Razlozi zbog kojih treba piti vino
Opuštanje uz čašu vina konačno ima opravdanje!
Lekari su otkrili da ova navika unapređuje ljudsko zdravlje, pod uslovom da je umerena. Otkrivamo vam 7 razloga zbog kojih bi trebalo da se opustite uz čašu vina:
Čuva vaše srce
Fitohemikalije u vinu podižu dobar holesterol, dok antioksidansi štite sluzokožu koronarnih arterija. Jedna do dve čaše crnog vina optimalna je količina koja će vam pomoći da vidite ovaj efekat.
Sprečava gubitak sluha
U nedavnoj studiji otkriveno je da resveratrol koji se nalazi u crvenom vinu pomaže u očuvanju vašeg sluha. I zato, samo napred! Pustite svoju omiljenu pesmu i uživajte.
Štiti vašu kožu
I opet, resveratrol. Njegovo blagotvorno dejstvo neutrališe slobodne radikale koji napadaju kožu kad najmanje očekujete. Sipajte malo vina i recite zbogom oštećenjima kože!
Smanjuje rizik od moždanog udara
Konzumiranjem alkohola u umerenim količinama sprečava se zgrušavanje krvi, kao i nagomilavanje holesterola u arterijama, što zauzvrat smanjuje rizik od moždanog udara. Dakle, živeli!
Reguliše nivo šećera u krvi
Alkohol poboljšava reakciju organizma na insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada je nivo šećera u krvi pod kontrolom, vaše telo neće skladištiti toliko glukoze i masnoća.
Pomaže muškarcima da imaju kvalitetniju spermu
Dobra vest za sve žene koje pokušavaju da zatrudne: Nedavno istraživanje otkrilo je da muškarci koji piju vino najviše tri puta nedeljno – imaju kvalitetniju spermu. Stoga, ukombinujte čašu vina sa nekom od namirnica koje podstiču libido, i vaš momak će biti nezaustavljiv u krevetu!
Čuva um
Umereno konzumiranje alkohola sprečava kognitivno opadanje jer poboljšava protok krvi kroz mozak. Živeli!
Izvor: cosmopolitan.rs
Pitaja (zmajevo voće) kao lek i hrana
Pitaja (Pitahaya) zovu je i “zmajevo voće” zbog njenog fascinantnog oblika i karakterističnih boja. Pitaja potiče iz Centralne i Južne Amerike, a posebno s juga Meksika, Gvatemale, Kostarike, El Salvadora. Danas je veoma rasprostranjen i u mnogim zemljama Azije. Govorimo, dakle, o egzotičnom tropskom voću koje još uvek nije dovoljno poznato na našem području. Ali njegova upotreba se polako širi.
Kako izgleda zmajevo voće
Ova biljka živi na drugim biljkama, koje joj služe kao potpora, te se može okarakterisati kao puzavica. Vrlo kratko cveta, obično samo noću. Zanimljivo je znati da je oprašuju slepi miševi ili noćni leptiri. Dragon fruit voće daje više cvetova, koji naknadno cvetaju. Plod je težak 150 do 600 grama, a dugačak šest do 12 centimetara. Može biti crvene ili žute boje, u zavisnosti od vrste. Ako ga presečete, iznenadiće vas njegova kremasta pulpa, koju karakteriše delikatna aroma, a koja sadrži i brojne crne semenke, zbog čega ova voćka mnoge podseća na kivi. Tri boje-tri vrste Često se voće pitaja voće deli samo na crveno i žuto, u zavisnosti od boje kore. Međutim, prema pravilnoj podeli, postoje tri podvrste ovog voća: Hylocereus undatus (bela pitaja ili dragon fruit bele pulpe): plod ima specifičnu crvenu koru i belu pulpu. Ovo je ujedno i najrasprostranjenije i najpoznatije zmajevo voće. Hylocereus costaricensis (crvena pitaja ili dragon fruit crvene pulpe, poznata i kao Hylocereus polyrhizus): njen plod ima crvenu koru i crvenu pulpu. Hylocereus megalanthus (žuta pitaja ili Selenicereus megalanthus): karakteristična po tome što joj plod ima žutu koru i belu pulpu. Žuto zmajsko voće (Selenicereus megalanthus haw.) prilično je rasprostranjeno u oblasti Anda u Kolumbiji, gde se bere ručno na nadmorskoj visini od 1.400 do 1.700 metara, u netaknutom okruženju. Polja na kojima se uzgaja pitaja voće đubre se prirodnim dubrivom, koje se dobija kompostiranjem biljnih ostatak; Sveza žuta pitaja vrlo je osetljiva na pritisak, što komplikuje transport ovog voća, slično je i s crvenom pitajom. Zbog toga je dragon fruit u sušenom obliku idealno rešenje.
