CEO ŽIVOT SU JE LAGALI DA JE USVOJENA: SUZANU SU UKRALI KAD JE BILA MALA, posle 53 godine usledio je neverovatan šok!
Iskustvo Suzane koju su ukrali i slagali da je usvojena je neverovatno, a ona je dokaz da su čuda moguća.
Suzana Gervejz je nestala 1969. godine kada je porodica škotskih putnika ponudila da nju i njihovu decu odvedu na odmor u Diznilend na Floridi, ali nikada nije vraćena.
Putnici u Škotskoj i Irskoj se slobodno nazivaju Romi ili samo putnici, a sastoje se od niza različitih, nepovezanih zajednica koje govore niz različitih jezika i dijalekata koji se odnose na različite običaje, istoriju i tradiciju. Skloni su stalnim migracijama, na šta nas samo ime i upućuje.
Suzana je tako rekla da su je prvo u Kanadu, zatim u Australiju i Novi Zeland odveli njeni “novi mama i tata” koji su je od četvrte godine lagali da je usvojena.
U međuvremenu, njena britanska porodica provela je pedeset i tri godine očajnički tražeći je i plašeći se da je više nikada neće videti. Nakon što je Suzanin suprug nedavno objavio apel na Fejsbuku, Suzana je konačno pronašla svoju porodicu. Samo 30 minuta nakon objave, njeni rođaci u Pontefraktu su saznali za nju i požurili da odgovore njenom mužu. Sada je Suzana ponovo spojena sa četvoro od svojih šest braće i sestara.
Suzana, koja živi u Australiji i ima četvoro unučadi, rekla je: „Kao dete živela sam sa svojih šest braće i sestara u starom župničkom domu u turističkom mestu. Ali mi nismo bili “putnici”.
– Mama je bila samohrani roditelj, a braća i sestre i ja smo povremeno bili u hraniteljskim porodicama, pa smo se vraćali kući – ispričala je ona. – U blizini je bila i porodica putnika sa kojima sam se sprijateljila kao dete. Bili su iz Škotske. Žena, koju sam skoro ceo život smatrala svojom majkom, imala je multiplu sklerozu. Imali su dva sina, a mislim da su želeli i devojčicu – rekla je ona. – Pitali su moju mamu mogu li da me odvedu u Diznilend i ona im je dala moj pasoš. Umesto toga, odveli su me u Kanadu, zatim Australiju i kasnije Novi Zeland – ispričala je Suzana gde je sve bila nakon što je nestala. – To je uvek bio njihov plan – dodala je. Suzana, čije je porodično prezime Pris. Oni su joj objasnili da je usvojena jer je njena porodica tako želela.
– Živela sam u zajednici sa putnicima i živela sam lep život i bila sam prilično razmažena – rekla je kroz smeh. – Žena koju zovem mama, koju smatram mamom, umrla je od multiple skleroze kada sam imao samo 10 godina. Iako sam živeo u putujućoj zajednici, bila sam prilično mažena i pažena. Bila sam jako voljena – rekla je. – Moje odrastanje je bilo srećno. Proputovala sam svet – rekla je Suzana.
Suzana, koja vodi dobrotvornu organizaciju Fresh Start Mission sa svojim mužem putnikom Hamiltonom (57), saznala je istinu kada je morala da pruži informacije za novi pasoš i nije mogla da pronađe nijedan papirni dokaz o svom usvajanju.
– Neverovatna veličina onoga što mi se desilo nije me posebno pogodila. Samo sam nastavila sa svojim životom – rekla je ona.
– Upalila mi se sijalica tek kada me je prijateljica koja je usvojena pitala da li se ikada zapitam kako se moja porodica oseća u Velikoj Britaniji – rekla je ona. – Kada sam se prvi put čula sa svojom porodicom, oni su histerično plakali od sreće što sam živa – priseća se ona i dodaje da je tada odlučila da ih poseti u Velikoj Britaniji i ugovorila posetu u vreme svog 57. rođendana kako bi napravite veliku proslavu za celu svoju porodicu.
Tragično, njena biološka majka je umrla pre osam godina ne znajući šta se dogodilo njenoj ćerki. – Do danas ne znamo zašto se policija nikada nije uključila – rekla je Suzana.
– Mislim da je to zato što im je mama dala dozvolu da me odvedu i što smo svi u nekom trenutku bili u hraniteljskim porodicama – rekla je ona.
– Ali tokom godina bilo je nekoliko pritužbi odeljenju za nestale osobe i moja mama se stalno vraćala na mesto gde su putnici bili u nadi da će me pronaći – pojasnila je Suzana za Dejli rekord.
Suzanino ponovno ujedinjenje sa porodicom daje nadu svima koji su izgubili voljenu osobu da se čuda dešavaju. – Ima nade – kaže.
Suzanina nećaka Ema (41) je rekla da ju je njena baka godinama tražila, ali bezuspešno. – Posle njene smrti bilo je toliko pitanja koja su ostala bez odgovora. Tada su stvari bile drugačije. Nije bilo papirnog traga, nije bilo policijskog izveštaja – objasnila je ona. – Nikada nismo mislili da će se ovo dogoditi. Bilo je neverovatno – posebno za moju mamu. Ona ima Parkinsonovu bolest i demenciju pa je neverovatno da je ponovo bila sa sestrom pre nego što joj se stanje pogoršalo – dodala je. Ovakvi slučajevi pokazuju da nikada ne treba gubiti nadu – zaključuje Ema.
Izvor: stil.kurir.rs
BOGATU VERENICU DOVEO JE U KOLIBU KOD SIROMAŠNE BAKE: Ono što mu je rekla, promenilo mu je život!
