Klonira se uzorak aktivne ćelije korena kose, a za četiri do šest nedelja, folikul kose je multiplikovan i spreman za transplantaciju. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri Specifičnost terapije je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije.
Gubitak kose može za muškarce, ali i za žene, da predstavlja estetski problem sa psihološkim posledicama. Okruženi smo reklamama za šampone s likovima koji ponosno zabacuju bujnu, lelujavu, sjajnu kosu i oni koji na glavi nemaju šta da zabacuju, mogu se, gledajući ih, osetiti hendikepirano. Savremena medicina ozbiljno se, međutim, bavi tim problemom, shvatajući da on mnoge opterećuje i da nošenje perike ne doživljavaju kao rešenje.
Medicinsko rešenje
Među osnovnim medicinskim konceptima rešavanja problema kompletne ćelavosti, najnoviji je metod kloniranje korena kose. Novootkrivene mogućnosti kloniranja i ovde pronalaze primenu. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri.
Scenario je sledeći: pacijent ili pacijentkinja koji žele obnoviti izgubljenu kosu, tj. da se reše ćelavosti, dolaze u specijalizovanu kliniku gde im uzimaju uzorak aktivne ćelije korena kose. Ta ćelija prosleđuje se u laboratoriju na kloniranje. Hirurg, na primer, u odeljku za kloniranje naručuje identičnih deset hiljada ćelija korena kose. Za četiri do šest nedelja, folikula kose je multiplikivan i spreman za transplantaciju na ogolela mesta.
Problem ćelavosti time je trajno rešen, a specifičnost terapije u tome je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije. U uobičajenim postupcima, prekrivanje ćelavih područja vrši se tako da se uzima kosa sa zadnjeg dela glave, ili iza uva, gde je ima “viška”, i presađuje na delove glave gde nedostaje. Ta tehnika, međutim, ima očite nedostatke. Svaka osoba s rođenjem dobija fiksan broj folikula kose, i on se nikada neće povećati. S godinama, kako koreni atrofiraju, može se samo smanjivati. U tom smislu, ni delovi pojasa kose koji se transplantiraju na druga mesta, ne mogu se regenerisati; nema ih više. Na jednom području dobili smo kosu, na drugom smo ostali bez nje. Kod kloniranja se to ne događa; ovde se “stvara” nova kosa.
Metod kloniranja kose još uvek je, međutim, u eksperimentalnoj fazi. Izvodi se samo u nekim evropskim klinikama i američkim poput Bosley Medical Group na kojoj je – upravo zbog upoznavanja s primenom opisanog novog metoda – boravio estetski hirurg dr. Siniša Glumičić, iz zagrebačke Poliklinike za estetsku hirurgiju Glumičić –Džepina Medical Group.
– Uzgajanje korena kose vrši se na istom principu kao i uzgoj kože. Uzima se deo korena kojeg na hranilištu treba multiplikovati, što se postiže otprilike za mesec dana. Zatim se taj višestruko multiplikovani koren transplantira na delove glave gde kosa nedostaje – objašnjava dr. Glumičić koji i ovaj metod namerava da uvede u svoju kliničku praksu.
Dva načina
Kad je reč o klasičnoj transplantaciji kose, tu postoje dva metoda: klasična strip i folikularna.
– Strip metod je vrlo je precizan i siguran. Izvodi se tako da se sa potiljka odstranjuje deo kože zajedno s kosom i hirurški zašiva na ćelave delove. Nedostatak metoda je što na zadnjem delu glave, odakle se kosa transplantirala, ostaje ožiljak. On je vidljiv samo ako se osoba ošiša na nulu – objašnjava dr. Glumičić, dodajući da se kod folikularnog metoda mora obrijati ceo deo glave s kojeg se uzima kosa za transplantaciju, veličine i do pola dlana. Osobi s dužom kosom ostaje rupa dok ne naraste nova.
– Za razliku od folikularne, kod strip metoda nema proređenja vlasišta.
Kod folikularne se, na primer, uzima svaki treći koren kose, čime se kosa proređuje kroz celu zonu. Novim rastom kose kod oba metoda sve se to smanjuje. Na kraju, rezultat je isti – govori dr. Glumičić.
Postupak kloniranja
Osim što je vrlo specifična po načinu izvođenja, sama transplantacija kose traje dugo, često i do sedam sati, i da bi se kvalitetno izvela, potreban je dobar, specijalizovani i uigrani tim stručnjaka u kojem su uz hirurga ponekad čak i tri medicinske sestre.