Lekovita svojstva dragon fruita su brojna.
Jedan plod pitaje pruža 15 procenata preporučene dnevne doze vitamina C, koji jača imunološki sistem, podstiče stvaranje kolagena i pospešuje apsorpciju gvožđa. Od minerala sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum i fosfor, pa je dobra za zdravlje mišićno-skeletnog sistema i krvi. pitaja voće za zdravlje Pitaja voće kalorije sadrži u maloj količini, bogato je vlaknima i pospešuje bolji rad creva, posebno kad je jedemo osušenu. Kako je niske kalorične vrednosti, ono nas pritom i brzo zasićuje, pa se preporučuje gojaznima i svima koji žele da smršaju. Zmajevo voće predstavlja odličan prirodni izvor omega-3 masnoća, esencijalnih masnih kiselina i vitamina B, a sadrži i mnoge dragocene antioksidanse, među kojima se ističe likopen. Ima diuretička i drenažna svojstva, koja sprečavaju zadržavanje tečnosti i pojavu celulita na butinama i stomaku, a poboljšava zdravlje kože i kose. Konzumacijom dragon fruita vaša koža biće elastičnija i mekša, a kosa sjajnija i lepša. Osim navedenog pitaja voće ima i druga lekovita svojstva. Dobar je prirodni afrodizijak, jer povećava seksualnu želju kod oba pola, obara nivo šećera u krvi, te poboljšava vid.
Kako se jede pitaja voće?
Dragon fruit je sjajna voćka, koju bi svi trebalo da uvrste u jelovnik. Svima se preporučuje: deci, odraslima i starijim ljudima. Dok je sveže, pitaja voće možete je preseći napola i jesti kašičicom. Od izmiksanog soka ili ekstrakta dobija se čuvena “Agua de Pytaia” . Pulpa pitaje se koristi i u pripremi ribljih specijaliteta, kao da je povrće. Sušeno zmajsko voće, koje je sve zastupljenije u prodavnicama zdrave hrane, predstavlja odličnu i zdravu užinu između obroka. Osim toga, može se dodati žitaricama (kornfleksu ili musliju) i jesti za doručak uz pirinčano, bademovo ili sojino mleko. Opšti utisak koji ostavlja atraktivna pitaja svakako je dobar. Najviše me podsetilo na dudinje koje još nisu sazrele u potpunosti, ali sve je to stvar navike. Ovo je ujedno i jedan od najzdravijih načina za regulisanje nivoa šećera u krvi.
Izaziva li dragon fruit nuspojave?
Do sad nisu zabeležena neželjena dejstva ili nuspojave nakon konzumacije dragon fruita. Pitaja voće slobodno mogu konzumirati deca i odrasli, pa čak i trudnice i dojilje. Izuzetno je bogato vitaminima, te je veoma korisno. Ipak, jedite ga umerenim količinama. Jedan savet za kraj Dobro sažvaćite semenke iz pulpe kako biste ih lakše svarili. One imaju ukus lešnika i bogate su dobrim lipidima. Sve u svemu, ovo je plod koji nam može obogatiti ishranu i učiniti je raznovrsnom.
