Orada je morska riba srebrne boje sa žuto-zlatnim mostom između očiju, crnim mrljama s obe strane glave i rumenilom na škrgama, naraste do 60 cm, a najviše teži do 10 kg. Čvrste je građe, ima  snažna peraja , jako razvijenu vilicu, iz razloga što se hrani svim vrstama školjaka i puževa, pa je zbog toga spora i flegmatična riba koja zbog svoje ishrane nije primorana na brze pokrete. Živi sama ili u malim grupama , osim u vreme mresta kad formiraju velika jata. Meso orade je višestruko korisna hrana , ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i izvor mineralnih soli bogata je : :  jodom – Čoveku je dnevno potrebno oko 0,25 mg joda, a deci u periodu rasta je dovoljno jedan mg joda nedeljno da bi se rast i razvoj odvijao normalno i sprečila gušavost. List je bogat natrijumom i kalijumom – nerazdvojni je partner natrijuma i, zajedno sa njim, učestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne, nervnomišićne sprovodljivosti, održavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima, a učestvuje i u regulaciji šećera (važan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri. Sadrži  vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema.  To je jedna od najtraženijih riba . Meso orade je odličnog okusa i prema mišljenju mnogih najukusnije je od svih mesa bele ribe. Više se cene mlađi primerci i postoje razni načini pripreme, ali najvišese se peče i kuva.

Orada u oklopu od soli

Sastojci

orada oko 1,5 kg
1 limun, 2 pomorandže
2 čena belog luka
ruzmarin
maslinovo ulje
2 jajeta
2 dl vode
2 kg krupne morske soli

Priprema

Ribu dobro operite i očistite. Limun i pomorandžu isecite na kolutove, ogulite 2 čena belog luka i operite ruzmarin. Ribu dobro osušite kuhinjskom krpom ili papirnim ubrusom. Naizmenično je punite pomorandžom i limunom, kao i listićima belog luka, i na kraju stavite ruzmarin. Ribu premažite maslinovim uljem.
Od dva jajeta odvojte belanca, pa ih lagano umutite mikserom u čvrst sneg. Dodajte oko dva decilitra vode i dva kilograma krupne morske soli, i sve zajedno izmešajte.
U posudi za pečenje od polovine pripremljene smese napravite podlogu, na nju položite ribu i prekrijte je ostatkom smese sa solju. Tako zamotanu, stavite je u rernu na 180 do 200 stepeni i pecite je oko 40 minuta (veća riba – duže se peče). „Oklop“ od soli razbijte viljuškom ili nožem jer je prilično tvrd. S ribe skinite višak soli, pa je poslužite poprskanu maslinovim uljem i sokom od limuna.

Losos je riba iz porodice pastrmki. Zivi, uglavnom, u Atlanskom okeanu a mresti se u brzim planinskim rekama i potocima i vazi za jednu od najzdravijih riba.

Losos je bogat omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju rizik od artritisa, sprečavaju zgrušavanje u arterijama, smanjuju holesterol i blago snižavaju krvni pritisak, pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova , pomažu boljem radu mozga i poboljšavaju pamćenje. Omega-3 masne kiseline u lososu podstiču proizvodnju kolagena i vlakna elastina u koži, koji doprinose mladolikom izgledu kože. Redovno konzumiranje lososa smanjuje rizik od nastanka makularne degeneracije oka koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi i može dovesti do gubitka vida. Pomaže kod sindroma suvih očiju i poboljšava vid. Vitamina D kojeg sadrži losos, pozitivno deluje na imuni sistem, a preporučuje se i trudnicama u što većim količinama, jer pozitivno deluje na razvoj bebinog mozga.

Losos sadrži triptofan, prirodni sedativ koji uzrokuje pospanost i pomaže ljudima koji pate od nesanice da brže zaspe jer važi za jedan od najboljih prirodnih sedativa. Meso lososa je mekano, vrlo dobrog ukusa i blagog mirisa. U kulinarsttvu se najviše koristi u svežem stanju, ali se i suši, a koristi se i njegova ikra.

