Umor i gubitak energije su uobičajeni rani simptomi udruženi s gubitkom apetita i mučninom. “Spider nevusi ” obično se javljaju na koži (tačkaste crvene mrlje iz kojih se šire paučinaste krvne žilice). Bolesnici u uznapredovalom stadijumu razviju žuticu (žuta boje kože i beonjača) uzrokovanu nemogućnošću jetre da odstrani bilirubin iz tela.
Na dlanovima je prisutan tzv. palmarni eritem (crvenilo). U muškaraca se opaža smanjena dlakavost, a može se razviti atrofija testisa i ponekad bolno povećanje grudi (ginekomastija). Nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites) uobičajen je znak uznapredovale ciroze. Povišena telesna temperatura, bol u trbuhu i osetljivost na pritisak je obično znak da je prisutna i infekcija. Zaboravnost, poteškoće u zadržavanju pažnje i ne odgovaranje na pitanja prvi su znaci oštećenja mozga toksinima koji nastaju zbog nepravilne funkcije jetre. Ostali simptomi uključuju specifičan miris (poput zemlje) i drhtanje. Kasni simptomi encefalopatije su stupor i eventualno koma.
Koliko je ciroza ozbiljna bolest?
Najozbiljnije komplikacije ciroze su krvarenja, infekcije i oštećenje mozga. Skoro svaki proces u telu poremećen je zbog nepravilnosti u radu jetre (probavni, hormonalni, kardiovaskularni). Jetra je takođe zadužena za razgradnju brojnih otrovnih materija koje se nakupljaju i oštećuju funkcije mozga. Ciroza je takođe uzrok nastajanja karcinoma jetre.
Ciroza je neizlečiva bolest. No pravilnim dijetalnim programom i liječenjem može se usporiti njen tok. U bolesnika s hepatitisom B petogodišnje preživljavanje posle ustanovljene ciroze je 71%. Kod alkoholne ciroze, ako bolesnik prestane piti alkoholna pića, procenat preživljavanja od 5 godina iznosi 85%. Za one koje nastave piti šanse da će živeti više od 5 godina su 60%. Takođe, vrlo je teško ustanoviti kada je ciroza zapravo nastupila.
Portalna hipertenzija i komplikacije
U cirozi propadanje ćelija jetre usporava protok krvi, a krvni pritisak raste. Taj pritisak izaziva povrat krvi kroz portalnu venu, što dovodi do portalne hipertenzije.
Ascites je tečnost koja se nakuplja u trbuhu, a obično je posledica portalne hipertenzije i njegova je pojava važna za dalju prognozu bolesti. Jednom kada se ascites pojavi svega polovina bolesnika preživi duže od dve godine. Takođe se vidi oticanje ruku i nogu te povećana slezina. Ascites sam po sebi nije smrtonosan, ali je neprijatan i može oslabiti funkcije disanja i mokrenja.
Jedna od najozbiljnijih posledica portalne hipertenzije je razvoj varikoziteta (uvećane krvne sudove koje predstavljaju poprečni put za oticanje krvi zaobilazeći jetru). Takve krvne sudove su vrlo tanke zidove i izvijugan. Varikoziteti se javljaju najčešće u jednjaku i želucu. Unutrašnje krvarenje iz varikoziteta javlja se u 20-30% pacijenata sa cirozom, a krvarenju pogoduju ascites, encefalopatija, proširene vene. Krvarenje u digestivnom sistemu javlja se zbog poremećenog sistema u zgrušavanju krvi, obično uzrokovano zbog deficita vitamina K, smanjenih koncentracija proteina zgrušavanja i niskog broja trombocita (krvne ćelije koje normalno započinju proces zgrušavanja).
Abdominalne infekcije javljaju se u 25% bolesnika unutar godinu dana od postavljene dijagnoze. Veći rizik za nastajanje infekcije imaju bolesnici sa niskim vrednostima proteina i visokim vrednostima bilirubina. Encefalopatija (oštećenje mozga) uzrokuje mentalnu konfuziju, au najtežim slučajevima komu i smrt. Razvoj encefalopatije obično je povezan s drugim komplikacijama, kao što je krvarenje iz digestivnog trakta, opstipacija, infekcija, operativni zahvat ili dehidracija.
Koji testovi se mogu napraviti da se utvrdi ciroza?
Fizikalni pregled
Cirotična jetra je obično uvećana, a na opip često grubo zrnasta i tvrda. Ako je stomak otečen lekar može postraničnim laganim udarcem osetiti kako se giba tečnost u trbuhu.
