Koje je doba dana najbolje za vežbanje ?
Većina nas organizuje svoje fitnes aktivnosti prema ostalim obavezama tokom dana. Pitanje je, postoji li doba dana kada će nam vežbanje biti najefektnije? Donosimo vam prednosti i mane vežbanja u određenom dobu dana, pa vi odlučite šta mislite da je najbolje.
Vežbanje ujutro
Ljudi koji ustaju svako jutro da vežbaju su uglavnom predaniji, posvećeniji i češće vežbaju od onih koji fizičku aktivnost ostavljaju za drugi deo dana jer je mala verovatnoća da će vam u šest ujutro iskočiti neka neodgođena obaveza koja će vam poremetiti plan da vežbate.
S druge strane, mnogi stručnjaci veruju da ukoliko želite smršati, najbolje vreme za vežbu je upravo pre doručka.
Telo ujutro veoma brzo iscrpi šećere i ugljikohidrata pa se prebaci na sagorevanje masnih naslaga.
Šta ako ne možete vežbati na prazan želudac?
U tom slučaju pojedite malu užinu pre doručka, jogurt, deset badema, komadić tosta ili neko voće biće sasvim dovoljno.
Ranoranioci tvrde da jutarnje vežbanje poboljšava raspoloženje, podiže nivo fizičke i psihičke energije.
Vežbanje u vreme ručka
Ako ne možete odvojiti redovno vreme za vežbanje, fizička aktivnost u vreme pauze za ručak poslužiće svrsi. U to vreme vaše reakcije su brže, poboljšava se kapacitet pluća, a vežbe odrađujete sa manje napora jer ste donekle zagrejani, a mišići i zglobovi su fleksibilni. Time se uveliko smanjuje rizik od povreda. Viša telesna temperatura smanjuje otkucaje srca i odmara krvni pritisak. Sve to povećava snagu i energiju koja vas tera da se još više trudite.
Pored fizičkih beneficija vežbanja u vreme ručka tu su i one mentalne koje podrazumevaju povećanje protoka krvi u mozak što deluje na vašu koncentraciju i olakšava vam da radni dan privedete kraju.
Negativna strana vežbanja za vreme pauze jeste što vremenski vežbanje mora biti kratko.
Vežbanje naveče
Poslepodne i naveče vaše telo je u potpuno drugačijem biološkom stanju nego ujutro. To je u većini slučajeva vreme najviše biološke efikasnosti za većinu ljudi. Najbolje sportske performanse i svetski rekordi obično se dešavaju u kasno poslepodne ili veče.
Vežbanje naveče je najbolje ukoliko želite izraditi mišiće i ojačati telo jer se mišići zagrejavaju tokom celog dana, a određeni hormoni potrebni za jačanje tela su na najvišem nivou u to vreme.
Večernje vežbanje takođe može pomoći da regulišete količinu hrane koju ćete pojesti za večeru, a pored toga je sjajan način za borbu protiv stresa nakon radnog dana.
Jedina negativna strana vežbanja naveče je što vam može poremetiti san i zato je najbolje da sa treningom završite 1-3 sata pre odlaska u krevet.
Izvor: fitnesshouse.co.rs
MUŠKA IMPOTENCIJA- uzroci i kako se leči
Impotencija ili seksualna disfunkcija je problem sa kojim se bar povremeno susreo relativno veliki broj muškaraca različite starosti. Za najveći broj parova, to je samo kratkotrajno razočarenje koje se može prevazići posle zadovoljvajučeg odmora i opuštanja, ali za mnoge druge ovaj probllem postaje hroničan i perzistentan. Seksualna disfunkcija muškarca je širok pojam i odnosi se na:
-
Poremećaj libida
-
Poremećaj erekcije
-
Poremećaj ejakulacije
-
Poremećaj doživljavanja orgazma
Seksualnoj disfunkcija muškarca se manifestuje nesposobnošću da se ostvari zadovoljavajući seksualni odnos. Najčešća je erektilna disfunkcija: nesposobnost da se postigne ili održi čvrsta erekcija koja omogućava penetraciju. Medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko problem traje duže od 6 meseci i, ili u više od 50% pokušaja. Prevremena ejakulacija je nekontrolisana ejakulacija, pre ili neposredno po ulasku u vaginu. Retrogradna ejakulacija je poremećaj na nivou vrata bešika, kada se sperma, umesto da bude potisnuta kroz penis u spoljašnju sredinu, vraća u bešiku.
UČESTALOST SEKSUALNE DISFUNKCIJE MUŠKARCA
U Americi oko 10% odraslih muškaraca je impotentno. U starijem uzrastu ovaj broj je veći. Posle 60 godina skoro svaki treći muškarac nije u stanju da postigne zadovoljavajuću erekciju. Istraživanje je koje sprovela farmaceutska kompanija Bayer u Srbiji tokom 2009 je ukazala da je Približno, svaki treći građanin Srbije, uzrasta 35 do 65 godina je barem jedanput imao problema sa erekcijom, u toku protekle godine , što je u skladu sa podacima na globalnom nivou.
FIZIOLOGIJA EREKCIJE
Poznavanje građe penisa je neophodno za razumevanje procesa erekcije. Penis se sastoji iz 2 kavernozna tela koja su postavljena sa dorzalne strane penisa i jednog spongioznog tela koje se nalazi centralno postavljeno sa ventralne strane, okružuje uretru- mokraćnu cev. Spongiozno telo gradi i glavić penisa. Kavernozna tela se nalaze u čvrstoj ovojnici i ispunjena su posebno građenim krvnim sudovima koji imaju veliki kapacitet I omogočavaju njihovo punjenje i širenje tokom erekcije. Sem povećanog protoka kroz arterije, za proces erekcije je neophodan i smanjen protok kroz vene koji omogućava zadržavanje krvi u kavernoznim telim. Sem očuvane anatomije pnisa i adekvatne funkcije krvnih sudova, normalna erekcija je uslovljena i normalnim nivoom muškog polnog hormona, testosterona i normalnom funkcijom nervnih centara i nerava koji su odgovorni za ovu regiju.
UZROCI IMPOTENCIJE
Normalna erekcija zahteva koordinaciju kompleksne serije psihogenih i fizičkih faktora U ranim teorijam koje su nastale pedesetih godina anksiznost je smatrana glavnim razlogom impotencije . Tada se smatralo da su psihološki problemi uzrok seksualne disfunkcije u 90% slučajeva. Sa boljim razumevanjem fiziologije erekcije ustanovljeno je da u oko 50% slučajeva postoji organska osnova koja dovodi do impotencije.
Vrlo grubo se svi oblici impotencije mogu podeliti na 2 osnovne grupe: organsku i psihognu
impotenciju. Dok se ranije smatralo da je najčešći uzrok impotencij psihogene prirode sada se ipak smatra da su uzoci najčešće organske prirode:
-
Vaskularne bolesti 33%
-
Diabetes 25%
-
Radikalna hirurgija u karlici 10%
-
Povrede (kičmena moždina) 8%
-
Endokrina oboljenja 6%
-
Lekovi 8%
-
Alkohol i droga 7%
-
Multipna skleroza 3%
Dijabetes i obolenja krvnih sudova su najčešći uzroci organske impotencije. Dijabet dovodi do oštećenja malih krvnih sudova I nerava penisa, onemogućavajući njegovu normalnu funkciju.
Aretioskleroza, izazivajući promene na krvnim sudovima penisa smanjuje protok krvi. Kako je za normalnu erekciju potrebno I šestostruko povećanje protoka I najmanja redukcija protoka može da izazove poremećaje u erekciji i impotenciju. Drugi tip vaskularnog poremećaja koji može da izazove impotenciju je povećan odtok krvi kroz vene i može da se javi zajedno sa promenama na arterijama. Radikalna hirurgija u karlici radi odstranjivanja tumora debelog creva ili prostate kao i obolenja ili povrede kičmene moždine mogu da dovedu do impotencije zbog poremećaja inervacije penisa.
Drugi uzroci organske impotencije mogu biti hormonski poremećaji, infekcije prostate, alkoholizam pa čak i pušenje. Impotencija može da nastane kao posledica upotrebe određenih lekova, međutim nikad ne treba prekinuti terapiju bez prethodne konsulatcije sa lekarom koji ju je prepisao.
U poslednjih nekoliko godina se došlo do veoma interesantnih saznanja a to su da erektilna disfunkcija prethodi koronarnoj bolesti 2- 5 godina , ne utiče samo na kvalitet života već može biti signal neke vaskularne bolesti i treba je shvatiti kao alarm koji pokazuje da nešto drugo u organizmu nije kako treba. U svetlu ovog saznanja , zabrinjavajuće deluje podatak da se muškarci jave lekaru u proseku 2 godine pošto uoče problem.
U okviru organskog porekla impotencije sve značajnije mesto zauzima „metabolički sindrom“ koji se manifestuje povećanjem nivo holesterola i triglicerida u krvi, povećanin nivoom šećera u krvi, povipenim krvnim pritiskom. U okviru ovog sindroma značajno mesto ima hipoginadizam, t.j. smanjenje nivoa testosterona u krvi, koje je konstatovano kod većeg broja starijih muškaraca. Time je srušen mit o klimakterijumu kao isključivo ženskoj kategoriji. Činjeni da do smanjenja nivoa polnih hormona kod muškaraca dolazi kasnije i sporije nego kod žena, ali ispitivanja nivoa testosterona sada spada u rutinsko ispitivanje pacijenata sa seksualnom disfunkcijom. Od posebnog je značaja da se nadoknadom nivoa testosterona može uticati na lečenje i drugih faktora u okviru metaboličkog sindroma.
