Šta je magnetno rezononantni imidžing i šta omogućava?
Magnetno rezonantni imidžing (MRI) je veoma moćan modalitet u dijagnostici brojnih i različitih oboljenja, pa tako i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je potpuno neškodljiv, neinvazivan i bezbolan i ne zasniva se na upotrebi jonizujućeg, odnosno rentgenskog zračenja.
Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja magnetizacijom protona vodonika u molekulima vode u našem telu omogućava vrlo preciznu i detaljnu vizualizaciju struktura unutar lobanje, dakle moždanih struktura, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i mekih tkiva glave i ostalih delova tela, uključujući vrat, sredogruđe, trbuh, karlicu, ali i sve druge organe u kojima se nalaze molekuli vode, dakle i zglobove i mišiće. Pomoću magnetne rezonance radiolozi mogu da “zavire” u oku nepristupačne unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u moguća oštećenja organa i tkiva, razne anomalije, infarkte, prisustvo tumora, i mnoga druga oboljenja.
Kako pacijenti doživljavaju MR pregled?
Iako je magnetno rezonantni imidžing metoda bez jonizujućeg zračenja, te potpuno neškodljiva i bezbolna, blagu neugodnost pacijentima tokom pregleda može da predstavlja pulsirajući zvuk, koji je inače znak magnetno rezonantne sekvence u izvođenju, neophodne za dobijanje MR slike. Neugodnost za pacijenta može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće između 15 i 45 minuta, tokom kojih pacijent mora da miruje i bude potpuno nepomičan, zbog dobijanja kvalitetne slike bez artefakata od pomeranja, neophodne za adekvatnu dijagnostičku evaluaciju. U određenim indikacijama, snimanje magnetnom rezonancom podrazumeva i intravensko ubrizgavanje kontrastnog sredstva tokom pregleda, koje je neophodno za povećavanje dijagnostičke preciznosti MR pregleda, a koje nije jodno kontrastno sredstvo i koje zaista izuzetno retko može da izazove alergijske reakcije ili neželjene efekte.
Kakve vrste MR uređaja postoje?
Postoje dva osnovna tipa uređaja za magnetnu rezonancu. Otvoreni uređaji za magnetnu rezonancu koriste permanentne magnete, dok se zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Iako se svi MR uređaji sastoje od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, i računarskih sistema, koji dobijeni signal pretvaraju u sliku, MR uređaji sa permanentnim magnetom slabije su jačine magnetnog polja (0,2-0,4 T) i odlikuju se dužim trajanjem pregleda sa manjim brojem dijagnostičkih mogućnosti, ali olakšavaju pregled pacijenata koji pate od straha od zatvorenog prostora. Zatvoreni uređaji za magnetnu rezonancu su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. Prva strana specijalna bolnica Affidea u Beogradu raspolaže savremenim uređajem za magnetnu rezonancu jačine polja od 1,5 Tesla sa jakim uzgonskim gradijentima koji obezbeđuje da se relativno brzim MR snimanjem u jedinstvenom i za pacijente veoma prijatnom ambijentu omogući našim radiolozima da steknu uvid u unutrašnje strukture ljudskog tela, kao i u bioarhitektoniku različitih organa i normalnih i patološki izmenjenih tkiva.
Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?
Zbog izuzetno jakog magnetnog polja, u prostoriju sa MR aparatom nipošto se ne smeju unositi predmeti od feromagnetnih materijala. Pored toga, u MR uređaj ne smeju “ući” ni baš svi pacijenti. Pacijenti sa ugrađenim uređajem za regulaciju srčanog ritma, odnosno pejsmejkerom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, u oku ili u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa pojedinim tipovima veštačkih zalistaka srca i pumpama, kako insulinskim, tako i onima za kontrolu bolova, u načelu se ne mogu izlagati pregledu magnetnom rezonancom, iako su se u poslednje vreme upotrebom modernih materijala i u ovoj grupi pacijenata pojavile nove mogućnosti.
Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste feromagnetne metale. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i drugi implanti, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte, odnosno magnetne smetnje u slici, a koji smanjuju kvalitet dobijenih MR snimaka. Zato je bitno da pacijent ima saznanje i medicinske podatke o tome koje su prethodne medicinske procedure načinjene i koja vrsta stranog materijala je ugrađena prilikom procedure.
Magnetna rezonanca u dijagnostici glavobolja i bolova u vratu i leđima
Bolovi u vratu i leđima sve češća su posledica degenerativnih procesa koji su uzrokovani savremenim načinom života, u kojem se zahvaljujući tehnološkom napretku naša dnevna aktivnost smanjuje, kao i hroničnim nedostatkom vremena za redovne vežbe vratne, grudne i leđne muskulature kičme. U pacijenata sa bolovima u cervikalnoj, torakalnoj ili lumbosakralnoj kičmi, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda prvog izbora, pošto se pomoću magnetne rezonance izuzetno detaljno i precizno mogu uočiti i dijagnostikovati:
• anomalije kičmenog stuba
• povrede kičmenog stuba
• zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
• diskus hernija (odnosno, izletanje mekog jezgra međupršljenskog diska kroz fibrozni omotač put spinalnog kanala ili nervnih puteva)
• tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
• bolesti koje zahvataju koštanu srž
• različite ciste (arahnoidne, dermoidne, perineuralne ili ciste međupršljenskih zglobova)
Postojanje bolnog sindroma u vratu i leđima u dece i adolescenata zahteva posebnu pažnju i detaljnu radiološku analizu MR snimaka, pošto najčešće nije uzrokovano degenerativnim, već drugim mogućim patološkim procesima, uključujući i tumore.
MRI pregled glave u dijagnostici primarnih glavobolja, koje obuhvataju tenzionu glavobolju, migrensku i klaster glavobolju, veoma često daje negativne rezultate, te se ovim pregledom često ne vizualizuje prisustvo lezija u moždanom parenhimu.
Utoliko je i negativan rezultat je veoma važan za kliničare koji ordiniraju terapiju pacijentu, pošto isključuje druga organska oboljenja, te je MR pregled glave i endokranijuma nenadomestiv i neophodan korak u neurološkoj i dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom. S druge strane, magnetno rezonantni imidžing je nezamenljivo i visoko vredno dijagnostičko oruđe u dijagnostici sekundarnih glavobolja, odnosno glavobolja indukovanih različitim drugim uzrocima i oboljenjima, poput ishemijskih ili hemoragičnih moždanih udara, tumora, zapaljenja i drugih, ponekad izuzetno ozbiljnih i ugrožavajućih bolesti i stanja.
Koja oboljenja u dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom mogu biti otkrivena magnetnom rezonancom?
Stanja i bolesti povezane sa glavoboljama koje je apsolutno moguće pouzdano dijagnostikovati pomoću magnetne rezonance su izuzetno brojna i raznolika, a obuhvataju i:
• lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrokovane zapaljenskim procesima (upalama) u paranazalnim šupljinama, odnosno sinusima, na licu, u ustima, kao i degenerativno/inflamatornim promenama u temporomandibularnim zglobovima
-
moždani infarkt, ishemija, mikrovaskularne ishemije i tranzitorni ishemijski atak
-
zapaljenski procesi u mozgu i na moždanim ovojnicama, moždani apscesi
• specifična zapaljenja, poput tuberkuloze i sarkoidoze
• tumori mozga, moždanih ovojnica i kranijalnih nerava
• krvarenja unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili u prostorima koje obrazuju moždane ovojnice (krvarenje usled povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
• tromboza venskih sinusa i tromboza kortikalnih venskih sudova mozga, koja može rezultovati teškim, često hemoragičnim infarktima
• povišen intrakranijalni pritisak i poremećaji likvorske hidrodinamike u moždanim komorama i unutar fizioloških likvorskih prostora
• epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
• zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva
• parazitarne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)
MRI pregledom mogu se dijagnostikovati i glavobolje uzrokovane kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima, odnosno neurovaskularnim konfliktom, što je najčešće slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).
Dr med. Aleksandar Radosavljević, radiolog
Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25 – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs