Smeju li trudnice na odmor u planine?
Želeli biste još jednom pre nego što se porodite da s partnerom otputujete negde na zimovanje? Pitate se smete li u trudnoći krenuti u planine ili leteti u toplije južne krajeve? Ovde pronađite odgovore na najvažnija pitanja o zimskom odmoru za trudnice!
Trudna sam, ali tako bih rado još jednom pošla na putovanje?
Ako je vaša trudnoća uredna i bez komplikacija, zašto ne? Najbolje vreme da to učinite jeste između petog i sedmog meseca. U prvim mesecima trudnoće lekari će vas verovatno odgovarati od putovanja iz vrlo jednostavnog razloga. Sve dok se embrion čvrsto ne ugnezdi u matericu, postoji veći rizik od krvarenja ili spontanog pobačaja.
Zadnjih osam nedelja pre termina, takođe, nije idealno vreme za putovanja. Imate veliki trbuh i niste više mobilni kao pre. Osim toga postoji šansa da dete malo urani pa je bolje biti kod kuće.
Mogu li trudnice na odmor u planine?
U principu nema razloga da za vreme trudnoće ne putujete u planine. Međutim, odaberite radije planine niže nadmorske visine. Takođe, izbegavate vožnju žičarama kod kojih je velika visinska razlika između početne i krajnje tačke. Naime, vazdušni pritisak pada s većom visinom kao i količina kiseonika pa trudnice na planinama iznad 1800 m mogu osećati nedostatak kiseonika. To naravno oseća i dete.
Oseća li dete da je napolju hladno?
U planinama je temperatura često niska i vrlo je hladno. Trudnicama je dodatan problem veliki stomak kojeg je teško potpuno i dobro zaštititi kaputom ili jaknom. Ipak, ne brinite. Detetu u trbuhu nikada nije hladno. Ono je dobro zaštićeno prvo vašom kožom, zatim masnim tkivom, mišićima, tkivom materice, vodenjakom i plodovom vodom. Čak i kad bi trudnica plivala u hladnoj vodi, dete ne bi osetilo hladnoću.
Telo trudnice u takvoj situaciji uključuje sistem “grejanja u nuždi” te pumpa dodatne količine tople krvi u udove. Trudnice doduše govore kako imaju osećaj da se njihovo dete u trbuhu sklupča ako je majci hladno. Dogodi li vam se to, znajte da dete reaguje indirektno na ono što osećate vi, a to je neugodnost zbog hladnoće.
Sme li trudnica da se skija i sanka?
Umeren sport u trudnoći odnosno rekreacija svakako su poželjni. U tom smislu zaista se nema šta reći protiv šetnje po snegu, naravno ako se ne radi o planinarenju na veće nadmorske visine. Što se tiče skijanja, skijaškog trčanja, sankanja, klizanja i sl. najbolje ih je izbegavati. Oni su doduše zdrav način rekreacije, no budući da postoji velika opasnost od pada, trudnicama se ne preporučuju.
Da li moram da nosim lekove na putovanje?
Tokom trudnoće, lekove ne bi trebalo da uzimate bez konsultacije sa svojim lekarom. Međutim, neki lekovi su dozvoljeni i u trudnoći, pa bi svaka trudnica trebalo da spakuje putnu apoteku pre polaska na put.
Da li smem da ponesem lek protiv mučnine tokom puta?
Izbegnite tablete protiv mučnine. Mučninu rešavajte uzimanjem suve, nezačinjene hrane. Jedite u malim količinama ali češće.
Šta ako me zaboli glava?
Ako imate glavobolju, možete slobodno uzeti paracetamol. Nekada se ženama koje imaju rizik od razvijanja preklampsije prepisuje aspirin, ali se on sme uzimati samo pod nadzorom lekara.
Šta obavezno treba da spakujete u kofer za zimovanje?
Dobre čizme za sneg – U koferu obavezno treba da se nađu udobne, vodootporne i pre svega čizme koje se ne klizaju.
Udobna odeća – Odeća treba da bude od prirodnih materijala, kako bi izbegli znojenje. Takođe, s obzirom na to da će vam često biti čas toplo-čas hladno razmišljajte o tome da ponesete slojevitu odeću, udoban donji veš, potkošulje bez rukava i tanke potkošulje dugih rukava, hulahopke ili helanke koje vas ne stežu, džemperi i naravno nepromočive pantalone i perjana jakna.
Kapa, šal, rukavice – Ovo su takođe obavezni detalji, a na vama je da odlučite za koje dezene i modele ćete se odlučiti.
Manja tašna – za šetnju po snegu obavezno nosite manju tašnu u koju ćete spakovati samo najpotrebnije stvari, jer na snegu zbog velike i prepune torbe možete izgubiti ravnotežu i pasti. Zato u kofer obavezno spakujte manju tašnu, najbolje šuškavu, ili od nekog drugog nepromočivog materijala.
