Akne i ožiljke s lica uklanja maska od meda i cimeta
Ovaj preparat će vam pomoći da eliminišete akne i ožiljke od bubuljica s lica. Pored toga što je veoma efikasna, ova maska se brzo priprema od sastojaka koje uvek imate u kući.
Pomešajte jednu kašiku meda i jednu kašiku cimeta, pa smesu nanesite na problematična područja. Držite tako 20ak minuta pa isperite. Ako je nanosite na celo lice, držite je desetak minuta.
Smesu možete čuvati u frižideru 4-5 dana, a zatim napravite novi preparat.
Razvod roditelja kod dece utice na pojaviti teškoće u koncentraciji, pad interesovanja za školu, smanjeno samopouzdanje
Razvod se smatra najvećim stresom posle gubitka porodice. U našoj kulturi se razvodu često pripisuju negativna značenja gubitka, raspada porodice, sramote, bruke itd., a zanemaruju se pozitivni efekti razvoda. Naime, ako su odnosi u porodici poremećeni, bolje je razvesti se nego ostati u braku jer će deca više štetnih posledica imati od lošeg braka nego od dobrog razvoda. Negativni efekti razvoda na decu zavise pre svega od načina na koji se razvod odvija i uspostavljaju odnosi između roditelja. Ako roditelji sarađuju da bi se usaglasili oko reorganizacije porodičnog života razvod može proći bez posledica. Istraživanja pokazuju da su njaveći štetni efekti razvoda ako deca ostanu u žarištu konflikata i neprijateljskih odnosa svojih roditelja.
Ako roditelji i posle razvoda nisu razrešili svoje konflikte u okviru partnerskih uloga i manipulišu decom da bi se međusobno povređivali, deca doživljavaju unutrašnji rascep zbog nemogućnosti da se opredele za jednog roditelja. Taj rascep se može loše odraziti na njihovu emocionalnu stabilnost, samopouzdanje, identifikaciju sa rodnom ulogom i budući izbor partnera.
Razlozi zašto roditelji manipulišu decom mogu biti i emocionalna ucena da bi se postigla nekakva materijalna ili druga dobit, osveta zbog neispunjenih želja i očekivanja, osveta zbog ostavljanja, odnosno emocionalnog povređivanja, ili ostvarivanje moći, dominacije i kontrole u odnosu.
Neusaglašenost roditelja deca mogu koristiti da bi manipulisala i priklanjala se roditelju koji im više popušta. Roditelju koji je popustljiv i prezaštićujuć treba ukazati na moguće štetne posledice po dete- nesamostalnost i nesigurnost da se samo upusti u borbu sa životnim teškoćama.
Deca do deset godina starosti su uplašena i zbunjena i mogu da krive sebe za ono što se dešava. Zbog toga mogu imati psihosomtaske smetnje ili regradirati na prethodne faze razvoja. Starija deca mogu da razumeju bolje da je razvod konačan i da je emotivno razdvajanje, i da podele svoja osećanja sa vršnjacima. Oni se ili priklanjaju jednom od roditelja a protiv onog drugog, ili se direktno uključuju u sukob roditelja, ili mogu iz saosećanja prema roditeljima kriti svoja osećanja da bi roditelji pomislili da su se brzo oporavili. To su poroditeljena deca koja na sebe preuzimaju odgovornost odraslih, tako što brinu o njima ili o svojoj braći i sestrama. Kada roditelj negativno govori o drugom roditelju, česta su kod dece ambivalentna osećanja prema jednom ili prema oba roditelja. Kod dece starije od deset godina mogu se pojaviti teškoće u koncentraciji, pad interesovanja za školu, psihosomatski problemi, loša slika o sebi i smanjeno samopouzdanje.
Bolovi u uhu tokom letnjih meseci. Da li se javlja zbog boravka u vodi ili…?
Jedan od najčešćih i najneprijatnijih problema u letnjim mecima je bol u uhu, koji se javlja kao posledica upale srednjeg i/ili spoljasnjeg uva , kod dece i odraslih.
Etiologija je virusna, bakterijska, allergijska, uvecan treci kranik i ceste angine. Najčešće se javlja kao posledica kupanja u bazenima, moru,reci…
Prethodi joj zapusenje nosa, pad sluha ili zaglunutost.
Bol koji se javlja je izuzetno jak, prati ga zaglunutost sa otokom usne skoljke i/ili vilicnog zgloba. Moze biti prisutno i curenje uva sa neprijatnim mirisom i sa krvarenjem. Krvarenje bez bola je ozbiljnije i zahteva pregled sto pre.
