Sinusitis

Si­nu­zi­tis je uglav­nom bo­lest od ko­je pa­te od­ra­sli, ma­da od nje mo­gu obo­le­ti i de­ca.

Pred­u­slo­vi za do­bi­ja­nje si­nu­zi­ti­sa
Uko­li­ko va­še de­te ima aler­gi­ju, pre­hla­du, grip ili bak­te­rij­sku in­fek­ci­ju gor­njih di­saj­nih pu­te­va ono ima pred­u­slov da do­bi­je si­nu­zi­tis.

Simp­to­mi si­nu­zi­ti­sa su za­če­pljen nos, po­ja­ča­na se­kre­ci­ja obič­no ze­len­ka­ste bo­je, ose­ćaj pri­ti­ska i bol u pod­ruč­ju si­nu­sa (naj­če­šće uju­tru), umor, is­cr­plje­nost, ka­šlja­nje i po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra. Me­sto bo­la uka­zu­je ko­ji je si­nus naj­vi­še za­hva­ćen upa­lom. Bol se mo­že ma­ni­fe­sto­va­ti čak i u vra­tu, zu­bu, oku ili uhu. Simp­to­mi su slič­ni simp­to­mi­ma pre­hla­de ali bo­lest du­že tra­je i ima vi­še simp­to­ma.

Šta su si­nu­si i gde se na­la­ze?
Si­nu­si su šu­plji­ne ko­je se na­la­ze u ko­sti­ma li­ca. Po­sto­je če­ti­ri pa­ra si­nu­sa: 1. iz­nad oči­ju, 2. na sre­di­ni ja­go­dič­ne ko­sti, is­pod oka, 3. u ko­re­nu no­sa, iz­me­đu oči­ju, i 4. u gor­njem de­lu no­sa, iza oči­ju. Sva­ka ova šu­plji­na je otvo­re­na i spo­je­na sa no­snom šu­plji­nom.

Unu­tra­šnjost svih si­nu­sa je ob­lo­že­na slu­zni­com ko­ja je ista kao ona u no­su. S ob­zi­rom da su si­nu­si spo­je­ni sa no­som sva­ka pre­hla­da ili aler­gi­ja ko­ja uzro­ku­je upa­lu i ote­če­nost slu­zni­ce no­sa to isto či­ni i sa slu­zni­com u si­nu­si­ma. Na­te­če­na slu­zni­ca (bi­lo usled aler­gi­je ili in­fek­ci­je) i sluz ko­ja se go­mi­la u no­su ome­ta­ju pro­tok va­zdu­ha kao i sli­va­nje se­kre­ci­je ko­ju nor­mal­no pro­iz­vo­di slu­zni­ca u si­nu­si­ma. Ti­me se blo­ki­ra otvor si­nu­sa, spre­ča­va se nje­go­va ven­ti­la­ci­ja, i one­mo­gu­će­no je iz­jed­na­ča­va­nje pri­ti­ska i dre­ni­ra­nje. Si­nus se pu­ni sa slu­zi i to iza­zi­va bol. Osim to­ga si­nus ko­ji je is­pu­njen sa slu­zi ko­ja se ne mo­že dre­ni­ra­ti po­god­no je tle za na­sta­nak bak­te­rij­ske in­fek­ci­je – od­no­sno si­nu­zi­ti­sa.

Si­nu­zi­tis se de­li na akut­ni (ko­ji tra­je kre­će od 3-8 ne­de­lja), hro­nič­ni (od 3 me­se­ca pa do vi­še go­di­na), i re­ci­di­vi­ra­ju­ći (ne­ko­li­ko na­pa­da u to­ku go­di­ne).

Akut­ni si­nu­zi­tis – naj­če­šće ga uzro­ku­ju bak­te­ri­je ili vi­ru­si, a mno­go re­đe glji­vi­ce. Bak­te­ri­je pne­u­mo­ko­ki i strep­to­ko­ki, ko­je su u ma­njem pro­cen­tu pri­sut­ni na slu­zni­ci gor­njih di­saj­nih pu­te­va kod ve­li­kog bro­ja zdra­vih lju­di, naj­če­šće uzro­ku­ju akut­ni si­nu­zi­tis. Na­i­me, ka­da do­dje do upa­le i oto­ka slu­zni­ce ote­ža­na je ven­ti­la­ci­ja i dre­ni­ra­nje si­nu­sa pa ume­sto da se bak­te­ri­je i vi­ru­si u no­su iz­ba­cu­ju stal­nim sli­va­njem se­kre­ta one se na­pro­tiv u no­su i si­nu­su za­dr­ža­va­ju i mno­že i ta­ko se po­ste­pe­no raz­vi­ja in­fek­ci­ja i bol u vi­du pri­ti­ska.

Hro­nič­ni si­nu­zi­tis je obič­no po­sle­di­ca če­stih akut­nih upa­la si­nu­sa, na­ro­či­to ako upa­le ni­su le­če­ne. Simp­to­mi su isti kao kod akut­nog si­nu­zi­ti­sa, sa­mo su bla­ži i du­že tra­ju, te zbog to­ga ga ni­je la­ko di­jag­no­sti­ko­va­ti. Naj­če­šće ga uzro­ku­ju gram-ne­ga­tiv­ne i ana­e­rob­ne bak­te­ri­je i glji­vi­ce. De­ca ko­ja su sklo­na ast­mi ili bo­lu­ju od aler­gi­ja če­sto obo­lje­va­ju i od hro­nič­nog si­nu­zi­ti­sa.

