Naslovna Blog Stranica 457

MAGNETNO REZONANTNI IMIDŽING

Dr ŽAna Panovna
-
0
MAGNETNO REZONANTNI IMIDŽING

Šta je magnetno rezononantni imidžing i šta omogućava?

Magnetno rezonantni imidžing (MRI) je veoma moćan modalitet u dijagnostici brojnih i različitih oboljenja, pa tako i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je potpuno neškodljiv, neinvazivan i bezbolan i ne zasniva se na upotrebi jonizujućeg, odnosno rentgenskog zračenja.
Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja magnetizacijom protona vodonika u molekulima vode u našem telu omogućava vrlo preciznu i detaljnu vizualizaciju struktura unutar lobanje, dakle moždanih struktura, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i mekih tkiva glave i ostalih delova tela, uključujući vrat, sredogruđe, trbuh, karlicu, ali i sve druge organe u kojima se nalaze molekuli vode, dakle i zglobove i mišiće. Pomoću magnetne rezonance radiolozi mogu da “zavire” u oku nepristupačne unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u moguća oštećenja organa i tkiva, razne anomalije, infarkte, prisustvo tumora, i mnoga druga oboljenja.

Kako pacijenti doživljavaju MR pregled?

Iako je magnetno rezonantni imidžing metoda bez jonizujućeg zračenja, te potpuno neškodljiva i bezbolna, blagu neugodnost pacijentima tokom pregleda može da predstavlja pulsirajući zvuk, koji je inače znak magnetno rezonantne sekvence u izvođenju, neophodne za dobijanje MR slike. Neugodnost za pacijenta može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće između 15 i 45 minuta, tokom kojih pacijent mora da miruje i bude potpuno nepomičan, zbog dobijanja kvalitetne slike bez artefakata od pomeranja, neophodne za adekvatnu dijagnostičku evaluaciju. U određenim indikacijama, snimanje magnetnom rezonancom podrazumeva i intravensko ubrizgavanje kontrastnog sredstva tokom pregleda, koje je neophodno za povećavanje dijagnostičke preciznosti MR pregleda, a koje nije jodno kontrastno sredstvo i koje zaista izuzetno retko može da izazove alergijske reakcije ili neželjene efekte.

Kakve vrste MR uređaja postoje?

Postoje dva osnovna tipa uređaja za magnetnu rezonancu. Otvoreni uređaji za magnetnu rezonancu koriste permanentne magnete, dok se zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Iako se svi MR uređaji sastoje od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, i računarskih sistema, koji dobijeni signal pretvaraju u sliku, MR uređaji sa permanentnim magnetom slabije su jačine magnetnog polja (0,2-0,4 T) i odlikuju se dužim trajanjem pregleda sa manjim brojem dijagnostičkih mogućnosti, ali olakšavaju pregled pacijenata koji pate od straha od zatvorenog prostora. Zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. Prva strana specijalna bolnica Affidea u Beogradu raspolaže savremenim uređajem za magnetnu rezonancu jačine polja od 1,5 Tesla sa jakim uzgonskim gradijentima koji obezbeđuje da se relativno brzim MR snimanjem u jedinstvenom i za pacijente veoma prijatnom ambijentu  omogući našim radiolozima da steknu uvid u unutrašnje strukture ljudskog tela, kao i u bioarhitektoniku različitih organa i normalnih i patološki izmenjenih tkiva.

Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?
Zbog izuzetno jakog magnetnog polja, u prostoriju sa MR aparatom nipošto se ne smeju unositi predmeti od feromagnetnih materijala. Pored toga, u MR uređaj ne smeju “ući” ni baš svi pacijenti. Pacijenti sa ugrađenim uređajem za regulaciju srčanog ritma, odnosno pejsmejkerom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, u oku ili u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa pojedinim tipovima veštačkih zalistaka srca i pumpama, kako insulinskim, tako i onima za kontrolu bolova, u načelu se ne mogu izlagati pregledu magnetnom rezonancom, iako su se u poslednje vreme upotrebom modernih materijala i u ovoj grupi pacijenata pojavile nove mogućnosti.
Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste feromagnetne metale. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i drugi implanti, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte, odnosno magnetne smetnje u slici, a koji smanjuju kvalitet dobijenih MR snimaka. Zato je bitno da pacijent ima saznanje i medicinske podatke o tome koje su prethodne medicinske procedure načinjene i koja vrsta stranog materijala je ugrađena prilikom procedure.

Magnetna rezonanca u dijagnostici glavobolja i bolova u vratu i leđima
Bolovi u vratu i leđima sve češća su posledica degenerativnih procesa koji su uzrokovani savremenim načinom života, u kojem se zahvaljujući tehnološkom napretku naša dnevna aktivnost smanjuje, kao i hroničnim nedostatkom vremena za redovne vežbe vratne, grudne i leđne muskulature kičme. U pacijenata sa bolovima u cervikalnoj, torakalnoj ili lumbosakralnoj kičmi, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda prvog izbora, pošto se pomoću magnetne rezonance izuzetno detaljno i precizno mogu uočiti i dijagnostikovati:
•       anomalije  kičmenog stuba
•       povrede kičmenog stuba
•       zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
•       diskus hernija (odnosno, izletanje mekog jezgra međupršljenskog diska kroz fibrozni omotač put spinalnog kanala ili nervnih puteva)
•       tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
•       bolesti koje zahvataju koštanu srž
•       različite ciste (arahnoidne, dermoidne, perineuralne ili ciste međupršljenskih zglobova)
Postojanje bolnog sindroma u vratu i leđima u dece i adolescenata zahteva posebnu pažnju i detaljnu radiološku analizu MR snimaka, pošto najčešće nije uzrokovano degenerativnim, već drugim mogućim patološkim procesima, uključujući i tumore.

MRI pregled glave u dijagnostici primarnih glavobolja, koje obuhvataju tenzionu glavobolju, migrensku i klaster glavobolju, veoma često daje negativne rezultate, te se ovim pregledom često ne vizualizuje prisustvo lezija u moždanom parenhimu.

Utoliko je i negativan rezultat je veoma važan za kliničare koji ordiniraju terapiju pacijentu, pošto isključuje druga organska oboljenja, te je MR pregled glave i endokranijuma nenadomestiv i neophodan korak u neurološkoj i dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom. S druge strane, magnetno rezonantni imidžing je nezamenljivo i visoko vredno dijagnostičko oruđe u dijagnostici sekundarnih glavobolja, odnosno glavobolja indukovanih različitim drugim uzrocima i oboljenjima, poput ishemijskih ili hemoragičnih moždanih udara, tumora, zapaljenja i drugih, ponekad izuzetno ozbiljnih i ugrožavajućih bolesti i stanja.

Koja oboljenja u dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom mogu biti otkrivena magnetnom rezonancom?

Stanja i bolesti povezane sa glavoboljama koje je apsolutno moguće pouzdano dijagnostikovati pomoću magnetne rezonance su izuzetno brojna i raznolika, a obuhvataju i:
•       lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrokovane zapaljenskim procesima (upalama) u paranazalnim šupljinama, odnosno sinusima, na licu, u ustima, kao i degenerativno/inflamatornim promenama u temporomandibularnim zglobovima

  •      moždani infarkt, ishemija, mikrovaskularne ishemije i tranzitorni ishemijski atak

  •      zapaljenski procesi u mozgu i na moždanim ovojnicama, moždani apscesi

    •       specifična zapaljenja, poput tuberkuloze i sarkoidoze

    •       tumori mozga, moždanih ovojnica i kranijalnih nerava

    •       krvarenja unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili u prostorima koje obrazuju moždane ovojnice (krvarenje usled povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)

    •       tromboza venskih sinusa i tromboza kortikalnih venskih sudova mozga, koja može rezultovati teškim, često hemoragičnim infarktima

    •       povišen intrakranijalni pritisak i poremećaji likvorske hidrodinamike u moždanim komorama i unutar fizioloških likvorskih prostora

    •       epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja

    •       zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva

    •       parazitarne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)

MRI pregledom mogu se dijagnostikovati i glavobolje uzrokovane kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima, odnosno neurovaskularnim konfliktom, što je najčešće slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

Dr med. Aleksandar Radosavljević, radiolog

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti

Dr ŽAna Panovna
-
0
Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti

Reč osteporoza, u bukvalnom prevodu sa grčkog, znači šupljikava kost. Osteoporozu nazivaju i “tihim kradljivcem kalcijuma”. Ova, sistemska i progresivna, bolest pogađa svaku treću ženu, u periodu posle menopauze, a kod muškarca se retko javlja. Smatra se da na jednu osobu, kojoj je potvrđena dijagnoza osteoporoze, dolaze četiri osobe koje ne znaju da je imaju.

Osteoporoza je bolest koju odlikuje smanjenje mineralne koštane gustine. Gubitkom kalcijuma, smanjuje se čvrstina, kosti postaju meke i lako se lome, bilo spontano ili pod uticajem sile koja, ranije, ne bi mogla da izazove prelom. Često, ova bolest prolazi bez simptoma, a prelomi, koji spontano nastanu, prolaze neopaženo i bolest biva otkrivena u već uznapredovalom stadijumu.

Maksimalna mineralizacija kostiju postiže se u periodu od dvadesete do tridesete godine života. Nakon tog perioda, koštana gustina lagano počinje da se smanjuje, da bi u periodu posle menopauze, dostigla minimum. Najugroženiji su kičmeni pršljenovi i butna kost. Smatra se, da će u budućnosti, do 2050. g., zbog savremenog načina života, broj obolelih biti utrostručen, što će ovu bolest učiniti i velikim socijalno-ekonomskim problemom!

Osteoporoza može biti primarna (kada se javi kod žena posle menopauze), sekundarna (posledica korišćenja lekova koji izazivaju demineralizaciju kostiju) i senilna (kod žena i muškaraca posle 75. g. života).

Faktori rizika su:

rana menopauza (što kao posledicu ima manjak estrogena), nastala pre 45. godine života ili veštački izazvana nakon hirurškog odstranjivanja materice i oba jajnika

teže hronične bolesti (bolesti organa za varenje)

malapsorpcioni sindrom, Kronova bolest, hipertireoza , oboljenja paraštitnih žlezda, oboljenja bubrega i jetre

dugotrajna primena određenih lekova (kortikosteroida, sedativa, barbiturata – antiepileptika)

mala telesna masa

nasledni faktor (jedan ili više obolelih u porodici)

pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, kafe, fizička neaktivnost

neadekvatna ishrana – previše soli i proteina u ishrani i ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D

izlaganje jonizujućem zračenju

dugotrajna imobilizacija

žene koje nisu rađale

prekomerna telesna aktivnost uz amenoreju

izrazito neredovan menstrualni ciklus

Jedan od regionalanih centara Srbije za dijagnostiku ove bolesti, nalazi se na Zlatiboru, u okviru Specijalne bolnice Čigota. Važno je na vreme otići na pregled, jer osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti. Pregled se posebno preporučuje ženama koje su starije od 65 godina, koje su ušle u menopauzu pre 45. g., osobama koje su imale spontane prelome i čija se visina smanjila za više od 2,5 cm, kao i osobama koje su na dugoj terapiji glukokortikoidima. U našem narodu, smatra se da je normalno da se visina smanjuje sa godinama, ali je smanjenje visine zapravo posledica malih preloma unutar kičmenig stuba, što dovodi do urastanja. Jedna od najozbiljnijih komplikacija ove bolesti je prelom kuka, posle koga se pacijenti retko vrate normalnim aktivnostima, a čak 20% preloma ima smrtni ishod u narednih godinu dana.

Nakon procene faktora rizika za nastanak osteoporoze, treba uraditi merenje koštane mineralne gustine (BMD – Bone Mineral Density) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja, prema preporukama WHO (Svetske zdravstvene organizacije). Merenje se vrši na lumbalnom delu kičme ili kuku. Rezultati merenja BMD- koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z- skor. DXA metoda je pouzdan i siguran dijagnostički test za rano otkrivanje osteoporoze. Pregled traje manje od 5 minuta, doza zračenja je minimalna (sto i više puta je manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća). Postoji i ultrazvučna denzitometrija – brz i ekonomičan metod, bez zračenja. Merenje se vrši na petnoj kosti.Ova metoda se može koristiti kao skrining metoda ali nije pouzdana i precizna kao DXA metoda. Radiološka metoda je nepouzdana jer su promene na kičmi uočljive tek kada je gubitak minerala 30-50%.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, osteoporozu imaju osobe čiji je BMD (bone mineral density- mineralna gustina kostiju) manja od 2,5 SD (standardne devijacije) denziteta kostiju kontrolne grupe, a osobe koje imaju BMD od -1 do -2,5 SD imaju osteopeniju, odnosno trostruko veći rizik za nastanak fraktura.