Krema za sunčanje sa zaštitnim faktorom – s obzirom na to da i na planinama sunce može biti jednako jako kao usred leta, neophodno je poneti kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom, koju treba nanositi samo na lice i eventualno vrat. Dok za usne treba obavezno poneti zaštitni balzam, koji bi takođe trebalo da ima zaštitni faktor.
Naočare za sunce – pored kreme za sunčanje obavezno ponesite i naočare zbog jakog sunca i njegovog odbljeska na snegu biće vam i te kako potrebne!
Za svaki slučaj ponesite poslednje nalaze od lekara, zdravstvenu knjižicu i eventualno lekove ukoliko su deo propisane terapije koju uzimate.
Izvor: mamaibeba.com
Vladeta Jerotić: Kako muškarac najčešće gleda ženu?
Posmatrajući godinama (kao psihoterapeut), a i samog sebe ispitujući, kako muškarac najčešće gleda ženu, otkrio sam sedam mogućih tipova muškaraca. Da pokušam da ih prikažem i donekle objasnim:
Nežan pogled (i duže gledanje) muškarca na ženu, verovatno je najpoželjniji jer je najbliži onom idealu muškarca koji očekuje da kroz gledanje (duže gledanje!) jednog lepog dana vidi ženu. Ovo je prilika da je muškarac zavoli, i, možda, trajno voli (eto srećnog braka!). Nežni (prvi) pogled muškarca na ženu, ukazuje na srećno provedeno rano detinjstvo sa majkom koja je volela i muža i dete, i bila voljena.
Sažaljiv pogled muškarca na ženu, otkriva nam muškarca osećajnog i sažaljivog, koji je upravo tako, od ranog ili poznijeg detinjstva, posmatrao svoju majku, tip mučenice (nekad istina i samomučenice), kinjene na razne načine od muža (njegovog oca), možda i od njene ili od njegove porodice. U slučaju braka sa takvom ženom (kao što je bila njegova majka), dve su mogućnosti česte. Ili će se muž pretvoriti vremenom u svoga oca, preko poznatog i raširenog mehanizma „identifikacije sa agresorom”, ili će istinski i samosvesno ispravljati (i možda ispraviti) loše očevo ponašanje prema majci, voleći svoju ženu takvu kakva je („mučenički tip žene”, koja ipak više pati, nego što uživa u patnji); u najboljem slučaju, voleći je, ispraviće je i približiti tako tzv. normalnoj ženi.
Kada muškarac gleda na ženu potcenjivački (nekad i prezrivo), loš je to predznak za njegov budući bračni ili vanbračni život. On je tako naučio da gleda svaku ženu od ranog ili poznijeg detinjstva, jer je tako na njegovu majku gledao njegov otac. A zašto je tako gledao njegov otac (deda, pradeda…) na ženu? To je bio najčešće „pogled na ženu” u srpskoj patrijarhalnoj porodici kroz vekove. Potcenjivački odnos balkanskog muškarca prema ženi, najbolje pokazuju srpske narodne poslovice (neću ih ovde navoditi, svako ih može naći u Vukovim narodnim poslovicama). Da potcenjivačko-prezriv odnos muškarca prema ženi nije uvek takav bio, pokazuju istraživanja našeg poznatog etnopsihologa Bojana Jovanovića, a mogu se naći slični podaci i u vrednoj knjizi dr Miodraga Purkovića, proučavaoca srpske srednjovekovne nacionalno-crkvene istorije, pod naslovom Srpska kultura srednjeg veka (Himelstir, Nemačka, 1985.).
Požudan pogled muškarca na ženu, u prvom redu je namenjen njenom osvajanju: agresivnom i seksualnom ili prvo seksualnom, pa onda i agresivnom. Moje dugogodišnje iskustvo kao psihoterapeuta sa različitim tipovima „osvajanja” žene od strane muškarca, pokazali su mi da agresivan nagon u čoveku, njegova želja za posedovanjem i moći, snažnija je, dugotrajnija i upornija od seksualnog nagona i njegovih imperativnih zahteva. Pravih erotomana (poremećaj seksualnog nagona kod muškarca i žene-nimfomanke) malo je kod oba pola. Otud seksualna požuda nekih muškaraca krije njihovu strasnu želju za posedovanjem žene koja se često, vremenom, pretvara u bezobzirno vladanje nad ženom, uključujući njegovo „pravo” na seksualni odnos kad god zaželi. Iako je želja za posedovanjem, kao deo agresivnog nagona (i kod muškarca i kod žene), prirodna, ova se želja pretvara u izopačenost onda kada je muškarac, zbog nečega značajnog, postao i ostao infantilan od detinjstva. U požudnog muškarca nema ljubavi, otud opasnost za njega da postane bludnik, a ne prirodni sejač života. Obuzetost takvog muškarca ženinim telom (čemu danas „pomaže” seksualna klima u svetu Zapada) opasna je i za muškarca i za ženu, jer se kod muškarca može da pretvori u seksualnu opsesivnu neurozu, a ženu da pretvori u frigidnu lutku koja se kupuje.