Kako se pravi sok od pitaje?
Ovaj kvalitetan (ali i kaloričan) napitak pravi se na sledeći način: Presecite plod napola. Kašikom odvojte pulpu i stavite je u mikser. Dodajte tri-četiri kašike integralnog šećera od šećerne trske. Prelijte vodom. Dobro to izmiksajte, a zatim procedite (cediljku stavite iznad boce dopola napunjene vodom).
“Agua de Pytaia” je gotova. Obično je bela, ali možete je i obojiti dodajući joj nekoliko jagoda .
izvor: zdravailepa.com
Momordika (gorka dinja) – lek i hrana
Gorka dinja je poreklom iz Indije, a u Kinu je preneta u 14. veku. Postoji nekoliko vrsta momordike, u odnosu na oblik i na ukus samog ploda.Gorka dinja je, na globalnom nivou, doživela ekspanziju tek pre dvadesetak godina, kada je prvi put predstavljena na evropskom tržištu. Danas, gorka dinja je lako dostupna u dobro snabdevenim marketima, a češće se može kupiti u vidu soka, tableta i kapsula.
Uzgoj gorke dinje
Gorka dinja se uspešno gaji i u našim krajevima – poželjno je znati da je to jednogodišnja zeljasta biljka koja, kada je potpuno zrela, nema delove koji nisu jestivi! Stabljika, semenke, plod, listovi – sve se može iskoristiti – što u kulinarstvu to i u pripremi lekovitih napitaka.
Gorka dinja u kuhinji
Gorka dinja se koristi u kulinarstvu dok je zelena ili blago žuta. Lišće i mlada stabljika gorke dinja su takođe jestivi elementi.
U kineskoj kuhinji, gorka dinja se koristi baš zbog svog gorkog ukusa – posebno u kombinaciji sa svinjetinom, supama, sušijem ili u pripremi zelenog čaja od gorke dinje.
U indijskoj kuhinji, gorka dinja se služi zajedno sa jogurtom, kao i u kombinaciji sa karijem u pripremi mnogih jela.
Lekovito svojstvo gorke dinje su prvi otkrili stanovnici južne Indije – kao dodatak jelima za dijabetičare. Gorka dinja se u Indiji koristi u kombinaciji sa kokosom, sirom i začinima, kao i za dodatak pićima.Na kraju članka pogledajte zanimljive recepte sa gorkom dinjom.
Gorka dinja kao lek
Gorka dinja se vekoviam koristi kao dodatak prirodnim lekovima u Kini i Indiji. Prvenstveno, gorka dinja se koristila u vidu soka od dinje kako bi se osobe rešile stomačnih tegoba. U tradicionalnoj indijskoj medicini, različiti delovi biljke gorke dinje se koriste za pripremu prirodnih lekova za regulaciju nivoa šećera u krvi, za stomačne tegobe ( ima odlično laksativno dejstvo ), kod tegoba sa žučnom kesom, kod hroničnog povraćanja, za regulaciju problema sa kašljem, respiratornim bolestima, bolestima kože, otvorenim ranama, čirevima na koži, i reumatskim čvorićima.
Posebno je intrigantno uticanje gorke dinje na regluaciju šećera u krvi – iako su mnogi stručnjaci skeptični, gorka dinja se pokazala kao odlično sredstvo za snižavanje nivoa šećera u krvi kada je to preko potrebno. Zato se gorka dinja sve više proizvodi u obliku soka, kako bi bila široko dostupna, i lako primenljiva u slučaju kada je to potrebno.
Sok od gorke dinje
Za pripremu ovog soka Vam neće biti potrebno puno vremena. Jedino što Vam je od tehnike potrebno jeste sokovnik. Nakon što od gornje dinje odstranite koru, semenke i pulpu, iseckate mesnati deo dinje na stine komadiće a zatim ubacite u sokovnik.
Sok od gorke dinje je koncentrovan, i treba da se razblaži vodom, u odnosu 2:1 u korist vode.