Kod jacih upala prisutno je i zujanje i dezorijentacija u prostoru. Kod male dece do 7. godine, zbog anatomskih specificnosti, strukture zdrela, nosa i uha, recidivirajuce upale su ceste. Ako Vase dete hrce dok spava, neophodno je proveriti sluh. Ako Vase dete pojacava televizor, ili se cesto saplete ili udari proverite da li ima upalu uva koja duze traje , pa ne oseca bol . Mala deca izuzetno retko kazu da su usi zaglunule, obicno samo placu kad je bol jak. Starija deca precutkuju zaglunutost jer se mozda plase odlaska kod lekara, obratite paznju! Cesto koriscenje telefonskih i kompjuterskih slusalica dovode do zujanja u usima i deca iz straha da im se ne oduzme telefon cesto dugo trpe zujanje koje dovodi do trajnog ostecenja sluha.
Jedna jaka upala moze da ostavi hronicitet u padu sluha, kao i ceste recidivirajuce upale. Tada je lecenje hirursko.
Bol u uvu nastaje i zbog bolesti vilicnih zglobova, porekla zuba, pljuvačnih zlezda , bolesti zdrela, jezika i jednjaka.
Kod ovakvih situacija, neophodan je pregled usnog lekara sa dijagnostikom sluha koja obuhvata audiometriju i timpanometriju kao I citoloska i mikrobioloska obrada sekreta i procena kolika je velicina treceg krajnika u odnosu na zapreminu zdrela.
Preporučljivo je uraditi preventivni pregled ušiju I grla na početku sezone kupanja i pred godišnji odmor.
Jedna od najnovijih metoda za prevenciju bola I upale uha su I sve popularniji čepići koji se izradjuju po meri
Kragujmedic
Luja Pastera 19/2 Kragujevac
Upotreba magnetne rezonance u dijagnostici glavobolje otkriva uzroke ali I promene na mozgu I glavi
Glavobolje su ceste tegobe koje se javljaju u svim životnim dobima, kod oba pola. Vecina ljudi susretala se s glavoboljama, jer su ih i sami imali. I mada su one nastajale kao posledica razlicitih uzroka, po pravili su se svi okretali slicnom pristupu u”lecenju”, najcesce neodgovarajucem, sto je dodatno pojacavalo nervozu, kao i bolove u toku same glavobolje.
Pristup pojavi glavobolje, najčešće je sličan pristupu “uobičajenim” bolestima i njihovom tretiranju, on je uniforman. Ako je neko u okolini nas imao slične probleme i raešavao ih, najčešće upotrebom, preterane doze analgetika, zasto to “pravilo” ne bi važilo i za nas, kad taj problem postane i deo naše svakodnevice, čest je zaključak ljudi koji imaju ovih problema. Dobro, u nekim “lucidnim” trenutcima, onaj ko ima glavobolju, pozvace telefonom lekara, objasniti mu svoje simptome i očekivati od njega dijagnozu i adekvatan lek, onako, na “nevidjeno”. Ponekad, kad ovaj način “ozbiljnog” pristupa problemu ne da rezultate, bolesnik poseti neki od domova zdravlja, i, ili odustane zbog gužve i ne popručavši s lekarem ili, pak, naoružan strpljenjem (koji po pravili nakon toga izazove glavobolju), dodje do adekvatnih saznanja, ali ostajući uporan svojoj “lekarskoj sposobnosti”, odustajući od dodatnih pretraživanja uzroka bolesti ili, što je najčešći slučaj, prekidajući terapiju lekovima, čim bol nestane…I, tako do nove glavobolje. I sve bi to bila slika našeg temparamenta ili karaktera ljudi s ovog i drugih podneblja, da je glavobolja jedna od, kako se najčeće tretira, manje “važnih” bolest. Ali, istina može da bude sasvim drugačija. Zato, podjimo redom. Uzroci glavobolje mogu biti različiti. Ona se, naime, javlja kao posledica nekog neurološkog ili psihijatrijskog oboljenja, a može bit ii “crvena lampica” upozorenja nekog od nedostataka koji se javljaju u oblasti uha, nosa (posebno sinusa), zuba, grla, vratnog dela kičme ( i vrata u celini), krvnih sudova vrata i glave, te za bolesti koje nastaju kao posledica poremećaja kod metabolizma, nedostatka imunološkog sistema, reumatizma i čega sve ne. E sad, ako, usled česte pojave glavobolje i bolova i nervoze koje ona izaziva, bolesnik ipak želi da potraži adekvatnu pomoć stručnjaka, uz minimum laboratorijskih pretraga, biće “izložen” i metodama koje pronalaze prave uzroke njegove bolesti. Jedna od njih je upotreba magnetne rezonance u dijagnostikovanju problema. Osim što je neškodljiva, ova metoda daje uvid u stanje organizma i omogćava da se dodje do sagledavanja problema čak i u ranoj fazi nastanka njegovog uzroka, al i da utvrdi razne urodjene ili stečene anomalije mozga i glave u celini. Ali i da konstatuje pojavu tumora velikog i malog mozga i hipofizne regije i regine obrbita, kao i ušne i zaušne regije, te regije grla i usta. Magnetna rezonanca ogućava i dijagnostiku problema koji nastaju kao posledica zapaljenja mozga i drugih regina glave, posebno ušiju i sinusa, kao i degerativna oboljenja mozga i drugih organa smeštenih u glavi. Jedan od primera rane i asimatske pojave bolest je kod pazaritoze.
