Zeleni ZID OD MAHOVINE u stanu- Umanjuje stres, stimuliše kreativnost, dobro raspoloženje…
Stabilizovana mahovina je prirodna dekorativna mahovina koja je prošla poseban tretman kako bi zadržala svoju svežinu, mekoću i boju dugi niz godina. Nazivaju je još i balsamovanom, impregniranom ili prezerviranom mahovinom.
– Takve površine privlače insekte i pre svega zahtevaju mnogo pažnje i vremena, što su stvari koje većina ljudi danas nema. Zbog toga zidovi od stabilizovanih mahovina postaju sve popularniji u raznim tipovima enterijera.
– Ovi proizvodi relativno su nepoznati većini, pa osim što se mnogi pitaju šta je to zapravo, glavna pitanja su i koliko košta. Cenovni opsezi na tržištu su veliki. Ogromne su razlike u načinima proizvodnje kod raznih proizvođača.
Starac Pajsije Svetogorac: Evo šta nam spremaju mračne sile!
Ravnodušnost prema Bogu donosi ravnodušnost prema svemu ostalom; donosi moralnu degeneraciju. Vera u Boga je velika stvar. Kad čovek veruje u Boga onda voli i svoje roditelje, svoje ognjište, svoje srodnike, svoj posao, svoje selo, opštinu, svoju državu i otadžbinu. A neko ko ne voli Boga i svoju porodicu – ne voli ništa, jer, i otadžbina je jedna velika porodica…
Hoću da kažem da sve otuda polazi. Ako čovek ne veruje u Boga neće imati obzira ni prema porodici, ni prema svom zavičaju, ni prema svojoj otadžbini. I to je ono što neki žele da unište, zato i stvaraju duh nemara…
Gledaj u uzrok. Možda ćemo morati da preživimo mnogo od onoga o čemu se govori u Apokalipsi. Nastupilo je otpadništvo (apostasija) i preostalo je još samo da dođe ”sin pogibli„ (2.Sol.2,3). Svet će se pretvoriti u ludnicu… Videćemo kako se zbivaju najneverovatniji, najbezumniji događaji, ali je dobro samo to što će oni veoma brzo smenjivati jedan drugoga. Ekumenizam, zajedničko tržište, jedna velika država, jedna svetska vlada, jedna religija, skrojena prema njihovoj meri – takvi su planovi mračnih sila.
Mene uznemirava vladajući spokoj. Nešto se sprema. Mi još nismo shvatili kako treba, ni to u kakvom vremenu živimo, ni to da ćemo umreti. Šta će iz toga proizaći, ne znam, stanje je jako teško. Sudbina sveta zavisi od nekoliko ljudi, ali Bog još uvek drži kočnicu. Treba se mnogo i sa bolom moliti, da bi se Bog umešao u ono što se dešava…Vreme je jako teško.
Nakupilo se mnogo pepela, đubreta, ravnodušnosti – i za to da bi sve to odletelo, treba jako da dune… Strašno! Nastupila je vavilonska pometnja! Potrebno je da se Bog umeša… Postoji veliki nemir. Sve se pomešalo! Narodu je glava potpuno pomračena.
Pa ipak, bez obzira na to vrenje, ja osećam u sebi neku utehu, neku uverenost. Ipak ima hrišćana u kojima počiva Bog. Ima još Božijih ljudi, ljudi molitve i sveblagi Bog nas trpi i ponovo će sve dovesti u red.
Ne bojte se! Mi smo preživeli toliko nevolja i nismo nestali. Zar ćemo se uplašiti bure koja treba da se raziđe? Nećemo umreti ni sada! Bog nas voli. U čoveku postoji sakrivena sila za slučaj potrebe. Teških godina će biti malo. Samo jedna oluja…
Ne uznemiravajte se nimalo, jer je nad svime Bog, Koji upravlja svime i postaviće svakog na klupu za optužene da bi dao odgovor za učinjeno, u skladu sa čime će svako i dobiti nagradu od njega. Biće nagrađeni oni koji su na neki način pomogli dobro a biće kažnjen onaj koji čini zlo. Bog će na kraju krajeva sve postaviti na svoje mesto, ali će svako od nas dati odgovor za ono što je uradio u te teške godine molitvom, dobrotom…
Danas se trude da razruše veru i za to da bi se zdanje vere srušilo, vade pomalo, po kamičak. Ali svejedno su za to rušenje odgovorni svi: ne samo oni koji ruše već i mi koji vidimo kako se ruši vera i ne trudimo se da je ukrepimo. Zatim će ti kvaritelji smišljeno da nam zadaju još više teškoća, da se ozlobe na Crkvu, monaštvo.
Sadašnjoj situaciji je moguće suprotstaviti se samo duhovno a ne po svetski. Oluja će da se pojača još malo, da izbaci na obalu svo đubre, sve nepotrebno, a zatim će situacija da se razbistri. I jedni će dobiti čistu nagradu a drugi će da plate dugove.
Danas je mnogo takvih, koji se trude da iskvare sve: porodicu, omladinu, Crkvu. U naše vreme raditi za narod je – ispovedništvo, jer država vojuje protiv božanskog zakona. Zakoni koje ona donosi su protiv zakona Božijeg. Ali mi smo odgovorni za to da ne damo neprijateljima Crkve da sve unište.
Čak sam bio u prilici da slušam i kako sveštenici govore: “Nemojte se vi time baviti, to nije vaša stvar!“ Kada bi oni molitvom dolazili do takvog stanja da se ni oko čega ne bi brinuli, ja bih im celivao noge. Ali ne, oni su nezainteresovani zato što žele da budu svima dobri i da žive pevajući. Ravnodušnost nije dozvoljena čak ni mirjanima a tim pre sveštenstvu.