Psihogena impotencija je takođe prisutna. Kako je psihogena impotencija rezultat poremećaja u osećanjima I raspoloženju ona ima I specifične karakteristike. Početak je nagao, selektivna je u odnosu na partnera, prilikom masturbacije se može ostvariti normalna erekcija , noćne erekcije su normalne. Obično je udružena I sa osećanjem anksioznosti, griže savesti, straha, emocionalnim stresom, religioznim ili roditeljskim inhibicijama. Naravno, da bi se postigla dijagnoza psihogene impotencije potrebno je odgovarajućim testovima isključiti njeno organsko poreklo. Najčešće primenjen oblike terapije je individualna psihoterapija. Ukoliko pacijent odbija psihoterapiju ili ne reaguje na ovaj oblik terapije, mogu se primeniti alternativni oblici terapije koji se koriste kod orgnaske impotencije.
Otkrivanje uzroka impotencije se ne može obaviti bez odgovarajućih ispitivanja koja su u nadležnosti urologa. Impotencija može biti samo simptom potencijalno ozbiljnog obolenja I zahteva medicinsku pažnju. Ignorisanje problema sigurno neće učiniti da on nestane.
DIJAGNOSTIKA IMPOTENCIJE
Prvi korak u dijagnostici seksualne disfunkcije je detaljan razgovor sa pacijentom u cilju dobijanja detaljnih podataka o vrsti i prirodi problema sa erekcijom, seksualnim navikamai eventualnim propratnim obolenjima. Psihološki problemi se često nadgradjuju na organsku impotenciju i tada je od pomoći učešče psihijatra ili psihologa.
U okviru ispitivanja se rade osnovni laboratorijski testovi kojima se može utvrditi postojanje dijabeta, povećane količine holesterola ili triglecerida u krvi kao i I hormonska ispitivanja. . Organsko poreklo impotencije se sa velikom verovatnoćom može otkloniti ukoliko se utvrdi psrisustvo noćnih erekcija. Za ovaj test postoje posebne naprave, ali i konac zategnut preko penisa između 2 flastera koji se odlepi ukoliko dođe do erekcije može da pruži zadovoljavajući odgovor.
Protok kroz arterijske sudove penisa se odredjuje pomoću Dopler ultrazvučnog pregleda, a za određivanje diskretnih promena na arterijama kao I povećanog gubitka krvi kroz vene neophodno je uraditi arteriografiju penilnih sudova, pri čemu se poseban kontrast ubrizga u penis i na rentgenu prati njegov tok.
U dijagnostici organske impotencije , kao komplementarna ili samostalna procedura koristi se ubrizgavanje posebnih preparata u penis. Kod jednog broja pacijenata ubrizgavanje ovih preparata se koristi I u trajnom lečenju impotencije.
TERAPIJA IMPOTENCIJE
Ukoliko se otkrije psihogena impotencija , sprovodi se psihoterapija. Ali, čak i u slučajevima gde postoji organska podloga impotencije, razgovor sa psihologom ili psihijatrom koji se bavi ovim problemom može biti od velike pomoći, pogotovu ukoliko učestvuju oba partnera. Cilj ovih razgovora je da se smanji tenzija u braku, poboljša komunikacija među partnerima i stvori realističan pristup u očekivanju efekata drugih oblika terapije.
MEDIKAMENTNA TERAPIJA
Lekovi koji izazivaju proširenje krvnih sudova (vasodilatatori) mogu pomoći jednom broju pacijenata, ali ovi lekovi se moraju koristiti uz striktnu medicinsku kontrolnu zbog propratnih efekata koje izazivaju. U ove lekove spada čuven Viagra, od skoro je sve više zamenjuje Cialis ili Levitra. Vazodilatatori se mogu koristiti i u vidu masti koja se nanosi lokalno na penis ali čak I tada mogu da izazovu sistemske efekte.
Yohimbine je preparat koji se dobija iz ekstrakta Yohimbe, drveta koje raste u Africi i Indiji. Yohimbine se koristi u vidu tableta, ali može da izazove vrtoglavicu, nervozu I glavobolju. Povečan nivo hormona Prolaktina može da izazove impoteniji kao izolovan simptom I tada se koriste lekovi koji utiču na smanjivanje njegove koncentracije u krvi. Snižen nivo testosterona treba nadoknadati uz prethodno iskljuvanje eventualnih oboljenja prostate . Dodavanje testosterona nije dovelo do povećane sklonosti ka karcinomu prostate tako da se testosteron može davati u injekcijama, tabletama ili u vidu gela koji se nanosi na kožu.