Pre­ven­ci­ja
• što ra­ni­je za­po­če­ti pra­vil­no le­či­ti pre­hla­de, grip i dru­ge in­fek­ci­je di­saj­nog si­ste­ma,
• le­či­ti aler­gij­sku bo­lest,
• pre­te­ra­no ener­gič­nim iz­du­va­va­njem no­sa mo­že­te uba­ci­ti bak­te­ri­je u si­nu­se
• ko­ri­sti­te u svom do­mu ovla­ži­vač va­zdu­ha
• iz­be­ga­va­ti za­di­mlje­ne pro­sto­ri­je i za­ga­đe­ne sre­di­ne
• iz­be­ga­va­ti ku­pa­nje u ba­ze­ni­ma sa hlo­ri­sa­nom vo­dom

Ka­ko se di­jag­no­sti­ku­je si­nu­zi­tis?
Te­ško je di­ajg­no­sti­ko­va­ti si­nu­zi­tis u nje­go­voj po­čet­noj fa­zi za­to što simp­to­mi pod­se­ća­ju na one kod obič­ne pre­hla­de (za­pu­šen nos, sli­va­nje se­kre­ta niz ždre­lo i ma­lak­sa­lost). Me­đu­tim, kod pre­hla­de simp­to­mi se po­vla­če po­sle 5-7 da­na dok simp­to­mi kod si­nu­zi­ti­sa (uko­li­ko se ne le­či) mo­gu da tra­ju či­ta­vih 3-8 ne­de­lja. Osim to­ga kod si­nu­zi­ti­sa se če­sto ja­vlja bol na li­cu i tem­pe­ra­tu­ra.
Naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin da se usta­no­vi da li se ra­di o si­nu­zi­ti­su je per­ku­si­jom (lup­ka­njem) ili pri­ti­ska­njem u pre­de­lu si­nu­sa. Uko­li­ko to iza­zi­va bol oni su naj­ve­ro­vat­ni­je u in­fek­ci­ji. Po­treb­no je ura­di­ti i Rtg pa­ra­na­zal­nih šu­plji­na. Da­le­ko naj­po­u­zda­ni­ji na­čin di­jag­no­sti­ko­va­nja si­nu­zi­ti­sa je CT si­nu­sa, od­no­sno mag­net­na re­zo­nan­ca (uko­li­ko se sum­nja na tu­mor ili glji­vič­no obo­lje­nje).

Le­če­nje
Le­če­nje je usme­re­no u dva prav­ca:
a) da se ubla­že simp­to­mi, i
b) da se le­či in­fek­ci­ja.

Simp­to­mi se ubla­ža­va­ju ka­pi­ma za nos (ko­ji sma­nju­ju ote­če­nost i ne sme­ju se ko­ri­sti­ti du­že od 3-5 da­na), fi­zi­o­lo­škim ras­tvo­rom, in­ha­la­ci­ja­ma i ovla­ži­va­či­ma slu­zni­ca u spre­ju.

U ve­ći­ni slu­ča­je­va in­fek­ci­ja ce pro­ći i bez uzi­ma­nja le­ko­va. Me­đu­tim, ako se uzi­ma­ju le­ko­vi in­fek­ci­ja ce br­že pro­ći i da­le­ko su ma­nje šan­se da se do­bi­je hro­nič­ni si­nu­zi­tis. Od­go­va­ra­ju­ćim an­ti­bi­o­ti­ci­ma se le­či sa­ma in­fek­ci­ja i to u tra­ja­nju od 10-14 da­na. Kod hro­nič­nog si­nu­zi­ti­sa le­če­nje tra­je 3-4 ne­de­lje.

Uko­li­ko le­ko­vi ne po­ma­žu pri­me­nju­je se ope­ra­tiv­no le­če­nje.
Da­nas se naj­če­šće iz­vo­di en­do­skop­ska ope­ra­ci­ja si­nu­sa, pri­li­kom ko­je se pri­rod­ni otvo­ri si­nu­sa po­ve­ća­va­ju da bi se si­nus bo­lje dre­ni­rao.

Čest uzrok če­stih akut­nih upa­la si­nu­sa mo­že bi­ti tre­ći kraj­nik, ko­ji se u tom slu­ča­ju mo­ra od­stra­ni­ti. De­vi­ja­ci­ja no­sne pre­gra­de ili po­lip u no­su mo­gu ta­ko­đe bi­ti uzrok si­nu­zi­ti­sa (jer i oni spre­ča­va­ju ven­ti­la­ci­ju i dre­ni­ra­nje si­nu­sa) pa u tom slu­ča­ju tre­ba ope­ri­sa­ti no­snu pre­gra­du od­no­sno iz­va­di­ti po­lip iz no­sa.

Uko­li­ko vam se va­še de­te po­ža­li da ga bo­li gla­va u pre­de­lu če­la i li­ca, uko­li­ko du­že vre­me­na ima za­pu­šen nos is­pu­njen gu­stim se­kre­tom, i uko­li­ko se ose­ca ma­lak­sa­lo, po­treb­no je da se od­mah obra­ti­te ORL spe­ci­ja­li­sti ra­di od­go­va­ra­ju­ćeg le­če­nja.

Dr Žu­tic