U estetici lepog osmeha, važnu ulogu igra i nijansa zuba. Ukoliko vam priroda nije podarila svetle zube, na scenu često stupa stomatolog.

Ukoliko razmišljate o proceduri beljenja zuba, potrebno je da se dobro obavestite pre nego se upustite u ovu avanturu kako ne biste naškodili svom zdravlju.

Da li je najjeftiniji način i bezbedan, ko ne sme da izbeljuje zube, koliko često se ova procedura obavlja i šta čini naše zube tamnim, zašto to radi isključivo stomatolog a ne kozmetičar, pitali smo primarijusa dr Dejana Lisjaka, specijalistu stomatološke protetike.

Zašto su nekim ljudima zubi žuti?

Koliko su nekome zubi “tamni” odnosno žuti, se može analizirati sa dva stanovišta. Prvo, da su svi segmenti estetike zuba, pa i boja, subjektivni doživljaj. A to znači da ono što je nekom žuto, drugom je potpuno prihvatljivo, i drugo da postoji uvek neki prosek na nivou šire populacije, pa svako odskakanje od toga deluje neestetski, što bi na nekom drugom mestu bilo u redu i uobičajeno. Naravno, ne pričam o ekstremima.

Ali, nekoliko činjenica što se boje zuba tiče, je zajedničko svima na planeti: ona je prvenstveno određena genetikom, zatim lošim ili dobrim navikama, u šta ubrajam higijenu usta i zuba, pušenje, konzumiranje napitaka ili hrane koja utiče na prebojenost i boju zuba i naravno samu životnu dob.

Od čega zubi, generalno, menjaju boju?

Ako prihvatimo činjenicu da je ono što nasledimo, a tu spada i boja zuba, neminovnost, a da je i starenje prirodan tok “životnog kruga”, ostaje nam da se pozabavimo onim na šta možemo da utičemo.

Higijena usta i zuba je prvo na šta mislim. Pravilnim čišćenjem zuba, redovnim uklanjanjem kamenca kod stomatologa, i ostalom potrebnom brigom o zubima, sebi već otvaramo put za blistaviji, zdraviji i svežiji osmeh. Ako želimo da izvučemo dodatni maksimum što se tiče boje a da ujedno ne primenjujemo procedure o kojima ću kasnije pričati. Takođe, potrebno je izbegavati pića i hranu koja prebojava zube kao što su Koka-kola, kafa ili crno vino. Neke vrste voća kao kupine, nar ili ribizle, takođe prebojavaju zube ali ih ne treba izbegavati iz dva razloga: kao jaki antioksidansi i riznica vitamina, jako su zdravi, te i preko potrebni, a kao drugo ta prebojenost se lako uklanja četkicom i pastom.

Zbog čega Vaši pacijenti najčesće odluče da izbele zube?

Mislim da veliki procenat ljudi, želi intimno, više ili manje svetlije zube. Na sadašnjem civilizacijskom nivou to je postalo deo kulture i sasvim normalno, gotovo podrazumevajuće. Blistaviji osmeh zaista ljudima daje samopouzdanje, pokazuje da vode računa o sebi i na neki način im “diže cenu” pri socijalnim kontaktima, a ponekad postaje i glavni adut u tome. To su glavni razlozi zbog kojih pacijenti žele svetlije zube. Namerno ne kažem izbeljene zube, jer ljudi pod tim podrazumevaju “pepermint” boju, što nije uvek ni cilj a ni moguće. Nekoliko nijansi svetlije, svakako, jeste, što je takođe vrlo primetna promena.

Koje načine izbeljivanja Vi preporučujete? Koji nisu efikasni ili čak bezbedni?

Koji način izbeljivanja ću primeniti, odlučujem nakon kliničkog pregleda i anamnestičkih podataka koje dobijem od pacijenta. Ono što je bitnije je da ljudi moraju znati, da je ovo medicinska procedura koja se nikako ne sme primenjivati u kozmetičkim salonima, ili na svoju ruku, što je sve češći slučaj, jer takvi saloni koji se sve više reklamiraju, niti imaju znanja i zvanja da ove procedure primene, niti adekvatne uslove za bezbedno i sterilno obavljanje ove striktno stomatološke procedure, pa moram reći i apelovati da je to u potpunom smislu nadrilekarstvo, kojim se moraju baviti nadležne institucije i inspekcije.