Uplašen pogled muškarca na ženu, otkriva nesigurnog muškarca – nesigurnog kako u ljubavi, tako i u polnim odnosima – kome ni otac ni majka nisu u detinjstvu omogućili, svojim konfliktnim ponašanjem, da stekne dovoljnu meru samopouzdanja kao duševno-duhovno i kao polno biće. Poznati „kastracioni kompleks” mogao je da se u sinu rano pojavi, bilo od grubog „kastrirajućeg” oca, ili od tipa „kastrirajuće” majke. Žena za takvog muškarca predstavlja onda stalnu opasnost; takvi muškarci ili ostaju trajno neoženjeni, ili nesvesno biraju tip kastrirajuće žene. I u ovom slučaju, kao i u svim ostalim, uspešno, manje uspešno ili neuspešno vaspitanje još u ranom detinjstvu odrediće budući odnos muškarca prema ženi.
Ravnodušan pogled muškarca na ženu označava različit tok muškog erotsko-seksualnog života: lišenog majčinske ljubavi, izloženog uticaju loše majke, snažno pogođenog nekom neuspelom ljubavi u adolescentnom dobu. Posle ovakvih i sličnih ranih trauma u životu muškarca, njegove prirodne erotsko-seksualne potrebe može odvesti u različite oblike ponašanja. Tako je moguće da postane homoseksualac (dakle, ne urođen, već stečen), potom mrzitelj žena, ali moguće je da se približi i nekom aseksualnom obrtu u polnom životu. Ravnodušan pogled prema ženama kod muškarca „prirodan” je kod evnuha i u slučajevima organskih poremećaja hormona i muškog organa za snošaj i oplođavanje.
Poslovan pogled na ženu, počeo je preovlađivati od vremena industrijske revolucije na Zapadu i uspona kapitalizma, da bi u današnje vreme zauzeo skoro pretežno mesto u odnosima muškarca i žene, svodeći lagano, i prirodnu potrebu za ljubavlju, kao i prirodnu potrebu za polnim odnosima sa suprotnim polom na poslovnu meru koja vodi brigu u prvom redu o korisnosti odnosa među polovima.
I posle svih ovde, na brzinu nabrojanih „pogleda muškarca na ženu”, ovaj poslovni pogled ukazuje na vrhunac otuđenja čoveka od čoveka, samim tim i na otuđenje muškarca od žene i obratno. Umesto pogleda simpatije, onda moguće ljubavi, muškarac posmatra ženu (ali sve češće i žena tako gleda muškarca) kao objekt, a ne subjekt u komunikaciji. Ljubav se izopačila u blud (kada su u pitanju polni odnosi), a egzistencijalna komunikacija buberovskog Ja-Ti odnosa, pretvara se sve češće u korisnost (pre svega materijalnu) međusobnih odnosa.
Ne znam koliko sam uspeo da u ovoj kratkoj skici odnosa (pogleda, gledanja i viđenja) muškarca prema ženi, nešto kažem o stvarnim odnosima, danas, među polovima. Sigurno je da su ovi odnosi daleko složeniji i raznovrsniji nego što sam ih ja ovde prikazao, samo na osnovu površnog „pogleda” muškarca na ženu.
Ostaje mi da kao hrišćanski antropolog (po mogućnosti objektivan posmatrač realnih zbivanja među polovima danas), s jedne strane žalim zbog napredovale pojave otuđenja među ljudima u svetu (sledstveno onda i među polovima), s druge strane da se nadam popravljanju ovakvih odnosa u budućnosti. Bitno je pri tome pitanje da li se ljudi (kao pojedinci, ne kao narodi) mogu menjati u toku jednog, relativno dugog života. Da li se, dakle, potcenjivački, ravnodušni, uplašeni, bludni a posebno poslovni pogled muškarca na ženu (i naravno, sve češće, takvi isti pogled žene na muškarca) mogu ispraviti ili ne mogu. Ubeđenja sam da je takvo ispravljanje moguće, ostaje, naravno, pitanje – kako.
Odlomak iz knjige Vladete Jerotića “O braku”,
izdavač Zadužbina Vladete Jerotića
Setite se svojih roditelja i vratite im osmeh na lice, bar za praznike
Praznici, slavlja, porodična okupljanja, su događaji koji bi po svojoj prirodi trebalo da budu radosni. Kada se članovi porodice različitih generacija nađu za istim stolom, uz bogatu trpezu, praznične običaje, smeh i veseli žamor, zar to ne bi trebalo da bude čista sreća? Ipak, stvarnost ume da bude i drugačija i mnogo ljudi se baš za praznike oseća izolovano i usamljeno.