Spoljna vakuum terapija kod nas poznata kao VEP ima opravdanja kod pojednihih pacijenata. Funkcioniše na principu izazivanja vakuuma koji dovodi do povećanog dotoka krvi u penis, a postavljenjem omčice oko korena se smanjuje gubitak krvi kroz vene. Ova naprava se može koristiti kao trajna ili kao privremena terapija. Postoji mali broj kontraindikacija kao što su infekcija u karlici, problem sa koagulacijom krvi, leukemija i sl. Zahteva određenu spretnost u rukovanju, ali većin pacijenata koj ga koristi je zadovoljna postignutim efektom.
Najveći broj pacijenata sa impotencijom se leči ubrizgavanje lekova direktno u penis. Za ovu svrhu se koriste Papaverin ili još bolji Prostin ( Prostaglandin E1 ). Pacijenti se obuče da injekciju daju sami sebi . Na ovaj način se postiže erekcija koja se može održati nekoliko sati. Samo u retkim slučajevima dolazi do komplikacije koja se naziva Priapisam koji predstavlja dugotrajnu I bolnu erekciju koja nastaje kao posledica zgrušavanja krvi u krvnim sudovima penisa koja zaheva hitno hirurško lečenje.
HIRURŠKO LEČENJE IMPOTENCIJE
U hirurško lečenje impotencije spadaju rekonstruktivne operacije na krvnim sudovima penisa kao i ugradnja penilnih proteza.
Podvazivanje vena pri korenu penisa je relativno uspešna procedura kod malog broja pacijenata kod kojih se dijagnostikuje povećano tok krvi kroz vene. Opracija je utoliko uspešnija ukoliko je pacijent mlađi.
Smanjen arerijski protok se teško može hirurški korigovati. Sedamdesetih godina su ove operacije relativno često primenjivane ali se nisu pokazale uspešnim. Sada se kao alternativa, pacijentima sa arterijskom penilnom insuficijncijom nudi ili interkavernozna medikamntna terapija ili ugradnja proteze.
Postoje 2 osnovna tipa penilnih proteza : semirgidne I proteze na naduvavanje.
Semirigidne proteze se sastoje od 2 cilindra koja se ugrađuju u kavernozna tela. Tehnički se najlakše postvljaju, jeftinije su I izazivaju najmanji broj komplikacija ali penis održavaju stalno u erekciji.
Proteze na naduvanje su znatno složenije konstrukcije što utiče kako na cenu tako I na komplikovaniju primenu. Sastoje se iz 2 cilindra na naduvavanje koji se postavljaju u kavernozna tela. Rezervoar sa tečnošću koja puni cilindre se postavlja u trbuh a pumpica se nalazi u mošnicama. Pomoću pumpice se tečnost usmerava iz rezervoara usmerava u cilindre čime se izaziva erekcija I obrnuto. U toku upotrebe može da dodje do prskanja rezervoara ili opstrukcije ili curenja na cevčicama kojima su delovi ovog mehanizma povezani.
Na osnovu gore iznetih podataka može se zaključiti da impotencija nije neizbežna posledica starenja i da nije neizlečiva. Skoro svaki pacijent sa impotencijom može očekivati pomoć. Svaki od prikazanih terapijsim metoda ima i svoje prednosti i svoje nedostatke. U dogovoru sa lekarem se može odabrati onaj koji je najbolje prilagođen individualnim potrebama i očekivanjima svakog pacijenta.
Dr Vinka Vukotić
Specijalistička urološka ordinacija TTC
Vežbanjem leđnih i stomačnih mišica do zdrave kičme
Sedenje u školi, na poslu, ispred TV ekrana i računara, u prevozu, čak i na izletu, uzrokuje bolove u leđima i probleme sa kičmom. Od savremenog načina života ne možemo da pobegnemo, ali možemo da mislimo o preventivi i ojačamo mišiće koji nam podržavaju „stub tela”.
Zdravlje kičme je u direktnoj relaciji sa snagom leđnih i stomačnih mišića, koji nose veći deo težine gornje polovine tela. Ako nam je muskulatura leđa i stomaka slaba, a uz to imamo i višak kilograma, povećano opterećenje nepovoljno utiče na kičmu i ona počinje da boli. Zbog toga, ojačajte vežbanjem ove dve grupe mišića, tako ćete smanjiti mogućnost pojave bola u leđima. Takođe, korektivne vežbe za kičmu mogu biti od velike koristi, ukoliko vam je dijagnostikovana devijacija kičme.
Za umor u leđima od dugotrajnog sedenja, pomaže ovih šest vežbi:
VEŽBA 1: Lezite na stomak, a ruke ispružite iznad glave, pa istovremeno podižite sa podloge gornji deo trupa s ispruženim rukama i noge.