U savremenoj terapiji osteoporoze koriste se bisfosfonati (Alendronat, Bonviva, Fosamax, Fosavance, Alefos, Bonap). Bisfosfonati povećavaju mineralizaciju kostiju, smanjuju razgranju kostiju, što se meri povećanjem mineralne koštane gustine. To su lekovi kod kojih je pravilna primena ključna za uspeh terapije (teško se resorbuju). Uzimaju se uvek ujutru, naštinu, u uspravnom položaju, sa punom čašom vode. Nakon uzimanja leka, bitno je, bar trideset minuta, ostati u uspravnom položaju (da bi se izbegao refluksni ezofagitis), tj., možete šetati ili sedeti, ali ležanje ne dolazi u obzir. Tek nakon sat vremena od uzimanja leka, možete popiti kafu, doručkovati i uzeti ostale lekove. Bisfosfonati se međusobno razlikuju po režimu doziranja, neki se uzimaju jednom mesečno, drugi jednom sedmično, a neki svakog dana. Najčešći uzrok neuspeha terapije je nepoštovanje doziranja, kao i finansijski momenat (neki od ovih lekova nisu na pozitivnoj listi i koštaju par hiljada dinara). Terapiju nikako ne treba prekidati u prvih godinu dana jer može doći do “rebound” efekta, tj. pada mineralne koštane gustine. Poboljšanje rezultata može se očekivati tek posle godinu dana konstantne primene leka.

Osteoporoza se može sprečiti ili bar usporiti pravlinim životnim navikama! Treba početi sa optimalnom fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom od ranog detinjstva. Kasnije, treba izbegavati pušenje, smanjiti unos alkohola i soli, kofeina (ne uzimati više od 2 šoljice kafe dnevno), održavati kondiciju trčanjem ili nekom drugom vežbom u kojoj se koristi težina sopstvenog tela (preskakanje vijače, grupni spotrovi, ples, dizanje tegova). Savetuje se povećan unos kalcijuma (oko 1000mg dnevno-u hrani i suplementima) i vitamina D (800 ij dnevno). Ne treba unositi više od 2000 mg kalcijuma dnevno zbog mogućih nuspojava. Vitamin D je neophodan u procesu mineralizacije kostiju, jer bez njega nema iskorišćenja kalcijuma iz hrane. Posle menopauze, žene bi trebalo da unose preparate na bazi fitoestrogena (kod nas su dostupni Menosoya, Oestrofact). Sunčajte se, ali samo u vremenu kada zračenje neće naškoditi vašoj koži, šetajte, odaberite fizičku akivnost koja odgovara vašim godinama i upražnjavajte je bar pola sata dnevno, jer će to imati monogo bolji efekat na vaše telo nego više časovno vežbanje u teretani, jednom nedeljno.

U našim apotekama možete naći veliki broj preparata kalcijuma (većinom je u obliku eferveta ili tableta za žvakanje) i vitamina D (kapsule, kapi), zajedno, u jednom preparatu ili odvojeno. Kalcijum možete uzimati u dozi od 500 do 1000 mg dnevno, ukoliko nemate kamen u bubregu ili žučnoj kesi. Njegovu resorpciju mogu usporiti ili smanjiti oksalati (nalaze se u spanaću, kakau, čaju), fosfati (u svinjetini, fermentisanim sirevima, koka-koli) i fitinska kiselina (ima je u integralnim žitaricama, sušenom povrću, čokoladi), zato se savetuje da izbegavate ove namirnice dok ste na terapiji. Vitamin D se može naći u različitim oblicima i jačinama, ali je neophodno da njegova dnevna doza bude 800 ij. Nedavno se pojavio i preparat Osteo K2, koji u svom satavu ima kalcijum, vitamin D i K2. Dodatkom vitamina K2 pospešuje se resorpcija kalcijuma i smanjuje se taloženje kalcijuma na krvim sudovima i gubitak elastičnosti. Ipak, ne zaboravite da ovo nije lek, već dijetetski proizvod.

Obratite se vašem farmaceutu za savet. Uvek navedite koje preparate već koristite, neki od multivitaminskih suplemenata, mogu sadržati vitamin D, koji je liposolubilan i može doći do predoziranja.

http://www.apotekaue.rs

Svetlana Ceca Ražnatović: TAJNA VITKE LINIJE

Dr ŽAna Panovna
-
0
Svetlana Ceca Ražnatović: TAJNA VITKE LINIJE

foto kurir

Svetlana Ceca Ražnatović za svoju savršenu liniju može da zahvali pre svega genetici. Iako vodi računa o ishrani, pevačica ipak bez jedne namirnice ne može da zamisli dan.

– Kada bi sto bio postavljen po mom ukusu, onda bi na njemu bilo samo meso i salata. Veliki sam ljubitelj mesa. Najčešće naručujem dobro pečeni  biftek sa grilovanim povrćem i to u restoranima gde to provereno dobro pripremaju. Moja sreća je što i većina dijeta bazirana na mesu i salati. Nekoliko puta sam probala neke režime ishrane koji su bazirani na barenom mesu ili barenoj ribi – otkrila je Ceca.

Pevačica kaže da ne voli testeninu ni hleb, a kada je reč o slatkišima, radije bira voćne torte, a čokolade izbegava jer su teške.

– Jedem kad mi se jede, jedem šta mi se jede, ali količina je uvek mala. Mislim da je to tajna mog uspeha, ne preterujem sa količinom hrane. Takođe, ne unosim hranu koja mi ne prija – rekla je pevačica.

Ono što joj je pomoglo da izbalansira ishranu jeste i činjenica da posti svake srede i petka , kao i da poslednjih pet godina praktikuje sve velike postove.

– Svaki post postim po crkvenim pravilima. Prvi post mi je baš teško pao, nakon njega sam se navikla. Nemam krize gladi, ali naravno da imam želje za nekim namirinicama. Postim iz verskih razloga, a sve ostalo je slučajna korist – ispričala je Ceca.