Losos u sosu od grejptruta

Sastojci:

• 1 kg fileta lososa,

• 50 ml maslinovog ulja,

• 3 kašike limunovog soka,

• so, biber.

Za sos:

• 300 ml grejpfrutovog soka,

• 100 g luka,

• 30 ml ulja,

• 250 ml biljne pavlake ,

• 20 g kapra,

• 1 kašičica gustina,

• 1 kašičica narezane grejpfrutove kore,

• 1/2 kašičice belog bibera,

• 1 kašika  suvih začina.

priprema:

Riblje filete pokapajte limunovim sokom, malo posolite i pobiberite.Na zagrejanom ulju ih sa svake strane propržite i stavite na toplo mesto.Na ulju kratko propržite luk narezan na rebra, zalijte sokom od grejpfruta i sa oko 100 mililitra vode.Zajedno kuvajte oko pet minuta.Dodajte narezanu koru grejptruta, suvi začin, biber i kapar, koje ste prethodno isprali u hladnoj vodi.Kuvajte još pet minuta i na kraju dodajte gustin, razmućen u malo vode i pavlaku.Pustite da još jednom provri.Toplu ribu prelite pripremljenim sosom i poslužite.

Štuka je kraljica svih nasih  voda i najveca grabljivica. Naraste do 2 metra a maksimalna  tezina joj je do 35 kg. Ženke štuke doživeti starost od preko 30 godina i  oko sebe okupljaju po par mužjaka koji dožive starost do 15 godina . Moćno oružje za hvatanje plena su velika usta, puna oštrih zuba različitog oblika i veličine. Pri napadu postigne početno ubrzanje do 10 m/s2, što je rekord među ribama. Meso štuke je bogato omega-3 masnim kiselinama koje  smanjuju nivo holesterola i poboljšavaju elastičnost zidova krvnih sudova. Odličan su zaštitnik krvnog sistema, pomažu regulaciji krvnog pritiska i smanjuju rizik od začepljenja krvnih sudova. Imaju i vrlo izražena protivupalna svojstva. Trudnicama se preporučuje redovni unos omega-3 masnih kiselina jer pozitivno utiču na razvoj fetusa. Uz omega-3 masne kiseline, štuke imaju visok udeo vitamina B grupe, posebno vitamina B12, kojem se pripisuju pozitivni efekti na rad nervnog sistema, a učestvuje i u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Kuvana štuka

Sastojci:

• 1 štuka oko kilogram

• 3 l vode

• 5 kašike vinskog sirćeta

• 1 glavica crnog luka

• 2 cena belog luka

• 1 struk celera

• 1/2 veze mirođije

• 1 lovorov list

• 1 kašičica zrna slačice

• so

• beli biber u zrnu

 Priprema:

 Crnu luk, mirođiju i celer sitno iseckajte. U širu posudu  (riba mora da stane u nju) sipajte vodu i sirće pa stavite da se kuva. Dodajte luk, celer, mirođiju, lovor, slačicu, so, biber.Posudu poklopite i kuvajte 5 minuta. Zatim pažljivo dodajte ribu i kuvajte 40 minuta.  Kuvanu štuku oprezno izvadite i stavite na duguljasti tanjir. Umešajte sok od limuna i peršun. Deo preliva prelijte preko ribe, a drugi deo poslužite posebno.