Iskren, duhovan čovek ne treba ništa da radi nezainteresovano. “Proklet svaki koji nemarno radi delo Gospodnje“, govori prorok Jeremija (Ier. 48,10)… Sada je rat, duhovni rat. Ja treba da budem napred. Koliko marksista, koliko masona, koliko satanista i svih drugih! Koliko besomučnih, anarhista, prelešćenih… Ja vidim šta nas očekuje i to me boli. U grlu mi je gorčina od ljudske boli…
Vlada duh mlakosti, junaštva uopšte nema! Sasvim smo se iskvarili! Kako nas Bog još trpi? Današnje pokolenje – to je pokolenje ravnodušnosti. Ne rata. Većina i može samo za paradu. Bezbožnicima, huliteljima daju da nastupaju na televiziji. I Crkva ćuti i ne odlučuje te bogohulnike.
A trebalo bi odlučivati takve. Žao im je da ih odluče, šta li? Hajde da ne čekamo da neko drugi da izvadi zmiju iz rupe, da bismo mi bili spokojni. Ćute zbog ravnodušnosti. Loše je to što su čak i ljudi koji imaju nešto u sebi, počeli da se hlade i govore: “Zar ja mogu da izmenim situaciju?“
Mi smo dužni da hrabro ispovedamo našu veru zato što ako budemo ćutali, snosićemo odgovornost. U ovim teških godinama svako od nas treba da radi ono što može. A ono što ne može, treba ostavljati na volju Božiju. Tako će nam savest biti mirna. Ako se mi ne budemo suprotstavili, ustaće iz grobova naši preci.
Oni su toliko stradali za Otadžbinu, a šta mi radimo za nju? Ako hrišćani ne postanu ispovednici, ako se ne suprotstave zlu, rušitelji će biti još bestidniji. Ali današnji hrišćani nisu borci. Ako Crkva ćuti da se ne bi sukobljavala sa državom, ako mitropoliti ćute, ako ćute monasi, pa ko će govoriti?
Blagodarite Bogu za sve. Potrudite se da budete mužestveni (hrabri). Podignite se malo. Znate šta podnose hrišćani u drugim zemljama?… A kod nas su mnogi tako ravnodušni… Nedostaje dobrog raspoloženja, podviga.
Ali ako mi ne počnemo da ratujemo protiv zla, ako ne počnemo da razobličavamo one koji sablažnjavaju verujuće, onda će zlo postati još veće. Ako se ne uplašimo, malo ćemo obodriti verne. I onima koji ratuju protiv Crkve će biti mnogo teže. U prošlosti je naš narod živeo duhovno, zato ga je Bog blagosiljao, i sveti su nam na čudesne načine pomagali. I mi smo pobeđivali naše neprijatelje koji su nas uvek prevazilazili brojčano. Mi sada govorimo da smo pravoslavni iako, na žalost, često samo nosimo ime pravoslavnih ali ne živimo pravoslavnim životom.
Lenjo sveštenstvo uspavljuje narod, ostavlja ga da bude kakav jeste, da se ne bi uznemiravao. “Vidi, kažu oni, ni u kom slučaju im ne govori da će biti rat ili Drugi Dolazak i da se zato treba pripremati za smrt. Da se ljudi ni u kom slučaju ne bi uznemiravali!“ A drugi, od lažno shvaćene dobrote, govore: “Ne razobličavajte jeretike, da su u prelesti, da bismo pokazali našu ljubav prema njima“.
Danas je naš narod umešen “na vodi“. Kvasac nije isti. Ako ja izbegavam uznemiravanje radi toga da ne narušim svoj telesni pokoj, onda sam ja ravnodušan prema svetinji! Duhovna krotost je jedno, a mekoća zbog ravnodušnosti – sasavim drugo. Neki govore: “Ja sam hrišćanin i zato treba da budem radostan i spokojan“. Ali to nisu hrišćani. To je ravnodušnost, to je svetska radost. Taj u kome postoje ta svetska načela – nije duhovan čovek.
Duhovan čovek je – sav bol. To jest, njega boli to što se događa, boli ga zbog ljudi. I zbog te boli mu se daje duhovna uteha.
Govorim uopšteno; hoću da kažem koliko nas je zahvatila ravnodušnost. Idi do neke škole i videćeš: ako otvoreni prozori udaraju u zid od vetra teško ćeš naći jedno dete da ustane i zatvori ih kako se ne bi razbili. Neka deca će gledati u prazno, neka gledati kako se prozori razbijaju, neka će prolaziti pored prozora kao da se ništa ne dešava. Ravnodušnost. Pričao mi je jedan oficir: „Bojim se da ne mogu da nađem ni jednog poverljivog vojnika da čuva skladišta sa gorivom kako se nepažnjom ne bi izazvao požar.“
Pisao mi je jedan policajac: „Nisam mogao da dođem jer sam.bio prezauzet poslom. Dežurali smo samo nas dvojica u celoj oblasti, a trebalo je, po pravilu, da nas bude osmorica.“ Čuješ li ti to? Umesto da dodaju još dvojicu, oni ostavljaju onu dvojicu da budu sami!
Srećom, postoje i izuzeci.
Dođe mi je jednom prilikom jedan otac i kaže: „Moli se za moga Angela, jer će ga ubiti.“ Njegovog sina upoznao sam još kao malog dečaka, a sada je već služio vojsku. „Zašto“ pitam ga, „šta se desilo?“ „Otišao je jednom“, kaže mi, „i zatekao ostale da igraju karte dok su bili na dužnosti. Opomenuo ih je, ali ga nisu poslušali, kasnije je podneo izveštaj i jedan od njih mu sada preti da će ga ubiti.“ „Vidi“, kažem mu ja, „da će ga ubiti – neće. A ja ću da se molim da Angela ne oteraju na vojni sud što i on nije igrao karte!“
Čuo sam za još jedan slučaj i rekao: „Hvala Bogu, još postoje ljudi koji brinu za otadžbinu.“
Kad su Turci povredili vazdušnu granicu sa Grčkom jedan naš pilot im se približio da bi ih što bolje snimio i mogao da dokaže da su povredili granicu. Dežurni vezista mu je govorio preko radija da se vrati ali je ovaj insistirao i pokušavao!.. Međutim, Turčin je imao bolji avion tako da je oborio ovog našeg jadnika u more. Sad kad to uporedite sa nekima kojima avioni služe za izlete videćete kolika je razlika!
Treba pronaći smisao, shvatiti da je dobro neophodno, sve ostalo je promašena stvar. Hajde nekog ko je ravnodušan da pozoveš u rat. Gledaće samo kako da pobegne odavde, da se izvuče odande.. Ali kad shvati kakvo zlo će neprijatelj naneti, biće posle dobrovoljac.
Starac Pajsije Svetogorac
Najodvratnija žena koja je hodala planetom: Zbog jedne stvari ceo svet je mrzi!
Način na koji je živela Joko Ono i kako je rešavala neke “probleme”, nije razumljivo bilo ni tada, a ni danas
Joko Ono je u svetu ostala upamćena kao žena koja je “razbila” Bitlse. Malo ko zna da šta je sve Joko Ono uradila kada je kultura u pitanju. Njen fah su slike, performansi, video zapisi i muzika.
Prvi brak je sklopila sa Tošijem Ičijanagijem za kojeg se udala 1956. godine, protiv želje svojih roditelja. Drugi brak je sklopila 1962. godine sa Entonijem Koksom, filmskim producentom sa kojim je dobila i ćerku.
A njen treći brak je bio sa Džonom Lenonom.
Upravo ta veza i brak su joj doneli ne baš laskav nadimak: “najodvratnija žena koja je hodala planetom”. Međutim, Joko Ono nikad nije komentarisala natpise, nije se bunila, nije ništa demantovala i zato je taj nadimak ostao do danas.
A kako je sve počelo?
Džona Lenona je ubio obožavalac Mark Dejvid Čepmen koji je u njega ispalio 4 metka, a iako je hitna pomoć došla za svega nekoliko minuta, doktori su mogli samo da konstatuju smrt.
Njegova udovica Joko Ono sledećeg dana je saopštila da neće biti sahrane i da će njegovo telo biti kremirano, a pepeo posut po Central parku gde se danas nalazi i spomen ove muzičke legende – obeležje “Strawberry Fiedels Memorial”.
Lenon je svo svoje bogatstvo ostavio upravo Joko i njihovom sinu, dok svojoj prvoj ženi i sinu iz tog braka nije ostavio ništa. Razlog više zbog koga su konceptualnu umetnicu Joko Ono smatrali “najodvratnijom ženom svih vremena“, a tek nakon njegove smrti saznalo se šta mu je sve radila i kako se ponašala.
Nije tajna da su upravo nju i krivili za raspad Bitlsa, a kako se kasnije otkrilo, pre nego što će se “slučajno” sresti u galeriji, sledila ga je gdegod se pojavio. U knjizi “Biti Džon Lenon: Nemirni život”, autor Rej Konoli tvrdi da je Joko u početku htela da Lenon bude sponzor njenih umetničkih dela i da nije prihvatala “ne” kao odgovor. Obasipala ga je pismima, a kako se navodi, sem njega niko njom nije bio oduševljen.
Joko je najpre opsedala Pola Merkatnija, ali ju je on odbio, pa je prešla na Lenona.
Ni Lenonova porodica nije bila oduševljena njome, a Džonova tetka Mimi navodno ju je zvala “otrovnim patuljkom“. Joko se nije dopadala ni ostatku benda, niti su je želeli u njihovoj blizini, na probama niti u studiju dok su svirali.
Joko je polako zavodila Lenona, čak se pojavila i sa duhovnim učiteljem u Indiji gde su bili Džon, Pol, i Džejn Ašer. Na kraju je on zbog nje odlučio da ostavi svoju suprugu Sintiju. Joko i Džon su postali i par i bend.
“Ona je dobila šta je htela, postala je slavna”, piše autor, te dodaje da se nakon toga Džon više nije odvajao od nje. Prisustvovala je svim snimanjima Bitlsa, a čak su se isto i oblačili. Prigovarala mu je i da je rokenrol previše agresivan i govorila da joj se ne sviđa to što sviraju.
Navodi se i da je Lenon postao zavistan od heroina upravo zbog Joko, te da je zabavljanje sa jednim od Bitlsa bio jedini način da se proslavi s obzirom da je u to vreme bila slabo poznata avangardna umetnica.
Lenon je u početku uzimao amfetamine i pio mnogo alkohola, a nakon toga se prebacio na marihuanu s kojom ga je upoznao Bob Dilan. Nakon toga je prešao na LSD. Bitlsi su se u to vreme odlučili za pauzu, a Lenon je počeo da se zanima za produhovljenost.
Međutim, onda je 1972. godine u vezi počelo da nestaje “magije”. Lenon se nije mirio sa tim da ga Joko ostavi, te je jedino rešenje bilo da mu pronađe ljubavnicu. Ta uloga pripala je 22-godišnjoj Mej Pang koja je radila za njih i s kojom je Džon proveo neko vreme. Zajedno su proveli 18 meseci u Los Anđelesu, a Džon je navodno tada bio srećniji nego ikad. Osim kad bi ga Joko pozvala, a to bi se događalo desetak puta dnevno.