VEŽBA 2: Ista je kao vežba broj 1, ali držite u rukama neku malu loptu.
VEŽBA 3: Lezite na stomak kao u vežbama 1 i 2, ali ruke stavite na potiljak i upletite prste, pa istovremeno podižite noge i gornji deo trupa.
VEŽBA 4: Ista kao vežba broj 3, ali ruke stavite na leđa i skupite ih na zadnjici.
VEŽBA 5: Lezite na stomak, ruke ispružite uz telo, sa dlanovima na podlozi, blagim tempom podižite gornji deo trupa i noge u isto vreme.
VEŽBA 6: Lezite na leđa, ruke ispružite sa dlanovima na podlozi. Sastavljene noge savijte u kolenu i podižite ka sebi, ali tako da vam je ceo trup na podlozi, a potkolenice i natkolenice prave ugao od 90 stepeni. Ostanite u tom položaju neko vreme, zatim noge spuštajte na levu, pa na desnu stranu, prateći pokret telom.
Svaku od ovih vežbi radite minut, onoliko koliko možete, pa vrlo postepeno povećavajte da svaku vežbu radite po tri minuta. Samo dvadesetak minuta vežbanja biće od velike pomoći vašoj kičmi.
Fizička aktivnost je formula za zdravlje našeg aparata za kretanje. Tegobe mogu da se preduprede plivanjem, šetnjama, akvabikom, jutarnjim strečingom, ali i ako mislimo na držanje tela, pa dugotrajno sedenje prekidamo malim pauzama. Tako ćemo sačuvati našu kičmu, i više od toga.
Izvor: benuapoteka.rs
Kako sebi olakšati vežbanje kod kuće?
Motivacija je prvi korak! Vežbanje kod kuće zapravo je odlična stvar jer sami planirate vreme, tempo i oblik vežbi, a potpuno je besplatno ili barem jeftinije od ostalih opcija. Možete vežbati samo sa svojim telom ili uz pomoć bućica/traka/vijača/lopti, što ne iziskuje velika ulaganja. Pa evo nekoliko saveta kako napraviti najvažniju stvar – motivisati se.
1. Čvrsto odlučite
Ovde nema mesta izjavama “od sutra”, “od idućeg meseca”, “kad prestane kiša”. Počnite danas! Raščistite raspored, ostanite kod kuće, pronađite adekvatnu garderobu i krenite. Najvažnije je već u startu svaki dan ostaviti tih sat vremena slobodno za vežbanje. Nemojte to zanemarivati zbog kafe koja je, eto, “uletela”. Ionako ćete imati dana u nedelji kad ćete morati da odmorite od vežbanja, kako bi se telo oporavilo i rezultati bili bolji, tako da za slobodno vreme ne brinite.
2. Vežbajte pred ogledalom
Ogledalo vam je itekakav saveznik u ovom slučaju jer, pre svega, možete videti izvodite li sve vežbe pravilno, a ujedno i pratite kontrakciju mišića, zamišljate kako sve funkcioniše kako treba i dovodi vas do željenih rezultata. Ako uz to imate odevnu kombinaciju koja ističe ono najbolje na vama, motivacija će biti i veća.
3. Napravite raspored treninga
Pokušajte da odredite koji dan ćete vežbati šta. Ako vežbate uz pomoć online programa treninga, to vam već uveliko pomaže. Ako treninge slažete sami, prvenstveno se dobro raspitajte na koji način trebate vežbati za postizanje rezultata koje želite i složite raspored treninga kako biste svaki dan to imali “rešeno” i da nećete morati da trošite vreme i energiju na osmišljavanje programa u datom trenutku.
4. Složite “ubistvenu” plejlistu
Muzika je odličan motivator, čim čujete neki snažan zvuk telo će već krenuti samo od sebe. Neka muzika bude brza, moćna i relativno glasna da ne posustanete u ključnom trenutku. Kod istezanja pustite neku “laganu” i smirujuću pesmu.
5. Pratite napredak
Ako vam je cilj da poradite na snazi, napredak ćete osetiti već po tome što ćete moći da odradite više ponavljanja, teže vežbe i imaćete više kondicije. Skladno tome, prilagođavajte i intenzitet treninga. Ako vam je cilj da smršate ili oblikujete određene delove tela, slobodno se fotografišite svakih nekoliko nedelja i pratite napredak. Nema veće motivacije od toga kada vidite da ono što radite daje rezultate.
6. Inspirišite se drugim ljudima
Instagram, Jutjub, Fejsbuk, Pinterest… internet je prepun ljudi koji imaju istu misiju kao i vi. Pratite njihov napredak, fotografije, video isečke, motivacijske tekstove, pa čak i recepte. To su stvarni ljudi, sa istim preprekama koje i vi imate, a ako oni uspevaju znači da možete i vi.