Njen recept je umerenost. Ali svako mora naći svoj recept za vitkost.

Ne mogu nikome ništa da preporučujem. Ono što mogu da posavetujem jesu češći obroci bez slatkiša, bez gaziranih napitaka i alkohola – rekla je Ražnatovićeva.

Izvor: kurir.rs

Urasli nokat i kako ga izlečiti

Dr ŽAna Panovna
-
0
Urasli nokat i kako ga izlečiti

Urasli nokat problem je mnogih osoba, pogotovo žena, a glavni krivci ove pojave su neadekvatna obuća, genetska predispozicija, kao i slab imunitet. Takođe, nepravilno sečenje nokta i povreda samog nokta mogu dovesti do ovog stanja.

Osim navedenog, u rizičnu grupu spadaju i ljudi koji imaju problema sa gojaznošću, budući da je u tom slučaju pritisak na stopalo veći. Takođe, ukoliko imate dijabetes ili neko drugo zdravstveno stanje koje uzrokuje slab protok krvi u nogama, tada ste pod većim rizikom od komplikacija uraslog nokta na nozi.

Urasli nokat može se pojaviti u dva oblika: 

  • Na prvi se pogled može uočiti da se radi o uraslom noktu jer se on vidno urezuje u “meso”, a tkivo je crveno i natečeno

  • Urasli nokat može izgledati kao normalan, odnosno ne dolazi do urezanja, dok je okolno tkivo upaljeno

Urasli nokat koji se ne sanira na vreme izaziva bujanje okolnog tkiva i stvara pogodnu sredinu za razvoj infekcije. U početnoj fazi urastanja nokta, simptomi ne podrazumevaju infekciju i veliku upalu. Kada nokat počne da probija tkivo, prvo što ćete osetiti je neprijatnost, blaga bol i crvenilo.

Ne radi se uvek o hroničnoj upali uraslog nokta, već se može raditi i o tek blažem obliku. Kako biste izbegli hroničnu upalu uraslog nokta, ističemo kako je važno uvek reagovati na crvenilo i otečenost područja oko nokta.

Javite se lekaru čim primetite prve promene ovog tipa, da ne bi došlo do bakterijske infekcije koja umnogome otežava intervenciju uklanjanja uraslog nokta. Ukoliko se urastao nokat ne leči na vreme, bakterijska infekcija se može proširiti i na kost, što umnogome otežava njegovo uklanjanje i zahteva ozbiljniju hiruršku intervenciju.

Na koje simptome reagovati?

Vrlo često osobe iz straha ne reaguju na vreme. Kada nokat počne malo boleti krajnje je vreme za odlazak lekaru. Kako ne bi došlo do hronične upale te stvaranja tzv. divljeg mesa, nokat se na vreme mora skratiti, a kanali očistiti od nokta i natisnute kože.

Važno je ne dopustiti da nokat previše naraste i uzrokuje hroničnu upalu. Ako znamo da imamo genetsku predispoziciju za problem uraslog nokta, tada bismo savesno trebali voditi brigu o svojim stopalima.

Uzroci za urastanje nokta

  • Nepravilno sečenje nokatne ploče;

  • Uzane cipele ili čarape koje vrše snažan pritisak na vrhove prstiju;

  • Nepravilnost u obliku nokatne ploče, koja sa godinama dobija oštru zakrivljenost;

  • Jako zadebljana nokatna ploča, genetski uslovljena ili izmenjena zbog gljivičnog oboljenja;

  • Povreda nokta pritiskom pri kojoj se ivica nokatne ploče useče u okolno tkivo.

Lečenje uraslog nokta

Urasli nokat ne bi trebalo da sređuje NIKADA pedikir. Urasli nokat i operacija uraslog nokta je hirurški problem i u većini slučajeva potrebno je hirurško lečenje.

Za problem uraslog nokta sa manjom granulacijom može da se načini samo resekcija i ablacija dela nokatna ploče koji je urastao sa obaveznom kiretažom nokatnog matriksa. Lasersko uklanjanje uraslog nokta je najbolji vid lečenja ove bolne promene, budući da se problem rešava posle samo jedne intervencije.

Lasersko uklanjanje uraslog nokta je jednostavna, rutinska i bezbolna procedura koja se obavlja u kratkotrajnoj lokalnoj anesteziji.

Lasersko uklanjanje uraslog nokta u lokalnoj anesteziji omogućava bezbolno, beskrvno rešenje problema. Nakon intervencije pacijent se već posle 24 sata u potpunosti može normalno kretati, što je prednost u odnosu na klasičnu hiruršku tehniku. Operacija traje svega desetak minuta. Sastoji se u laserskom uklanjanju inficiranog granulacionog tkiva i onog dela nokta koji je urastao. Tom prilikom je neophodno ukloniti i jedan uzani deo korena nokta kako se problem ne bi ponovio.

Prevencija

Prvenstveno, trudite se da ne nosite neudobnu obuću koja steže stopalo i vodite računa o higijeni, budući da su gljivične infekcije, takođe, uzročnici urastanja nokta u tkivo. Osim toga, neophodno je pravilno sečenje noktiju, tj. nokte uvek secite ravno. Zaobljene ivice na noktima umnogome povećavaju rizik od urastanja nokta.

Alfa MEDICA poliklinika

Šta je vaginalni sekret i kako se leči 

Dr ŽAna Panovna
-
0
Šta je vaginalni sekret i kako se leči 

Najčešći razlog koji pacijentkinju dovodi na pregled kod ginekologa je pojačana vaginalna sekrecija („belo pranje“) i neprijatnost koju zbog toga oseća.

Vagina fiziološki nije suva, sluzokoža vagine nema žlezde ali cervikalne žlezde ( žlezde u sluzokoži grlića materice ) luče sluz bogatu glikogenom koji se u vagini pretvara u mlečnu kiselinu pa je Ph vagine kiseo i time zaštićen od prekomernog razvoja gljivica i bakterija.

Kada se kliničkim pregledom utvrdi postojanje pojačane vaginalne sekrecije uzima se bris iz forniksa vagine i određuje se stepen čistoće vagine.