Naravno, najvažnije od svega je utvrditi pravi uzrok glavobolje, što predstavlja problem jer su bolesnici često svoji najveći “stručnjaci”, koji su svoje “znanje” sticali na iskustvima drugih ili se obaveštavali čitajući popularnu literaturu ili, najčeće, sporne i nedovoljno stručne novinarske tekstove. Istina, nekad uzrok glavobolje može da bude i najbanalnija stvar, kao što je kupovina neadekvatnih naočara za vid, na nekoj od obližnjih “buvljih pijaca”, ali ona može nastati i kao posledica pojave demencije, Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oboljenja unutar endokranijuma. Zato, savet pravog stručnjaka, koji je svoje iskustvo stekao na dugim i neprospavanim noćima studirajući medicinu, a svoj rad dodatno usavršio na dugogodišnjim bavljenjem magnetnom rezonancom, jeste pravi i jedini ispravan put ka pronalaženju uzroka glavobolje, a što je ujedno i putokaz ka njenom saniranju. I nije, stoga, slučajno da ljudi od struke i nauke u dijagnostičkom centru za magnetnu rezonancu, uvek upozoravaju i svoje pacijente i bolesnike, da se: “Znanjem dolazi do zdravlje!” I, dodali bismo mi, do izlečenja, ako je bolest, kao što je glavobolja, već prisutna.
Prof dr Gradimir Dragutinović
Ehinacea lek za ekcem, psorijazu, ujed insekata, imuni system, infekcije
Ehinaceu vekovima koriste Američki starosedeoci, a u XIX veku njena upotreba je bila odobrena i od strane nekoliko naučnika. Međutim, pošto njena takozvana medicinska svojstva nisu bila odobrena 1909. godine od strane Američke Medicinske Asocijacije, popularnost ove droge je naglo pala. Nešto kasnije, nakon nekoliko urađenih ispitivanja u Nemačkoj koja su dala pozitivne rezultate ehinacea je povratila svoju popularnost. U tom periodu sastojci ehinacee su se koristili kao antibiotici, sve dok sredinom XX veka nisu sintetisani prvi pravi antibiotici. Ipak danas su preparati od ehinacee verovatno najpopularniji fitopreparati na Evropskom i Američkom tržištu.
BILJKA. Poznato je nekoliko vrsta roda Echinacea, ali samo tri vrste imaju odobrenu medicinsku upotrebu. To su Echinacea angustifolia, Echinacea pallida i Echinacea purpurea. Ove biljke samonikle rastu u svetlim šumama i pašnjacima SAD-a i Kanade, gde ih lokalno stanovništvo tradicionalno koristi kao melem za brže zarastanje rana kao i lek za sve bolesti. Danas se za medicinsku upotrebu najčešće koriste kultivisane vrste iz Evrope, pojedinih oblasti Azije kao i iz Severne Amerike.
DROGA. Najčešće se koristi koren od sve tri vrste ehinacee, mada se mogu koristiti i cvetovi, lišće i stabljika ovih biljaka u fazi cvetanja. Od sveže droge se ižrađuje sok, a nakon sušenja droga se može koristiti za izradu čaja i ekstrakta.
SASTOJCI. Iz korenja ovih biljaka izolovan je veoma veliki broj jedinjenja. Danas, prema najnovijim farmakološkim studijama, utvrđeno je da imunostimulatorni efekat ovih biljaka potiče od polisahatida i derivata kafene kiseline.