Vašim starijim članovima porodice praznici mogu posebno teško pasti. Tačno je da starenje i sazrevanje sa sobom donose i mudrost koja može koristiti celoj porodici, ali ipak dolazi do neizbežnih gubitaka, čak i za najzdravije pojedince. Većina ovih gubitaka su emotivne i socijalne prirode. Bračni partneri, prijatelji, rođaci, nažalost postaju bolesni ili su preminuli, dolazi do promene izgleda dela naselja u kom žive, ostavljajući ih bez prijatelja i izolovane. Praznici ih mogu dodatno podsetiti na to i naglasiti osećaj usamljenosti.
Ukoliko ste vi odraslo dete roditelja koji vam se mogu činiti depresivnim za vreme praznika, postoji dosta toga što možete uraditi kako biste im pomogli da ne budu neraspoloženi i da se ne osećaju tako. Naravno da ste zauzeti, umorni i stresirani, ali ipak pojednostavljivanjem prazničnih dana i fokusiranjem na ono što je zaista važno, vaše najmilije, možete zaista pomoći vašim roditeljima ili baki i deki da im praznici ponovo budu vreme uživanja.
Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći da ulepšate praznike vašim najstarijima:
-
Slušajte. Pokušajte da budete tu za njih i da ih slušate i razumete, čak iako im je priča negativna. Moguće je da će kroz priču izražavati žaljenje za stvarima/osobama koje su izgubili kroz život. Nemojte im govoriti da prestanu da se žale jer je vrlo moguće da neće moći to da urade. Vaša empatija je u ovakvim situacijama izuzetno važna i samo pokušajte da ih razumete i shvatite.
-
Podsetite ih koliko su vam važni i koliko je celoj porodici značajno to što su deo slavlja. Budite pažljivi da ne izgleda da je to što činite za njih vaša dužnost. Ovo možda zvuči jednostavno, ali nije uvek. Vrlo je moguće da ćete biti umorni od svakodnevnih obaveza i da će vas govor tela odati, ali pokušajte da učinite da se vaši stari ne osećaju kao da su vam na teretu i da su beskorisni. Podsetite ih koliko su voljeni.
-
Pomozite im da shvate da pokušavate da pojednostavite praznična slavlja, kako biste se okrenuli onome što je pravo značenje slavlja. Objasnite im da pokušavate da ignorišete društveno nametnute pritiske da praznici moraju da budu glamurozni i da su vas oni naučili da je to vreme kada bi trebalo da se okrenete ljudima. Zahvalite im se na tome.
-
Ukoliko su vaši roditelji u domu za stare, vodite decu kod njih ili pokušajte da organizujete sa lokalnim vrtićem da dođu u posetu domu. Prisustvo dece će im ulepšati dan i doneti mnogo dobrobiti na emotivnom pa čak i fizičkom planu, jer dobro raspoloženje može poboljšati i zdravstveno stanje. Takođe, možete pokušati i da organizujete posetu lokalnoj školi i školskim programima, pogotovo ako će u njima nastupati unuci ljudi u domu.
-
Učinite trpezu posebnom. Setite se šta je ono što vole da jedu i piju i pokušajte da im obezbedite to. Pripremite im tradicionalne stvari, koje su oni pripremali vama. Ukoliko im je režim ishrane, zbog godina ili bolesti, postao restriktivniji pa ne mogu da uživaju u svemu u čemu su pre uživali, ukrasite trpezu odgovarajućim prazničnim motivima i temama.
-
Provodite vreme sa njima. Ovo je najvažnija stvar koju možete da uradite za njih. Pričajte, o čemu god im se priča u tom trenutku, pogledajte ponovo stare fotografije i video snimke, ostavite da im fotografije budu na dohvatu ruke, kako bi mogli da se podsećaju da su deo porodice čak i kada ostanu sami, pustite muziku za koju znate da su voleli kada su bili mlađi, slušajte ih kako pričaju o prošlosti…
Vaše vreme je veoma dragoceno. Moguće je da ste u braku, da imate decu i druge osobe kojima ste potrebni. Ipak, vaše vreme je najvažniji poklon koji možete dati vašim starijim članovima porodice. Učinite ono što možete, ali pazite da se ne stresirate preko sopstvenih granica. Vašim roditeljima je bitno i da vas vide da ste opušteni, srećni i zadovoljni. I upamtite, neće sve biti savršeno i neće u svakom momentu svi biti zadovoljni. Ipak, ukoliko se potrudite koliko možete, to će biti dovoljno i praznici će biti ono što i treba da budu, radost za celu porodicu.
Izvor: vitaplan.rs
Matija Bećković: Kad sretneš ženu koja plače, priđi joj, to je moja draga!
Dopustite da vas oduševi, dopustite da uđe u vaš sistem njegova divna poezija, dopustite sebi da pročitate Matiju Bećkovića
Matija Bećković već pola veka svetli neobičnim sjajem na srpskoj književnoj sceni. Od trenutka kada je napisao prve stihove o njemu se raspravlja u književnim i ideološkim krugovima. Autor je antologijskih knjiga poezije, ali i beseda koje zauzimaju vrhovno mesto u novoj srpskoj književnosti. Svoju najveću ljubav je ovekovečio u poemi “Vera Pavladoljska”.
