ća i le­gu­mi­no­za, u vo­ću kao što su šlji­ve , in­te­gral­nom pi­rin­ču, ov­se­nim i pi­rin­ča­nim me­ki­nja­ma.

Jod – uče­stvu­je u raz­vo­ju ne­u­ro­na. Ne­do­sta­tak po­ve­ća­va opa­snost od ma­le te­ži­ne na ro­đe­nju i mo­že da iza­zo­ve po­re­me­ćaj u in­te­lek­tu­al­nom raz­vo­ju be­be. Što se ti­če bu­du­će ma­me, ne­do­sta­tak jo­da se pri­ka­zu­je kroz pro­ble­me sa štit­nom žle­zdom. Plo­do­vi mo­ra (ostri­ge, dag­nje) sa­dr­že ve­li­ku ko­li­či­nu jo­da. Je­di­te ih što vi­še pre trud­no­će, jer u trud­no­ći ove na­mir­ni­ce spa­da­ju u ri­zič­nu gru­pu. Jod se na­la­zi i u dru­gim pro­iz­vo­di­ma (mle­ko, jo­gurt, ja­ja). Ko­nač­no, upo­tre­ba so­li obo­ga­će­ne jo­dom, ta­ko­đe pred­sta­vlja do­dat­ni unos.

Vi­ta­min D i Kal­ci­jum – ako je u trud­no­ći is­hra­na si­ro­ma­šna kal­ci­ju­mom i vi­ta­mi­nom D, fe­tus će ih ap­sor­bo­va­ti iz maj­či­nih ko­sti­ju i zu­ba. Ovaj pro­blem je na­ro­či­to iz­ra­žen kod že­na ko­je se po­ra­đa­ju iz­me­đu fe­bru­a­ra i ju­na., po­što se do ta­da is­cr­plju­ju za­li­he vi­ta­mi­na D na­pra­vlje­ne to­kom pret­hod­nog le­ta.
Vi­ta­mi­na D ima u ma­snoj ri­bi, ja­ji­ma, ži­vin­skom me­su, pu­te­ru i mleč­nim pro­iz­vo­di­ma. Trud­ni­ce tre­ba da se po­sa­ve­tu­ju sa svo­jim le­ka­rem da li od 6 me­se­ca trud­no­će tre­ba da uzi­ma­ju am­pu­le vi­ta­mi­na D

Ome­ga-3 ma­sne ki­se­li­ne – Ove dra­go­ce­ne ma­sne ki­se­li­ne su ve­o­ma va­žne, jer or­ga­ni­zam ne mo­že da ih pro­iz­ve­de. U kr­vi trud­ni­ca do­pri­no­se br­žem raz­vo­ju fe­tu­sa. Ipak, tu po­sto­ji jed­no ogra­ni­če­nje. Na­i­me, ne­ke vr­ste ri­ba hlad­nih vo­da sa­dr­že vi­sok ni­vo ži­ve ko­ja je štet­na za fe­tus i no­vo­ro­đen­če. Za­to ne­moj­te da je­de­te krup­ne sku­še, jer ve­li­ke ri­be aku­mu­li­ra­ju vi­še ži­ve od dru­gih. Ina­če, trud­ni­ce ne tre­ba da je­du vi­še od 350 gr ku­va­ne ri­be ne­delj­no. Po­red ma­sne ri­be ome­ga-3 ma­sne ki­se­li­ne ima u ulja­noj re­pi­ci, ora­ho­vom ulju i se­me­nu la­na

Dr Mi­ro­ljub Dži­kić
Spe­ci­ja­li­sta gi­ne­ko­lo­gi­je i aku­šer­stva
017/427-111 063/7752-662

Ordinacija

Dr ŽAna Panovna
-
0
Ordinacija

opis

Mucanje kod dece

admin
-
0
Mucanje kod dece

Etiologija mucanja još uvek nije sa sigurnošću utvrđena, mada neki autori izdvajaju neuropatsku, genetski uslovljenu konstituciju kao predominantan faktor nastanka mucanja.
Brajović C. mucanje deli na laku formu u kojoj su klonični spazmi slabije izraženi, a i zastoji u govoru nisu upadljivije prirode, zatim srednje tešku formu mucanja u  kojoj su klonični grčevi nešto jače izraženi te dovode i do dispnoičnih kriza i, na kraju, tešku formu mucanja koja ima sve ove simptome maksimalno izražene sa veoma karakterističnim respiratornim krizama.
Učenici koji imaju ovaj poremećaj, imaju i strah od govora (logofobija). Uz ovaj često veoma izražen strah, fenomen mucanja prate još neke pojave kao što su: “embolofrazije (uzrečice), hezitacija (oklevanje), zastoj i pauze, supstitucija (zamena reči), afonični govorni pokušaji, tikovi očnih kapaka, usana i drugog”.