Stepen čistoće vagine može biti: I, II, III, IV , V i VI grupa vaginalnog skereta ( I i II grupa je fiziološki ) ili normalna grupa vaginalnog sekreta. III grupa je mešana bakteriska infekcija, IV grupa je gonoreja i V grupa je Trichomonas vaginalis, a VI grupa znači da postoji gljivična infekcija.

Pojačana vaginalna sekrecija može biti posledica i upalnog procesa na drugim delovima genitalnog trakta. Posle vaginalne sluzokože to je najčešće upala grlića materice.

TERAPIJA

Zavisno od vrste uzročnika lečenje se sprovodi ispiranjem vagine i stavljanjem vaginalnih tableta prema grupi sekreta. Zavisno od grupe sekreta uzimaju se antibiotici i antimikotici. Kod upale sluzokože u prednjem predelu vegine primenjuju se kreme preme grupi sekreta. Ono što je bitno MORAJU SE LEČITI OBA PARTNERA da se infekcija ne ponavlja i da efekat lečenja bude zadovoljavajući.

Prim. dr Jevrosima Ziramov 
preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com

Kako se leči bol u leđima

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kako se leči bol u leđima

Kičma je struktura koja se pruža od glave do karlice. U sastav kičme ulaze kosti (kičmeni pršljenovi), zglobovi sa hrskavicama, ligamenti, tetive, nervi i svi oni mogu da dovedu do pojave bola. Pršljenska tela su međusobno povezana hrskavičavim prstenovima koji amortizuju potrese – intervertebralni diskovi i malim facetnim zglobovima. Između svaka dva pršljenska tela koja su kost, nalazi se po jedan diskus. Sa zadnje strane pršljena se nalazi trnasti nastavak (processu spinosus), dok je sredini prazan prostor, kičmeni kanal u kome se nalazi kičmena moždina koji se sastoji od dugih nervnih puteva koji prenose senzibilitet za dodir, bol, temperaturu, seksualne senzacije i položaj i puteva koji prenose komande mišićima i unutrašnjim organima, kao i jedra motornih živaca. Iz kičmene moždine izlaze motorni i senzitivni korenovi koji potom grade sve živce koji se nalaze u telu. Ispod drugog lumbalnog pršljena se nalazi splet nervnih korenova, tzv. konjski rep (cauda equina) za donji deo tela i noge.

Kičma nosi težinu tela, ublažava potrese prilikom kretanja i štiti osetljivu kičmenu moždinu koja sadrži nervne puteve koji omogućavaju normalnu pokretljivost, osetljivost i rad organa i tkiva.

Kičma se sastoji od četiri (pet) delova:

  1. Vratni (cervikalni) sa 7 pršljenova

    2. Grudni (torakalni) sa 12 pršljenova

    3. Slabinski (lumbalni) sa 5 pršljenova

    4. Krsni (sakralni) sa 5 pršljenova sraslih u jednu kost (krsna kost – sacrum)

    5. Na kraju se nalazi mala trtična kost (coccyx)

Kičma normalno nije ravna već sadrži fiziološke krivine: u vratnom delu je izbočena put napred (cervikalna lordoza), u grudnom delu je izbočena put nazad (torakalna kifoza), u slabinskom delu je izbočena put napred (lumbalna lordoza).

Normalna funkcija kičme je da podržava telo i omogući mu normalnu pokretljivost u svim ravnima.

Simptomi

Bol u leđima može da se podeli na bol u vratu, grudnom delu kičme, slabinskom (bol u donjem delu kičme – lumbago) ili u krsnoj kosti (sacrum). Bol može da nastane iznenada (akutan bol) ili da je stalno prisutan (hronični bol – bol koji traje preko tri meseca). Bol može da se javlja povremeno ili da je stalno prisutan. Nekad je bol u leđima ograničen na jednu oblast, a nekada se širi u druge oblasti. Kada se bol širi iz vrata duž ruku govorimo o cervikobrahijalgiji, a kada se širi niz nogu o lumboišialgiji (išijas). Osim bola, nadražaj dugih nerava ruke i noge (vode od kičmene moždine duž ekstremiteta) može da izazove i osećaj trnjenja, mravinjanja, žarenja, utrnutosti, da dovede do slabosti i drugih ispoljavanja.

Sem bola u leđima, lokalnog ili koji se širi, smetnje usled različitih već pomenutih uzroka, mogu da budu i gubitak osećaja dodira ili bola u rukama ili nogama, trnjenje, pojava slabosti ruku ili nogu, smetnje kontrole mokraće i stolice, povišena telesna temperatura, gubitak na težini, depresija, nesanica i drugo.

Poreklo bola

Bol u leđima (dorsalgia) je porekla iz mišića, živaca (nerava), zglobova, kostiji i drugih struktura kičme. Bol u leđima bar jednom u životu ima 90% ljudi, a 50% zaposlenih ima ponavljane bolove u leđima. Bol može da ima različit karater što nije uslovljeno uzrocima. Nekad je u pitanju tup bol, a nekad oštri probadi ili žarenje. Bol može da nastane naglo, na primer posle dizanja teškog tereta ili postepeno pod dejstvom drugih faktora. Bol u leđima može da se javi praktično u svakom životnom dobu, ali je najčešći u tridesetim i četrdesetim godinama. Posebno su podložni bolu oni koji nisu fizički aktivni te su im oslabili leđni i trbušni mišići.

Pušenje loše utiče na kičmu jer znatno otežava dopremanje hranljivih materija u tkiva putem krvotoka i ubrzava osteoporozu koja „istanjuje“ kosti te postaju porozne i krte što može da dovede do spontanih fraktura (preloma). Osim toga pušenje usporava procese izlečenja.

Mehanički uzroci bola

Jedan od najčešćih razloga bolova u leđima je mehaničke prirode. U najvećem broju slučajeva radi se o bolesti međupršljenske hrskavice (intervertebralni diskus), od kojih su najčešći donji lumbalni. Hrskavica sa godinama i mehaničkim povredama, manjim ili većim, degeneriše, gubi vodu i elastičnost, izbočuje se put nazad u spinalni kanal i međupršljenkse otvore pritiskajući nerve. To su diskopatija (degenerativna bolest diska) odnosno protruzija (hernijacija) diska koja je teži stepen. Veliko izbočenje diskusa se naziva discus hernija kada je probijen spoljni deo diska i unutrašnji, želatinozni deo biva potisnut unazad kroz procep. Kada se delovi hrskavice odvoje ponašaju se kao strano telo u kičmenom kanalu koje pritiska na nerve što se zove ekstruzija diska. Postojeće smetnje nisu u direktnoj vezi sa promenama na diskusima jer degeneracija diska i hernijacija mogu da se nađu i kod osoba bez bola. Za uzrocima ovih razlika se traga.

Degenerativne promene na kičmi mogu da dovedu i do suženja kičmenog kanala (spinalna stenoza) sa pritiskom na kičmenu moždinu (pruža se obično do drugog lumbalnog pršljena) i nerve koji se odvajaju od kičmene moždine i odlaze u telo da inervišu (oživče) različite mišiće, organe i tkiva.

Najčešći mehanički razlozi oštećenja kičme su: neodgovarajući ležaj, previše mekan ili previše tvrd dušek, neodgovarajući jastuk, spavanje na stomaku, spavanje bez jastuka, stolice koje nisu ergonomske, ma kako izgledale udobne, rad za tastaturom bez odgovarajućeg oslonca za laktove, stojeći posao, nošenje velikih tereta, izloženost vibracijama, prinudni položaji tela sa većim rotacijama kičme, doskoci u sportovima i rotacioni pokreti kao i drugi faktori doprinose pojave bola u leđima. Takođe gojaznost i deformiteti kičmenog stuba (skolioza, kifoza, lordoza) doprinose oštećenju kičme.

Bol u leđima je često i mišićnog porekla. To mogu da budu istegnuća mišića, zgrčenost (spazam) mišića, fibromijalgija i drugi uzroci. Još jedan potencijalni uzrok bola su mali intervertebralni zglobovi (facetni ili zigoapofizealni zglobovi), verovatno zbog oštećenja mekih struktura ovih zglobova.

Kod razvijenih mehaničkih uzroka poput bolesti diska, postoji i značajno sterilno zapaljenje (bez infekcije) koje traje i nekoliko nedelja do par meseci koje pojačava bol.

Ispitivanja uzroka bola u leđima

Lekar je uvek u obavezi da utvrdi uzrok bola u leđima. Sem najčešćih, mehaničkih (primarni bol u leđima – 98%), mogući su retko i drugi uzroci (sekundarni bol – 2%): tumori (primarni i metastaze), infekcije (zapaljene hrskavice – intervertebralnog diska, zapaljenje kičmenih pršljenova, epiduralni apsces), osteoporoza sa kompresivnim prelomima pršljenskih tela, artritis, traumatska povreda kičme (saobraćajni udes, pad, udarac) i drugo. Retki su nasledni uzroci poput ankilozirajućeg spondilitisa. Neophodno je isključiti kod žena i ginekološka oboljenja koja mogu da daju bol koji se širi u leđa (endometrioza) kao i trudnoća. Kod osoba oba pola treba isljučiti i kamen u bubregu, a kod širenja bola duž nogu i koksartrozu i peritrohanteritis.

Jedan od čestih uzroka bola u leđima je i depresija (prepoznata ili neprepoznata), anksioznost, stresne situacije na poslu ili u porodici kao i nezadovoljstvo uopšte.

Dijagnostika bola u leđima je pre svega klinička. Dobar neurološki pregled može da da najviše informacija. Podaci dobijeni Magnetnom rezonancom ili Kompjuterizovam tomografijom (skener) nisu uvek u korelaciji sa onim što bolesnik oseća i lekar nalazi na pregledu. Oni su važna procedura u isključenju ređih uzroka i težih oštećenja diskusa, naročito ako se razmatra operacija (to je svega par procenata ovih bolesnika).

Lečenje

Bol u leđima koji ne prolazi za tri dana zahteva medicinski tretman.

Lečenje bola u leđima je usmereno na to da se u što kraćem periodu bol smanji u što većoj meri, a osoba što pre i što bolje osposobi za normalno funkcionisanje. Takođe je neophodno utvrditi sve faktore koje su doveli do bola, faktore koji ga podržavaju kao i faktore koji ga održavaju odnosno produžavaju njegovo trajanje (hronični bol). Nekada je lečenje efikasnije ako se usmeri na uzroke o kojima se ređe misli kao što je neprepoznata depresija i drugo.

Ležanje u krevetu nije preporučljivo zbog mogućeg pogoršanja smetnji i ako je neophodno primenju se samo jedan do dva dana.

Davanje analgetika (paracetamol, nesteroidni antireumatici, itd.) je svakako najčešći vid terapije čija uspešnost često nije zadovoljavajuća. Veoma je bitan i način na koji se lekovi protiv bola primenjuju što je u domenu odluke lekara specijaliste.

Primena kortikosteroida intramuskularno (injekcije u mišić) nije pokazala koristi.

Mnogi bolesnici doživljavaju olakšanje kod primene miorelaksanata, lekova koji opuštaju mišiće smanjujući tako pritisak na nerve i samim tim i bol.

Primena topolote u vidu toplih kupki i tuševa može da bude od koristi. U akutnoj fazi nekad ove procedure mogu i da pogoršaju stanje što je nemoguće predvideti. Akupresura može da ublaži bol. Takođe povoljan efekat imaju i vežbe, izbegavanje opasnih i primena zaštitnih položaja, što je u domenu fizikalne medicine i što treba da prepiše specijalista fizijatar, primeni i nadgleda iskusan fizioterapeut. Suština fizičkih vežbi su istezanje mišića i jačanje mišića, posebno onih koji „drže“ kičmeni stub, a to su leđni i trbušni mišići.

Kod hroničnog bola su primenjivi edukacija, relaksaciona terapija kao i kognitivno-bihevioralno-emocionalna terapija (npr. racionalna emocionalno bihevioralna terapija – REBT).

Operativni, hirurški tretman se primenje kod bolesnika sa slabošću ruku ili nogu usled hernijacije diskusa ili sa spinalnom stenozom, koja ne prolazi na konzervativnu (neoperativnu) terapiju, zatim kod smetnji kontrole sfinktera (nevoljno mokrenje ili ispuštanje stolice odnosno nemogućnost mokrenja ili stolice) odnosno kod urgentnih stanja. Nekad je neophodna operacija kod težih kompresionih fraktura pršljenskih tela. Operacija je krajnja mera u lečenju kada su svi ostali oblici terapije iscrpljeni. U nekim slučajevima operacija ne donosi očekivano poboljšanje (oko 25%).