Ostriga spoljnim izgledom podseca na kamen pa se zbog toga zove i kamenica. Ima ih više vrsta i narastu do 13 cm dužine i mase do 100 grama. Hrani se planktonom kojeg usisava zajedno s vodom koju zatim izbacuje kroz škrge. Ostrigino telo je veoma nežno, a da bi ga zaštitila od ozleda, ona luči tečnost koja je istog sastava kao i biser i njome oblaže unutrašnjost svoje zaštitne ljušture o koju se oslanja telom. Čim u unutrašnjost školjke upadne nešto što njeno telo može povrediti, kao što je zrnce peska, ostriga ga odmah oblaže sa nekoliko slojeva sedefaste materije kojom se oblaže i unutrašnjost ljušture, pa zalutalo zrno peska postaje biser. Ostrige sadrže velike količine tirozinske aminokiseline koja pomaže poboljšanju raspoloženje i reguse nivo stresa. Taj je sastojak ključan za to što se ostrigama daju afrodizijačka svojstva. Imaju više cinka nego većina drugih namirnica, a taj mineral podržava reproduktivne i polne funkcije, posebno kod muškaraca. Također su veliki izvor vitamina A, C i B12, značajnih za stvaranje energije. Imaju puno  kalcijuma važnog za izgradnju kostiju.

Recept :

Kazanova  ostrige

Sastojci:

12 ostriga

brašno

2 jaja

prezle

ulje ili puter

1 struk peršuna

2 limuna

Nacin pripreme :

Ostrige izvadite iz školjki, ocedite i uvaljajte u brašno, zatim u razmućena jaja i na kraju u prezle. Pržite s jedne i s druge strane tako da lepo porumene. Pohovane ostrige stavite preko papirnatih salveta da upiju suvisnu masnocu. Ukrasite peršunovim listom i limunom narezanim na kriške. Poslužite toplo.

Oslić je morska riba koja naraste do 95 cm dužine i može težiti do 5 kg.  Telo mu je duguljasto i nežne građe, oblo i prema glavi obimnije s velikim ustima i oštrim zubima. Sivosrebrne je boje koja prema repu prelazi u belu.   Iako “nežna” izgleda, oslić je veliki proždrljivac koji se hrani ribama i rakovima, a čak  proždire i manje pripadnike svoje vrste. To je jedna od najpoznatijih tzv. “belih riba”, iako ne previše cenjena u gastronomiji  poput zubaca, orade li brancina. Odlikuje ga lagano belo meso s izričito malo kostiju, a svojom lakoćom (zbog malenog udela masti) preporučljiv je svima, pa tako i najmanjoj deci i bebama. Pripada istoj grupi riba kao i bakalar kome je i izgledom i ukusom sličan. Meso oslića je višestruko korisna hrana , ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i izvor mineralnih soli bogat je : jodom, kalijumom, natrijumom. Sadrži  vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema. Oslić se često priprema  na “lešo” , uz dodatak lovora i bibera po želji ili limunovog soka. Tecnost u kojoj se oslić kuvao može poslužiti za pripremu drugih ribljih specijaliteta ili kao i ukusna riblja supa .

Važno je napomenuti da je meso oslića lako kvarljivo, pa je potrebno što pre ga pojesti ili zalediti .

Fileti oslića u sosu od lekovitog bilja

Sastojci:

• 5-6 fileti oslića

• 100 g kukuruznog brašna

• 100 g pšeničnog brašna

• So, biber

• ulje

Za sos od lekovitog bilja :

• 400 ml mleka

• 1 kašika putera

• 2 kašike brašna

• 2 kašičice ruzmarin,bosiljak, peršun

• So, biber

Priprema

Filete uvaljati u mesavinu kukuruznog i pšeničnog brašna, pa ispržiti na vrelom ulju sa obe strane. Pržene filete poređati na papirnatom ubrusu, kako bi upilo višak masnoće, začiniti i ostaviti po strani. U tiganju stavite puter, pa kad se otopi dodajte brašno i 2 kašičice ruzmarina,bosiljaka, peršuna pa ih propržite. Nalijte mlekom i mešajte da se malo zgusne i vri nekoliko minuta. Dodajte so i biber i sos je gotov. Poslužite filete oslića prelivene ovim sosom i po želji i krompirom.