Biopsija
Biopsija je uzimanje uzorka jetrenog tkiva putem posebne igle. Biopsija se može izvoditi i putem peritoneoskopa, katetera sa kamerom, kako bi se videla površina jetre. Biopsija se ne izvodi u pacijenata s problemom u zgrušavanju krvi ili sa ascites. Preporučuje se kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom koji još nemaju prave simptome ciroze, kako bi se utvrdio stepen oštećenja.
Krvni testovi
Brojni su testovi koji se izvode da bi se utvrdila funkcija jetre, ali najvažniji je utvrđivanje vrednosti bilirubina u krvi. Bilirubin je žutocrveni pigment koji se normalno metaboliše u jetri, a izlučuje urinom. Povećane vrednosti bilirubina u krvi izaziva žuticu. Merenje specifičnih enzima takođe je korisno za postavljanje dijagnoze. Vrednosti pojedinih faktora za zgrušavanje krvi i albumina u serumu mogu biti značajni za postavljanje dijagnoze. Protrombinsko vreme je vreme u sekundama potrebno da se krvni ugrušak formira. Što je duže vreme to je veći rizik krvarenja.
Specifični testovi za hronični hepatitis uključuju vrednosti aminotransferaza, bilirubina i testovi zgrušavanja krvi. Vrednosti aspartat aminotransferaze (AST) i alaninaminotransferaze (ALT) su posebno značajni. Visok odnos AST / ALT u hroničnom C hepatitisu obično je znak ciroze. Metode imunoeseja mogu detektovati antitela za viruse hepatitisa.
Tehnike slikovnog prikaza
Ultrazvučna pretraga abdomena, kompjuterska tomografija (CT) i magnetna rezonanca (NMR) su tehnike koje mogu biti korisne u određivanju stepena bolesti. Tim pretragama može se pokazati početni ascites, zrnasta površina jetre, vraćanje krvi u portalnu venu, karcinom jetre, a mogu se prikazati uvećane krvne sudove. Takođe se mogu primeniti arteriografija (kontrast se ubacuje inekcijom u venu i zatim rendgenski snima) i splenoportografija (kontrast se ubacuje inekcijom u slezinu i tako se može meriti pritisak u portalnoj cirkulaciji). Putem katetera može se direktno meriti pritisak u venama jetre. Paracenteza se izvodi u slučaju prisutnog ascitesa. Uzima se tanka igla kako bi se usisala tečnost iz trbušne duplje. Tečnost se analizira (proteini, bakterije, bele krvne ćelije).
Lečenje ciroze
Cirozu se može lečiti delujući na njene uzroke. Ako se radi o alkoholnoj cirozi, pre svega treba prestati piti alkoholna pića i lečiti alkoholizam. S obzirom da su alkoholičari obično pothranjeni i imaju povećane kalorijske potrebe treba ih nadoknaditi. Kortikosteroidi mogu biti korisni u lečenju alkoholnog hepatitisa.
Hronični hepatitis B i C leči se interferonima. Na žalost procenat onih koji imaju korist od te terapije je malen. U nekim slučajevima kratkotrajno uzimanje kortikosteroida može biti korisno. Ako postoji ascites moraju se uzimati lekovi koji potenciraju lučenje tečnosti tzv. diuretici. Gubitak tečnosti ne sme biti prebrz, zbog poremećaja u metabolizmu kalijuma. Ako diuretici nisu dovoljno uspešni pribegava se paracentezi. Putem igle i tube tečnost se izvlači iz trbušne duplje (4-6 litara). Ako bolesniku nije bolje paracentezu treba obnavljati svake dve nedelje.
Transplantaciju jetre treba uzeti u obzir kao jedino rešenje u nekih pacijenata sa cirozom i ascites. Zdravi život posebno je važan za obolele od ciroze. Ishrana mora biti bogata voćem, povrćem i žitaricama koje obiluju vitaminima i drugim sastojcima važnim za zdravlje. Vitaminske sapstitute nije dobro uzimati bez dogovora sa lekarom. Neki pacijenti moraju izbegavati hranu bogatu gvožđem. Preporučuje se smanjiti so u ishrani, a posebno u bolesnika sa ascites. Što manje soli to bolje. Smanjeni unos tečnosti nije uvek neophodan, osim ako je prisutan ascites. Mesni proteini moraju se uzimati sa merom ali unos biljnih belančevina (npr. soja) ne ograničava se. Vežbanje može isprovocirati krvarenje, pa se ne preporučuje.
Preuzeto sa sajtova:
Centarzdravlja.rs
www.plivazdravlje.hr