Sok od gorke dinje je odličan za primenu, a i za širu distribuciju. Pomaže kod problema sa gušteračom, ublažava bolove kod tumora dojke, pankreasa, prostate, debelog creva, želuca i jetre. Studije su pokazale da povoljno deluje i na pacijente koji su na hemoterapiji.
Pored lekovitog svojstva, sok od gorke dinje je odličan za mršavljenje i možete ga ubaciti u svoju redovnu dijetu.
Čaj od gorke dinje
Za pripremu čaja od gorke dinje, potrebno Vam je da odstranite lišće, da ga dobro osušite, i da, kada je lišće dovoljno suvo, napravite čaj koji procedite i pijete.
Čaj od gorke dinje je posebno blagotvoran kod stomačnih tegoba. Pomaže i kod hroničnog zatvora svojim laksativnim dejstvom.
Gorka dinja protiv dijabetesa
Dijabetes je stanje nedovoljnog lučenja hormona pankreasa, insulina i posledičnog porasta nivoa šećera u krvi koji u značajnoj meri narušava zdravlje.
Dijabetes tip 1 se javlja autoimunski, odnosno, pravi uzrok njegovog nastanka nije do kraja razjašnjen, dok je dijabetes tip 2 uglavnom nastao kao posledica kardiovaskularnih i ostalih sistemskih bolesti. Sok i čaj od gorke dinje pomažu u lečenju dijabetesa tipa 2. Na koji način?
Ubrzo nakon konzumacije čaja ili soka od gorke dinje, gušterača počinje da luči hormon glukagon, dovodeći tako do povlačenja šećera iz krvi u ćelije i tkiva, tako dolazi do sniženja šećera u krvi i normalizacije glukoze. Čaj i sok od gorke dinje nisu preterano štetni, tako da se mogu konzumirati bez ustručavanja. Ipak, usled preterane konzumacije, nivo šećera može da padne ispod graničnih vrednosti, i da kod pacijenta izazove nesvestice i vrtoglavice – da bi se to preveniralo, preporučuje se konzumiranje čaja ili soka od gorke dinje ne više od 2 puta dnevno. Preporuke je i da se čaj pije ujutru, na prazan stomak, ili uveče, pred spavanje.
Neželjeni efekti konzumiranja gorke dinje
Usled preteranog konzumiranja gorke dinje, mogu se javiti simptomi u vidu proliva, bola u stomaku, povišene telesne temperature, jako niskog nivoa šećera u krvi ( hipoglikemija ), bol u grudima.
Gorka dinja je kontraindikovana kod trudnica zato što može da dovede do krvarenja, kontrakcija i pobačaja.
Izvor: prirodnoizdravo.com
Meksički krastavac (Čajot) – za zdravlje i lepotu
Meksički krastavac dobija popularsnost najviše zbog svojih plodova koji imaju oblik kruške, ali po ukusu podsećaju više na tikvu. Potiče iz Meksika. Ali danas raste na mnogo mesta u Južnoj Americi, Aziji i Africi.
Meksički krastavac je u suštini mnogogodišnja biljka i može da raste do 7-8 godina, ako se gaji u odgovarajućoj tropskoj klimi. Biljka ima debeli koren. Ako je vrsta kultivisana od nje rastu stabla koja imaju ne debele grane. Lijane mogu da propuze do 10-12 metara visine. Listovi meksičkog krastavca su zeleni i imaju zaoštrene vrhove. Širina može da dostigne do 20-30 centimetara. Dužina takođe. Mladi listići su pokriveni dlačicama sa obe strane, ali kako stare sa jedne strane otpadaju.
Meksički krastavac cveta u periodu od aprila do decembra, a formira plod od septembra do januara. Njegovi plodovi su mesnati, dostižu dužinu od 4 do 26 cm. Širina ima varira između 3 i 11 centimetara. Plodovi su obojeni u zeleno, dok kod različitih kultivisanih formi zasićenost boje može da varira. Oni mogu da budu pokriveni bodljama koje su relativno mekane i lako se otklanjaju. Meso meksičkog krastavca je beličasto. Kod divljih vrsta je kiselkasto. To ce inače ne zapaža kod kultivisanih oblika, gde često nema nikakav ukus. U plodu se nalazi jedna krupna semenka.