Som  je najveća slatkovodna evropska riba može da naraste do tri metra dužine sa težinom do 300 kilograma. Izrazito velika glava sa dugim brkovima i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan, koji se prema repu sužava.Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice ima dva para kratkih brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja zavisi od sredine u kojoj živi. Ledja su mu uglavnom tamnozelene, smedje ili crne boje, a trbuh prljavobeo.  Najradije se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da podje u lov. Som nema dovoljno zdravih masnoća kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, ali ima dovoljno omega-3 masnih kiselina koje imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju, smanjuju upale i faktore rizika za razvoj srčanih oboljenja, raka i artritisa; nedostatak se manifestuje umorom, depresijom, lošom memorijom, suvom kožom, kardiovaskularnim problemima i slabom cirkulacijom. Som  ima i gvožđe koje je važan sastojak krvnog pigmenta hemoglobina. Ono uzima kiseonik iz pluća i transportuje ga do organa, kojima je taj gas neophodan da bi mogli da funkcionišu. Srce i mozak su najvažniji veliki potrošači, pri čemu nedostatak gvožđa u mozgu veoma brzo osetimo: ukoliko nema dovoljno ovog minerala, mozak dobija manje kiseonika, osećamo se iscrpljeno i gubimo sposobnost koncentracije. Som ima i vitamin B-12 koji je je važan izvor energije za čoveka, pomaže u lečenju od bakterijskih i virusnih infekcija, olakšava i neuropsihijatrijske poremećaje, ima i zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. Meso soma je bele boje, bez sitnih kostiju,  idealno je za prženje i pečenje.

Djuveč od somovine na dorćolski način

Sastojci:

• 1 kg somovine,

• 500 g crnog luka,

• 3 paprike,

• 3 paradajz

• 10 maslina

• aleva paprika,

• peršun,

• celer,

• maslinovo ulje,

• morska so,

•  biber.

• šolja vode.

priprema:

Očistiti i iseći soma na komade.Ostaviti pola sata da stoji. U posudu za pečenje naspite malo maslinovog ulja i stavite isecen luk i paprike . Paradajz poparite vrelom vodom i oljuštite a potom ga isecite i poredjajte preko, pa sve propržite. Sipati so, biber, alevu papriku, zatim isečenu ribu, seckan peršun, masline i celer i dobro promešati. Presuti u vatrostalni sud, zaliti šoljom mlake vode i peći na umerenoj temperaturi dok tečnost ne uvri.

Brancin je morska riba koja naraste do 1 m dužine, a teži i do 14 kg. Telo mu je izduženo, ali čvrste građe stoga se lako i gipko kreće u vodi, a u napadu strelovito juri prema plenu. Čeljusti su mu snažne, a usta velika. Brancin je grabljivac koji se hrani malim ribama. Svetloplave je boje koja prema repu prelazi u belu. Živi u malim jatima ili pojedinačno. Meso brancina  je višestruko korisna hrana, ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i izvor mineralnih soli bogat je  :  jodom – koji je neophodan za rad štitne žlezde , kalijumom – koji je važan za pravilne srčane kontrakcije, za pravilno funkcionisanje creva i mišića , natrijumom – Ima izuzetno važnu ulogu u aktivnom metabolizmu vode (zadržava vodu u organizmu, neophodan je za održavanje konstantnog osmotskog pritiska u ćelijama, tkivima i neuromišićnoj sprovodljivosti.. Brancin je bogat bakrom – ima važnu ulogu u građenju koštanog sistema. Ima  i kalcijum koji je znacajan za izgradnju kostiju. Sadrži  vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema. Vrlo je poznata i priznata riba u gastronomiji . Meso mu je odličnog okusa, bez suvišnih kostiju, lako se jede. Može se pripremati na razne načine iako se uglavnom kuva ili peče.

