Posne sarme sa šaranom za zdravo srce (recept)

Šaran je slatkovodna riba koja naraste do 120 cm i tezi do 30 kg. Poreklom je sa područja između Crnog mora , Kaspijskog mora i Kazahstana. Odatle je prenet u skoro sve umerene vode sveta. Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i “dunavski lisac”, jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti. Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim trpezama (ribnjački šaran – golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Šaran ima malu količinu zasićenih masnoća, a dobar je izvor omega-3 masnih kiselina koje imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju, smanjuju upale i faktore rizika za razvoj srčanih oboljenja, raka i artritisa; nedostatak se manifestuje umorom, depresijom, lošom memorijom, suvom kožom, kardiovaskularnim problemima i slabom cirkulacijom.. Šaran od imineral ima :  magnezijum koji ulazi u sastav kostiju, daje im čvrstinu i naročito kod mladih organizama, utiče na normalan rast i razvitak. Šaran ima i fosfor – manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju, osteoporoze i gubitka apetita i smanjenja umne i fizičke aktivnosti. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca, trudnice i dojilje. Ova riba ima i fluor i jod  – manjak joda kod dece može dovesti do usporenog nicanja zuba, suve, žute i hladne kože, pojave dubokog glasa i osetljivosti na hladnoću. Kod odraslih nastaju : usporenost u radu I govoru sa obilnim menstrualnim krvarenjem kod žena. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa, mogu biti prisutni grčevi, nokti su krti, a kosa proređena. Koža je suva, hladna i dobija žućkastu boju. Žene u trudnoći, posle polnog sazrevanja, dojilje, osobe u postoperativnom periodu su naročito osetljivi na nedostatak joda u ishrani. Šaran je izvor vitamina A, D i B grupe ,vitamin B12 koji je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma.  Meso je svetlo ružičaste boje, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne vrednosti (100kcal/100gr) odnosno 420 kj.

Posne sarme sa šaranom

Sastojci:

• glavica kiselog kupusa,

• šaran od 1,5 do 2 kg,

• šolja pirinča,

• 3 šargarepe,

• 2 glavice crnog luka,

• 3 čena belog luka,

• veza zeleni,

• koren celera,

• kašika začina od povrća,

• 1 krompir,

• list lorbera,

• peršun,

• brašno,

• biber,

• aleva paprika,

• ulje,

• so.

Priprema :

Veče pre pripreme sarme, šarana oprati, očistiti, odstraniti mu glavu i rep, pa ga iseći na menje komade i staviti u friz da se zamrzne. Kupus odvojiti na listove, listove isprati pod mlazom hladne vode od viška soli, pa ih procediti i eventualno nožem stanjiti žilu da bi se sarme lakše savijale. Na vrelom ulju propržiti sitno iseckan crni luk da postane staklast, pa dodati istruganu šargarepu, istrugan koren celera, seckan peršun, seckan beli luk, očišćen i propran pirinač, biber, pa kratko dinstati uz neprekidno mešanje. Ribu izvaditi iz friza i narendati je najkrupnije. Na ovaj način biće usitnjene i preostale kosti, tako da nema nikakve bojazni da bi neka mogla zapeti u grlu. Narendanu ribu dodati poslednju u masu koja se dinsta, dodati začin od povrća i soli prema ukusu. Izmaći sa vatre, pa nastrugati u fil jedan manji krompir da bi fil bio vazdušast, a zatim filovati listove i zavijati sarme. Ukoliko imamo mesa od dimljenog šarana, ređati sarme tako da na svaki red dođu dva manja komada dimljene ribe, dakle onako kako bi se ređala mrsna sarma kad joj se dodaju suva rebra. Na dno posude u kojoj će se sarma krčkati obavezno staviti veći list kiselog kupusa, a kad su sarme složene dodati lorber, naliti vodu i prekriti ih još jednim većim listom kiselog kupusa.Što se duže krčkaju, sarme će biti sve ukusnije.