Istorjia meksičkog krastavca
Istorija ove egzotične biljke počinje u Meksiku. U početku ona se sretala samo u divljem obliku, ali tokom vremena je primećeno i kultivisano od strane lokalnih asteka. Postoje podaci da su njegove plodove koristile maje. Malo po malo meksički krastavac počinje da dobija popularnost i brzo se rasprostranio u Gvatemali, Salvadoru, Hondurasu, Kosta Riki, Nikaragvi i dr. Kao krajnji rezultat sa ovim plodom su se upoznali i žitelji ostalih kontinenata. Podaci Rafalea Sadea navoda da je prvi put biljka Sechium edule opisana 1756. godine. Opis vrste je napravio Patrik Brauni na ostrvu Jamajka.
Izbor i čuvanje meksičkog krastavca
Meksički krastavac nije naročito rasprostranjen na Balkanu, ali ipak ne možemo da ne spomenemo da se može naći na tržištu. Ako ste rešili da probate ovaj egzotičan plod koji se u kulinarstvu koristi kao povrće, treba da obratite pažnju na nekoliko detalja prilikom njegovog izbora. Treba da pipnete meksički krastavac da proverite da nije omekšao.
Sveži plodovi su tvrdi i glatki. Obratite pažnju da li ima nekih oštećenja na površini, jer takvi plodovi treba da se izbegavaju. Pazite da ne uzmete stare primerke. Prepoznaćete ih po zbrčaknom i suvom izgledu. Inače meksički krastavac može da se čuva dugo. Drži se u frižideru. Može da se sačuva tako nekoliko meseci.
Meksički krastavac u kulinarstvu
Meksički krastavac ima široku upotrebu u meksičkoj kuhinji. Upotrebljava se mesnati deo nakon što se oslobodi od kože. Može da se dodaje u sirovom obliku u salata ili da se termički obradi. Koristi se u prženim, pečenim i kuvanim jelima. Pogodan je za punjenje. Od njega se još prave predjela i pirei. Na nekim mestima se konzerviše. Većina proizvoda ove vrsta nema jako izražen karakterističan ukus, tako da meksički krastavac može da bude začinjen svakakvim sosovima i začinima.
Koristi od meksičkog krastavca
Iako se meksički krastavac ne odlikuje posebnim osobinama ukusa on je veoma koristan za jelo. Dokazano je da se konzumacija ovog ploda odražava odlično na naše telo, jer se u njemu nalazi dosta korisnih materija. Smatra se da ima sposobnost da predupredi razvitak kardio-vaskularnih i koštanih oboljenja. Njegov unos vodi do normalizovanja krvnog pritiska. Prema specijalistama meksički krastavac štiti od neki kancerogenih bolesti. U isto vreme jedenje meksičkog čuda jača imuni sistem i snabdeva telo energijom. Osim toga brine se za zdravlje i lepotu kože.
Izvor: bonapeti.rs
Kumkvat za zdravlje kože, zuba, očiju, kose…
Kumkvatvodi poreklo iz Azijsko-Pacifičke regije, u kojoj su se gajili hiljadama godina, a od 19. veka ovo voće je preneto u Evropu i Ameriku i postalo je veoma rasprostranjeno.
Postoje različite vrste kumkvata, a na tržištu se najčešće može naći okrugli kumkvat, koji podseća na malu pomorandžu.
Budući da je slatkog ukusa, kumkvati se često koriste za garniranje, koktele, džemove, slatko, bombone, dezerte i za različite vrste likera.
Turšije i ekstrakti kumkvata godinama su korišćeni za lečenje raznih bolesti, a zahvaljujući različitim eteričnim uljima, organskim jedinjenjima i hranljivim materijama, kumkvat je sastojak mnogih tradicionalnih lekova.