On ume da izgovori ono što želi i da nas takvim govorom zavede. Smatra da su velike knjige samo one koje mogu da se čitaju uvek.
“Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao – nikad se ne zna gdje je sreća. Sreća je slijepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično.”
“Pesnik ne sme da dozvoli da mu jezik pobegne. U tom slučaju pobegao bi mu život.”
“Više je biti pesma, nego pesnik, a biti ti više je od oboje.”
“Radnici koji nikada nisu videli more, kad je sretnu misle da je dan lepši no inače. Ta žena, taj gigant, ta država u državi, kad sam je prvi put video rekao sam: Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje, koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči.”
“Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.”
“Nigde čovek nije toliko mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega.”
“Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo.”
“Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika.”
“Mene ne zanim istina. Ja znam ko je u pravu.”
“Ja ne znam za drugo nebo osim njenog kišobrana. Kad me ona voli ne znam od čega živim. Ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često umirem.”
“Kuca ništavilo na svim prozorima. Sve je dignuto u vazduh, samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.”
“Ko tebe voli taj će zakasniti da se na vreme leči i da se ponovo rodi.”
“Život nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan.”
“Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo, svet me izgubi ali ti me dobi.”
“Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje. Ti si moja Sinagoga ograđena žicom. Ti si moja naročito u ovo doba, pogotovu sada. Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo.”
“Kad sretneš ženu koja plače, priđi joj, to je moja draga.”
“Uđi u moje oči pre nego što ih sklopim, da te pod trepavicama čuvam.”
Božićni i novogodišnji praznici – idealno vreme za praštanje
Božić je svakako idealna prilika da se čitava porodica okupi oko novogodišnje jelke, praznične trpeze i podeli među sobom najdivnije prošlogodišnje trenutke, kao i želje i očekivanja od predstojeće godine. Međutim, na veliku žalost, neretko se dešava da mnoge od porodica ovaj dan i ne priželjkuju u nekoj naročitoj ushićenosti imajući u vidu susret sa članovima porodice prema kojima iz određenih razloga i nisu prijateljski nastrojeni. Tenzija i priželjkivanje svršetka dana se tako vrlo lako mogu preneti i na ostale prisutne. Nije li prava šteta da Božić ostane u ružnom sećanju? Praznici su idealno vreme da se oproste tuđe greške, da se priznaju svoje, praznici su pravo vreme da podelite radost i ljubav sa svojim najbližima!
Generacijski jaz
Sam pomen svađa i svađica iz prošlosti nekoga može i tek kako uzrujati i upropastiti mu slavlje. A onda i ugođaj svima ostalima kojima će to biti glavna asocijacija na poslednji Božić proveden u krugu porodice. Iako ni malo prijatna pojava, tenzija tokom Božića čak i u krugu onih koji su nam najbliži nešto je što psiholozi objašnjavaju kao sasvim normalnu pojavu. Naime, to je prilika kada se na jednom mestu sreće nekoliko generacija: domaćin kuće je istovremeno dete svome prisutnom ocu i otac svojoj deci. Dakle, tri generacije minimum. Još ako skupu prisustvuju i njeni roditelji koji su do nedavno smatrali da i niste za nju baš najbolja prilika i koji imaju štošta da vam prigovore navodno se šaleći…
Napravite prvi korak
Kako bi vam Božić ostao u najlepšem sećanju i kako biste, što je još važnije, popravili do sada i ne tako pohvalne odnose sa određenim članovima svoje porodice, vreme je da oprostite i tražite da vam bude oprošteno. Zvuči pomalo teško preći preko svoje sujete, preko svojih principa, ali niste ni svesni koliko olakšanje će vam pružiti i kakvom radošću će vas ispuniti taj korak ako se odlučite da ga napravite.
Nekoliko dana pre tog velikog okupljanja napravite listu stvari koje vam smetaju kod člana porodice sa kojim imate problem. Razmotrite dobro svaku od njih, a potom pomislite šta bi vam sve mogao doneti normalan, miran razgovor sa tom istom osobom, zdrav, otvoren odnos u kome biste mogli najiskrenije da joj zamerite realne nedostatke, a da je pritom ne uvredite i da se zbog toga ne posvađate. Zamislite samo koliko bi lepše bilo kada biste to porodične
okupljanje željno iščekivali čitave godine nego što nedelju dana unazad provedete razmišljajući kako ćete ga preživeti.