Na žalost, u materijalno teškim vremenima cena često odredjuje cilj da se neka želja sprovede, ali molim Vas, ovakav skraćeni put ugrožava zdravlje i nije naivan, pa čak malo podseća na ulične zubare u Indiji koji u prašini pored puta na prljavoj ponjavi prodaju stare korišćene proteze. Takođe je bitno da procedura, koju opet ponavljam, stomatolog sprovodi, podrazumeva klinički ispitane i registrovane preparate u zavodu za registraciju lekova, jer to daje sigurnost da je sve obavljeno na visoko profesionalan i bezbedan način po pacijenta uz maksimalan željeni efekat.

Kada ne treba izbeljivati zube, odnosno ko nije kandidat za izbeljivanje?

Zube ne treba izbeljivati ukoliko ste zadovoljni njihovom bojom. Apsolutno sam protiv ubeđivanja ljudi u bilo šta samo da bi se “prodala” neka usluga. Ako je čovek zadovoljan svojom bojom – to je to. E, ako nije, tu onda mi stomatolozi preuzimamo stvar u svoje ruke i pokušavamo da pomognemo birajući ispravnu proceduru individualno za takav slučaj. Jer recimo, nisu svi zubi pogodni za izbeljivanje. Prebojenosti tetraciklinima, kada su zubi šareni u nijansama od bele do maltene tamno sive, zahtevaju dugoročnije tretmane uz pravilan izbor koncentracije preparata od strane stomatologa i ne uvek sa garantovanim i potpuno zadovoljavajućim ishodom. Srećom postoje i druge procedure da i ovi pacijenti dobiju lep osmeh, ali one ovde nisu tema.

Takođe, moramo znati da se veštački materijali ne mogu izbeljivati i da ukoliko imate, recimo krunicu na nekom od prednjih zuba i velike plombe na ostalim zubima, osmeh će vam nakon izbeljivanja biti šaren jer će ove regije ostati u boji koju su imale i pre procedure beljenja, dok će se prirodna zubna supstanca izbeleti. Tada se planira zamena tih plombi ili krunice i ukazuje pacijentu da će imati i dodatnih intervencija nakon beljenja. Devitalizovani zubi, tj. zubi kojima je popularno rečeno, izvađen nerv i zbog toga imaju tamniju boju, se izbeljuju drugačijim procedurama u odnosu na vitalne zube.

Beljenje ćemo svakako preskočiti u poodmaklim fazama parodontopatije ili nekih drugih težih hroničnih oboljenja. Nećemo beleti zube ženama u trudnoći, ili dok doje bebu a i životna dob mlađih pacijenata je bitna.

Farmaceutska industrija preporučuje da se zubi ne izbeljuju pre šesnaeste godine, što ima logike što se razvoja tela tiče, ali ja tu granicu ipak na svoju inicijativu pomeram do punoletstva, jer su mladi pacijenti tada spremniji da donesu pravilnu, racionalnu i samostalnu odluku o tome, tada već umnogome lišeni kompleksa koji nekad nisu ni imali uporište u realnosti već su bili plod pritisaka društva i okoline, čak u nekim slučajevima i roditelja koji imaju ambicije da im se deca bave modom ili javnim poslovima i vode im život u pravcu rešavanja ličnih unutrašnjih konflikata, i neostvarenih ambicija koje projektuju na decu. Ja na to ne pristajem. Obično kažem, dođite pred maturu da osmeh zablista pred važno veče ili uradite to na drugom mestu. Deca su važna.

Koliko često se ova procedura može raditi (godišnje i u životu)?

Najvažnija je ta prva procedura za koju se stomatolog odluči. On proceni da li će ići na jednoseansno beljenje ili više seansno koje pacijent sprovodi sam u kućnim uslovima na osnovu onoga što mu doktor pripremi ili čak kombinaciju oba ako se želi maksimalan efekat.