Daleko u šumi stajala je jedna stara kućica skoro oronula. U njoj je živela jedna starica. Živela je sama, navikla je na takav način života i nije htela sa decom u grad.
Jednog dana kod starice je došao njen najstariji unuk. Sa sobom je vodio svoju buduću životnu saputnicu. Razlog posete je bio da je baka upozna i kaže mu svoje mišljenje, koje je on jako cenio.
Kad ih je srdačno ugostila ,počela je da gleda u devojku. Ona je bila mršava, lepa ,prava lutka iz izloga. Sa puno šminke i svetlog nakita na sebi. Imala je odelo koje je više otkrivalo nego skrivalo.
Čim su ušli u kuću počela je sa poniženjem da posmatra, skromu staricinu sobu. To se baki uopšte nije svidelo. Kad su se izvinili rešili su da krenu nazad u grad.
Baka je kao i sve bake otišla da im spakuje dosta stvari koje svaka seoska kuća ima. Da bi ih pratila svojoj deci. Unuk ode pod izgovorom da pomogne baki, da čuje njeno mišljenje. Sav ponosit upita baku šta misli?
Znaš sine ja sam stara možda i glupa za te stvari,ali znam da ovde u šumi životinje koje su mnogo male i i slabe, imaju često žarke boje na sebi .One su otrovne i mnogo opasne za ljude. Međutim, postoje i one koje samo imitiraju opasnost, a u stvari su baš bezopasne.
Ja se iskreno nadam da je ova tvoja jedna od njih i da te neće mnogo zaboleti kad te bude ujela.
Izvor: Novi.ba
Vladeta Jerotić – “Čovek je čoveku vuk”
Naš narod kaže “vuk dlaku menja, ali ćud nikad”, “čovek je čoveku vuk” i “mi o vuku, vuk na vrata”. Pa šta to simbolizuje vuk u navedenim poslovicama. Krenimo redom…
“Vuk dlaku menja, ali ćud nikad” znači da možeš da menjaš formu ili izgled, ali ne i suštinu.
Možeš da izgubiš kosu, ali ne narav. Možeš se predstavljati dobrim, ali zlo će se pokazati. Veliki srpski pesnik, Dubrovčanin, Ivan Gundulić kaže: “Što je grdo po naravi zaludi se resi i maže”.
Po nekim izvorima ova izreka potiče iz daleke prošlosti od rimskog advokata i književnika Gaja Svetonija Trankvila u smeni prvog u drugi vek.
Kod nas je uobičajeno i da se kaže “čovek je čoveku vuk”, a srpski neuropsihijatar i psihoterapeut Vladeta Jerotić je pojasnio značenje.
– Kad među ljudima vlada nepoštedna borba oko plena i kad se lični interes stavlja iznad svakog obzira. To u suštini znači da se ljudskoj prirodi pripisuju zverska svojstva – govorio je Janković.
Inače, taj izraz potiče iz 475. godine od najvećeg komediografa starog Rima, Tita Makcija Plauta u komediji Magarci (Asinaria). Skoro 18 vekova kasnije engleski filozof Tomas Hobs koristi ovaj izraz u svom delu De cive.
Magarci (Asinaria) je komedija Plauta sa elementima farse. Nazvana je prema magarcima koje lukavi rob prodaje, ali novac ne predaje svom starom gospodaru Demenetu, već ga zadržava da bi njime otkupio devojku za Demenetovog sina Argiripa. U 495. stihu ove komedije prodavac mazgi kaže: “Lupus est homo homini, non homo, quom qualis sit non novit”. U prevodu sa latinskog jezika ovaj izraz znači: “Čovek je čoveku vuk, a ne čovek, kada ga ne zna (ne poznaje) kakav je”.
Engleski filozof Tomas Hobs preuzima latinski izraz kako bi njime izrazio stanje u društvu u kome vladaju egoistički odnosi. On određuje čoveka kao egoistično, sebično biće koje gleda samo svoje interese i zato dolazi u sukob sa drugima. Čovek je čoveku vuk, smatra Hobs. Nikada ljudi neće moći da žive zajedno u harmoničnom odnosu ako se ponašaju samo u skladu sa svojim prirodnim stanjem.
“Mi o vuku, a vuk na vrata”
Zapravo se misli, govoreći o đavolu, on se pojavi.
Danas se ova poslovica koristi u situacijama kada pričate o nekome, a on se iznenada pojavi.
Međutim, originalna verzija iz 1666. godine se odnosila na đavola. Naime, Đovani Torijano, u svojim zapisima spominje kako đavola ne treba spominjati, jer će se na taj način prizvati. Osim toga, odnosilo se i na prizivanje problema.
Izvor: direktno.rs
Dobitnik Nobelove nagrade prof. dr Harald zur Hausen: RAK SE DOBIJA OD OVE DVE NAMIRNICE!
Istraživanje je dovelo do zaključka da dve namirnice mogu imati značajan uticaj na stvaranje kancerogena u ljudskom telu.
Nemački naučnik i dobitnik Nobelove nagrade na polju fiziologije, Harald zur Hausen, upozorio je da slabo proučen virus, koji se sreće kod krava, može izazivati rak kod ljudi!
“Smatram da domaće životinje mogu biti direktni izazivači raka debelog creva kod ljudi. Raspolažemo eksperimentalnim podacima idu u prilog ovoj hipotezi. Međutim, ovo treba, naravno, dodatno potvrditi”, istakao je Hausen.
I drugi naučnici su i ranije upozoravali da upotreba crvenog mesa (govedine, teletine, konjetine, ovčetine i svinjetine) povećava rizik od dobijanja kolorektalnog raka. Ali, Hausen tvrdi da opasnost dolazi samo sa govedinom, ali i sa, koliko god to izgledalo neverovatno, kravljim mlekom.