Iako vam sada pomalo ludo zvuči, ali možda bi najbolje bilo da pozovete tu osobu nekoliko dana pre Božića,
porazgovarate sa njom otvoreno i priznate joj sve svoje greške, odnosno na miran način joj saopštite šta je to što vam smeta u njenom ophođenju prema vama. Čini se da je sa suviše tvrdoglavim osobama nemoguće postići nešto ovakvim razgovorom, ali čak i oni sa tvrdom glavom imaju srce i sigurno da znaju da cene vašu dobru volju i to što vam je stalo da izgladite odnose.
Pokažite malo ljubavi, razumevanja i dobre volje i prepustite božićnoj magiji da učini svoje!
Srećni praznici!
Izvor: navidiku.rs
“Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo” – Setite se onih koji nisu srećni kao vi
Dečje želje su iste bez obzira na uslove u kojima odrastaju. A neka ne odrastaju ni u toplom domu, ni u zagrljaju porodice, već na ulici.
Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo, Foto: Privatna arhiva
Prose, peru šoferšajbne na semaforima, prodaju cveće, papirne maramice, sakupljaju sekundarne sirovine, neka smatraju ulicu svojom kućom. Imajte na umu da dete na ulici ne živi, već svakim danom pronalazi načine da preživi.
U tom preživljavanju mu svakodnevno pomaže Svratište za decu. Tu s ulice mogu da dođu i okupaju se, ručaju, urade domaći zadatak. Ta su deca odraslima dala još jednu šansu da brinu o njima. Zato, hajde da ih ne izneverimo, hajde da im pružimo podršku, hajde da nešto zajedno učinimo da i oni uživaju u praznicima. Praznici su vreme davanja. Odnesite garderobu koju više ne koristite. Setite se onih divnih reči Duška Radovića: “Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.” Možete i da dođete i učite decu stvarima kojima su vas učili oni koji su vas voleli kada ste bili mali. Deci ta podrška znači beskrajno!
Ukoliko živite u Beogradu, paketiće možete doneti u Krfsku 7a ili na Bulevar Arsenija Čarnojevića 145, ili ih možete poslati poštom. Kape, šalovi, rukavice, ali i donji veš, zimske jakne, čarape, pribori za radionice (kolaž papir, bojice, blokovi za crtanje, perlice, šljokice, flomasteri, plastelin), keksići, džemovi, čokoladice, sve će to i te kako obradovati ove mališane. Ako ste u mogućnosti, spakujte im i nešto od sredstava za ličnu higijenu (šampon, uloške, prašak za veš) jer mnogima je svratište jedino mesto gde mogu da se okupaju. Preko sajta „cim.org.rs“ možete naručiti specijalno dizajnirani čokoladni set, na taj način ćete pomoći da deca svratišta dobiju paketiće. Čokoladu će vam na adresu doneti volonter iz svratišta. Ukoliko niste iz Beograda, čokoladni paket biće vam dostavljen kurirskom službom.
Posetite i prihvatilište za odrasle
U Beogradu postoji i prihvatilište za prosjake, beskućnike, alkoholičare, skitnice, jednostavno rečeno za sve one koje niko neće. Bolesni su, promrzli, iscrpljeni, izgladneli, goli i bosi i u većini slučajeva dementni, stari i nisu u mogućnosti da se brinu o sebi. Mnogi od njih su mesecima, godinama neokupani, pronađeni u podrumima, šahtovima, kontejnerima za smeće, napuštenim automobilima… Ukoliko imate višak garderobe, pelene za odrasle preko 75 kg i lekove u roku važenja, odnesite im u Kumodrašku 226a u Beogradu.
Izvor:alo.rs
Ima li leka za ljubomoru?
Uprkos našim najboljim namerama, svako od nas se upoznao sa osećajem ljubomore, emocijom koja može da se javi u različitim segmentima međuljudskih odnosa. Najsnažnije se ispoljava i najviše nas muči u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ograničava. Javlja se i u poslu, među rođacima, kolegama, prijateljima, partnerima. Ponekad se izražava otvoreno i dramatično, ponekad prikriveno, prerušena u tugu i gorčinu, ali u svakom slučaju, reč je o emociji koja vrlo lako može izmaći kontroli, ukoliko joj se prepustimo.
Ljubomora uključuje čitav spektar emocija i ponašanja: bol, bes, tugu, strah, mržnju i zavist. U većini slučajeva ona je znak straha od gubitka ili poređenja, zbog nečega što imamo, ili na šta mislimo da polažemo pravo, kao što je veza, ljubav ili prijateljstvo. Bojimo se odbijanja, samoće, prevare, strahujemo da ćemo biti isključeni, eliminisani, odbačeni i zanemareni, jer je neka druga osoba bolja od nas. Često je pokazatelj da nismo srećni sami sa sobom, ali je i dobra motivacija da to promenimo. Šta se krije u pozadini ljubomore?