Ako se pacijent pridržava uputstava koje dobije svako sledeće viđanje u vezi sa bojom je samo održavanje efekta postignutog prvog puta, jednostavno je i jeftino. To održavanje se radi od slučaja do slučaja ali ne pre 6-8 meseci, a najčešće nakon 12-15 meseci. Treba naglasiti da se stara boja ne vrati preko noći već postepeno a čak i da više nikad ne vidimo o tome računa, uz održavanje pravilne higijene, boja će biti i dalje svetlija nego “izvorna” mada tamnija nego neposredno nakon beljenja.

Objasnite nam pojam “toilete white” u stomatologiji i koliko često dobijate zahteve za ovom “nijansom”?

Poimanje estetike u Evropi se razlikuje od Amerike gde se cene što belji i što veći zubi. Mi sa “ove strane bare” smo ipak malo umereniji pa u dobronamernom prepucavanju sa tamošnjim kolegama tu boju zovemo “toilete white” (boja pločica u kupatilu ili klozetske šolje) ili “pepermint” belo. Takva boja samo ponekad može izgledati prihvatljivo i to kod mlađih osoba, posebno ženskog pola, svetlije puti i svetlih nijansi očiju.

Ovakva boja bolje izgleda kad se slika, tačnije kroz oko kamere nego uživo, kad deluje izuzetno vidljivo i skreće pažnju na sebe. Naravno stariji muškarci preplanulog tena, smežurane kože sa ovakvim zubima izgledaju u najmanju ruku komično. Ali s obzirom na to da je estetika individualni doživljaj lepog, dogovaramo se sa pacijentom u skladu sa njegovim željama i našim savetima o novoj boji. Jer tu tajne nema. Danas biramo boju i uživamo u tome.

Kako izgleda i koliko traje sama procedura?

Evo kako to funkcioniše, u praksi, trik je, naravno, u hemiji. Ako se setite škole i jedinjenja vodonik peroksida ili karbamid peroksida, onda već dosta toga znate.

Molekuli ovih jedinjenja su dovoljno mali da se “provuku” kroz gleđ (spoljašnji omotač zuba) i neprimetno”ušunjaju” u dentin- sledeći sloj, gde se raspadnu na vodu i kiseonik.

Voda ispari, a kiseonik procesima oksidacije izbeljuje zube. Deluje jednostavno, ali ovom kratkom objašnjenju prethodila su dugogodišnja istraživanja naučnika velikih farmaceutskih i dentalnih kompanija.

Naravno, i voda i kiseonik su netoksični pa svaka dalja priča o tome da li je ovo bezopasna procedura jeste suvišno mada je sve češći trend za korišćenjem blažih koncentrcija u više seansi ako za to postoje uslovi i vreme.

Pacijenti se takođe često raspituju o beljenju zuba laserom, specijalnim svetlima i sl.

Istina je zapravo da laseri i svetla samo aktiviraju gore navedenu hemijsku supstancu, a sami ne učestvuju u procesu izbeljivanja i time doprinose da efekat procedure bude još jači.

Beljenje zuba se može obaviti u jednoj seansi sa jačim koncentracijama materijala, ili u više seansi sa umerenijim koncentracijama (10-20%).

Izvor:b92.net

Vaša majka je gojazna, a vi se nadate da nećete biti? Saznajte koliko imate kontrole nad sopstvenim genima.

Gledanje vaše mame nije dovoljno da biste zaključili kako ćete izgledati kada budete u njenim godinama. Studija govore da dok vaši geni utiču oko 80% na izgled i oblik vašeg tela, okolina i lični životni stil takođe imaju značajnu ulogu. Tako da, iako ste možda ista mama, to ne znači da ćete, kada stignete u srednje godine, imati telo poput njenog.

Vaša mama je odrasla u svetu u kom žene nisu vežbale mnogo i nisu propuštale nijedno parče pite; vi ste, sa druge strane, odrastale baveći se sportom i konzumirajući dijetalnu hranu – tj. više vodite računa o svom telu. A stručnjaci kažu da ta razlika može biti krucijalna.