Kako autor knjige navodi, Joko je Lenonu bila više od žene, i čak ga navodno terala da je zove “majka” što je on radio do sve pred smrt. Na kraju je postala njegov menadžer, preuzela kontrolu nad svim njegovim finansijama i obavljala poslove umesto njega. Džon se povukao iz javnosti. “Joko ga je zaključala“, rekao je jednom prilikom Mik Džeger.
Joko tvrdi da joj Lenon i danas nedostaje, kao i sinovima, a i dalje se bavi umetnošću i redovno nastupa na umetničkim bijenalima.
Izvor: kurir.rs
Sok od kiselih krastavčića: Pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, mršavljenju, smiruje grčeve mišića…
Pijenje soka od kiselih krastavaca može da zvuči čudno, ali postoji nekoliko razloga da ovo postane vaša navika. Ovaj napitak hidrira i vrlo efikasno pomaže kod grčeva u mišićima. Ima još svojih prednosti zbog kojih bi trebalo da uzmete u razmatranje da pijete ovaj sok.
Smiruje grčeve mišića
Prema jednoj studiji, sportisti su primetili da se brže oslobađaju grčeva u mišićima nakon pijenja soka od kiselih krastavaca, piše Healthline.
Dovoljno je trećina šolje da bi se postigao ovaj efekat.
Pomaže da ostanete hidrirani
Za većinu ljudi, piti vodu za hidrataciju nakon treninga je u redu. Voda je verovatno sve što vam treba ako vežbate umereno ili sat vremena ili manje.
Ali, ako naporno vežbate, to je druga priča i tada su potrebna jača pića. Ako popijete nešto sa natrijumom i kalijumom, možete brže da se hidrirate. Natrijum je elektrolit koji gubite kada se znojite. Kalijum je još jedan elektrolit koji se gubi u znoju, a sok od kiselih krastavaca sadrži puno natrijuma i ima malo kalijuma. Nakon znojenja ili dužeg vežbanja, ispijanje soka od kiselih krastavaca može pomoći vašem telu da se brže oporavi na normalne nivoe elektrolita
Pomaže u mršavljenju
Ako pokušavate da smršate, verovatno niste previše uzbuđeni zbog konzumiranja visokokaloričnih sportskih pića. Zato je ovajnapitak dobar za zamenu izgubljenih elektrolita nakon napornog vežbanja ili kada je jednostavno previše toplo. On ima od nula do 100 kalorija po šolji. Broj kalorija zavisi od toga šta je u rastvoru za kiseljenje.
Sadrži antioksidanse
Sok od kiselog krastavca ima značajne količine vitamina C i E, dva ključna antioksidansa. Antioksidansi pomažu u zaštiti od slobodnih radikala. Svi su izloženi slobodnim radikalima, pa je dobra ideja da imate puno antioksidanata u ishrani.
Vitamini C i E takođe pomažu u jačanju funkcije vašeg imunološkog sistema, između ostalih uloga koje imaju u vašem telu.
Pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi
Studija je pokazala efekte da sirće pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi nakon obroka kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Dijabetes tipa 2 je povezan sa prekomernom težinom i gojaznošću.
Izvor: politika.rs
Ovako se prof. dr Jelinek izlečio od MULTIPLE SKLEROZE na prirodan način
Umesto da prihvati dijagnozu, Prof. dr Jelinek je zaronio u istraživanje šta naučni dokazi zapravo govore o MS. Na njegovo zaprepašćenje, on je otkrio da rigorozna promena načina života može da zaustavi i čak preokrene tok bolesti.
Sedamnaest godina kasnije, on kaže da je „bez simptoma – Ja sam savršeno dobro.“
„Ja sam zapravo boljoj formi i zdraviji nego što sam ikada bio u bilo kom trenutku u mom životu…
Brojne studije su podržale Jelinekov program, koji je detaljno objasnio u svojoj knjizi, “Prevazilaženje multiple skleroze: Dokazima potkrepljen vodič do izlečenja”.
Promena načina života leči “neizlečivu” bolest
MS nastaje kada imuni sistem napada mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije, uzrokujući usporavanje nervnih signala između mozga i ostatka tela. Bolest odlikuje širokim spektrom neuroloških simptoma, uključujući krutost mišića i grčeve i gubitak kontrole nad telesnim funkcijama. Iako je sama bolest retko fatalna, ona može dovesti do komplikacija – kao što su infekcije – koje mogu biti smrtonosne.
Lekar koji je dijagnostikovao Jelineka je ponovio konvencionalnu mudrost: ne postoji način da se spreči napredovanje MS.
„Bilo je, ‘Slušaj, druže, imam užasne vesti. Imaš ovu neizlečivu progresivnu neurološku bolesti i ništa ne možeš uraditi povodom toga„, Jelinek se prisetio.
Ali Jelinek nije prihvatio doktorove reči. Umesto toga, on je počeo da traga po raznim medicinskim istraživanjima, nejasna i nedovoljno ispitana pitanja vezano za MS još iz davne 1930. On je takođe formirao i međunarodnu mrežu MS pacijenata koja je sada porasla na 16.000 članova.
Na osnovu svojih istraživanja, Jelinek je sastavio program promene načina života koji je podržan dokazima. On je odlučio da testira program na sebi, a promovisan je članovima njegove MS zajednice.
„Bile su potrebne godine da simptomi nestanu„, rekao je on. „Proces je bio dugotrajan, ali sedam godina nakon dijagnoze sam shvatio više nisam imao MS…
“Otkriveno je da starost nije bitna, niti je važno koliki je stepen invaliditeta – moguće je da se stabilizuje bolesti u bilo kojoj fazi.„
Pet delova Jelinekovog programa su:
-
Dijeta.