DELOVANJE I UPOTREBA. Preparati ehinacee povećavaju odbrambene sposobnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Zahvaljujući svom imunostimulatornom efektu, ehinacea povećava produkciju belih krvnih zrnaca i štiti humane ćelije od „napada“ bakterija i virusa, tako što produžava vreme koje im je potrebno da prodru u ćeliju.
Na osnovu ovakvog delovanja ehinacea se koristi u profilaksi i terapiji banalnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Njenom upotrebom sprečava se pojava simptoma infekcije, odnosno skraćuje se vreme trajanja infekcije sa 10 na 6-7 dana.
Ispitivana je i primena ehinacee u lečenju pacijenata koji boluju od raka i SIDE, međutim još uvek nisu izvedeni jasni zaključci ovih istraživanja. Ipak u Evropi, intravenozno se primenjuju preparati ehinacee u lečenju nekih vrsta raka. Takođe Evropski lekari na ovaj način leče i infekcije urinarnog trakta.
Prema monografiji Komisije E koja je prerađena 1992. godine pozitivan rejting je dat samo alkoholnom ekstraktu korena Echinaceae palide i sveže isceđenom soku nadzemnih delova Echinaceae purpureae. Tako su ekstrakti korena indukovani kao preparati “koji podržavaju lečenje infekcija sličnih prehladi”, a sokovi od ehinacee kao preparati “koji podržavaju lečenje rekurentnih infekcija gornjih respiratornih puteva i urinarnog trakta”.
Danas se kao i u tradicionalnoj primeni, ehinacea koristi i lokalno, u lečenju različitih promena na koži, kao što su ekcem, psorijaza ili ujedi insekata.
NEŽELJENI EFEKTI. U multicentralnoj studiji koja je uključivala 1231 pacijenata, samo kod oko 5% učesnika su zabeleženi lakši neželjeni efekti, kao što su neprijatan ukus nakon primene, povremena mučnina i gastrointerstinalni bolovi.
KONTRAINDIKACIJE. Pošto ehinacea kao i svi imunostimulansi, ima visok potencijal za stimulaciju autoimunog procesa, kontraindikovana je njena primena kod pacijenata sa sistemskim bolestima kao što su tuberkuloza, leukoza, multipla skleroza, oboljenja kolagena i ostale autoimune bolesti.
Zbog malog broja raspoloživih informacija kako njena primena deluje na fetus, novorođenčad i malu decu, ipak nije preporučljiva njena upotreba kod trudnica, dojilja i dece tokom ranog detinstva (deca mlađa od godinu dana).
Takođe, pošto ehinacea pripada familiji biljaka za koje je poznato da često izazivaju alergijske reakcije, individue koje znaju da su osetljive na neke od biljaka iz ove familije, bi trbalo da budu oprezne i da po mogućstvu izbegavaju njenu primenu.
PREPARATI I DOZE. Pošto ehinacea može prouzrokovati imunostimulaciju limfoidnog tkiva krajnika, verovatno je najbolje primenjivati je u obliku tečnih preparata i bukalnih tableta. Takođe, naglašeno je da se ne preporučuje primena ni jednog preparata duže od 8 nedelja.
Osim za internu, ehinacea se može koristiti i za spoljašnju primenu, u obliku krema, losiona, pasti za zube, sredstava za pranje i čišćenje kože.
www.apotekaue.rs
Ovaj napitak stiti krvne sudove i smanjuje rizik od srcanog i mozdanog udara
Čaša ovog smutija ujutru, pre nego što bilo šta drugo popijete, ili pojedete ce vam da smanjite rizik od srčanih bolesti. Jedan avokado sadrži 36% dnevne preporučene doze vitamina K, 30% folata, i 20% procenata dnevne doze vitamina B5 koji je poteban da se razlože ugljeni hidrati. Sadrži i vitamin B6, vitamin C i kalijum – više nego duplo što ga ima u banani. Vitamin E. Ako se konzumira sa drugim vrstama hrane, vaše telo će bolje moći da apsorbuje nutritivne materije, kao što su alfa i beta karoten i lutein. Avokado je jedna od samo nekoliko voćki koje će vam obezbediti “dobre” masnoće. To znači da može da vam pomogne da održite nivoe holesterola u zdravom opsegu, i da smanjite rizik od srčanih bolesti. Beli luk snizava krvni pritisak kao i nivo holesterola u krvi. ova biljka je dokazan antibiotik, pa se veoma cesto upotrebljava za suzbijanje prehlade i gripa, a koristan je i kao preventiva protiv ovih bolesti. Redovnim konzumiranjem belog luka umanjuje se rizik od pojave raka, povecava imunitet i proizvodnja antitela u organizmu. Stiti krvne sudove i smanjuje rizik od srcanog i mozdanog udara., beli luk otklanja umor, napetost, uznemirenost i popravlja raspolozenje, zahvaljujuci mineralu selenu . Beli luk deluje protiv crevnih parazita, tako da osobe koje redovno konzumiraju ovu namirnicu tesko da mogu da obole od parazita u crevima. On je takodje, veoma mocan borac protiv gljivicnih infekcija.