“Tradicionalno objašnjenje povezivano je sa pripremom mesa za jelo na roštilju, a otuda su izvođene tvrdnje da to dovodi do formiranja kancerogena. Ova teza gubi iz vida da se isti takvi kancerogeni obrazuju i pilikom prženja ribe i piletine, a da niko ne misli da upotreba mesa pernatih životinja i ribe povećava rizik od dobijanja raka debelog creva”, naglašava naučnik.
On otkriva i da je u svojim istraživanjima posebno poklonio pažnju činjenici da se u Mongoliji jede veoma mnogo crvenog mesa, a da se rak debelog creva sreće krajnje retko, kao i u Indiji, gde se govedina iz verskih razloga faktički nikad ne jede. Hausen takođe ukazuje da se nivo kolorektalnih oboljenja od raka naglo povećao posle Drugog svetskog rata.
On je uveren da je to najdirektnije povezano sa tim što je u tim zemljama postala popularna uvozna govedina. Nemački naučnik dodaje i da se u pomenutim azijskim zemljama mnogo ređe sreće rak mlečnih žlezda, zato što se u njima minimalno koriste u ishrani kravlje mleko i mlečni proizvodi.
Hausen je u naučnom časopisu “International Journal of Cancer” objavio da je proučavao uzorke krvi i mleka krava i da je u njima otkrio elemente DNK koji mogu pripadati nepoznatom virusu, koji bi mogao da bude uzrok raka.
Izvor: web-tribune.com
Kako reagovati na provokacije i uvrede
Jedna od čestih situacija sa kojima se svi mi srećemo tu i tamo, prosto je to nemoguće izbeći u životu, a to je kada vas neko namerno vređa ili vas provocira. Mi treba da vidimo kako zapravo da reagujemo na uvrede i provokacije.
Sad, nekoliko stvari je bitno. Prva stvar je da vidimo odakle uopšte te uvrede i provokacije dolaze. Postoji 4-5 razloga tj. izvora zašto nas neko provocira. Naravno, videćete da nisu svi ti razlozi negativni.
Prvi razlog je zato što su svi ti ljudi koji provociraju sami po sebi nesigurni. Dakle, oni su sami nesigruni i da bi se oni osećali bolje, da bi osećali da imaju kontrolu nad stvarima, nad situacijama, nad ljudima – oni vas provociraju.
Drugi razlog je zato što su oni sami po sebi ljubomorni. Ljubomorni su na vas. Recimo, ukoliko šef više voli vas i vaš rad na poslu, onda vaše kolege mogu da budu ljubomorne na vas, pa vas zbog toga provociraju. Ili u nekim društvenim okolnostima, možete da zamislite bilo kakav razlog, ima ih bezbroj.
Treći razlog je to što ljudi zapravo ne razumeju vaše sopstvene probleme ili nedostatke. Primera radi – često se događa, pogotovo u osnovnim školama, ako imate dete koje muca, recimo. To je njegov nedostatak. Sad, druga deca to ne shvataju. Ne znaju šta je zapravo to mucanje. I onda šta im je najlakše? Najlakše im je da provociraju i da maltretiraju to dete u školi. Pogotovo ukoliko neko ima neki fizički nedostatak. Tad vrlo često oni bivaju žrtve u svojoj okolini. Naravno, to bi trebalo da jenjava kako su ljudi stariji. Tako da, deco, ukoliko čitate ovo i imate problem sa time da vas provociraju zbog ovakvih stvari, znajte da će to vremenom da nestaje. I što ste vi stariji i vaša okolina starija, prosto ljudi manje provociraju druge zbog njihovih fizičkih nedostataka.
Takođe, ono što je veoma interesantno – ljudi koji provociraju druge vrlo često samo traže vašu pažnju. Imali smo prva dva negativna uzroka. Ovaj treći je nekako neutralan i sad dolazimo do četvrtog koji, ne mogu da kažem da je pozitivan razlog za provociranje, jer nema pozitivnog razloga, ali u suštini benigan je. I ako ga dobro shvatamo, mi zapravo shvatamo da tu od nas neke stvari zavise i da smo mi ti koji kontrolišu sve. Dakle, oni traže pažnju od nas i ne znaju kako to da urade, prosto ne znaju kako da se ponašaju i to čine provocirajući. Znate kako se ponašaju mala deca u obdaništu i na početku, u prvim razredima osnovne škole – kada dečaci vuku devojčice za kosu. Šta to znači? Ne žele oni njih da povrede, nego traže pažnju. Zapravo, sviđa im se ta devojčica. Naravno, to nije razlog da se devojčica vuče za kosu, ali dobro, ne znaju dečaci drugačije da se izraze i prosto je to način kako da čine.
Zapravo, to je i peti razlog odakle provokacije dolaze. Naprosto ste dragi toj osobi. Zamislite – ljudi vas provociraju zato što ste im dragi. Zapravo, to provociranje bi više mogli da nazovemo pojmom – zafrkavanje, zezanje. Moram da priznam da ponekad i ja to radim ljudima koji su mi dragi. Naravno, bez ikakve zle namere, da se razumemo. Zezam ih ili neke šale, onako, benigne ponekad uradim. Pogotovo to, recimo, zanimljiv običaj u Bosni, gde sam odrastao – da stariji ljudi zezaju decu. Ja sam dobio bezbroj zezanja od mog dede, ali su to bila fantastična i inteligentna zezanja gde sam ja enormno mnogo stvari naučio. Dakle, ja mogu samo da se zahvalim njemu što me je zezao dok sam odrastao, jer sam neverovatno mnogo stvari naučio iz tog zezanja. Naučio kako da se snalazim, kako da razmišljam itd. Naravno, i on mi je kasnije objašnjavao šta znače ta zezanja. Dakle, nemojte zameriti ako neko to čini, a često se mladi naljute „Jao, šta me tu zafrkavaš“, ali nije to zla namera. Štaviše, ljudi vas vole i vi im se sviđate i oni vas, naprosto, zezaju.