Program poziva da pacijenti prestanu da jedu meso, mlečne proizvode i bilo kakvu hranu bogatu zasićenim mastima, i da se umesto toga hrane biljakama dopunjenim sa algama i nutritivnim kvasvem koji sadrži omega-3 masti kao i kompleks B vitamina koji je obavezan, preporučuje se takođe i korišćenje lanenog ulja.
-
Vežba.
Pacijenti treba da vežbaju bar 20-30 minuta dnevno, pet dana nedeljno, po mogućstvu na otvorenom.
-
Sunčeva svetlost / vitamin D.
Pacijenti bi trebalo da budu izloženi sunčevoj svetlosti minimum 15 minuta dnevno (bez kreme za sunčanje) pet puta nedeljno.
-
Duhovnost.
Pacijent svaki dan treba da provede u molitvi bar 30 minuta i da da otvori svoje srce. Kao i ostali delovi programa, molitva je dokazana kao jedna od najefikasnijih metoda kod lečenja autoimunih bolesti.
-
Lekovi.
Za razliku od konvencionalnih MS tretmana, Jelinekov plan zabranjuje upotrebu bilo kakvih farmaceutskih lekova. Program upozorava pacijente o štetnosi lekova i njihovim neželjenim dejstvima.
Program se takođe preporučuje bolesnicima obolelim od bolesti srodnih MS-u i pacijenatima koji imaju povećani rizik od razvoja bolesti.
Program zapravo može pomoći u sprečavanju bolesti na prvom mestu. Naravno, ovi koraci mogu imati koristi svima, a ne samo onima koji žele da leče ili preventuju MS.
Izvor: centarzaprirodnumedicinu.com
Kako prepoznati GMO, kada na proizvodu nema oznake?
Na ovo pitanje većina nema odgovor! Koliko ovakva konsatacija može biti pogubna po naše zdravlje? Dok zagovornici drvalja i života tvrde da nam je GMO neprijatelj broj 1, oni koji žive od ovih proizvoda govore da smo bezbedni.
Praksa i rafovi govore da meso, mleko, jaja i drugi proizvodi dobijeni od životinja koje se svakodnevno hrane genetski modifikovanom stočnom hranom, nigde u svetu, pa ni kod nas, ne označavaju se kao GMO. U Evropi je više od 85 odsto ovakvih proizvoda, a naš region ih uvozi u velikim količinama.
Na inicijativu potrošača širom Evrope, pre dvadeset godina, kreirani su standardi za proizvodnju, kontrolu, sertifikaciju i označavanje BEZ GMO (GMO-free) prehrambenih proizvoda. Ovi standardi garantuju da u celom procesu proizvodnje nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. GMO-free označavanje uređeno nacionalnim propisima postoji u deset država članica Evropske unije i u Švajcarskoj. Preostale države članice nisu direktno regulistale takvu vrstu označavanja, već se stavljanje ove oznake preporučuje.
Slično je u regionu Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji. Oznaka BEZ GMO (GMO-free) na proizvodu znači da je ta roba sertifikovana, odnosno da proizvođač garantuje da životinje nisu hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom, kao i da u celom procesu proizvodnje nije bilo dodira sa genetski modifikovanim proizvodima.Postoje inicijative ekoloških pokreta, kao i izvesnog broja kompanija kojima je strategija proizvodnja isključivo zdrave hrane, da se, ako se već ne donosi propis koji bi to mogao predvideti, apeluje na industriju hrane da se uključe u označavanje proizvoda koji sigurno ne sadrže GMO.
Nemačka i Francuska uvele su zakone koji omogućavaju označavanje GMO-free. U Holandiji i Švajcarskoj zakonodavstvo omogućava označavanje GMO-free, ali pod izuzetno restriktivnim uslovima.Austrija je izradila smernice kako bi se olakšala GMO-free označavanja, gok Grčka najavljuje novo zakonodavstvo u ovoj oblasti.
Zakon u Srbiji, Zakon u Evropi?!
Ukoliko su u hrani prisutni genetski modifikovani sastojci (više od 0.9 odsto), zakoni u Evropi (Regulation EU 1829/2003, 1830/2003) i u Srbiji (Zakon o genetički modifikovanim organizmima) obavezuju proizvođače da proizvod jasno označe kao GMO. Međutim, ukoliko se uvoze meso, jaja, sir i ostale mlečne namirnice životinja koje su hranjene GMO stočnom hranom ne postoji mogućnost provere da li ono što vidite nije baš onaj proizvod koje sadrži genetski modifikovane organizme, ne bar u prodavnicama, piljarama, trgovinskim lancima.
Prema evropskom zakonodavstvu, GMO hrana mora biti jasno označena, a u slučaju prerade i ubacivanja GMO elemenata u proizvode ili hranu za životinje, na spisku sastojaka mora biti navedeno da su „genetski modifikovani“ ili „proizvedeni od genetski modifikovanih organizama,,. Ipak, proizvodi od životinja hranjenih GM usevima izuzeti su od GMO označavanja!
Zakon je očigledno jasan, ali i želje potrošača. Naime, ankete pokazuje da većina evropskih potrošača želi da genetski modifikovani proizvodi obavezno budu označeni. Međutim, kompanije u ovoj industriji uporno ponavljaju da je to nemoguće primeniti, tvrde upućeni. Istraživanje, je naručila grupa Zeleni/EFA u Evropskom parlamentu, a sprovela anketna organizacija Ipsos, rađeno je na uzorku od više hiljada potrošača u svih 27 država članica EU, između februara i marta ove godine, s ciljem da čuje njihovo mišljenje o GMO hrani.