Prevencija bola u leđima

Preventivne mere u sprečavanju bola u leđima su nabavka odgovarajućeg ležaja, dušeka, jastuka, ergonomski oblikovanih stolica i fotelja, prestanak spavanja na stomaku, prestanak pušenja, jačanje mišića leđa i trbuha uz izbegavanje rotacionih pokreta i dizanja prevelikog tereta, primena zaštitnih položaja u radu, kućnim poslovima, rekreaciji, sedenju, ležanju i stajanju, zdrava (tzv. „Mediteranska ishrana“) sa održanjem poželjne telesne težine. Najprimenljivija vežba je brzo hodanje, najkraće 30 minuta. Važno je imati udobnu i kvalitetnu obuću sa niskom (ali ne i ravnom) petom.

Autor teksta:

Prof. dr Dragan Pavlović
neurolog, psihijatar

Kako se leče proširene vene?

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kako se leče proširene vene?

Često se postavlja pitanje da li ima leka ovoj bolesti. Da naravno da ima, samo je potrebno lečenje započeti pravovremeno. Lečenje proširenih vena nije lako i praćeno je značajnom pojavom ponovnih proširenja (recidivni variksi). Ponovni, recidivni ili rekurentni variksi mogu biti pravi (ponovna pojava prethodno odstranjenih variksa) ili lažni (pojava variksa van zone lečenja). Učestalost ponovne pojave variksa zavisi od vrste lečenja (konzervativno lečenje je praćeno obaveznim naknadnim variksima, hirurški metodi su praćeni značajno manjim procentom naknadnih rekurentnih variksa), sprovođenja preventivnih mera (elastična bandaža i izbegavanja statičkog opterećenja nogu, značajno sprečava pojavu naknadnih variksa).

Lečenje proširenih vena može se ugrubo podeliti u dva dela

  • Neoperativno lečenje proširenih vena

  • Operativno lečenje proširenih vena

Lekovi ne mogu smanjiti ili ukloniti proširene vene. Uklanjanje proširenih vena se uglavnom sprovodi operacijom. Posle operacije vena neophodno je da se štite ostale vene od proširenja i komplikacija proverenim sredstvima.

Odluku o načinu lečenja donosi lekar na osnovu svakog pojedinačnog slučaja. Operacija vena je neophodna i nezamenljiva za neke vrste površnih vena, dok se na dubinskim venama ona uglavnom ne vrši. Injekcije u venu se daju samo kod slučajeva koji nisu za operaciju i stručno date nisu opasne kako se obično misli.

Neoperativne metode lečenja proširenih vena

U ove metode lečenja proširenih vena spadaju:

  • Konzervativna terapija

  • Sklerozantna terapija

  • Terapija medikamentima (antibiotici, venotonolitici, antiagregacioni lekovi i sl.)

Konzervativna terapija se sastoji od davanja saveta za primenu niza mera kojima se smanjuju rizici razvoja bolesti, i kojima se može sprečiti razvoj bolesti i tegobe bolesnika (Odmaranje ekstremiteta, izbegavanje dugotrajnog sedenja, smanjenje gojaznosti, fizičko vežbanje i sl). U metode konzervativne terapije spada i elastična kompresija, tj. nošenje elastičnog zavoja ili čarapa.

Sklerozantna terapija svoje mesto pronalazi u lečenju estetske komponente proširenih vena, naročito kod žena, za koje postoje precizne indikacije ( manji i estetski variksi, laki postoperativni variksi ). Sleroterapiju ne bi trebalo primenjivati kod bolesnika sa kontraindikacijama : debele noge, akutni celulitis, alergijske reakcije na sklerozantna sredstva, iniciranje u variks koji direktno komunicira sa magistralnom venom, nepokretni bolesnici itd.

Neophodno je ovo lečenje sprovoditi striktnim poštovanjem osnovnih principa metode (iniciranje sklerozantnog sredstva u ispražnjeni venski sud gde ne preti mogućnost nastanka i širenja tromboze), pravilnom primenom elastične bandaže i posleskleroznog tretmana.

Operativne metode lečenja proširenih vena

Operativne ( hirurške ) metode pri lečenju proširenih vena se sprovode kod pacijenata gde preventivne mere, i druge metode lečenja ( konzervativna terapija, sklerozantna terapija i terapija medikamentima ) ne daju valjane rezultate, i moguće je da dođe do pojave akutnih komplikacija i hroničnog venskog zastoja. Operativni zahvat se može preduzeti i zbog krvarenja iz varikoziteta ili estetskih razloga.

Operativni tretman je zasigurno najuspešniji metod lečenja proširenih vena. Kod ovog metoda lečenja proširenih vena, cilj je da se uklone uzroci nastanka varikoziteta. Operativni tretman se sastoji iz operativnog uklanjanja svih varikoziteta, insuficijentnih venskih segmenata ili celih magistralnih vena površnog venskog sistema.

Vrste operativnog lečenja proširenih vena 

Ovde ćemo nabrojati određene metode operativnog lečenja proširenih vena, dati samo osnovne karakteristike, a detaljnije o tim metodama možete pročitati na drugim stranicama našeg sajta.

Klasična operacija vena
Klasična operativna metoda lečenja proširenih vena (Striping VSM ) je u našoj zemlji najzastupljenija operativna metoda, ali se u svetu ona sve manje koristi jer postoje savremene metode, koje daju isti ili još bolji efekat prilikom intervencije, a kod kojih je operacija bezbolna ili čak bez reza, a oporavak znatno jednostavniji i lakši.

Operacija vena metodom radio talasa illi laserom

Ovim metodama se postižu svi efekti koji bi se postigli i klasičnom operacijom, ali bez rezova i postoperativnih teškoća karakterističnih za klasičnu operaciju, uz brz oporavak i trenutnu radnu sposobnost.

Operacija vena vodenom parom

Ovo je najnovija metoda operativnog lečenja proširenih vena. Može se slobodno reći da je ova metoda revolucija u odnosu na dosadašnje operativne metode lečenja proširenih vena jer se “operiše” potpuno prirodnom supstancom – vodom. Ova metoda je u Evropu u kliničku praksu ušla pre oko dve godine, i sa ponosom ističemo da se u Evropi pored Nemačke i Austrije primenjuje i u Srbiji, u našoj poliklinici. Usvajanjem procedura za hirurško lečenje vena vodenom parom, u Beograd smo doneli najkvalitetnija svetska dostignuća iz ove oblasti.