U neke od najpoznatijih zdravstvenih koristi kumkvata spadaju regulisanje varenja, jačanje imunog sistema, smanjenje rizika od razvoja dijabetesa, snižavanje nivoa holesterola u krvi i unapređenje zdravlja kože, zuba, očiju i kose.
Hranljiva vrednost kumkvata
Kumkvati sadrže razna eterična ulja, limonen, između ostalog, zatim alfa-pinen i monoterpene, kao i mnoge druge materije, poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, vitamina C, korisnih masti i vitamina A.
Zdravstvene prednosti kumkvata
Digestivni trakt: Jedna od glavnih zdravstvenih prednosti ovog voća je poboljšanje varenja. 8 kumkvata sadrži 10g vlakana, količinu dovoljnu da značajno unapredi proces varenja. Kumkvati vam mogu pomoći da izlečite zatvor, višak gasova, nadimanje i grčeve, a osim toga, njihovim unosom se poboljšava apsorpcija nutrijenata.
Dijabetes: kumkvati takođe sprečavaju razvoj dijabetesa, zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, koja regulišu nivo insulina i glukoze.
Imuni sistem: Budući da su bogati vitaminom C, kumkvati podižu imuni sistem. Naime, vitamin C je veoma bitan nutrijent jer podstiče formiranje novih ćelija i povećava aktivnost imunog sistema, koji sprečava prodor virusa, bakterija i gljivica u organizam. Bez vitamina C organizam ne bi mogao da se obrani ni od kakve bolesti.
Zaštita kože: Antioksidansi i vitamini koji se mogu naći u kumkvatima štite kožu od negativnih efekata sunca i slobodnih radikala, koji izazivaju bore, staračke pege i grubu kožu. Zato ako konzumirate kumkvate, možete značajno popraviti izgled svoje kože i unaprediti njeno zdravlje.
Zdravlje očiju: Ovi agrumi sadrže vitamin A i beta karoten, materije koje značajno poboljšavaju zdravlje očiju. Beta karoten je oksidans koji smanjuje oksidativni stres u makularnim ćelijama i sprečava pojavu ozbiljnijih problema poput makularne degeneracije i katarakte, kao i onih lakših kao što je konjuktivitis.
Jake kosti: Kalcijum u kumkvatima štiti vaše kosti na duge staze. Ako uvrstite kumkvate u svakodnevnu ishranu, povećaćete sadržaj kalcijuma u organizmu, zbog čega ćete se brže izlečiti ako imate problema sa kostima, a kosti će vam ostati jake i u starosti.
Daje energiju: Mada su na crnoj listi kada je u pitanju vitka linija, ugljeni hidrati su neophodni našem telu, posebno osobama koje su veoma aktivne, jer oni zadovoljavaju naše energetske potrebe. Kumkvati sadrže veoma visok nivo ugljenih hidrata, zbog čega daju dodatnu energiju, kao i obilje riboflavina, vitamina koji ovaj proces čini lakšim.
Povoljno utiče na gubitak kilograma: Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i ugljenih hidrata i maloj kalorijskoj vrednosti, kumkvati su savršen izbor za osobe koje žele da izgube suvišne kilograme. Kumkvati smanjuju potrebu za prejedanjem jer produžavaju osećaj sitosti.
Zdravlje kose i zuba: Iako možda ne biste rekli da postoji veza između agruma i kose, vitamin C, prirodna organska jedinjenja, antioksidansi i minerali koje kumkvati sadrže imaju veoma povoljan uticaj na kvalitet, teksturu, vlažnost i snagu kose. Ovi agrumi takođe poboljšavaju zdravlje zuba. Hranljive materije u kumkvatima, kao što su kalijum, kalcijum i vitamin C, popravljaju izgled kose i stanje zuba.