Na osnovu rezultata istraživanja, od ispitanika koji već znaju za GMO, 86 odsto njih želi da hrana koja je genetski modifikovana bude označena na adekvatan način. To bi podrazumevalo pravila o označavanju GMO proizvoda, na šta Zeleni/EFA upozoravaju da će potrošačima oduzeti pravo da znaju kako se proizvodi njihova hrana i neće im dati „šansu da izbegnu GM hranu“, ističe i Euractiv. Komisija trenutno završava studiju koju je Savet zatražio, a u njoj će biti pokrenuta pitanja percepcije potrošača. Očekuje se da će studija biti objavljena krajem aprila ove godine.
Prof. dr Miladin Ševarlić, jedan je od retkih koji se poslednjih desetak godina aktivno bori protiv GMO na svim pozicijama. Njegov stav je jasan i potkrepljen jasnim činjenicama ali i slovom zakona.
,, Genetički modifikovana hrana u Srbiji nije bila ni sadržana, a ni definisana među pojmovima koji su korišćeni u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima (Zakon o GMO: 2001, 2009). Definisana je tek 14. marta 2019. godine članom 2. Zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti hrane i od tada glasi: „Genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom.” Ovo je nepotpuna definicija zato što za podgrupu hrana nema odrednica za koga je i od čega je. Kao nestranački narodni poslanik predložio sam potpuniju definiciju koja glasi: „Genetički modifikovana hrana za ljude i genetički modifikovana hrana za životinje, hrana za ljude dobijena od genetički modifikovanih organizama i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom.” kaže Prof Ševarlić
Međutim, kao i svaki drugi zakon, i Zakon o GMO se ne poštuje u praksi zbog ilegalnog uvoza semena GMO, posebno soje), i zbog uzorkovanja svega između 4 i 7 odsto pošiljaka iz uvoza. Fitosanitarna inspekcija u vreme vegetacije soje vrši kontrolu malog broja parcela i utvrđuje prisustvo GM soje na oko dvadesetak hektara, što je samo „vrh ledenog brega”. Ako se podaci iz tih kontrola primene na ukupnu površinu zasejanu sojom (preko 150.000 ha), znači da se GM soja godišnje seje na oko 5.000 ha, što sa prinosom od 3 t/ha daje količinu od 15.000 t ili 750 šlepera GM soje. Ta količina GM soje završava u lancu ishrane stoke na privatnim gazdinstvima proizvođača GM soje ili u manjim mešaonama koncentrovane stočne hrane. Problem je nedovoljna kontrola i posebno odsustvo konačnih informacija o kaznama koje su izrečene prekšiocima Zakona o GMO. Zato savetujem kupce soje u zrnu da istu kupuju od skladištara koji na otkupnom mestu imaju sistem kontrole na prisustvo GM soje ili od komšija za koje pouzdano znaju da ne gaje GM soju, savetuje Ševarlić, dodajući i sledeće
,,Od istraživanja dr Arpadija (Engleska, 1996), preko do sada najdužeg dvogodišnjeg istraživanja prof. Seralinija (Francuska, 2012), do istraživanja brojnih ruskih naučnika, svi rezultati ukazuju na štetne posledice ishrane eksperimentalnih pacova sa GMO proizvedenim uz korišćenje pesticida na bazi kancerogenog glifosata. U tom pogledu najznačajniji su rezultati istraživanja prof. Seralinija koji pokazuju promene na unutrašnjim organima pacova u sledećoj generaciji, preko povećanog učešća jedinki sa kancerom u drugoj generaciji, do izrazite besplodnosti pacova (čak i kod tako populaciono ekspanzionističke vrste) hranjenih GM kukuruzom. Projektovano na ljude, to znači da će se prave razmere štetnih posledica korišćenja GMO u ishrani stoke i ljudi manifestovati za 90 do 120 godina! Prvenstveno treba istraživati uticaj GMO na ishranu svih vrsta stoke, čiji bi rezultati bili veoma značajni zbog kraćeg ciklusa eksploatacije pojedinih vrsta stoke. Tako bismo u samo jednoj petini životnog veka ljudi imali pouzdane podatke praktično i o posledicama GMO u ishrani ljudi, zato što je čovek na vrhu lanca ishrane jer koristi i biljne i animalne proizvode. A ono što zadesi biljke i životinje, kad-tad zadesiće i ljude! Setimo se samo „bolesti ludih krava” i posledica na ljude koji su jeli meso od obolelih goveda. Zašto se to ne radi? Zašto se ne rade istraživanja uticaja GMO u ishrani stoke? Očigledno je kome to ne odgovara.Mnogi od tih proizvoda imaju samo jedan ili par dodataka koji su GMO, na primer kukuruzni sirup, koji se dobija od američkog GMO kukuruza i koji se nalazi u Coca Coli, slatkišima, sosovima i supama. Tu je zatim genetski modifikovana soja od koje se koristi Lecitin kao emulgator u namirnicama, ali se to ne obeležava na proizvodima.,, dodaje naš sagovornik
Za one koji smatraju da “štetnost još nije dokazana” postojali su kontraargumenti i ranije, i to naučni. Od mnogih istraživanjaizdvaja se ono Džefrija Smita, osnivača Instituta za odgovornu tehnologiju iz SAD, koji je sproveo studiju u saradnji sa više od trideset naučnika, i u čijem zaključku tvrdi da da postoji 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika od genetski modifikovane hrane. Studija je pretočena u knjigu “Seme obmane” (The seeds of deception).
Ono što ni najveći zagovornici GMO proizvodnje ne mogu da prećute je upotreba kancerogenog herbicida “glifosat” (“total”, “glifosav”), kojim se tretiraju GM biljke, a koji je 2014. Svetska zdravstvena organizacija konačno prepoznala kao kancerogen. GM biljke su na njega otporne, ali je on smrt za sav ostali biljni svet u okolini i željeni i neželjeni. Takođe, pošast se onda prenosi na ptice, pčele, sitne životinje… i ceo ekološki sistem je u opasnosti. Dakle lančana reakcija koju teško možemo zaustaviti!