Dokazi tela

Pre 20 godina, istraživanja koja su proučavača identične blizance došla su do rezultata da geni prilično određuju oblik i veličinu odraslog tela. Ali nova istraživanja imaju malo podrobniju teoriju. Neki aspekti fizičkog izgleda su više vezani za gene od drugih. Lakoća kojom razvijate mišićnu masu je u dobroj meri nasleđena. Ova studija otkriva da, dok je za razvoj mišića nekim ljudima potrebno mnogo fizičke aktivnosti, ljudima koji imaju “mišićne” gene, treba značajno manje vežbe da bi bili fit.

Još jedno veliko otkriće je da tela u obliku jabuke imaju veću genetsku “uvezanost” od kruškastog ili mršavog tela. Neki stručnjaci smatraju da to ima veze sa očevim genima, koje takođe nasleđujemo, a muškarci u srednjim godinama uglavnom dobijaju par dodatnih kilograma u predelu oko stomaka.

Tako da, ako vaša majka takođe ima veći stomak, to povećava i vaše šanse da postanete “jabuka”. Sa medicinske tačke gledišta to može biti zabrinjavajuće jer uvećani stomak može ukazati na neke bolesti poput dijabetesa tipa 2 i koronarne arterijske bolesti.

“Ako nasledite polovinu maminih i polovinu tatinih gena, situacija je prilično otvorena. Možete biti nesrećni i naslediti najgoru moguću kombinaciju roditeljskih gena, ali i najbolju moguću,” kaže Ronald Kan, profesor sa Harvardskog univerziteta.

Novo istraživanje otkrilo je i gen koji utiče na apetit. Neureksin 3, jedan od gena koji utiče na širinu struka, takođe je uključen u moždanu funkciju i povezan je sa zavisnim ponašanjem poput alkoholizma. Naučnici veruju da neureksin može uzokovati prejedanje, što bi moglo objasniti gojaznost čitave familije na isti način kao i oblik tela koji imaju članovi porodice.

Nažalost, geni koji utiču na veličinu i oblik tela mogu biti “tvrdoglavi”. Čak i disciplinovane osobe koje ne krše dijetu udare u zid posle nekog vremena kada vide da su izgubile samo nekoliko kilograma posle toliko truda ili ih nakon nekog vremena vrate. Istraživači veruju da svaka osoba ima osnovnu težinu, genetsku “tačku” kilograma kojoj telo prirodno pripada.

Ako odete 10% iznad te tačke telo će se boriti da povrati izgubljene kilograma. “Što više kilograma izgubite više će se vaše telo boriti da ih povrati,” kaže Dejvid Kamings, profesor na Medicinskom fakultetu. “Postajete sve gladniji, a vaš metabolizam sve efikasniji. Na kraju bukvalno čeznete za hranom – a takvom nagonu je teško suprostaviti se.”

Životni stil

Ovi novi naučni rezultati su prilično ubedljivi ali ne otpisujte prirodu tako lako. Niti uticaj okoline.

Povećan broj gojaznih osoba u čitavom svetu je primer uticaja okoline. Geni su oduvek deo ljudske prirode, a današnja emidemija gojaznosti je potpuno nova.

Kamings ima jednostavno objašnjenje za današnju gojaznost – a to je kalorična hrana modernog doba. “Pre nekoliko stotina godina nije mnogo ljudi imalo pristup velikoj količini hrane, tako da su samo oni imućni mogli doći u situaciju da postanu gojazni.” Danas, za par evra, čak i osoba sa “mršavim” genima može kupiti kaloričnu hranu i podgojiti se. “Živimo u okolini za koju naši geni nisu dizajnirani,” kaže Kamings.

Međutim, jedna od najboljih uticaja na oblik i veličinu tela je rekreacija. Žene u 20-im i 30-im koje vežbaju imaju manje tipično “ženstveno” telo nego dame od pre 25 godina. One imaju širi struk i uže bokove, mišićavije noge i definisane ruke – to su rezultati višegodišnjeg bavljenja fitnesom.