Nedostatak samopouzdanja i potreba da budemo voljeni najznačajniji su pokretači ovog neprijatnog osećanja. Nesigurne osobe se često bore sa osećajem ljubomore zbog straha da će ostati bez oslonca i sami. U osnovi ljubomore, pored straha od napuštanja i gubitka ljubavi, nalaze se i nerešeni strahovi ili bolna iskustva iz prošlosti, strah da nismo „dovoljno” dobri, lepi, pametni, bogati (loša slika o sebi), želja da se potvrdimo da smo vredni u ljubavi; želja za kontrolom i posedovanjem.
Najintenzivniju ljubomoru osećaju oni koji duboko u sebi ne veruju da zaslužuju da budu voljeni. Ove osobe veruju da su drugi bolji od njih, privlačniji i dostojniji ljubavi. Kad smo sumnjičavi i nepoverljivi, često smo skloni da prebrzo donosimo zaključke i preuveličavamo stvari. Ljubomora izjeda dušu, menja ljude, sužava vidike, uništava ljubav. Možemo se osećati krivim, upoređivati se sa „suparnicima”, samosažaljevati se, samokažnjavati, smišljati najgore scenarije, svetiti se, zapostavljati ranija interesovanja. Fiziološki, može se javiti nesvestica, znojenje, nemir zbog stalnog preispitivanja, ali čak i agresija i nasilje.
ZDRAVA – U MALOJ DOZI
Svi smo mi ljubomorni, neko više, neko manje, bitno je samo kako se sa tim nosimo, ističu stručnjaci. Iako je određena doza ljubomore prirodna, jer nas motiviše da se borimo za odnos i zaštitimo od gubitka, vrlo često ova emocija pokaže svoju mračnu stranu.
Ljubomora gasi odnose između dvoje ljudi, bilo da je reč o prijateljstvu, bilo o muško-ženskom odnosu. Dok je mala doza ljubomore bezopasna, čak i podsticajna, ukoliko se otme kontroli, tada vrlo lako može da zavlada našim umom. Ako nas muči i nagriza, ona više nema zaštitnu, već destruktivnu ulogu – tera nas da razmišljamo drugačije, uništava racionalne argumente u našim mislima.
Dokazano je da preterano nepoverenje šteti ljubavi, porodici, ali i zdravlju. Oni kojima smeta uspeh prijatelja imaju veće šanse da obole od srčanih bolesti, dijabetesa, čira na želucu i visokog krvnog pritiska. Oni koji smatraju da nepravedno malo zarađuju imaju veće šanse da obole od onih koji veruju da su dobro prošli u odnosu na svoje prijatelje. Psiholozi upozoravaju da je ova emocija povezana sa proizvodnjom veće količine stresa, što čak povećava i rizik od Alchajmerove bolesti, kod žena. Muškarci mnogo duže kriju ljubomoru, prikrivaju je pod raznim formama. Istraživanja su pokazala da su oni više uznemireni idejom seksualne nevere, čak i kad nema emocija, a žene su više uznemirene idejom emocionalne nevere (i kada nije uključen fizički kontakt).
STRAH OD GUBITKA LjUBAVI
Ljubomora je emocija koju mnogi ljudi iskuse u vezi, ali je bitno ne dozvoliti joj da se otme kontroli. Pogrešno je uverenje da je ljubomora znak ljubavi – ona je znak straha od gubitka ljubavi. Jednako je teška i onom ko je ljubomoran i onom ko trpi. Granica između zdrave ljubomore i nezdrave (ograničavajuće) vrlo je maglovita, ne može tačno da se odredi. Blaga ljubomora ponekad može da bude podsticajna jer je dobrodošao podsetnik na to koliko je partnerima stalo, može da nas poveže na višem nivou, vrati na sve one stvari koje cenimo, da budemo pažljiviji i nežniji. Ima još nekoliko dobrobiti, ali sve dok ima razumne temelje, dok umemo da je kanališemo i iskoristimo u pozitivne svrhe. Onog trenutka kada pređe u posesivnost, manipulaciju, opsesiju, želju za posedovanjem ili agresiju – sve što prelazi granice i izmiče kontroli, šteti odnosu i dovodi do neracionalnih postupaka. Ako je pokreću loše samopouzdanje ili zavisnost od partnera, može da razdvoji i najsrećnije parove. Preintenzivna i iracionalna, ona uzrokuje loše raspoloženje, neprivlačna je i ubija poverenje i ljubav u vezi ili braku. Ljubomorna osoba se oseća ugroženom, jer misli da je neko sa strane može potisnuti i zauzeti njeno mesto. Ovakvi ljudi često vide opasnost ili pretnju i tamo gde je zapravo nema. Ljubomora se tada može javiti kao trenutna opsesija, ali i stil ponašanja prema supružniku.