No, ako se već dešavaju situacije gde vas neko provocira ili vređa, da vidimo kako da se ponašamo, kako da reagujemo, kako da otklonimo to. U engleskom jeziku ima dobar izraz „diffuse“. U smislu – kako da izduvamo balon, da smanjimo žestinu situacije.
Uočite nameru iza onoga što ljudi rade
Mi moramo da uočimo šta je namera koja stoji iza tog provociranja. Šta je namera tih ljudi? Rekli smo ovih pet izvora odakle dolazi to provociranje, ali mi smo ti koji treba da uočimo odakle ono dolazi, ko i šta je izvor tog provociranja.
Poredimo ovo, recmo, sa ponašanjem male dece. Baš, baš male. Odojčadi, a i malo starije, do par godina. Kako se oni često ponašaju? Vrlo često rade stvari koje, da kad su odrasli nikako to ne bismo dobro shvatili, ali kad su deca, ništa im ne zameramo. Vrlo često nas ugrizu, gurnu, vrište na nas, gađaju nas igračkom… I to im uopšte ne zameramo. Zašto to deci ne zameramo? Pa zato što znamo da ne postoji nikakava loša namera iza toga. Najverovatnije traže pažnju ili ih nešto boli, ili tako nešto. Sad, da to rade odrasli, po automatizmu bismo pomislili „E vidiš kako me provocira, kako on mene vređa.“ Da li je zaista tako? Razmislite odakle to dolazi, to je prva stavka koja je na vama. I onda, naprosto, budimo sigurni da je u pitanju namerna uvreda. Ne slučajna uvreda i ne ona uvreda iz dobre namere. Dakle, budimo stoprocentno sigurni da je uvreda namerna.
Sada, da li možemo u toj proceni da pogrešimo ukoliko nismo dobri psiholozi? Da, možemo. Onda je moj savet, čega se ja zaista držim, a to je – više volim i uvek smatram da nije u pitanju namerna uvreda, pa makar pogrešio. Dakle, više volim da pogrešim i da pomislim da nije namerna uvreda, čak iako jeste, nego slučajno obrnuto. U smislu da mislim da jeste namerna uvreda, a da zapravo nije. To je neki moj lični, pozitivni stav, pogled na život. Zbog toga se mnogo bolje osećam. Da ne objašnjavam kako to ide i zašto je to tako, verujem da shvatate ovo.
Dakle, ustanovili smo šta je u pitanju, znamo odakle dolazi ta uvreda, i sad jeste u pitanju uvreda, nema dileme. Šta treba da činimo?
Ostanimo mirni
Nemojmo da reagujemo automatski. Naslov ide kako da reagujemo, u redu. Ali nemojmo da to bude ono „instant reakcija“ – ako me on vređa, ja ću odmah da uvredu uzvratim uvredom ili ću da ga lupim šakom o nos ili ću da se izgalamim…
Dakle, ostanite mirni i ne govorite ništa. Prosto, ne progovrarajte. Jer će vam to prvo dopustiti vremena, da proanalizirate šta se tu dogodilo – dakle, ona prva tačka. Drugo, ostaviće vam vremena da osmislite vaš odgovor. Dakle, ne reakciju. Reakcija bi bila nešto instant, a odgovor je nešto što je smišljeno, promišljeno, što dolazi vremenom. To vam daje mogućnost da uzvratite na neki od sledećih načina. A koji su to načini?
Prvo smo rekli, ostajemo mirni, ne reagujemo. Prvenstveno, važno je da im nikada ne dajemo ono što oni žele tom provokacijom. Da im dajemo zadovoljštinu te provokacije. Šta zapravo oni žele tom provokacijom? Ti ljudi koji vas istinski provociraju, sa zlom namerom, oni žele da vide vaše nagle reakcije. Oni žele da vide vaš plač, vas bes, vaš beg… Oni žele to da vide zato što to njima daje „hranu njihovog života“. E ne dajte im to. Nemojte pokazati nikakve emocije. Nemojte plakati, nemojte biti besni, nemojte se zacrveneti, nemojte da im odgovarate istom merom, i sve te stvari. Nemojte da se naljutite, nema potrebe. Samo mirno.
Prvenstveno, to će da ih zbuni. „Kako ne reaguje ta osoba? Kako je moguće da ne reaguje?“ Onda će vas, najverovatnije, provocirati još više, a vi ni tada nećete reagovati. Onda će vas provocirati još više, najverovatnije. Ali vi ni tada nećete reagovati. Osim u slučaju, ukoliko ta provokacija prevaziđe nivo kada je samo verbalna provokacija i dolazi do fizičkog maltretiranja itd. Tada morate reagovati. Tada se ne postavlja uopšte pitanje da li hoćete reagovati ili nećete. Prosto, morate reagovati. Dok god nije takva provokacija, prosto „Baš me briga.“ To je, naravno, jedan od načina.