7. Pripazite na ishranu i zdravlje
Vežbe izvodite pravilno, ne samo kako bi imale efekta, već i kako se ne biste povredili. Takođe, nikakvo vežbanje neće imati smisla ako svoje telo nakon treninga adekvatno ne nahranite. I ostatak dana prilagodite ishranu, i to najviše zbog zdravlja, a onda i rezultata.
8. Vežbajte u paru
Druga osoba uvek nekako uspe da nas motiviše više od nas samih, stoga “naterajte” dečka, muža, sestru ili koga god već “imate pri ruci” i vežbajte zajedno. Možete da se ispravljate u greškama kod izvođenja vežbi, pomažete kod pojedinih vežbi i pritom se dobro zabavite.
izvor: prva.rs
10 bitnih saveta za efikasno vežbanje u teretani
Današnji način života vrlo je stresan, te svako od nas treba da se pronađe u određenoj fizičkoj aktivnosti koja nam prija i odgovara. Mnogi se odlučuju na vežbanje u teretani uz stručno lice, instruktora koji će nam pomoći u postizanju željenih rezultata. Međutim, vežbanje nije samo puko prepuštanje uputstvima instruktora, već postoje i stvari na koje mi, kao odgovorni vežbači, moramo obratiti pažnju. Imajte na umu da ste vi odgovorni za vaše zdravlje i potpuni ugođaj u određenoj fizičkoj aktivnosti, bilo da se ona sprovodi u teretani ili nekoj sali, u prirodi, itd. Ako ste se opredelili za teretanu, onda morate biti dobro informisani o uslovima koje pruža teretana i stručnosti kadra u njoj.
1.Razmislite da li je teretana zaista mesto gde želite da vežbate; pogotovo ako ste vežbač početnik, nemojte se odlučivati za skupe programe, bacati i vreme i novac, misleći da ćete time postići rezultate; prvo probajte par individualnih treninga uz savete instruktora da biste otkrili da li vam zaista odgovara takav način rada.
-
Morate reći šta želite! U prvom razgovoru sa instruktorom skrenite pažnju na delove tela koje želite da korigujete, na šta najviše želite da obrati pažnju u radu sa vama. Ovaj se razgovor mora obaviti pred sam početak trenažnog procesa, pre prvog treninga, kako bi vaš trener napravio odgovarajući program vežbanja. Nikako nemojte pristati na „već osmišljen program” koji će vam dati na papiru uz par kratkih površnih instrukcija, ubeđujući vas da je to ono što treba da radite, da su to vežbe koje vam odgovaraju. Svačije telo je drugačije, ne postoji već unapred smišljen program vežbanja. Postoje različite forme treninga, ali sigurno je da instruktor nije mogao da ima unapred smišljen program, a da pritom prvo ne porazgovara sa vama i ne proceni šta možete, a šta ne možete da radite. Takođe, ako niste sigurni u izbor programa, krenite na par probnih treninga, da se bolje upoznate sa vašim trenerom i uverite se da vam vežbe odgovaraju.
-
Instruktor vam mora ulivati poverenje. Zapamtite: on radi sa vašim telom, stoga imate potpuno pravo da pitate sve što vam je nejasno, a vezano je za vaš trenažni proces. Dobar instruktor – stručnjak u toj oblasti ne sme biti nesiguran, ne sme se naći u situaciji gde nema odgovor na vaše postavljeno pitanje. Ako primetite tako nešto, razmislite da promenite instruktora, pa samim tim i teretanu.
-
Instruktor je dužan da vam bude dostupan, tačnije vi mu uvek morate biti u vidnom polju kako bi on kontrolisao kvalitet vašeg vežbanja. Instruktor vam mora uvek biti na raspolaganju, izuzev ako je u trenutku sprečen da prisustvuje zbog opravdanih razloga.
-
Osluškujte svoje telo!
Jako je važno pratiti reakcije svog tela, tj. da li postoji pozitivna sprega feedback između vašeg tela i vežbanja. Prvi rezultati primećuju se ubrzo, već par dana nakon što ste počeli da vežbate. Ako je vežbanje pravilno i kvalitetno, osećaćete određene promene kao što su dobro raspoloženje, upala mišića u vidu blažih bolova, nikako uz prisustvo oteklina ili naduvenosti mišića – to je znak da nešto nije u redu. Ako do toga dođe, prekinite vežbanje i posavetujte se sa vašim lekarom. Važno je i da li osećate da ste puni elana i energije za obavljanje svakodnevnih životnih obaveza, jer fizička aktivnost tome i služi. Ako ste često umorni, ako osećate umor tokom većeg dela dana, znajte da nešto nije u redu, možda ste se preforsirali ili vam određeni program vežbanja ne odgovara.