Brancin sa začinskim biljem

Sastojci:

brancin oko 1 kg

ruzmarin,bosiljak, peršun

2 čena belog luka

2 kašike prezli

200 ml belog vina

200 ml maslinovog ulja

1 limun

so, biber

Priprema:

Beli luk ispasirati, a svež ruzmarin, bosiljak i peršun sitno iseckati. U odgovarajućoj posudi sjediniti beli luk, seckano začinsko bilje, prezle, so i biber po ukusu. Zatim, postepeno dolivati maslinovo ulje i mešati da se dobije ujednačena smesa. Brancine oprati i osušiti, zarezati sa spoljne strane, pa ih napuniti pripremljenom začinskom smesom. Utrobu pričvrstiti čačkalicama. Tepsiju nauljiti i u nju složiti punjenu ribu. Preliti je maslinovim uljem i peći u zagrejanoj rerni na 200ºC. Kada je riba napola pečena, preliti je belim vinom i peći dok ne porumeni.  Pečenu ribu preliti sokom od limuna.

Babuška je recna riba koja naraste do 35cm, dostižući težinu našto veću od jednog kilograma. Krljušt mu je srebrnaste boje sa zelenkastim prelivima na ledjima. Mresti se u maju i junu na vrlo zanimljiv način. Polno zrele ženke ukrštaju se sa mužjacima srodnih vrsta, šaranom i drugom belom ribom. To objašnjava zašto se babuška neprestano širi i osvaja nove vode. Otporna je, a uz to u milionima izleženih ribica nema ni jednog mužjaka. Babuška je karakterističan predstavnik barskih voda, ali se nadje i u sporo tekućim vodama čije je dno mekano i bogato vodenim biljem. Može da živi i u ustajalim vodama sa sasvim malim količinama kiseonika i minimumom hrane. Poreklo vodi iz Kine, a u Evropu je uneta sredinom 19. veka gde se brzo razmnožila. Babuška je bogata proteinma koji su od ključnog značaja za rast, dobro funkcionisanje i strukturu svih živih ćelija i regeneraciju tkiva Pored toga proteini regulišu metabolizam, podržavaju imuni sistem i druge funkcije. Konačno, proteini su neophodni za formiranje krvnih ćelija..   Od vitamina u babušci su najzastupljeniji vitamini B grupe koji podstiču metabolizam, održavaju zdravlje kože, mišićni tonus, poboljšavaju rad imunog sistema, povoljno utiču na nervni sistem, podstiču deobu ćelija i nastanak crvenih krvnih zrnaca.  Babuška ima i  vitamin B12 koji je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma..  A od minerala babuška ima : mangan koji pomaže u zarastanju rana i pravilan razvoj kostiju. Ima fosfor ,  manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju, osteoporoze i gubitka apetita i smanjenja umne i fizičke aktivnosti. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca, trudnice i dojilje.  Babuška ima i selen koji je moćan antioksidans. Štiteći ćelije od oksidacije, on sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga. Takođe učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuliše imunitet. U jetri, on podstiče izbacivanje nekih otrova. Uključen je i u proizvodnju hormona štitne žlezde. A, prema najnovijim istraživanjima, selen bi mogao da smanji opasnost od raka prostate. Nedostatak selena je povezan sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida.

.

Babuška na alaski nacin

Sastojci:

Babuška

Kukuruzno brašno

Crvena aleva paprika

Svinjska mast (za prženje)

So

Za preliv:

pola vezice peršuna,

2 sitno seckana čena belog luka,

Maslinovo ulje,

 1 limun,

Priprema :

Zasecite ribu na svaka 2 mm da bi se isekle kosti . Pomešajte šolju brašna i kašiku aleve paprika pa posoljenu babušku uvaljajte . Otresti ribu od suvišnog brašna i stavljati je u vrelu mast, da riba bude do pola u njoj, da se prži.

 Pržiti sa obe strane na umerenoj vatri dok ne porumeni i postane hrskava, da se sve kosti u ribi ispeku osim kičmene. Ribu izvaditi na papirni ubrus kako bi se ocedio višak masnoće. Servirajte i pospite pripremljenim prelivom.