Kažite im kako se zaista osećate
U zavisnosti šta ste shvatili, odakle dolazi ta provokacija, od onih pet izvora, pa čak iako niste sigurni iz kog je izvora, možete da tim ljudima kažete kako se vi zaista osećate. Kažite im šta njihove reči prouzrokuju u vama. Zbog čega? Jer zamislite ako su ona zadnja dva izvora provokacije – da traže pažnju ili im se prosto sviđate i vi im kažete „Nemoj to da mi radiš, smeta mi.“, i onda će ti ljudi da kažu „Pa dobro, okej, izvini. Zaista nisam želeo da te provociram. Nije mi bila namera da te vređam nego…“
Naravno, tada možete da pogrešite ukoliko su ona prva dva izvora provokacije u pitanju – sa ciljem da vas neko sa namerom i ciljem provocira. Onda će njima biti i drago da se vi osećate loše – „Hahaha super, baš me briga…“ Nema veze. To vas neće ništa umanjiti. Nek ste vi rekli, pa kako god sad ta osoba da se ponaša.
Jednostavno ignorišite
Ignorišite njihove reči. Ignorisati i ostati miran, nisu to iste tačke. Ostati miran je na neki način priprema za vaš odgovor, vašu reakciju, a ignorisati je odgovor. To je odgovor. Ignorisati u potpunosti, bilo kako. Da li ćete kada se desi ta provokacija, a vi ste pričali o nečemu, prosto, promeniti temu razgovora i preći na nešto drugo ili ćete izaći iz prostorije i gotova stvar. Ne u onom smislu – sad ćete suznih očiju da potrčite napolje iz školskog dvorišta ili iz te prostorije, iz vaše firme. Zato što ste tako uvređeni i što ne možete da izdržite što vas neko provocira. Ma ne. To je pogrešno.
Pogledaš ga i kao – Ma boli me uvo šta govoriš, i izađeš napolje i baš te briga. To je pravi način da im ne date onu pravu zadovoljštinu (sa početka).
Koristite humor
Na njihovu provokaciju odgovarajte humorom. To, doduše, ne može i ne zna svako zato što je potrebno biti prilično vispren i brzo razmišljati i imati dobar rečnik itd, da bi se moglo u ovakvim situacijama odgovoriti adekvatnim humorom. Ali nije svaki humor adekvatan. Jer, ukoliko vas neko provocira, nekom neslanom šalom, a vi uzvratite neslanom šalom, time niste ništa dobro postigli.
Možete da uzvratite šalom koja ne vređa tu osobu. Ili štaviše, ono što je najbolje, što će u potpunosti da zbuni vašeg provokatora, a to je da na to što oni vas provociraju vi uzvratite još većom šalom na sopstveni račun. Njima ništa neće biti jasno šta se dešava. Na primer, neko se šali na moj račun, ili me provocira, i kaže: „Borise, kako si ti debeo.“ Šta ja mogu da kažem: „Jašta sam, debljam se svaki dan sve više i više zato što obožavam taj prokleti eurokrem i samo čekam kad ću da puknem.“ Dakle ono, baš me briga. Kada sopstvenu manu prikažete kao nešto čemu se i vi sami smejete, pa oni više nemaju argument. Nemaju „municiju“ za provociranje vas.
Prijavite uvrede
Šta to znači? Provokacije i uvrede, recimo, na poslu. Onaj mobing. To treba prijaviti. Buling u školi, to treba prijaviti. Neke stvari zaista treba prijaviti tamo gde se to radi, jer nečemu treba stati na kraj odmah, da ne bi eskaliralo u ko zna šta.
Budite pristojni ka nepristojnima, jer je to njima najpotrebnije
Sagledajte poziciju i sagledajte reakciju kada vas neko vređa, a vi uzvratite pristojnišću. Koliko to vas uzdiže u čitavoj toj situaciji. Koliko to vas izdvaja iz toga. Prvo, ne možete više da se uvredite, baš vas briga. Štaviše, ta pristojnost može da bude začinjena blagim osećajem ljubavi prema toj osobi. Ono kao – voli svog neprijatelja. Ili čak sažaljenja. Mada to može da bude, uslovno rečeno, mač sa dve oštrice, zato što ljudi, oni koji se osećaju nesigurno, pa vas provociraju, pa ih vi sažaljevate, oni mogu da postanu veoma besni i kivni zbog toga.
Ali pažnja i pristojnost, kada im uzvratite na tu njihovu provokaciju, to u potpunosti razoružava. Tada se definitvno osećaju još zbunjeniji. Ali, na stranu to kako se oni osećaju i na kraju, baš me briga kako se oni osećaju, nego je bitno da se vi osećate nekako uzvišeno u takvoj situaciji.
Suština čitave priče jeste da bez obzira šta to dolazi spolja, vi ste ti koji ste u kontroli te situacije, u potpunosti. Ne može niko spolja da vas uvredi, ako vi ne dozvolite vašem umu, vašem srcu, emocijama, da budete uvređeni. Vi kontrolišete tu situaciju, te stoga vi birate koja će vaša reakcija da bude.
Izvor: teodosijevic.com
Osobine zbog kojih se muškarci “SMRTNO” zaljubljuju u ovakve žene!
Nikad nisi razumela one žene koji stalno kukaju da ih niko neće. Gde god da se pojaviš, pleniš pažnju muškaraca i uvek možeš da biraš. Za tebe je to potpuno prirodna stvar i ne razmišljaš mnogo o tome. Evo zašto se oni zaljubljuju u tebe na keca:
Ne juriš ih
Nije sasvim izvesno šta je ovde starije – kokoška ili jaje. Da li ih ne juriš, zato što te stalno okružuju ili te okružuju zato što ih nikad nisi ni jurila. Biće da je posredi pomalo od oba.
U svakom slučaju, ti vodiš veoma bogat i raznovrstan život u kome tvoj interes za muškarce zauzima tek sporedno mesto ili makar samo jednu od brojnih sfera interesovanja.
Upravo zato što nisi skoncentrisana na traženje ljubavi, ljubav uvek nalazi tebe.