Izvor: tajnezdravlja.com
Endivija poboljšava vid, reguliše krvni pritisak, štiti od bolesti pluća
Endivija pripada rodu belih rada i rođak je rukoli i maslačku. Pod endivijom se podrazumevaju i neke vrste cikorije. U vegetativnoj fazi endivija formira rozetu kao zelena salata, ali za razliku do nje, glavica joj se ne spušta.
Većina sorti endivije dostiže 15 – 25 cm visine. Endivija uglavnom ima jarkozelene glatke listove, ali postoje i one sorte koje imaju braon listove. Listovi ove biljke imaju karakterističan gorak ukus, koji nestaje nakon tzv. izbeljivanja, koje se pravi tokom gajenja ovog povrća. Ovo lisnato povrće se prvo gaji samo u zemljama oko Sredozemnog mora i u Južnoj Aziji, da bi se nakon 16. veka brzo rasprostranilo i u Evropi.
Vrste endivije
Najrasprostranjenije su dve vrste endivije – eskariol /širokolisna endivija/ i mahovinasta. Širokolisna ima široke, mesnate zelene listove, a pored toga je i više gorka od ostalih predstavnika ove biljke. Mahovinasta endivija ima zelene, neravne, duboke i sitno izrezbarene listove, koji su nešto tanji nego kod eskariola.
Gajenje endivije
Endivija voli nešto hladniju klimu. Ona je relativno otporna na hladnoću i može prezimiti u južnijim predelima. Endivija dobro podnosi niske temperature kod nas, ako je pustio koren. Endivija ne voli visoke temperature, jer one negativno utiču na njen razvoj. Zato se nikako ne preporučuje gajenje endvije tokom letnjih meseci.
Endivija je biljka koja voli vlagu, pa suvo zemljište, ali i suv vazduh nikako ne prijaju i ne utiču povoljno na ovu biljku. Ovo povrće bi trebalo da se gaji tokom jesenjih meseci ili u proleće, budući da duži dani blagotvorno utiču na formiranje cvetnih stabiljki, a to sa sigurnošću utiče na to koliko će gajenje biti uspešno. Endivija voli i rastresito zemljište, koje je plodno i propustljivo. Što se tiče hranljivih materija, njene potrebe za njima su iste kao kod zelene salate.
Eskariol /širokolisna endivija/ se gaji kao kasna kultura. Seje se prvih dana juna, kao i kupus. Ova vrsta endivije se rasađuje mesec dana kasije u plasteniku, plitko i sa međusobnim rastojanjem od 30 – 40 cm. Zatim se biljka poliva mlakom tekućom vodom. Od ovog momenta bi trebalo da se ovo povrće poliva redovno, kako se ne bi osušilo, zatim i da se okopava i da se đubri jednom ili dvaput. Endivij ne podnosti stajsko đubrivo. Ova biljka može biti dobra preteča u bašti za sađenje luka, šargarepe, itd.
Uzmite u obzir da endiviji jeste potrebna vlaga, ali to ne znači da treba stalno da polivate i sredinu rozete. Ta sredina treba da ostane suva, jer će u suprotnom biljka istruleti. Kada rozeta dostigne svoju normalnu veličinu, vreme je za izbeljivanje listova, koje smo pomenuli nešto ranije. Na taj način se znatno smanjuje gorčina listova. Kako bi proceduru uspešno obavili, treba da listove sakupite nagore i da ih zavežete u gornjem delu biljke. Tako sredina endivije neće dobiti svetlosti, nakon čega postaje bleda i manje gorka.
Međutim, kako ne bi polomili listove, potrebno je da listove vežete u dva navrata. Prvo je potrebno da listove podignete do pola i sedam dana kasnije da ih sakupite i u potpunosti vežete. Beljenje se može sprovesti i u zatvorenim prostorijama, bez svetlosti, tako što se razvijene endivije presađuju jedna do druge. Kada biljke dostignu određenu starost, trebalo bi da se beru u oktomru i novembru. Ako ste ih nešto kasnije posejali, mogu se brati i u decembru, alo vam vreme dozvoli. Normalna biljka obično bude teška oko pola kilograma.