Sastojci:
polovina avokada
1 kašika narendanog đumbira
1 čen belog luka
1 kašika jabukovog sirćeta
1 kašika meda
šaka nane i peršuna
pola šolje vode
30 grama spanaća
Priprema:
oljuštite avokado i isecite ga na kockice. Dobro operite zeleniš. umešajte sve sastojke blenderom, zatim dodajte med i đumbir, pa mešajte još malo. Ovaj zdravi, prirodni koktel bi trebalo da pijete ujutru, na prazan stomak, a da doručkujete tek nakon sat vremena. Preporuka je da se pije polako, a da se svaki gutljaj nakratko zadrži u ustima.
Osećanja aseksualnih osoba, posebno u adolescenciji često vode u samoprezir, depresiju, povlačenje iz društva
Pojava aseksualnosti je dosta retka i nedovoljno istražena. Međutim, ono što je evidentno jeste da se mi rađamo sa seksualnim nagonom, da je to jedan od osnovnih bioloških nagona i da nedostatak seksualnosti odnosno seksualnog nagona i seksualne privlačnosti može biti prouzrokovan samo potiskivanjem tog nagona.
važno je naglasiti da aseksualna osoba može biti u vezi samo sa istom takvom osobom i da nedostatak seksualnog nagona obično podrazumeva i nedostatak nagona za reprodukciju tj. za potomstvo.
Mnoge aseksualne osobe su u dugogodišnjim vezama ili brakovima, ne osećaju potrebu za seksom, ali zbog društvenih konvencija, očekivanja partnera, pristaju na odnose. Upravo je rad na vidljivosti ove grupacije ljudi ključan za prihvatanje i razumevanje i ovakvih potreba u intimnoj vezi.
Zbog činjenice da živimo u dramatično seksualizovanom društvu i kulturi, aseksualni pojedinci se osećaju izolovano, a već sama reč za mnoge ima negativan predznak, ukazuje na neki poremećaj, nedostatak, nešto što se mora „izlečiti”.
Ovakva osećanja aseksualnih osoba, posebno u adolescenciji kada prvi put postaju svesni da su drugačiji od većine svojih vršnjaka, često vode u samoprezir, depresiju, povlačenje iz društva, ali i u eksperimentisanje u seksu, problematično i opasno ponašanje. Dugoročno, posledice su nesagledive, posebno u slučaju trauma koje mogu nastati kao rezultat ovakvog ponašanja.
Uzrok nepostojanja seksualnog nagona je neka patološka pojava koja se može povezati sa ranim seksualnim traumama, emocionalnim lišavanjima i zbog toga nekakvim osećanjem nesigurnosti ili stvaranjem loše slike o sebi ili potpunim odsustvom shvatanja sebe kao seksualnog bića. Hormonski ili hemijski disbalansi nisu potvrđeni kao izazivači aseksualnosti, a ni genetska predispozicija, iako ova mogućnost nije do kraja naučno isključena.
Strah od veze se često navodi kao pravo lice aseksualnosti, iako praksa i životni stil aseksualnih osoba ovu tvrdnju opovrgavaju. Strah od intimnosti ili nedostatak poverenja u partnerski odnos ne vode u aseksualnost. Ovi problemi mogu koegzistirati sa aseksualnošću, ali nisu njeni uzročnici.
Najčešći komentar seksualne većine je – ne znate šta propustate. Međutim, neke aseksualne osobe su upražnjavale seksualne odnose i shvatile da ih to ne ispunjava, da ne osecaju želju ni potrebu za takvom vrstom odnosa. Druge seks nisu probale jer nisu osećale želju za tim, jednostavno im seks nije izgledao privlačan, zanimljiv, uzbudljiv.
Ukoliko se aseksualne osobe jave seksologu postoji šansa da se taj potisnuti seksualni nagon kod njih probudi.
„Naravno, za to su potrebni određeni uslovi, odnosno dobra motivacija, upornost i prihvatanje sugestije terapeuta“.
Psihološkinja Ljiljana Filipović
www.psihoterapija.biz
Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija i grčeva u mišićima