Ova neprijatna emocija otkriva dublje probleme u vezi, kao i pravo lice partnera, govori puno o njegovoj samokontroli i stavovima, ali o tome koliko poštuje voljenu osobu. U početku mogu da laskaju snažne emocije i posesivna naklonost: „Ne mogu bez tebe”, „Moja si i ničija”. Ali ta strast uskoro može da preraste u grčeviti stisak koji guši – od pojačane sumnjičavosti i ispitivanja, do traženja dokaza prevare, pretnji, proveravanja ili proganjanja. Osećaj da smo ugroženi, kontrolisani, sputani, pod stalnim pritiskom dokazivanja vernosti, ponašanje koje je pod uticajem straha od manifestovanje ljubomore kod partnera, pokazatelji su da smo izloženi preteranoj, patološkoj ljubomori.
PRIJATELjE RAZDVAJA ZAVIST
Poznata izreka kaže da je ljubomora brojanje tuđih srećnih trenutaka – umesto sopstvenih. Ova negativna emocija često dolazi iz nesigurnosti, kada se poredimo sa drugima i kritikujemo sebe što nismo bolji. Zavist i ljubomora proizilaze iz osnovne nemogućnosti da se veselimo tuđoj sreći ili uspehu. Dokazano je da je veliki broj ljudi zavidan na tuđi uspeh, ali se razlikujemo po tome kako to utiče na nas. Svi smo u iskušenju da se poredimo s nekim ko je postigao više u životu, ko je privlačniji od nas, zarađuje više novca, ili ima više prijatelja. Možda ste i sami koji put pomislili: „Zašto to on to ima, a ja ne?“ Ako nas to motiviše da i sami postignemo svoje zacrtane ciljeve, onda bi bilo i prihvatljivo, sve dok tu zavist zadržavamo za sebe.
Svaki put kada se u jednom odnosu pojavi nejednakost ili neravnoteža, balans se narušava, i otvaraju se vrata ljubomori i zavisti. Kada se uspeh prijatelja protumači kao ugrožavanje sopstvene pozicije, javlja se crv ljubomore. Zavist i sumnjičavost ruše prijateljstvo – mislimo da ta osoba nije sve to zaslužila, a pritom nismo svesni kako nama neće ništa biti bolje jer je neko manje srećan od nas. Rezultat toga je osećaj inferiornosti, a nuspojave ovih osećanja mogu da dovedu do izgubljenih prijateljstava ili smanjenog samopoštovanja. Žene se uglavnom opterećuju razmišljanjem kako su tuđe ljubavne veze bolje i kvalitetnije od njihovih. Poređenje sa prijateljima mnogo je češće u periodima velikih promena u našim životima, ističu psiholozi.
SIGNAL DA NEŠTO NE ŠTIMA
Pre nego se prepustite izlivima ljubomore zapitajte se da li je vaša sumnja realna, ili je u pitanju vaša lična nesigurnost. Da li ste u prethodnim vezama bili uvek izrazito ljubomorni i posesivni? Velika je verovatnoća da je problem zapravo u vama. Stručnjaci kažu da je osećanje ljubomore važno izraziti, da se ne bi pretvorilo u izlive besa. Bilo da se radi o vama ili vašem partneru, razgovarajte o tome zašto ste ljubomorni ili zašto se on oseća ugroženo. Ukoliko trpite bezrazložnu tuđu ljubomoru (u vezi, braku), svesno pristajanje na partnerove ucene i manipulacije, kao i ograničavanje svog ponašanja, samo će vas dovesti do začaranog kruga i osećanja straha i strepnje.
Ljubomora nas upozorava na naše slabe tačke i mane, nesavršenosti, signal je da nešto ne štima, da pogledamo sami sebe i preduzmemo nešto što će nas odvesti na viši nivo emotivnog razvoja. Prvi korak ka ozdravljenju je iskoristiti osećanje ljubomore za rad na sebi, osvetliti svoje uspehe i svoje prednosti, ojačati samopouzdanje, jer smo zapravo ljubomorni na nešto što sami nismo ostvarili u sebi. Što imamo bolje mišljenje o sebi, to ćemo biti nezavisniji u odnosu na druge ljude u pogledu zadovoljavanja svojih emocionalnih potreba. Životna polja koja zahtevaju potrebu za unapređenjem sebe najčešće su vezana za seksualnost, prijateljstvo, ili porodični odnos.
Tuđi uspeh može da vam bude inspiracija za promene i rast. Ako želite da održite zdravu vezu sa partnerom, prijateljima, kolegama, činite uvek suprotno od onoga što rade ljubomorne osobe. Kada shvatite da vas „crv sumnje” obuzima, ne optužujte, ne budite sarkastični, zajedljivi. Za početak prihvatite svoje mane, zaboravite sva loša iskustva, ne robujte vezi, i počnite da verujte u sebe. Kada pronađete oslonac u sebi, počećete da verujete i svom partneru. Pretvorite ljubomoru u dobru volju: svaki put kad osetite zrnce ljubomore prema nekom, recite ili uradite nešto dobronamerno. U početku to može da bude naporno, ali s vremenom će jedan osećaj zameniti drugi.
Izvor:novosti.rs
Pravilnom dijagnostikom glavobolja i bolova u vratu i leđima do izlečenja
