GI­NE­KO­LO­ŠKE LETNJE IN­FEK­CI­JE nastaju zbog bazena, sunčanja, nespavanja, seksa bez zaštite…

U let­njim me­se­ci­ma ve­o­ma su če­ste in­fek­ci­je ge­ni­tal­nih or­ga­na. Glav­ni raz­lo­zi su ku­pa­nje u ba­ze­nu, du­gi bo­ra­vak u hlad­noj vo­di, če­šći i slo­bod­ni­ji sek­su­al­ni od­no­si bez za­šti­te, pre­ko­mer­no sun­ča­nje, ne­spa­va­nje, lo­ši­ja hi­gi­je­na i ne­pra­vil­na is­hra­na. Ako se po­ja­vi bi­lo ko­ji od simp­to­ma ko­ji su ka­rak­te­ri­stič­ni za va­gi­nal­ne in­fek­ci­je – po­ja­čan se­kret, pec­ka­nje, cr­ve­ni­lo, svrab, ojed bu­ti­na ili če­sto mo­kre­nje po­treb­no je obra­ti­ti se le­ka­ru jer je ve­ro­vat­no do­šlo do upa­le spo­lja­šnjih ge­ni­ta­lih or­ga­na.

Spek­tar ge­ni­tal­nih in­fek­ci­ja kod že­na ob­u­hva­ta upa­lu va­gi­ne (kol­pi­tis ili va­gi­ni­tis), upa­lu gr­li­ca ma­te­ri­ce (cer­vi­ci­tis), upa­lu slu­zni­ce ma­te­ri­ce (en­do­me­tri­tis), kao i upa­lu ja­jo­vo­da i jaj­ni­ka (sal­pin­gi­tis/ad­nek­si­tis). Po­sto­je mno­gi mi­kro­or­ga­ni­zmi ko­ji nor­mal­no ži­ve u va­gi­ni, obra­zu­ju­ći ki­se­lu sre­di­nu (pH 4.0-5.0) ko­ja je do­bra za­šti­ta od in­fek­ci­je. Uko­li­ko se ki­se­lost va­gi­ne pro­me­ni, stva­ra­ju se po­volj­ni uslo­vi za stva­ra­nje va­gi­nal­ne in­fek­ci­je, glji­vi­ca, tri­ho­mo­ni­ja­ze i bak­te­rij­skog va­gi­ni­ti­sa. Je­dan od naj­če­šćih uzroč­ni­ka in­fek­ci­ja je glji­vi­ca kan­di­da ko­ja ži­vi i raz­mno­ža­va se u va­gi­ni i de­be­lom cre­vu, ali pri pro­me­ni ki­se­lo­sti va­gi­ne, bi­lo zbog pa­da imu­ni­te­ta, po­sle ko­ri­šće­nja an­ti­bi­o­ti­ka ili oral­nih kon­tra­cep­ti­va, broj glji­vi­ca se na­glo po­ve­ća­va i do­vo­di do pr­vih smet­nji – po­ja­ča­nog si­ra­stog be­log se­kre­ta ci­ji mi­ris pod­se­ca na mi­ris kva­sca. Raz­vo­ju glji­vi­ca po­ma­žu i do­nji veš od sin­te­tič­kih vla­ka­na ali i mo­kar ku­pa­ći ko­stim.

Tri­ho­mo­ni­ja­zu iza­zi­va jed­no­će­lij­ski pa­ra­zit ko­ji ži­vi na slu­zni­ci že­na i mu­ška­ra­ca. Tri­ho­mo­nas se naj­če­šće pre­no­si sek­su­al­nim od­no­som, ali i pre­ko vla­žnih pred­me­ta, pe­ški­ra, mo­krog ku­pa­ćeg ko­sti­ma, do­njeg ve­ša. Se­kret kod ove