Možemo li protiv GMO na bezbedan način?
Naravno da možemo. Onim sa čime raspolažemo, možemo biti i ponosni, bara za sada. Konkurentsku ali i zdravstvenu prednost ostvarujemo time što smo na svetskom nivou jedan od retkih prerađivača isključivo NON GMO soje sa bogatim i diverzifikovanim asortimanom i za ljudsku i za životinjsku ishranu. Generalno, domaći proizvođači i prerađivači mogu na svetskom tržištu biti konkurentni jedino sa NON GMO poljoprivrednim proizvodima. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima dovoljno soje za stočnu proizvodnju i već decenijama čuva lidersku poziciju u proizvodnji ove važne proteinske kulture na preko 230 000ha plodne zemlje.
Zahvaljujući našoj domaćoj soji imamo mogućnost da proizvodimo meso, jaja, mleko bez upotrebe genetski modifikovane (GM) stočne hrane i hranimo se zdravom domaćom hranom. Dunav Soja standard i oznaka kvaliteta, koji potrošačima pruža potpunu informaciju da u celom lancu proizvodnje, od njive do trpeze, nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci ni u hrani za životinje ni u krajnjem prozvodu. Dunav Soja Udruženje ima podršku 15 evropskih Ministarstava poljoprivrede koji su potpisivanjem „Dunav Soja Deklaracije“ od 2013. godine istakli značaj ove evropske inicijative za razvoj poljoprivrede u Evropi i transparentnog tržišta za potrošače.
GMO oznake na namirnicama ipak postoje
Obratite pažnju i na broj PLU (Product Lookup Number). Sam kod organske proizvodnje počinje sa brojem 9, dok konvencionalno odgajana hrana, u kojoj su korišćeni pesticidi i hemikalije, ima kod od četiri brojke. GMO namirnice pak počinju sa brojem 8.
Za neke proizvode pak nemoguće je uvrditi laički da li su GMO. Ipak, stručnjaci u tom slučaju savetuju da biramo namirnice koje se retko genetski modifikuju kao što su plavi patlidžan, kivi, mango, kupus, kropmir, avokado, grašak, grejpfrut, ananas, lubenice, pečurke , dinje i crni luk.
Uz ove namirnice, retko kada su GMO i: breskve, celer, jabuke, grožđe, nektarine, spanać, krastavci, paprika i ljuta paprika, te borovnice, pomorandže, tikvice, višnje i zelena salata.
Ono što praktično savetujemo, prilikom kupovine, obratite pažnju i na oznaku ,,Zemlja porekla,,. Za svaki slučaj!
Poražavajući su podaci da izuzetno jaka svetska imena u konditorskoj inustriji čokolada i sokova sadrži GMO. Neke su nizostavna namirnica naročito kod dece, čak i omiljeni proizvodi. Ovome treba dodati i koncentrate supe, pojedinih čajeva, začina….Ovi spiskovi objavljeni su na mnogim portalima zdrave hrane, eko poreta, zelenih strana….
Pokušali smo da još jednom skrenemo pažnju, vi sami birate, bez obzira na Zakon, bez obzira na cenu, bez obzira na tržište. Zakon novca, na našu žalost, ne poznaje ZDRAVLJE! S.C.
Izvor: naseselo.rs
Ovo je najmoćnija molitva Bogorodici: Danas je pročitajte , izbavlja iz nevolje, nepravde i potištenosti!
Milost Božija je neizmerno velika, njoj nema kraja, ali zamislite kada na tu veliku milost vi u svoje srce date majci Božijoj! Mnoge muke zadesiće sve nas, to je jednostavno život – Bogorodica je gledala muke svog sina sa najvećim bolom koji jedna majka može da doživi.
Majka Božija zna šta je nepravda, ona zna kako to boli, ona je uvek tu da pravednika zaštiti i umoli Sina svog da podari platu svakome ko strada po pravdi.
Ne zaboravite nikada da pred spavanje pomenete ime Presvete Bogorodice! Ne zaboravite da pročitate čuvenu molitvu Bogorodice Djevo. A kada se nađete u nevolji, skoli vas nepravda ili se potišteni zbog nekih dešavanja u vašem životu, čitajte ovu molitvu:
“Prepodobna Carice moja, Presveta nado moja, utočište sirotih, zaštitnice putnika, pomoćnice onima koji su u bedi i zaštiti onih koje zlostavljaju. Vidi moju nevolju, vidi moju muku. Sa svih strana sam opkoljen iskušenjem, a nema nikog da me brani,
Ti mi sama pomogni jer sam nemoćan. Nahrani me kao stranca, uputa me kao zabludelog, izleči me i spasi kao beznadežnog.
Nemam druge pomoći ni druge zaštite, ni utehe osim Tebe, o, Majko svih nevoljnih i opterećenih. Stoga, pogledaj na mene grešnog i potištenog, zakrili me Presvetim pokrovom svojim da bih se izbavio od zala koja su me opkolila i ja ću uvek slaviti preslavno ime Tvoje.
Amin!”
Izvor: stil.kurir.rs
Zbog ovoga je PILEĆA SUPA efikasna kada imate prehladu
Svi smo svesni privlačnosti pileće supe – toplina bujona i bogati, savršeni ukusi piletine, povrća i rezanaca ili knedli.
Sa sezonom prehlada i gripa u punom jeku, vredi se zapitati da li postoji bilo kakva nauka koja podržava verovanje da pileća supa pomaže ili služi samo kao utešni placebo, pružajući nam psihološku podršku dok smo bolesni, bez stvarne terapeutske koristi?