Mucanje se razvija učenjem različitih govornih i negovornih ponašanja, pri čemu postaje tako naučeno ponašanje. Saznanje da se nešto naučeno može nekim drugim učenjem menjati, predstavlja temelj terapije mucanja. Novim učenjem uslovljavanja i potkrepljivanja tečnog govora, brišu se stari govorni obrasci, pa na mesto napetog i netečnog govora vremenom dolazi tečan govor.

Imajući u vidu raznovrsnost faktora koji izazivaju ili pojačavaju mucanje, neophodne su promene u detetovom okruženju i stvaranje pozitivne verbalne interakcije roditelj – dete. Zato je potrebna tesna saradnja roditelja i terapeuta kako bi se zajednički razmotrile situacije govora u kojima dete najviše muca i one situacije u kojima je dete najtečnije.

Učestalost i težina mucanja variraju. Nekada će dete govoriti bez teškoća, obično onda kada govori samo sa sobom, sa omiljenom životinjom ili dok peva. Takođe, mnoge osobe ne mucaju kada govore sa drugom osobom u glas, kada govore i pišu istovremeno, kada govore dubljim tonom glasa, imitiraju nečiji govor ili koriste neku od govornih tehnika za postizanje tečnoga govora. Mucanje može da nestane potpuno za duži vremenski period i da se onda vrati punom snagom, naročito u stresnijim situacijama.
Okolnosti koje mogu da pojačaju mucanje su:

• Brz govor u porodici,
• Prekidanje deteta,
• Pogađanje šta dete želi da kaže,
• Početi sa govorom odmah nakon što dete završi,
• Bombardovanje deteta mnogobrojnim pitanjima,
• Navaljivanje da se započne razgovor,
• Nerealni zahtevi koji se pred dete postavljaju,
• Konflikt između članova porodice oko discipline,
• Haotičan način života u porodici bez utvrđene rutine,
• Iskustva koja teraju dete da se oseća poniženim.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Prva i najvažnija sugestija roditeljima je da PROMENE SVOJE PONAŠANJE. To ne znači da su oni krivi što dete muca, jer su uzroci višestruki, ali mogu da pokušaju da promene način na koji slušaju i reaguju na svoje dete, kao i da razumeju osećanja koja dete izražava rečima.

Treba slušati više od doslovnog značenja reči, jer dete uvek šalje emocionalne poruke svojim načinom govora (naglašavanjem reči, promenom tonaliteta, neobičnim oklevanjem, pauzama, ponavljanjima) i načinom gledanja dok govori. Na taj način se otkriva signal koji zahteva intenzivno slušanje deteta i pokazivanja ljubavi, pažnje i interesovanja.

Može li se mucanje sprečiti?

Opšte mere sprečavanja mucanja se odnose na sprečavanje predispozicijskih uzročnika za njegovu pojavu. To podrazumeva obezbeđivanje uslova koji potpomažu normalan psihofizički razvoj deteta, kao što su: bogatija ishrana sa dodatkom vitamina, fizičke vežbe, plivanje, vežbe disanja i opuštanja, šetnje, harmonična, mirna i staložena atmosfera, bez porodičnih sukoba, vređanja ili suvišne popustljivosti.