“Danas devojke vežbaju mnogo više nego što su to činile njihove majke, ako su uopšte vežbale. Kada u tinejdžerskim godinama očvrsnete mišiće, nivo testosterona se blago povisi i on doprinosi malo muškastijoj građi. Vežbanje ograničava i telesnu masnoću na bokovima i guzi – mestima koja su za žene obično kritična – što objašnjava uže bokove, “ kaže dr Kaming.

Genetiku ne možete prevariti, ali vežbanjem možete preoblikovati telo i tako sprečiti donekle onaj tip tela koji vam je “suđen”.

Loša strana je što se mišići povlače sa ulaskom u menopauzu, tako da će vaše telo na kraju ipak biti onakvo kakvo mu je genetika odredila. Međutim, naporno vežbanje će vam kupiti više godina u kojima će vas krasiti lepa figura; a ako budete aktivne i kada zađete u pedesete, manje ćete se gojiti od nekoga ko nikada nije napravio čučanj.

Faktor straha

Ipak, za neke žene, figura njihove majke je kao crni oblak koji im stoji iznad glave.

“Kada pričam sa pacijentima čiji su roditelji gojazni, često se ispostavi da žene pate od anksioznosti zbog građe svojih majki. Žene koje nikad nisu bile debele postaju paranoične iz straha da se ne ugoje,” kaže psiholog Šeril Delinski.

Pomislile biste da se ćerke mršavih majki osećaju odlično, ali i tu ima problema. One koje nisu mršave poput svojih majki se osećaju neadekvatno.”Generalno postoji neka vrsta takmičenja između majki i ćerki i to se uvek manifestuje u terminima težine i veličine, jer kultura pridaje izgledu mnogo važnosti,” kaže Delinski.

Dobijte “genetski rat”

Uprkos rezultatima istraživanja vi ste ti koji drže volan u svojim rukama. “Bez obzira kakvi su vam geni i okolina, ne možete se ugojiti ako ne unosite višak kalorija,” kaže Kan. Drugim rečima, premda verovatno ne možete promeniti građu tela, možete uticati da ono bude u formi i da bude zdravo.

Izvor:b92.net

MRI pregled glave u dijagnostici primarnih glavobolja, koje obuhvataju tenzionu glavobolju, migrensku i klaster glavobolju, veoma često daje negativne rezultate, te se ovim pregledom često ne vizualizuje prisustvo lezija u moždanom parenhimu.

Utoliko je i negativan rezultat je veoma važan za kliničare koji ordiniraju terapiju pacijentu, pošto isključuje druga organska oboljenja, te je MR pregled glave i endokranijuma nenadomestiv i neophodan korak u neurološkoj i dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom. S druge strane, magnetno rezonantni imidžing je nezamenljivo i visoko vredno dijagnostičko oruđe u dijagnostici sekundarnih glavobolja, odnosno glavobolja indukovanih različitim drugim uzrocima i oboljenjima, poput ishemijskih ili hemoragičnih moždanih udara, tumora, zapaljenja i drugih, ponekad izuzetno ozbiljnih i ugrožavajućih bolesti i stanja.

Koja oboljenja u dijagnostičkoj obradi pacijenata sa glavoboljom mogu biti otkrivena magnetnom rezonancom?

Stanja i bolesti povezane sa glavoboljama koje je apsolutno moguće pouzdano dijagnostikovati pomoću magnetne rezonance su izuzetno brojna i raznolika, a obuhvataju i:
• lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrokovane zapaljenskim procesima (upalama) u paranazalnim šupljinama, odnosno sinusima, na licu, u ustima, kao i degenerativno/inflamatornim promenama u temporomandibularnim zglobovima
• moždani infarkt, ishemija, mikrovaskularne ishemije i tranzitorni ishemijski atak
• zapaljenski procesi u mozgu i na moždanim ovojnicama, moždani apscesi
• specifična zapaljenja, poput tuberkuloze i sarkoidoze
• tumori mozga, moždanih ovojnica i kranijalnih nerava
• krvarenja unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili u prostorima koje obrazuju moždane ovojnice (krvarenje usled povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
• tromboza venskih sinusa i tromboza kortikalnih venskih sudova mozga, koja može rezultovati teškim, često hemoragičnim infarktima
• povišen intrakranijalni pritisak i poremećaji likvorske hidrodinamike u moždanim komorama i unutar fizioloških likvorskih prostora
• epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
• zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva
• parazitarne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)
MRI pregledom mogu se dijagnostikovati i glavobolje uzrokovane kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima, odnosno neurovaskularnim konfliktom, što je najčešće slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