Govoriš ono što misliš i misliš ono što kažeš
Nisi od onih koji se pretvaraju u muškom društvu. Ti si upravo onakva kakvom se prikazuješ. Ne stidiš se sebe i realna si osoba. Ne dozvoljavaš da ti raspoloženje i život zavise od nečega što drugi misle i govore, jer dobro poznaješ sebe.
Umeš da procenjuješ ljude i nisi povodljiva. Takođe imaš i visok nivo samodiscipline, pa ne dozvoljavaš sebi da se zbog povređenih osećanja srozavaš nepristojnim ponašanjem. Jasno i glasno stavljaš do znanja ljudima šta misliš i šta od njih očekuješ. Ne igraš igrice, već zaista komuniciraš…
Umeš da slušaš ljude
Nikad nisi bila neka brbljivica, niti voliš da “ogovaraš”. Zaista te ne zanima ko šta radi i s kime. Prazni razgovori te neviđeno smaraju i radije svoje vreme posvećuješ onim ljudima od kojih nešto možeš da naučiš i pričama koje mogu da rezultiraju tvojim ličnim napretkom.
Radije se okružuješ ljudima bogatog duha i životne mudrosti i slušaš šta oni imaju da kažu, umesto da uživaš u zvuku sopstvenog glasa. Kada nekome postaviš sasvim obično pitanje “Kako si?” tebe zaista zanima da čuješ odgovor – ne pitaš to ljude tek radi reda.
Spremna si da otvoreno pohvališ nečiji uspeh, ali i da pružiš konstruktivnu kritiku, kad je to potrebno. Ne stidiš se priznavanja sopstvenih grešaka. Zato zaista na njima i učiš.
Voliš sebe i to se vidi
Od fizičkog izgleda do duhovnog razvoja – ti stalno radiš na sebi i ne dopuštaš da se zapustiš ponesena komplikovanim životnim okolnostima. Ne dozvoljavaš da te život lomi, već iz svega gledaš da izvučeš ono lepo i korisno.
Zato prosto blistaš. To unutrašnje zadovoljstvo se vidi na tvom licu i zarazno je. Svako bi želeo da se malo “očeše” o tvoju fantastičnu auru.
Svoj imidž gradiš na istinskim vrednostima. Tvoja ličnost je toliko jaka da se ta jačina preliva na tvoj izgled i utisak koji ostavljaš. Kada bi neko trebalo prstom tačno da pokaže šta je to toliko na tebi fantastično, ne bi umeo da izdvoji nijednu konkretnu stvar. Tajna je u celokupnom sklopu i skladu.
Jednostavna si
Život je onoliko komplikovan koliko mi od njega to napravimo. Zakoni univerzuma su jednostavni, mi smo ti koji ih komplikujemo kroz svoje predstave, predrasude, doživljaje.
Zato se trudiš da ne analiziraš preterano stvari koje nisu bitne. Koncentrišeš se na suštinu i nisi od onih zanovetala koji u svemu nalaze manu. Uzimaš ono što ti se dopada i ne dopuštaš da te okupira ono što ti se ne sviđa. Ne teoretišeš, već živiš.
Tebi kišni dan, nakon što si taman napravila frizuru nikada ne može da pokvari planove. On je samo dobra prilika da obučeš nov kišni mantil. Prilagodljiva si i snalažljiva. Ukoliko nemaš novaca za prelepu haljinu iz izloga, naći ćeš način da sašiješ još lepšu sama. Nećeš kukati zato što ne možeš sebi da je priuštiš. Uostalom, materijalne stvari te ne opterećuju. One postoje zbog tebe, a ne ti zbog njih.
Igraćeš i uz muziku koja ti se ne dopada previše, jer želiš da se zabavljaš – kakve koristi imaš od sedenja u nekom ćošku i mrgođenja zato što stvari nisu onakve kako si ih zamišljala ili kakve bi ti želela.
Izvor: besnopile.rs
Stavite ovo pod jezik pre spavanja – Spavaćete kao beba i nećete se probuditi umorni (RECEPT)
Reč je o mešavini koja se lako i jeftina pravi, a stavlja se pod jezik pre spavanja jer povećava proizvodnju melatonina u telu – hormona odgovornog za dobar san.
To je mešavina meda i ružičaste himalajske soli koja se stavlja pod jezik pre spavanja. Ova so je zaista posebna, pomaže našem telu da se alkalizira i tako se uspešnije bori protiv raznih bolesti. Takođe, pomaže u regulisanju serotonina, što je veoma važno u borbi protiv depresije.
Serotonin je hemikalija neurotransmitera koja reguliše kontrakcije mišića, reguliše telesnu temperaturu, apetit i bol i kontroliše naše ponašanje, krvni pritisak i disanje. Kada se poremeti ravnoteža serotonina u organizmu dolazi do depresije i drugih poremećaja ponašanja, npr. do poremećaja spavanja. Serotonin se stvara u mozgu, u pinealnoj žlezdi, koja se naziva i treće oko – centar naše duše.
Ružičasta himalajska so takođe reguliše nivo melatonina, hormona odgovornog za dobar san koji se takođe proizvodi u epifizi. Ovaj hormon se takođe naziva hormon spavanja. On kontroliše naš biološki sat, a luči se više uveče i tokom noći. Ujutro se proizvodnja melatonina smanjuje i mi se budimo. Osim toga, melatonin štiti naše telo od slobodnih radikala i kardiovaskularnih bolesti, usporava starenje jer podmlađuje ćelije i smanjuje mogućnost razvoja bolesti povezanih sa starenjem. Inače, kako starimo, naš organizam ga sve manje izlučuje i to je razlog zašto deca više spavaju, a stariji sve manje.
