Pre svega treba da razlikujemo zaljubljenost od zrele ljubavi. Ta faza je na početku veze kada idealizujumo partnera I nismo u stanju da sagledamo njegove mane. Vremenom se oslobadjamo te idealizacije sagledavamo realno partnera I u stanju smo da ga volimo takvog kakav je.
Zaljubljenost je vrlo često produkt naših idealizovanih predstava. Na voljeno biće projektujemo sopstvene želje, očekivanja, fantazije… Pod velom ovih projekcija, često ne vidimo dotičnu osobu onakvom kakva ona stvarno jeste. Ono što vidimo jeste otelotvorenje sopstvenih idealizacija, zbog čega taj neko i deluje tako savršeno. U pravom smislu, volimo vlastite fantazije koje smo pripisali nekom drugom. Upravo te idealizacije jesu ono što čini osećanje zaljubljenosti tako magičnim i ispunjavajućim. Idealizacijom druge osobe stvara se privid da smo našli savršenog partnera. Ljubav je za razliku od zaljubljenosti nešto sasvim drugo. Dok zaljubljenost podrazumeva da smo u odnosu sa sopstvenim idealnim fantazijama koje smo pripisali drugoj osobi, ljubav podrazumeva odnos sa stvarnom osobom i njenim stvarnim vrlinama i manama. Voleti drugu osobu znači ceniti ono što ona stvarno jeste, prihvatiti njene mane i nesavršenosti. Ljubav podrazumeva poštovanje drugog, onakvog kakav on stvarno jeste, a ne poštovanje ideala koji smo mu nametnuli kao u slučaju zaljubljenosti. Iako većina veruje da svaki romantični odnos započinje osećanjem zaljubljenosti, to nužno ne mora da bude tako. Mnogi su tek kroz druženje i zajednički provedeno vreme osetili ljubav i započeli vezu.
Parovi koji se ne svadjaju –u pozadini toga može da bude strah od konflikta, jer za mnoge konflikt ima negativnu konotaciju. Kod ljudi koji se ne plaše sukoba mišljenja sukobi su češći ali zavisno od njihovih veština komunikacije mogu da budu konstruktivni ili destruktivni. Ukoliko umeju da nadju kompromisna rešenja kojima su oboje zadovoljni onda su konflikti konstruktivni. To se može naučiti u individualnom ili grupnom radu sa terapeutom.
Kao što stabilnost zgrade zavisi od čvrstine termelja tako i stabilnost braka zavisi od kvaliteta komunikacije. Kada su muž i žena sremni da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u bračnim odnosima, brigu za negovanje saradnje, saosećanja, uvažavanja tudjih potreba, to će moći da ostvare kroz aktivno slušanje i potvrdjivanje razumevanja značenja poruka partnera. Da bi u tome uspeli treba jasno da izraze šta misle i očekuju od sebe, svog partnera i od njihovog odnosa.Kako veza sazreva tako raste važnost osećanja da vas partner razume. Sa porastom razumevanja gradi se poverenje, osećanje bliskosti i zadovoljstva u braku. Shodno tome bračna komunikacija predstavlja značajno polje psihoterapijskog rada u domenu preveniranja konfliktnih odnosa i u radu sa parovima koji su u konfliktu.
Kvalitetna komunikacija je kada partneri preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje I kvalitet komunikacije. Ako se zalažu za svoja prava ali uz poštovanje prava drugih, imaju empatiju za potrebe drugih I nastoje da prevazidju razlike kroz potragu za kompromisnim rešenjima. Najvažnije da se pomere iz pozicije suparnika koji nastoje da nametnu svoje mišljenje da budu u pravu, to je pozicija ili ja ili ti u poziciju saradnika u komunikaciji gde se uvažava I jedno I drugo mišljenje. Kod parova koji se svadjaju i medjusobno okrivljuju tipično je da se ne slažu u pogledu toga ko je za šta odgovoran. U skladu sa tim jedan od zadataka terapeuta je pomoći paru da se pomere sa pozicije suparnika u podeli odgovornosti za odnose ka poziciji saradnika koji će kroz podeljenu odgovornost, težiti zajedno rešavanju konfliktne situacije. Pri tome primena „aktivnog slušanjanja“ pomaže parovima da se zadrže na onome što je izrečeno nekom primedbom koja se odnosi na procenu ponašanja umesto da predju na napad ličnosti. Kada se parovi obuče i ostalim komunikacionim veštinama još više se smanjuje mogućnost započinjanja svadje.
Umesto besnog nadmetanja oko toga ko je u pravu, partneri se podučavaju veštini emocionalnog smirivanja i „aktivnog slušanja“. Oni razvijaju svoju saosećajnost-empatiju za razumevanje i prepoznavanje potreba i osećanja koja su podloga onoga što je rečeno, da zanemarujući neprijatan ton čuju osnovnu poruku o potrebama partnera.
Kada je jezik brži od pameti, kada reagujemo ishitreno I impulsivno, najčešće se kajemo zbog onoga što izgovorimo a što može da povredi partnera. Zbog toga je korisno naučiti em.kontrolu koja omogućava da umesto da uletimo u bes budemo samo ljuti ili razočarani I nezadovoljni a samim tim da možemo da se upustimo u konstruktivan dijalog, da konstruktivno kritikujemo partnerovo ponašanje bez kritikovanja njega kao osobe. Etiketranje odnosno te poruke zatvaraju komuniukaciju I ne motivišu na promenu ponašanja. Za razliku od njih ja poruke pozivaju na empatiju , otvaraju komunikaciju I podstiču želju za promenom ponašanja. Partneri mogu naučiti da koriste jezik nenasilne komunikacije umesto jezika nasilne komunikacije.
Empatija je veoma važna za razumevanje emocija I potreba partnera. Nedostatak empatije dovodi do mnogobrojnih sukoba I nesporazuma. Ali ne treba se oslanjati samo na to da nas partner dobro poznaje I da treba da nam čita misli I prepozaje na koji način može da zadovoljui potrebe, jer je to nerealan zahtev. U jednom trenutku nam je potrebno da ćutimo, u drugom da nas zagrli, u sledećem da prošetamo zajedno… Treba jasno I konkretno reći šta očekujemo od partnera. Žene su po pravilu empatičnije od muškaraca što je rezultat različitog vaspitavanja dečaka i devojčica. Naravno ovo pravilo ima izuzetaka. Dobra vest je da je empatija em.veština koja se uči kroz individualni ili grupni rad sa terapeutom.
Najčešća zamka u dugogodišnjim partnerskim odnosima je opuštanje i zanemarivanje parnerskog odnosa, pogotovu kada se rodi dete, i prednost se da roditeljstvu.
Preporuka terapeuta je da se nadje vremena za negovanje intimnosti, bliskosti, razmene nežnosti, da se neguje odnos poštovanja, raspodele odgovornosti za probleme, kvalitetna komunikacija u partnerskom odnosu. Da se priredjuju iznenadjenja Izajednički planira vreme za negovanje partnerstva. To je moguće ukoliko su partneri svesni posledica bračne monotonije I da će se nezadovoljstvo partnerskim odnosima lose odraziti na sve sfere njihovog života.
Ukoliko imaju poteškoća u tome psihoterapija im može pomoći da ih prevazidju I usaglase se.
Psihološkinja Ljiljana Filipović
www.psihoterapija.biz