Bolovi u vratu i leđima sve češća su posledica degenerativnih procesa koji su uzrokovani savremenim načinom života, u kojem se zahvaljujući tehnološkom napretku naša dnevna aktivnost smanjuje, kao i hroničnim nedostatkom vremena za redovne vežbe vratne, grudne i leđne muskulature kičme. U pacijenata sa bolovima u cervikalnoj, torakalnoj ili lumbosakralnoj kičmi, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda prvog izbora, pošto se pomoću magnetne rezonance izuzetno detaljno i precizno mogu uočiti i dijagnostikovati:
• anomalije kičmenog stuba
• povrede kičmenog stuba
• zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
• diskus hernija (odnosno, izletanje mekog jezgra međupršljenskog diska kroz fibrozni omotač put spinalnog kanala ili nervnih puteva)
• tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
• bolesti koje zahvataju koštanu srž
• različite ciste (arahnoidne, dermoidne, perineuralne ili ciste međupršljenskih zglobova)
Postojanje bolnog sindroma u vratu i leđima u dece i adolescenata zahteva posebnu pažnju i detaljnu radiološku analizu MR snimaka, pošto najčešće nije uzrokovano degenerativnim, već drugim mogućim patološkim procesima, uključujući i tumore.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporucujemo da pogledate video prilog :

https://www.youtube.com/watch?v=GHAlBrxK7DI&t=68s

Zbog vlage, s prvim jesenjim danima, pojačavaju se tegobe obolelih od astme, reume, čira na želucu. Osim vlažnog vazduha koji provocira disajne puteve, virusne infekcije dodatno pogoršavaju astmu.

Vlaga, promenljivo vreme sa velikim razlikama u temperaturi, i početak grejne sezone, a samim tim i veće zagađenje vazduha, donosi nove patnje onima koji boluju od astme, čira na želucu ili imaju obolele zglobove. Uz to i virusi koji se „zavlače“ u svaki kutak zatvorenih prostorija u kojem s jeseni više boravimo, dodatno mogu da isprovociraju neke bolesti bolesti, pre svih astmu. Vlaga i kišno vreme sve više će da se uvlače u bolne zglobove, a, promena ishrane udružena sa nervozom i stresom podstiču mučninu, peckanje i bol kod želudačnih oboljenja.

Najugroženiji su pulmološki bolesnici. Profesor dr Branislav Nestorović, pulmolog i alergolog iz Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, objašnjava da se astmatičari ne raduju jeseni iz dva razloga:

– Prvo, vlaga provocira disajne puteve, i češće izaziva astmatične napade. Drugi razlog su virusne respiratorne infekcije, koje su češće na jesen, a one su faktor koji vrlo često zna da pogorša tegobe astmatičarima.

Zbog toga se kod blažih oblika astme, koja se izbacuje tokom leta, ponovo uvodi od oktobra, kada se i virusi najviše množe. Osim standardne terapije, prof. Nestorović kaže da je neophodno već sad početi sa jačanjem imuniteta.

– Vitamin C, puno voća i povrća, suplementi cinka pokazali su se kao dobri borci protiv virusa, a deci koja boluju od astme, kada se prehlade, uvek preporučujem preparate kojima se sprečava da se infekcija spusti na pluća.