Specijalna bolnica „Hirurgija Dr Drašković“,

Bolovi u dojkama, uzroci i saveti

Dr ŽAna Panovna
-
0
Bolovi u dojkama, uzroci i saveti

Bol u dojkama je veoma česta pojava kod žena. Medicinski termin za ovu pojavu je mastodynia ili mastalgija. Bol se može pojaviti u različitima fazama života žene. Jačina i lokalizacija bola je različita. Može imati karakter tupog bola, oštrog probadajućeg, pulzirajućeg , stalnog bola. Može se osećati samo u jednom delu dojke, u predelu bradavice, u celoj dojci, u jednoj ili obe dojke , u predelu pazuha.

Različiti su uzroci bola, ali nekada ovaj bol dovodi do  straha kod žena i to im remeti svakodnevni život. Obično se žene plaše od raka dojke. Najčešće bol vremenom prestaje. Najveći procenat bola u dojkama je vezan za menstruaciju on se pojača pre i nestaje nakon menstruacije.

Premenstrualna osetljivost u dojkama je izražena kod žena koje koriste hormonsku terapiju. Tkivo dojke je osetljivo na hormone zato je pred menstruaciju zbog povećane koncentracije hormona-estrogena ono osetljivije.
Žlezdano tkivo dojke pod uticajem hormona buja , a nakon menstruacije pada koncentracija hormona i smanjuje se otok tog tkiva, a samim tim i bol u dojkama. Ponekad su dojke osetljive i tokom cele menstruacije.

Uticaj hormona dovodi i do uvećanja dojki , ponekad se mogu napipati i čvorići.

Osim hormona bol u dojkama može da nastane i kod: različitih upalnih procesa u dojkama, cisti i fibroadenoma, povreda, uvećanja dojki kod gojaznosti, nošenja grudnjaka koji je neodgovarajuće veličine, uzimanja lekova, bolesti kože, mišiča..uzimanja previše slatkiša, kofeina iz kafe, čaja, kole, energetskih napitaka.

Treba još jednom naglasiti da bol u dojkama ne znači da postoji rak dojke, ali bol je signal koji nam šalje organizam da se nešto dešava u tkivu organa u kojem se javlja bol.

Potrebno je obaviti lekarski pregled , ultrazvučni pregled dojki, mamografiju ukoliko je predloži lekar i druga ispitivanja.

Savet za bolne dojke :
• pravilna ishrana sa smanjenim unosom slatkiša, kofeina, energetskih napitaka,
• izbjegavanja pušenja ,
• izbegavanja povreda dojki,
• nošenja adekvatnih grudnjaka,
• upotreba  pregesteronskih krema koje mogu smanjiti bolove.

Izvor: DrFeko.com

Cimet smanjuje nivo triglicerida, holesterola, viška masnoće i sećera u krvi

Dr ŽAna Panovna
-
0
Cimet smanjuje nivo triglicerida, holesterola, viška masnoće i sećera u krvi

Cimet pripada familiji lovorika raste 6-9 metara u visinu, u egzotičnim predelima Vijetnama, Sumatre i Uskršnjih ostrva. mnogi stari narodi su znali za njegovo terapeutsko dejstvo.  Koristi se kora ovog zimzelenog drveta. Esencijalna ulja koja se dobijaju od kore cimeta imaju lekovita svojstva.  Cimet spada u sam vrh namirnica bogatih antioksidantima. Oni pomažu regeneraciju ćelija i oslobađaju organizam štetnih slobodnih radikala. Ova začinska biljka deluje preventivno na pojavu srčanih oboljenja, s obzirom da smanjuje nivo triglicerida, holesterola u krvi i viška masnoće. Nekoliko studija je pokazalo da cimet povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Cimet je i popularan prirodni lek koji koriste osobe koje pate od dijabetesa tipa 2.  ima jako antibakterijsko dejstvo, pa je odličan u lečenju stomačnih problema izazvanih salmonelom i Ešerihijom koli. Mleveni cimet, ulje ili čaj od cimeta, efikasni su u neutralisanju stomačnih problema. drastično smanjuje neprijatne simptome kod sindroma iritacije creva, naročito pomaže kod nadutosti. Ova biljka podstiče varenje i pomaže u lečenju bakterijskih infekcija. Pored toga, cimet je i odličan lek protiv grčeva u stomaku. poboljšava cirkulaciju i može ubrzati metabolizam. Samim tim, bićete uspešniji u borbi sa suvišnim kilogramima. bogat je manganom koji pomaže u izgradnji kostiju, krvi i vezivnih tkiva u telu. Osobe koje imaju manje mangana u organizmu češće oboljevaju od osteoproze i artritisa. S obzirom da je bogat manganom, cimet je odličan da umanjite neprijatne simptome PMS-a. pomaže ženama koje imaju policistične jajnike tako što može da reguliše menstrualni ciklus. Ako vas muči migrena ili obična glavobolja, prva pomoć vam može biti čaj od cimeta.  Ovaj začin ublažava grčeve i otklanja napetost. Kod bolova usled artritisa vam može pomoći masaža uljem cimeta ili ispijanje čaja od cimeta. ulje cimeta je efikasno u lečenju infekcija uzrokovanih kandidom. Ukoliko osećate bolove u mišićima, pomoći će vam masaža cimetovim uljem. Redovnim konzumiranjem cimeta štitite zdravlje mozga i poboljšavate koncetraciju. čaj s dodatkom cimeta povoljno utiče na tegobe izazvane prehladom ili upalom grla, a može i ublažiti kašalj.

1...456457458...505Stranica 457 od ukupno 505

Uslovi korišćenja

Portal ordinacija.tv vam omogućava korišćenje sadržaja svog portala uz navodjenje izvora i aktivnog linka ka https://ordinacija.tv/.

 

Marketing

Nudimo vam mogućnost da prezentujete svoje usluge i proizvode na najefektniji način u svim medijima sa popustom do 90%.
Kontakt: tel: 069 121 00 66
email: markovic@ordinacija.tv

 

Pratite nas

© 2023. All rights reserved. Moja ordinacija portal. Kontakt.