Recept za mešavinu meda i himalajske soli
Pomešajte pet kašičica meda sa kašičicom soli.
Stavite u teglu.
Svako veče stavite malo smese pod jezik i pustite da se rastvori u ustima.
NAR – Najzdravije i najlekovitije voće: Sok, ulje, sirće, čaj (RECEPTI)
Lekovitost nara bila je poznata još u staroj Persiji odakle nar i potiče. Još tada je nar cenjen kao najzdravije i najlekovitije voće, smatran je čak hranom bogova. Bio je simbol plodnosti, izobilja i večnog života. Nar je jedna od prvih kultivisanih biljaka uz maslinu i urmu. Danas nauka sve više potvrđuje da lekovitost nara nije mit.
Nar je bogat vitaminima A, B grupe i vitaminom C (100g sadrži 16% dnevne potrebe) i mineralima magnezijumom, kalijumom, fosforom, gvožđem, kalcijumom i bakrom. Sadrži antioksidanse koji nas štite od mnogih bolesti. Takođe je bogat i vlaknima koja odlično regulišu šećer u krvi pa količina šećera koju poseduje nar ne treba da nas brine. Osim ploda nara za lečenje se koristi i kora ploda, kora drveta, koren, list i cvet.
Lekovitost nara
Nar je pokazao svoju lekovitost kod sledećih bolesti i stanja:
-
Nar kao lek za srce, štiti krvne sudove od arteroskleroze, smanjenje nivoa holesterola, i krvni pritisak. Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i tako smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.
-
Povećava nivo serotonina te blagotvorno deluje kod depresije i povoljno utiče na centralni nervni sistem.
-
Sadrži gvožđe te je veoma dobar za anemiju.
-
Nar kao afrodizijak, povećava plodnost kod muškaraca i odličan je za potenciju, čuva prostatu.
-
Odličan je za prevenciju osteroporoze.
-
Snažan je antioksidans te smanjuje rizik od nastanka nekoliko vrsta raka (dojke, prostate, pluća, kože, debelog creva,l eukemije).
-
Odličan je borac protiv ešerihije koli i bakterija stafilokoka.
-
Nar kao prirodni lek za crevne parazite pomaže u lečenju proliva i probavnih problema.
-
Ublažava simptome menopauze i pomaže kod predmenstrulalnih tegoba jer reguliše nivo estrogena.
-
Ublažava simptome gripa.
-
Smanjuje kilograme.
-
Odličan za jačanje imuniteta, usporava proces starenja.
Sok od nara: lekovit za srce i krvne sudove
Nar, je voće koje je bogato antioksidansima, vitaminima i mineralima, a sok od nara se često ističe zbog potencijalnih zdravstvenih benefita koje pruža:
-
Antioksidantna svojstva: Sok od nara je poznat po visokom sadržaju antioksidanata, kao što su polifenoli i flavonoidi. Antioksidanti pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala u organizmu, koji mogu prouzrokovati oksidativni stres i oštećenje ćelija. Ovo može doprineti opštem zdravlju i smanjenju rizika od određenih bolesti.
-
Antiinflamatorna svojstva: Sok od nara takođe ima potencijalna antiinflamatorna svojstva. Neki istraživači su sugerisali da konzumiranje soka od nara može pomoći u smanjenju zapaljenja u telu.
-
Kardiovaskularno zdravlje: Sok od nara može biti koristan za kardiovaskularno zdravlje. Istraživanja su pokazala da sok od nara može pomoći u smanjenju krvnog pritiska, poboljšanju protoka krvi i smanjenju oksidativnog stresa u krvnim sudovima.
-
Digestivno zdravlje: Sok od nara se takođe pripisuje blagotvornim efektima na probavni sistem. Može pomoći u poboljšanju varenja, regulisanju crevne flore i smanjenju inflamacije u digestivnom traktu.
Sok od nara je jedan od najboljih sokova za zdravlje. Hladno ceđen sok od nara će vam pomoći da smanjite pritisak, telesnu težinu i očistite arterije, a dobar je i za anemiju i vrtoglavicu. Preporučena doza je jedna čaša dnevno neograničen vremenski rok. U slučaju da bolujete od dijabetesa posavetujte se sa svojim lekarom pre nego započnete konzumiranje nara.
U poslednje vreme sve popularniji je i ekstrakt nara u vidu kapsula ili praha. Ekstrakt fermentisanog soka od nara ili celog ploda u vidu kapsula se može naći u prodavnicama zdrave hrane, apotekama i online prodavnicama. Istraživanja su pokazala da ekstrakt nara usporava starenje i dobro utiče na funkciju jetre, bubrega, mišića, srca i mozga. Takođe je potvrđeno da ekstrakt nara smanjuje zapaljenske procese i oksidativni stres u arterijama, te blagotvorno deluje na smanjenje holesterola.
U časopisu „Proceedings of National Academy of “ 2005 godine objavljena je studija koja govori o pozitivnom hemoterapijskom učinku soka od nara na ćelije karcinoma prostate.
Lekovitost ulja od nara
Nar se sve više koristi kao lek za kardiovaskularne bolesti i holesterol. Ulje nara se može naći u prodavnicama zdrave hrane i apotekama. U studiji koja je objavljena u časopisu američkog udruženja protiv raka naučnici su došli do saznanja da eligatinini iz ulja nara mogu da spreče nastanak raka dojke. Ulje nara se osim oralno takođe se može koristiti i za spoljnu upotrebu i masažu. Blagotvorno deluje na stvaranje kolagena i hidrira kožu pa je čest sastojak krema za lice, posebno za osetljivu kožu i akne. Pokazalo se veoma učinkovito i kod mnogih kožnih oboljenja kao što su psorijaza, saboreja i atropijski dermatitis.
Sirće od nara: lek za crevne parazite
Recept: Dva sitno isečena nara sa korom staviti u staklenu teglu. Preliti sa jednom litrom jabukovog sirća i ostaviti da stoji 30 dana. Zatim procediti i koristiti kao preliv za salatu ili piti po kašiku sirća rastvorenog u čaši vode. Ovako spremljeno sirće od nara odličan je borac protiv crevnih parazita.
Čaj od nara – Lekovitost
Čaj od nara se pravi od osušenih cvetova, kore ili plodova nara. Ovaj čaj je popularan zbog svog karakterističnog ukusa i potencijalnih zdravstvenih koristi. Evo nekoliko mogućih prednosti koje se pripisuju čaju od nara:
Antioksidativna svojstva: Čaj od nara je bogat antioksidantima, uključujući flavonoide i polifenole. Ti antioksidanti pomažu u neutralisanju slobodnih radikala u telu, smanjujući oksidativni stres i potencijalno doprinoseći opštem zdravlju.
Zdravlje srca: Neke studije su sugerisale da čaj od nara može imati blagotvoran uticaj na zdravlje srca. Antioksidanti u čaju od nara mogu pomoći u smanjenju upale, regulaciji krvnog pritiska, poboljšanju protoka krvi i smanjenju oksidacije LDL (lošeg) holesterola.
Digestivna podrška: Čaj od nara se tradicionalno koristi za poboljšanje probave. Smatra se da može pomoći u smanjenju upale u digestivnom traktu, smanjenju dijareje, ublažavanju simptoma sindroma iritabilnog creva i promovisanju zdrave crevne flore.
Imuni sistem: Čaj od nara može imati blagotvoran uticaj na imuni sistem. Antioksidanti u čaju od nara mogu pomoći u jačanju imunološkog odgovora organizma i smanjenju rizika od određenih bolesti.
Lekovitost čaja od kore nara za proliv
Recept: 10 g kore nara preliti sa 2dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da stoji 30 minuta. Popiti polovinu čaja, čaj ne cediti. Drugu polovinu popiti posle tri sata.
Čaj od kore nara za želudac
Ovako spremljen čaj od kore nara pomaže kod čira na želucu.
Recept: 10g kore nara preliti čašom vrele vode, poklopiti da stoji 30 minuta. Čaj popiti podeljen u četiri doze (po četvrtinu čaše) u toku dana. Prvu dozu popiti pre doručka, čaj ne treba cediti. Čaj se pije svaki drugi dan u toku sedam dana. Tokom lečenja ne konzumirati alkohol.
Jedinstvene lekovite osobine suve kore nara poznavao je još Hipokrat pre 2500 godina. Uspešno je primenjivao za lečenje dizenterije.
Pored toga, korom nara je lečio smrtne i ubodne rane.
G.I. Gluboki (Članak iz lista “Ruski Vesnik”)
Kako sušiti kore nara za čaj?
Kore opranog i osusenog nara (odabrati zrele, teške plodove sa maznom korom) poređati na parčetu gaze i prekriti gazom. Držati na toplom i suvom mestu dok kore ne budu potpuno suve ili u sušilici voća na 40 stepeni. Suve kore nara je najbolje čuvati u platnenoj vrećici na suvom i tamnom mestu.
Da li konzumirati nar u trudnoći?
Konzumiranje nara se preporučuje trudnicama ne samo kao lek već i kao super hrana. Odličan je izvor kalcijuma, gvožđa, folne kiseline i vitamina K. Odličan je izvor vlakana, zato se nar koristi kao lek protiv zatvora i hemoroida u trudnoći.
Da li deci davati nar?
Deci možete davati sok od nara već sa punih 8 meseci života. Preporučena doza je 1,2dl soka. Deca starosti od 3 godine mogu jesti nar. Nar kao lek i zdrava hrana blagotvorno deluje na razvoj zuba i kostiju dece i jača imunitet.
Deca mogu imati alergiju na nar, mada veoma retko ipak budite obazrivi ako dajete nar deci.
Saveti za odabir, čuvanje i čišćenje nara
Nar se bere u kasnu jesen i može se naći u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici. Prilikom kupovine bolo bi dobro da birajte isključivo teške i neoštećene plodove. Plodove nara možete u svežem stanju čuvati na suvom i tamnom mestu do dva meseca. Ceđen sok od nara ne čuvati (u frižideru) više od dva dana. Za nar se kaže da je voće strpljivih, zato što nije baš jednostavno očistiti ga. Prskanjem soka prilikom čišćenja nara možemo upropastiti odeću. Fleke od nara se teško skidaju zato budite obazrivi tokom čišćenja. Ali to nikako ne treba da vas odvrati od upotrebe nara u ishrani jer nar super zdrava hrana.
Nar – kalorije
Nar je voće koje ima relativno visoku kalorijsku vrednost u poređenju sa drugim vrstama voća. U proseku, jedna šolja soka od nara (236 ml) sadrži oko 134 kalorije. Međutim, kalorijski sadržaj može varirati u zavisnosti od veličine ploda, koncentracije soka ili drugih faktora.
Kalorijski sadržaj u naru uglavnom potiče od prirodnih šećera koji se nalaze u voću. Takođe, nar je bogat antioksidansima, vitaminima i mineralima, što ga čini hranjivim izborom, iako ima veći broj kalorija.
Tabela nutritivne vrednosti 100 g nara
Energetska vrednost |
83 kCal |
Proteini |
1,7 g |
Ugljeni hidrati |
19 g |
Šećeri |
14 g |
Vlakna |
4 g |
Masti |
1,2 g |
od kojih zasićene |
0,1 g |