Sa astmom su neizbežno povezane i alergije, od kojih sve i počinje. Iako mnogi misle da je sezona alergija prošla, dr Rajica Stošović, alergolog iz Klinike za alergologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da nije tako:

– Ambrozije, korovi, i ostale biljke prolaze, ali su uvek prisutne grinje kojih ima u zatvorenom prostoru. Naročito kad počne grejanje, one se brže razmnožavaju, a mi sve više vremena provodimo u kući. Zato oni koji celo leto nisu šmrcali, sad počinju da doživljavaju salve kijanja, suzenje očiju i svrab ždrela.

Za njih posebne terapije nema. Jedino se, kaže dr Stošović, mora posebno voditi računa o higijeni: izbaciti tepihe i zavese iz spavaće sobe, a posteljinu redovno prati na 60 stepeni, provetravati dušeke, usisavati tapacirani nameštaj i ne zagrevati previše prostoriju u kojoj se spava.

Baš kao ni za alergijske bolesnike, ni za reumatičare tokom vlažne jeseni nema mnogo utehe. Posebno za starije, jer se sa godinama povećava osetljivost na vremenske prilike, a to posebno važi za reumatičare.

Dr Olivera Ilić Stojanović, reumatolog iz beogradskog Instituta za rehabilitaciju, kaže da su na vlagu posebno osetljivi oni koji pate od zapaljenskog reumatizma:

– Bolovi u zglobovima se pojačavaju ako postoji i velika vlažnost vazduha, jer sa niskim temperaturama zajedno utiču na receptore za bol. Ako je reuma udružena sa degenerativnim oboljenjima kičme, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogoršavaju tegobe obolelih.

Osim standardne terapije, reumatičarima se ne uvode nikakvi novi lekovi. U slučaju jačih bolova koriste se analgetici i nesteroidni antireumatici, a pacijentima ostaje samo da čekaju leto da se ugreju.

A čim „izađu“ iz leta, čiraše spopadne muka. Poznato je da oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, želucu, ili pate od gastritisa, tokom prelaza iz leta u jesen češće gutaju razne tablete za ublažavanje bola i mučnine u stomaku.

Profesor dr Nikola Milinić, načelnik gastroenterologije u KBC „Bežanijska kosa“, kaže da su mnogobrojni razlozi zbog kojih se kod pacijenta sa funkcionalnim poremećajima tegobe intenziviraju:

– Promena vremenskih prilika, atmosferskog pritiska, zatim, promena načina ishrane, ali i stres i nervoza koji su zastupljeniji po povratku u škole i na posao, zajedno utiču da se problemi ovih bolesnika pojačaju.

Osim redovne terapije, koja podrazumeva uzimanje inhibitora protonske pumpe, čiraši već dobro znaju da treba da obrate više pažnje na ishranu. Dr Milinić kaže da ishrana nema preveliki značaj u savladavanju tegoba, jer su moderni lekovi dovoljno efikasni:

– I pored toga, treba izbegavati jaku, ljutu, masnu i začinjenu hranu, luk, zaprške, ali i namirnice koje nadimaju poput pasulja, graška, boranije, kupusa.

Naš sagovornik napominje da od kada je otkrivena heliko bakterija, i način na koji se ona leči, mnogo lakše se leče i gastrointestinalne bolesti. Jer, helikobakter je u najvećem broju slučajeva uzročnik svih ovih problema, pa se njenim izlečenjem rešavaju i ostale tegobe. Zbog toga sve pacijente upućujemo da urade izdisajni test na helikobakteriju, a ako se utvrdi da ona postoji, lečenje je veoma uspešno i kratko. Kod pacijenata koji su izlečili helikobakteriju, tegobe sa čirom se više nisu vratile – kaže prof. Milinić.

  izvor: novosti.rs

Mali broj osoba ima tu privilegiju da nikada tokom života ne budu u dilemi da li da se bore za neki zub ili da prihvate njegovo vađenje. Ako pretpostavimo da malo ko danas želi da mu zub bude izvađen i da ne bude zamenjen veštačkim (što nije samo estetski i funkcionalni nedostatak, već je loše za celokupan organizam), ključno pitanje je da li se vredi boriti za očuvanje obolelih zuba ili je poželjno zameniti ih implantom. Na ovo pitanje nemoguće je dati univerzalan odgovor ali postoje određena pravila i iskustva iz prakse koja nam mogu pružiti određene smernice.