in­fek­ci­je je pe­nu­šav, ja­kog i ne­pri­jat­nog mi­ri­sa. Bak­te­ri­ja he­mo­fi­lus je ta­ko­đe nor­mal­ni sta­nov­nik va­gi­ne, a pri pro­me­ni ki­se­lo­sti va­gi­ne po­či­nje da se raz­mno­ža­va i iza­zi­va in­fek­ci­ju. Ova in­fek­ci­ja mo­že se pre­ne­ti i sek­su­al­nim kon­tak­tom. Simp­to­mi su slič­ni kao kod tri­ho­mo­ni­ja­ze, a se­kret je kre­mast od be­li­ča­ste do siv­ka­ste bo­je i ne­pri­jat­nog je mi­ri­sa. Le­če­nje ovih in­fek­ci­ja je po­treb­no ot­po­če­ti na vre­me, sa raz­li­či­tim me­di­ka­men­ti­ma, a uko­li­ko se ne pre­du­zme bla­go­vre­me­no i od­go­va­ra­ju­će le­če­nje mo­gu da se pro­ši­re iz va­gi­ne i na dru­ge ge­ni­tal­ne or­ga­ne (ma­te­ri­cu, ja­jo­vo­de i jaj­ni­ke). Upo­tre­ba sa­pu­na i šam­po­na za in­tim­nu ne­gu se ne pre­po­ru­ču­je, jer po­ja­ča­va za­pa­lje­nje. Po­treb­no je sma­nji­ti unos še­će­ra u or­ga­ni­zam hra­nom. Ka­sno di­jag­no­sti­ko­va­ne i ne­le­če­ne pol­ne bo­le­sti mo­gu ima­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce. In­fek­ci­ja mo­že da do­ve­de do stva­ra­nja ožilj­nih pro­me­na, ap­sce­sa i

ne­pro­hod­no­sti ja­jo­vo­da, pri če­mu ra­stu ri­zi­ci za ne­plod­nost i na­sta­nak van­ma­te­rič­ne trud­no­će.

Po­red ovih in­fek­ci­ja, po­sto­je i ta­ko­zva­ne ti­he i spo­re in­fek­ci­je, iza­zva­ne mi­ko­pla­zmom, ure­a­pla­zmom i hla­mi­di­jom. Naj­če­šće na da­ju ni­ka­kve te­go­be; bo­lo­ve, ni­ti po­vi­še­nu tem­pe­ra­tu­ru sto bi pa­ci­jen­ta do­ve­lo na pre­gled ali du­go­traj­nim de­lo­va­njem mo­že­mo se su­o­či­ti sa nji­ho­vim po­sle­di­ca­ma – hro­nič­ni upal­ni pro­ce­si u ma­loj kar­li­ci, ci­ste jaj­ni­ka a mo­gu do­ve­sti i do ne­plod­no­sti. Spa­da­ju u sek­su­al­no pre­no­si­ve bo­le­sti i zah­te­va­ju ana­li­zu oba part­ne­ra i za­jed­nič­ko le­če­nje i ko­ri­šće­nje pre­zer­va­ti­va to­kom pol­nih od­no­sa do­kle god se le­če­nje ne za­vr­si.

Ova tri uzroč­ni­ka se po oso­bi­na­ma na­la­ze na pre­la­zu iz­me­đu bak­te­ri­ja i vi­ru­sa. Ono sto či­ni oso­bi­nu bak­te­ri­ja je da ih uspe­šno le­ce an­ti­bi­o­ti­ci. Nji­ho­vo uzi­ma­nje iz bri­sa gr­li­ca ma­te­ri­ce se pre­po­ru­ču­je is­klju­či­vo u dru­goj po­lo­vi­ni ci­klu­sa prak­tič­no pred ci­klus ka­da ima naj­vi­še ma­te­ri­ja­la za ana­li­zu. Sa­ve­tu­je se da pa­ci­jent­ki­nja jed­nom go­di­šnje ura­di kom­plet­ne bri­se­ve i to : cer­vi­kal­ni i va­gi­nal­ni bris: bak­te­ri­o­lo­ški i mi­ko­lo­ški. Cer­vi­kal­ni bris na: hla­mi­di­ju, myco­pla­zmu i ure­a­pla­zmu. Za mu­škar­ce se sa­ve­tu­je: bris ure­tre: bak­te­ri­o­lo­ski i mi­ko­lo­ski, bris glan­sa: bak­te­ri­o­lo­ški i mi­ko­lo­ški, kao i test na: hla­mi­di­ju, myco­pla­zmu i ure­a­pla­zmu a sa­vet je i sper­mo­kul­tu­ra. Uzi­ma­nje ovih bri­se­va je pot­pu­no bez­bol­no i bez­bed­no.

PO­LI­KLI­NI­KA
Me­di­kom