Svađe, psihička i fizička vređanja slabe dečiji još nezreo nervni sistem, pa ono raste ukočeno, bezvoljno i prestrašeno. Popustljivost i razmaženost dovode do nepoželjnih oblika ponašanja deteta, što postaje pogodno tlo za razna odstupanja u psihičkom i govornom razvoju.
Deca koja već imaju pogodno tlo za pojavu mucanja (slabašna, preosetljiva, nasledno opterećena) zahtevaju intenzivniju prevenciju. Preosetljivo dete se ne sme previše uzbuđivati veoma aktivnim igrama (posebno u večernjim satima), gledanjem televizije i video filmova. Do treće godine, gledanje TV-a treba svesti samo na jedan sat dnevno, i to da budu odabrani crtaći sa jasno razumljivim slikama i sadržajem koji se odvija normalnom brzinom, lepim govornim uzorom, emisije o životinjama i deci. Bolje je u zamenu ponuditi deci slušanje radio emisija, predstava i audio bajki, ili pesama za decu, u kojima je govor glumaca i pevača jasan, izražajan i ritmičan. Reklamni spotovi su štetni jer daju mnogo govornih i vizuelnih informacija u vrlo kratkom vremenu. Takođe, u današnje vreme i kompjuterske igrice agresivnijeg sadržaja i dugo sedenje pred ekranom, ne smeju biti zamena za porodičnu konverzaciju i igrovne aktivnosti sa decom.
Preosetljivu decu treba čuvati od neočekivanih zbivanja koja ne odgovaraju uobičajenoj dnevnoj rutini (putovanja, slavlja, posete zabavnim parkovima, i sl.), već ih za to treba unapred pripremiti.

Posebno treba voditi računa o vlastitom načinu govora koga dete sluša. On mora biti tečan, jasan, gramatički ispravan, sastavljen od sadržajnih proširenih, ali jednostavnih i dobro oblikovanih rečenica, a ne samo od kratkih naredbi. Ne treba terati dete da ponavlja reči ili cele rečenice koje su za njega preteške. Kad govori ubrzano i zapinje, nežno mu se pomaže da govori mirnije i sporije, a ako zapinje ne tražiti od njega da to ponovi već mu blago skrenuti pažnju na neku drugu temu. Ne sme mu se fiksirati pažnja na neispravnosti, već mu se objašnjava da je sposoban da govori pravilno i lepo. Treba uspostaviti pravila komunikacije u porodici i učiti dete da razvija slušanje kroz čitanje priča, bajki i stihova, uz podsticanje da i samo priča o njima.

Za predisponirano dete treba odvojiti posebno vreme u toku dana, bar jedan sat, kada mu se posvećuje potpuna pažnja, smanjuje se pričanje, a bavi se staloženim igrama (konstruisanje, crtanje), čitanjem, šetnjom po prirodi, ne ispravlja se njegov govor, ne ukazuje mu se na greške, ne zadirkuje se i ne imitiraju se njegova zapinjanja. Ponekad je potrebno ukazati detetu na govorne nepravilnosti, ako su one rezultat nepažljivosti, ali mu ne fiksirati pažnju na odstupanja u govoru, već mu objašnjavati da je sposobno da govori pravilno i tečno. Uvek mu se daje dovoljno vremena za odgovor, ne požuruje se, ne postavljaju se teška pitanja koja zahtevaju preopširan odgovor, posebno u prisustvu drugih osoba. Nikada ne treba pred odraslim gostima demonstrirati “kako je dete pametno” postavljajući mu komplikovana pitanja i tražeći da recituje duge i komplikovane stihove koji nisu primereni njegovom uzrastu.
Pošto se nesigurnost u govornom izražavanju javlja zbog nedovoljno razvijenog rečnika, gramatike i izgovora, roditelji će pomoći detetu tako što će mu aktivno pomagati u upoznavanju sveta, u učenju novih pojmova da bi obogatilo rečnik i usavršavanju izgovora glasova

Roditelji bi trebalo da razlikuju normalna zapinjanja od početne pojave mucanja, da bi na vreme mogli da potraže pomoć logopeda. Kada dete počne da ponavlja sve kraće govorne elemente, slogove ili glasove, učestalije, sa promenom visine glasa ili strukture reči, kad se primećuje napetost mišića lica, podizanje ramena, gutanje vazduha, nagli prekidi u govoru, znači da je potrebna hitna logopedska intervencija da mucanje ne postane navika i traumatizira dete. I tada je najkorisnije, da zadrže nezabrinuto i mirno ponašanje, ne podučavajući dete kako treba da govori. Time bi se samo postiglo negativno osvešćavanje teškoće kod deteta.