Naravno, vaš zubar će imati svoju ideju u svakom konkretnom slučaju. Moguće je da će biti posebno naklonjen implantima ili da će želeti da uvek kada je to moguće sačuva prirodne zube, ali profesionalci sa velikim iskustvom i na polju implanata i na polju lečenja biće po pravilu jednako otvoreni za obe opcije. Inače, kada zubari govore o „obolelim zubima“, misli se na zube koji će za nekoliko meseci ili najviše nekoliko godina biti izgubljeni ako se ništa ne preduzme, a reč je najčešće o kombinaciji problema sa desnima i gubitku koštanog tkiva.

Ako se posmatra samo cena lečenja u odnosu na cenu implanta ne pruža odgovor na pitanje koja je vrsta terapije bolja. Dok implant ima fiksnu cenu od nekoliko stotina evra, lečenje može koštati manje ili više i pri lečenju rizikujete da na kraju ipak prihvatite implant. Kada su u pitanju vreme i neprijatnosti kroz koje se mora proći, sve zavisi od pacijenta. Dok su neki pacijenti spremni da prihvate sve rizike koje nose procedure spasavanja zuba i imaju dovoljno vremena, drugi su zainteresovani samo za konačno rešenje, tj. za implante. Finalni subjektivni faktor je estetika, i tu su implanti, bez dileme, u velikoj prednosti. Istina, ako je lečenje uspešno, na izlečene zube se mogu staviti navlake i krunice i time će se postići efekat sličan onom koji pružaju implanti, međutim ukupna cena lečenja i nadogradnje često prevazilazi cenu implanta, dok je trajnost rešenja ograničena.

Kada je reč o objektivnim faktorima, tj. funkcionalnom dobitku za pacijenta u slučaju lečenja i u slučaju ugradnje implanata, važno je znati da se lečenjem može na prvi pogled postići dobar rezultat, ali ono ne eliminiše dugoročniji problem, jer će se, iako sporije, nastaviti povlačenje kosti, zbog čega će buduće ugradnje implanata biti nemoguće bez nadoknade kosti. Sa druge strane, implanti ne samo da zaustavljaju povlačenje kosti, već su i jedina terapija koja podstiče regeneraciju koštane mase.

Uspešno lečenje desni za deo pacijenata će značiti i rešenje većine problema, ali čak i kada lečenje ne spase zube ono može biti veoma korisno. Ako je efekat lečenja veoma dobar to će biti argument više za očuvanje prirodnih zuba a ako je efekat ograničen, i dalje će jačanje desni, korišćenjem terapija poput presađivanja tkiva sa nepca, biti od velike pomoći kada počne ugradnja implanata, jer desni koje nisu u tako lošem stanju će daleko bolje prihvatiti i okružiti implante nego desni koje su veoma povučene i upaljene.

Za lečenje zuba poslednjih godina umnogome se koristi veštačka kost, kojom se jača potpora zuba. Međutim, iako je ovo veoma dobra metoda za popunjavanje malih sekcija u kojima nedostaje kost, to ne može biti rešenje za veći gubitak kosti u čitavoj vilici, i preveliko oslanjanje na veštačku kost je jedna od velikih zabluda nekih pacijenata. U budućnosti se od veštačke kosti očekuje mnogo, ali to nije tretman kojim se može spasiti svaki zub.

Kada se razmišlja o lečenju ili o ugradnji implanata, važno je i o kojim zubima u vilici je reč. Većina lekara savetuje da se prednji zubi sačuvaju kada je to moguće, dok se lakše odlučuju za implante kada je reč o zadnjim zubima, prvenstveno zbog više kosti i mekog tkiva koje je na raspolaganju u bočnim regijama. Za prednje zube preporučuje se lečenje i potom estetski zahvat krunicama i fasetama kada je zub izlečen.

Autor: Dr Srđan Cvejanović