-
Sprave na kojima radite moraju biti ispravne i morate biti dobro upoznati sa njima, jer svaki vaš pogrešan pokret na spravi može rezultirati povredom. Instruktor vas mora prvog dana upoznati sa spravama, pokazati vam kako funkcionišu. Većina spava je laka za rukovanje, ali ako ste početnik koji prvi put kreće sa vežbanjem, obratite posebnu pažnju na instrukcije, jer što pravilnije uradite vežbu, to je vežbanje kvalitetnije, a samim tim i rezultati brži.
-
Kada radite sa instruktorom, trudite se da ponovite svaku vežbu što bolje; ako vam pak neka vežba ne ide od ruke, ako se mučite da je ponovite, tražite adekvatnu zamenu za nju. Nikako nemojte na silu raditi neku vežbu samo zato što vam je to instruktor rekao. Svako telo je drugačije, nismo svi istih fizičkih predispozicija; bolje uraditi lakšu vežbu sa većim brojem ponavljanja nego težu sa manjim brojem ponavljanja. Postoje mnoge vežbe koje se mogu pokazati u zamenu za onu koja vam ne ide ili je otežano radite. Imate puno pravo da zamolite vašeg instruktora da vam je pokaže. Ne želite da radite nešto što vam ne prija, jer na taj način rizikujete da vam fizičko vežbanje ne bude prijatno. Mnogi zbog toga i odustaju od vežbanja.
-
Vodite računa o tome kakav je prostor u teretani u kojoj vežbate. Razni vežbači sa različitim navikama dolaze u teretanu, a najveće probleme, među kojima su ukočen vrat, leđa i mnoge povrede, može uzrokovati promaja. Nemojte se nikada izlagati promaji zato što neko ne želi da zatvori prozor jer mu je isuviše vruće – možda njemu ne smeta, ali sigurno da će se uvek naći neko kome to ne prija. Uostalom, svaka bolje opremljena teretana mora biti aklimatizovana tako da je temperatura samo par stepeni ispod, ako govorimo o letnjem periodu, ili dovoljno iznad temperature napolju, ako govorimo o zimskom periodu.
-
Ne sme se desiti da su pauze između vežbi velike, kao što ne sme da postoji veliki razmak među serijama u vežbi. Takva vežba nema efekta na vaše telo, a isto tako se može desiti da vam se temperatura tela spusti i na taj način rizikujete da se povredite.
-
Morate biti 100 odsto prisutni prilikom vežbanja. Ne sme se desiti da vam razmišljanje o nečemu drugom okupira pažnju, jer ćete onda ceo trening uraditi polovično. Razmišljajte o svakom pokretu, osetite mišiće dok rade i skoncentrišite se na celokupno vežbanje. Fizička aktivnost kao sredstvo opuštanja i dobrog raspoloženja, neprocenjiva je, zato uživajte u svakom treninigu!
Izvor: benuapoteka.rs
Najlakši način da se zauvek rešite celulita
Celulit predstavlja hipertrofiju masnih ćelija u kombinaciji sa usporenom venskom i limfnom cirkulacijom, što dovodi do zadržavanja tečnosti u međućelijskom prostoru.
Nalazi se kod 90% ženske populacije. Postoji više tipova celulita, a različita je i lokalizacija – najčešće se sreće na butinama i zadnjici, ali i na trbuhu i nadlakticama.
Osnovni uzrok celulita je ishrana i način života – masna, začinjena hrana ili ishrana bogata ugljenim hidratima, uz mnogo sedenja i nedovoljno fizičkih aktivnosti.
Kako se rešiti celulita?
Promeniti navike – izmeniti ishranu, povećati unost vode, više se kretati, vežbati…pomažu masaže, ali i ciljane mezoterapije, te injekciona aplikacija različitih rastvora u zone sa celulitom. Velike mogućnosti daje i kombinacija injekcionih rastvora sa kriolipolizom – rastvaranje celulita uz uklanjanje masnih naslaga.
Jedan od najsavremenijih metoda je aplikacija Alydia rastvora – prvog injekcionog rastvora posebno namenjenog za tretman površinskog celulita – injekciona solucija za specifičnu medicinsku upotrebu intradermalnom terapijom promena vezanih za nastanak i evoluciju celulita (GYNOID LIPODISTROFIJE).
Tretman se, prema posebno razvijenim protokolima, izvodi jednom nedeljno – u zone zahvaćene celulitom mikroiglicama se injektuje se Alydia rastvor. Broj tretmana zavisi od vrste i tipa celulita. Bezbolan je, a može se kombinovati sa kriolipolizom, čime se ubrzava i pojačava efekat.
Piše: Dr Annamaria Pfau, lekar Poliklinike Novakov
www.poliklinikanovakov.com
Polipi na grliću i u materici, uzroci, simptomi i lečenje
Ukoliko imate nepravilno menstrualno krvarenje ili krvarenje van ciklusa, ili u menopauzi i postmenopauzi, obavezno se javite ginekologu. Glavni uzrok mogu biti polipi – male izrasline na grliću materice ili polipi unutar materične šupljine nastali od endometrijuma.