DVADESET OSNOVNIH SAVETA ZA RODITELJE:

1. Slušati strpljivo šta dete kaže, a ne kako kaže i odgovoriti na poruku koja stoji iza reči;

2. Dozvoliti detetu da dovrši misao bez prekidanja;

3. Održavati prirodan kontakt očima dok dete priča;

4. Izbegavati dopunjavanje deteta, neka reči budu njegove;

5. Posle detetovog govora, odgovoriti polako i bez žurbe, upotrebljavajući neke od reči koje je ono upotrebilo, npr., ako kaže: “j.j.ja vidim zzzeku “, reći: “oh, da ti vidiš zeku, baš je sladak”;

6. Postavljati manje pitanja (samo jedno) i dati mu dovoljno vremena da odgovori;

7. Usporiti ritam života u kući i provesti bar pet minuta svakog dana pričajući sa detetom bez žurbe, polako, relaksirano (opušteno);

8. Naći načina da se pokaže detetu da ga volite i cenite i da vam je lepo zajedno;

9. Obezbediti u kući smireniju, opušteniju atmosferu, da svako u porodici svakoga sluša, kada jedno govori drugo sluša i tako naizmenično. Mucanje ne sme da bude izgovor za dete da ima monopol nad govorom i da prekida druge ljude dok pričaju;

10. Dete mora da bude naučeno standardima ponašanja, društvenim vrednostima i vrsti odgovornosti koja se očekuje od njega;

11. Doslednost u polasku na spavanje u određeno vreme, pomaže detetu da se privikne na vreme spavanja, jer je red u dnevnom rasporedu blagotvoran: ustajanje, oblačenje, obroci, spavanje, što smanjuje nesigurnost u njegovom životu;

12. Postarati se da ima dovoljno odmora, jer zamor pospešuje mucanje;

13. Stari načini reagovanja na mucanje, kao: “govori polako”, “diši duboko”, “opusti se”, primeri su nepotrebnih sugestija koje ne pomažu, već mogu samo da pogoršaju problem;

14. Pauzirajte 2-3 sekunde pošto dete završi rečenicu, pre nego što odgovorite na njegova pitanja ili komentare, jer će mu to biti model za sporiji govor;

15. Koristite jednostavan rečnik i rečeničnu konstrukciju, laganim, opuštenim tempom, povremeno ubacujte laka ponavljanja, a ako dete postavi pitanje u vezi sa tim, recite mu da i odrasli ljudi ponekad prave greške;

16. Kad god ima teškoće sa pričom, pustite da završi komunikaciju, dozvolite mu da shvati da je važna poruka, a ne borba;

17. Dozvolite detetu da pokaže strah i ljutnju, pa to zajednički proanalizirajte;

18. Ako dete počne da vam priča dok radite stvari koje zahtevaju koncentraciju, kažite mu da tog trenutka ne možete da ga gledate, ali da ga pažljivo slušate;

19. Izbrojte koliko ste puta rekli NE u toku dana i smanjite to na pola. Zabrane moraju biti blagovremeno date uz potrebno objašnjenje;

20. Ne postavljajte pred dete nerealne zahteve, za koje još nije doraslo, ni u pogledu učenja, ni u sportsko-rekreativnim aktivnostima. Njihov dan ne sme biti preopterećen nametnutim obavezama. Moraju imati dovoljno vremena za spontanu, opuštenu igru i druženja.

Lečenje kod dece u proseku traje 6 meseci, a kod odraslih pacijenata i do godinu dana. Uspešnost izlečenja je 95%.

 

Tekst napisao:
Prof. dr sci. def. dr med. Miodrag Stošljević

1...490491492...505Stranica 491 od ukupno 505

Uslovi korišćenja

Portal ordinacija.tv vam omogućava korišćenje sadržaja svog portala uz navodjenje izvora i aktivnog linka ka https://ordinacija.tv/.

 

Marketing

Nudimo vam mogućnost da prezentujete svoje usluge i proizvode na najefektniji način u svim medijima sa popustom do 90%.
Kontakt: tel: 069 121 00 66
email: markovic@ordinacija.tv

 

Pratite nas

© 2023. All rights reserved. Moja ordinacija portal. Kontakt.