Kudrava ili mahovinasta endivija se uglavnom gaji u proleće. Seme ove vrste se retko seju u plasteniku koji nije mnogo topao, i to već prvih dana marta. U drugoj sedmici aprila se rasadi bi trebalo da se pripreme za rasađivanje i za iznošenje iz plastenika. Biljke se rasađuju na razdaljini od 30 – 40/25 – 30 cm. Koraci koje treba preduzeti u gajenju ove vrste su odavde isti kao i kod prve. Nakon dva meseca se ova vrsta endivije može izbeliti. Takođe, i kod ove vrste bi trebalo voditi računa da se rozete ne mokre previše, kako ne bi istrulele. Ako želite da mahovinastu endiviju gajite nešto kasnije, semen joj možete posejati krajem proleća i početkom leta. Prosečna težina kudrave endiije može biti oko 400 grama.
Koristi od endivije
Endivija se preporučuje zbog svoje visoke hranljive vrednosti. Dokazano je da redovna konzumacija endivije pozitivno utiče na varenje i potpomaže kardiovaskularni sistem. Endivija je izvor celuloze i sadrži malo kalorija, pa je odlična namirnica za osobe koje imaju problem sa viškom kilograma. Endivija se preporučuje i dijabetičarima, budući da je dokazano da snižava nivo šećera u krvi. Ispitivanja su dokazala da ovo lisnato povrće ima antioksidantno dejstvo, poboljšava vid i reguliše krvni pritisak. Takođe, štiti od bolesti pluća i raka usne duplje.
Izvor: bonapeti.rs
Afrička bodljikava dinja (Kivano): Pustinjski izvor zdravlja
Zbog sličnosti sa kivijem zove se kivano (Cucumis metuliferus), a zapravo je afrička bodljikava dinja koja izgledom podseća na krastavac. Ova voćka je tek 1930. godine napustila Afriku i rodni Zimbabve, “preselila” se prvo na Novi Zeland, pa u Australiju. Danas se najviše uzgaja u Čileu i Kaliforniji, a u manjim količinama u Hrvatskoj.
Kivano je svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voće dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo.
Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Idealno je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte. Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.
Semenke obiluju masnim kiselinama, među kojima su najznačajnije linolna i oleinska. Linolna je naročito važna, kao jedna od omega-6 masnih kiselina. Oleinska pomaže u borbi sa visokim krvnim pritiskom. Žućkasto-zelene semenke sadrže karotenoid (beta karotin, provitamin A), koji je važan za imuni sistem, zdravlje kože i očiju.
Antioksidansi a-tokoferol i y-tokoferol su organski oblici vitamina E, a on je neophodan za dobro zdravlje, pre svega za srce, mišiće, nerve, crvena krvna zrnca, hormone i kožu. Vitamin E neutrališe štetne slobodne radikale, uzročnike kancera, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti. Dokazano je da ovaj vitamin smanjuje rizik od pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Jede se tako što se preseče na pola, zatim kašičicom izvadi mesnati deo. Plodovi su zreli kada zelena nijansa pređe u žutonarandžastu. Semenke su ukusne, posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Afrička dinja se dobro slaže i sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kivano kod nas može da se nabavi u bolje snabdevenim prodavnicama.
VITAMINSKA BOMBA
SOK od kivana okrepljuje organizam, a sprema se tako što se 4 afričke dinje preseku na pola, iz njih se kašičicom izvadi mesnati deo i ispasira u blenderu. Zatim se procedi i tako odvoji od semenki. Budući da je veoma gust, doda se ceo limun i 3 do 4 dl vode. Zasladi se po želji, sa površine skine pena, doda led i spreman je za konzumiranje. Umesto limuna, može da se doda i sok od crnog grožđa, a sve voćne kombinacije čine pravu vitaminsku bombu za organizam.
Izvor: novosti.rs
Da li je zdravo jesti ajvar?