U operaciji postoji nekoliko faza koje se izvode simultano. Najpre se – folikularnom ili strip tehnikom – kolektuje koren i u trenutku kad se koreni izvade, medicinska sestra započinje obradu i pripremu graftova, a lekar automatski kreira male prostore, odnosno ubode u koje se smeštaju. Pazi se na to da izvađeni koreni bez cirkulacije ostanu što je moguće kraće. Što se brže usade na novo mesto, brže će početi da žive. Zahvat se izvodi pod lokalnom anestezijom, pacijent je celo vreme budan, može da čita novine, gleda televiziju, sluša muziku. U sedećem položaju je, ili onom koji mu je najudobniji. Na glavi se određuje zadnja donorska zona, daje se lokalna anestezija i pristupa se vađenju svakog trećeg korena. To je osnovni opis postupka.
Tok oporavka je brz. Nakon transplantacije kose pacijenti se svakodnevnim aktivnostima vraćaju za dva do četiri dana. Na mestima implantacije mogu se eventualno pojaviti sitne upale koje zapravo znače da je u toku proces urastanja sporednih kapilara u novoumetnuti koren.
– S obzirom na to da je reč o sopstrvenom tkivu, nema nikakvih alergijskih reakcija ni infekcija. Osim toga, koža glave vrlo je otporna i dobro prokrvljena jer u njoj ima mnogo kapilara i zato se dobro brani od bilo kakvih infekcija – objašnjava dr. Glumičić. Hirurški pristup zavisi od godina osobe, odnosno od pitanja da li je kod nje došlo do formiranja krajnjeg stepena ćelavosti. Ako nema tog stepena, osoba se najčešće ne operiše.
– Rizično je operisati mlađe ljude koji su tek počeli da gube kosu jer oni nakon transplantacije mogu za nekoliko godina početi da ćelave na potpuno drugim mestima. Potrebno je, dakle, proceniti da li će čovek imati dovoljno kose otpozadi u slučaju da dođe do progresivne ćelavosti. To se utvrđuje prema staništu njegove kose, ali zavisi i od genetskog nasleđa. Pacijentima, u skladu s tim procenama, sugerišemo da li je bolje da se odmah podvrgnu transplantaciji ili za nekoliko godina – kaže dr. Glumičić.
Moguće kloniranje i dlaka s tela
U izboru metoda može se izvesti i transplantacija dlaka s tela. Po strukturi i građi radi se o potpuno drukčijim dlakama od onih na glavi, i takve transplantacije na kraju uglavnom ne izgledaju dobro. Ponekad mogu izgledati i smešno. Osim toga, bilo kakva intervencija na grudima može ostaviti ožiljke. Kod transplantacije kose bitni su kvalitetno oko i veština hirurga.
– Ako se radi na frontalnoj zoni, treba precizno odrediti liniju do koje će ići kosa, da ne izgleda ružno i neprirodno. Ljudi ponekad pokazuju tendenciju da dobiju kosu kakvu su imali s 18 godina, ali to nije dobro jer tokom godina menja se i oblik lica. Nužno je stvarati spontani haos na glavi, ali s određenim smislom tako da se postigne što veća prirodnost. Osim toga, konačan rezultat zavisi i od boje kose. Što je svetlija, izgledaće prirodnije – kaže dr. Glumičić i dodaje pritom da su skoro 99 posto njegovih pacijenata muškarci.
– Žene ređe ćelave, kod njih se najčešće radi o pojačanom ispadanju uzrokovanom stresom, hormonskim problemima i sl. U takvim slučajevima potrebno je rešavati osnovni uzrok. Pacijentkinje za transplantaciju su uglavnom žene koje su nastradale u nekoj nesreći, koje su bez kose ostale zbog opekotina i drugih trauma – kaže dr. Glumičić.
Uglavnom, ćelavost se danas može lečiti neuporedivo efikasnijim metodima od čudotvornih melema. Transplantacija je još uvek na prvom mestu.
Mezoterapija u službi kose
Kod pojačanog gubitka kose i kod muškaraca i kod žena kao metod izbora može pomoći i mezoterapija. Reč je o tretmanu koji provodi isključivo obučeni lekar. On pomoću iglica, laganim nežnim ubodima nanosi koktel lekova direktno na vlasište. To će podstaknuti regeneraciju korena kose i ublažiti njeno daljnje ispadanje. Metod je bezbolan, oseća se kao lagano struganje iglice po vlasištu. Tretmani se u dogovoru s lekarom sprovode dva do tri puta mesečno, a nakon toga, kad je postignut zadovoljavajući rezultat i gustina vlasišta, dovoljno je “održavanje” dva puta u godini.