Polip na grliću materice je mаla, izdužena benigna tumorska masa koja rаste nа grliću mаterice. Obično postoji sаmo jedаn polip ili nаjviše 2-3. Njihova veličina je u rаsponu od nekoliko milimetаrа do nekoliko centimetаrа, najčešće na unutrašnjem zidu mаterice ili su zakačeni na tаnku peteljku. Pretežno su benigni, mаdа u ređim slučajevima mogu da budu kаncerogeni ili da se eventuаlno tokom vremena razviju u rаk (prekаncerozni polipi).
Ukoliko žena ne ide na redovne ginekološke preglede, polipi mogu toliko da narastu da se javljaju i spolja, između usmina. Obično su praćeni pojačanom sekrecijom koja nekada ima neprijatan miris.
Ponekad se kao simptomi mogu javiti sukrvica ili krvarenje. Bezbolni su i uvek manje ili više proširuju kanal grlića koji vodi u materičnu šupljinu, pa infekcija može napredovati ushodnim putem. U tom slučaju nastaje endometritis, zapaljenje materične sluzokože ili adneksitis, zapaljenje sluzokože jajovoda.
Na ovaj način može doći i do steriliteta. Zato je veoma važna redovna poseta ginekologu, jer se prilikom rutinskog pregleda mogu otkriti polipi. Za njihovu dijagnozu koriste se kolposkopski pregled i papatest.
Preporučuje se njihovo otklanjanje, jer mogu otežati začeće i izazvati sterilitet i spontane pobačaje. Otklanjaju se hiruruškom intervencijom – najčešće polipektomijom ili histeroskopijom, tokom kojih se ne stružu sa zidova materice, već se uklanjaju posebnim kleštima tako što se pažljivo iz korena izvade. U određenim slučajevima koristi se i kiretaža (struganje sa zidova materice). Operacija nije zahtevna i oporavak je brz. Dešava se da se i nakon operacije ponovo jave, ali se skoro nikada ne ponavljaju više od dva puta. Ukoliko se otkriju u trudnoći, ne uklanjaju se operativno, a nakon porođaja najčešće dolazi do samoizlečenja.
KADA SE JAVLJAJU
Polipi u materici (endometrijalni polipi) se nаjčešće jаvljаju kod ženа koje prolаze kroz menopаuzu ili su u postmenopаuzi, iаko ih mogu imati i mlаđe žene. Gotovo nikаdа se ne pojavljuju kod mlаdih devojaka pre početkа menstruаcije. Istovremeno, polipi na grliću materice su čestа pojаvа tokom trudnoće, a mogu nastati i usled povećаnja nivoa hormonа estrogenа.
UZROK
Iаko se tаčаn uzrok polipa u mаterici još uvek ne zna, pretpostavlja se da hormonski fаktori igrаju glavnu ulogu kada je razvoj polipa u pitanju. Polipi u materici su estrogen-osetljivi, što znаči dа oni reаguju nа estrogen – rаstu kаo odgovor nа estrogen. Faktori rizika koji utiču na nastanak polipa u materici su: postmenopauza, visok krvni pritisak, genitalne infekcije, gojaznost i lekovi koji se koriste za terapiju raka dojke.
SIMPTOMI
Polipi u materici (endometrijalni polipi) ne moraju nužno da imaju simptome. Važan pokazatelj je neprаvilno menstruаlno krvаrenje, koji se u većini slučajeva javlja kao osnovni simptom polipa u materici.
Najčešći simptomi su:
-
česte menstruacije koje se javljaju u nepredvidivom vremenskom periodu i variraju u dužini trajanja i obilnosti
-
krvаrenje između perioda menstruаlnog ciklusа
-
preterаno obilne (teške) menstruаcije
-
vаginаlno krvаrenje posle menopаuze
-
sterilitet
Odmah se obratite lekaru ako primetite:
-
vаginаlno krvаrenje posle menopаuze
-
krvаrenje između perioda menstruаlnog ciklusа
-
neregularno menstruаlno krvаrenje (van uobičajenog vremena kada treba da imate menstrualno krvarenje)
KAKO SPREČITI?
Najbolja prevencija polipa je lečenje upala i trauma grlića materice. Endometrijalni polipi se otkrivaju ginekološkim ultrazvučnim pregledom. Ukoliko minimum jednom godišnje dolazite na redovne kontrolne godišnje preglede, dajete mogućnost vašem lekaru da u pravom ritmu prati vaše zdravlje i da vam daje pravovremene dijagnoze i terapije.
preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com
Koprivnjača zašto nastaje i kako se leči