Pripremanje pileće supe za voljenu osobu kada je bolesna je zajednička praksa ljudi širom sveta, vekovima. Danas, generacije iz skoro svake kulture, zaklinju se u prednosti pileće supe. Kod nas se obično pravi sa rezancima, flekicama ili griz knedlama, ali različite kulture pripremaju ovaj utešni lek na svoj način.
Pileća supa kao terapija može se pratiti sve do 60. godine n.e. i Pedanijusa Dioskorida, vojnog hirurga, koji je služio pod rimskim carem Neronom, i čija je medicinska enciklopedija u pet tomova bila konsultovana od strane ranih lekara duže od hiljadu godina.
„Umami” ukus
Poreklo pileće supe vraća nas hiljadama godina ranije, u drevnu Kinu.
Ono što supi daje taj karakterističan ukus je „umami”, što na japanskom znači „delikatan” – po istočnjačkoj klasifikaciji peta kategorija ukusnih senzacija, pored slatkog, slanog, kiselog i gorkog.
Pileća supa je eliksir koji poboljšava apetit i pomaže varenje. To ima smisla, jer su aminokiseline gradivni elementi proteina, a aminokiselina glutamat se nalazi u hrani sa ukusom „umami”. „Umami” hrana nisu samo meso ili živina, već i sir, pečurke, miso i sojin sos.
Studije pokazuju da je ukus, ispostavilo se, kritičan za lekovita svojstva pileće supe. To je zato što akutne bolesti pokreću upalni odgovor koji može smanjiti apetit.
Ravnoteža između rezanaca, mesa i povrća
Piletina je odličan izvor aminokiseline cisteina, sastojka za koji se zna da nas oslobađa simptoma prehlade i stanjuje sluz.
Uz to, povrće i začini, koji idu u pileću supu, takođe, mogu da obezbede važne minerale, antioksidanse i aminokiseline koje pomažu imunom sistemu našeg organizma da se izbori sa virusima.
Pileći bujon obezbeđuje tečnost i elektrolite koji pomažu telu da se bori protiv infekcija kada je bolesno.
Sama topla supa, takođe, pomaže da se otvore zapušeni prolazi nosa i grla, što pomaže smanjenje simptoma prehlade i gripa.
Treba samo paziti na nivoe glukoze, kada konzumirate pileću supu, ističu nutricionisti.
Prema njihovim rečima, kada smo bolesni, naše telo oslobađa hormonsku kaskadu koja pomaže da se poboljša naš imuni odgovor.
Ovaj hormonski odgovor dovodi do toga da telo napravi više glukoze i bude nešto manje osetljivo na insulin. Iako je to važno za borbu protiv infekcija, to često dovodi do vrednosti nivoa glukoze u krvi većih od normalnih.
Zato, ako možete, napravite ravnotežu sa rezancima ili knedlama u pilećoj supi, dodavanjem u dosta piletine i povrća.
Prema nekim istraživanjima, pileća supa može da utiče na aktivnost belih krvnih zrnaca, koja su odgovorna za zapaljenski odgovor tela na infekciju. Pileća supa može da inhibira sposobnost neutrofila, vrste belih krvnih zrnaca, da putuju do upaljenog tkiva i tako smanji upalu i simptome kao što su zapušen nos, kašalj i bol u grlu.
Mehanizam kojim pileća supa deluje na neutrofile nije potpuno jasan, ali se veruje da je povezan sa sastojcima supe, kao što su pileće meso, povrće, začini i sam bujon. Ovi sastojci mogu da sadrže antiinflamatorne supstance, kao što su cink, vitamin C, selen, beta-karoten i antioksidansi.
Izvor: politika.rs
Reci sebi svaki dan: Bog me voli, bez obzira na sve – Veruj i tako će biti!
Vi ste osoba, ali ste zapravo duša u fizičkom telu koja uči svoje lekcije; ti NISI ta osoba u našem svetu! Ovde na Zemlji ste sačinjeni od energija prošlih života i uslova koje ste izabrali u ovoj inkarnaciji.
Energija koja vam je poznata kao Bog vas bezuslovno voli bez obzira ko ste ili šta ste uradili. VI ste ti koji sebe ne volite, koji sebe vidite kao bezvredne, slabe, ružne, neobrazovane.
Veoma mali broj duša sebe vidi kao lepe, jake, itd… stalno se ponižavate. Gledaš sa visine na one u zatvoru, ali te duše su na putu kao i ti. Niko nije bolji ili gori od vas, samo imate različite lekcije. Život je pun priča o onima koji su se promenili u zatvoru i postali bolji ljudi!
Ista je priča i sa onima koji su bili zavisnici i koji su se oporavili i postali terapeuti. Učite, rastete, ostavljate prošlost iza sebe i pokušavate da idete napred. Pojedinci će postići svoje ciljeve, drugi će početi ispočetka i napredovati, ali možda neće završiti svoje lekcije i vratiti se za još jedan krug inkarnacije, ali će barem znati da su pokušali.
Kažete da se osećate sami na svom putovanju, ali svako od vas ima energiju Boga sa sobom, ali vaše Niže Ja ne želi da to osetite ili vidite! Reci sebi svaki dan: „Bog me voli bez obzira na to koliko se borim sa osećanjima prema sebi“
I nikad to ne zaboravite. Vi ste duša na putovanju i jednog dana ćete se vratiti kući bez obzira na to kakvo je vaše putovanje bilo.
Božja energija će biti tu da vas pozdravi kada se vratite kući. Bog vam neće suditi, zato se ne plašite i vratite se kući bez straha.
Voljen si, veruj i tako će biti!