Masaža stopala pomaže kod bolova u leđima, artritisa, visokog krvnog pritiska, slabe cirkulacije… (RECEPT)
Masaža stopala kao prirodan način lečenje organizma seže u daleku prošlost. Još u drevnom Egiptu ova metoda koristila se kao prevencija i pomoć pri otklanjanju zdravstvenih tegoba. Smatralo se da poseduje moć uklanjanja većine medicinskih problema na alternativan način.
Pritiskom ruku na određene tačke stopala vaš organizam postaje opušteniji, stimulira se nadražaj na određeni deo tela i time podstičete proces prirodnog samoizlečenja. Vaše telo će se napuniti energijom.
Masažom se danas otklanjaju mnoga stanja i bolesti poput bolova u leđima, artritisa, visokog krvnog pritiska, slabe cirkulacije, i mnoga druga stanja.
Masažu mnogi koriste kako bi ublažili stres i izloženost brojnim pritiscima i napetostima kojima su svakodnevno izloženi. Celo telo je pogodno za masažu, a jednim od najefikasnijih mesta smatraju se upravo stopala.
Važno je masažu svakodnevno ponavljati kako biste uočili njene blagodati što ranije. Zbog toga pre spavanja odvojite se od svojih briga i posvetite koji trenutak vašim stopalima.
Pozitivni efekti masaže stopala su: opuštanje tela, oslobađanje od stresa, jačanje imuniteta, podsoticanje probave, poboljšanje cirkulacije tela, rešavanje problema sa spavanjem, ublažavanje glavobolje, ponaže kod anksioznosti i depresivnih stanja, postizanje ravnoteže i sklada tela i održavanje pravilne funkcije organa.
Kako da izmasirate stopala?
Jedan od načina kako možete sami da izmasirate vaša stopala je da uhvatite nožne prste jednom rukom, a zglob drugom, pa polako okrećete stopalo u jednom smeru, a zatim u drugom.
Zatim, uhvatite prste stopala i povlačite ih prema sebi zadržavajući ih u tom položaju 15 sekundi. Ponovite isto u drugu stranu.
Uhvatite stopalo sa obe ruke i palčevima pritiskajte stopala stvarajući blagi pritisak na njih. Povlačite vaše prste od pete ka gore i ponovite ovo nekoliko puta. Na kraju povucite prste u suprotnu stranu, odnosno prema peti, laganim pritiskom.
Izvlačite svaki prst. Jedan po jedan.
Uhvatite jednom rukom palac, a drugom ostale prste tako što ćete stopalo povući prema gore i protresti ga, preporučuje CentarZdravlja, prenosi 24 sata hr.
Zbog ovoga se parovi najviše SVAĐAJU pred Novu godinu – Evo kako da ih rešite!
Mnogi parovi se često svađaju tokom praznika, a za to ima mnogo razloga.
Većina nas je nervozna u ovo vreme i u svom haosu i zbrci koji vlada, ima svađa i besa, umesto da samo uživamo u čarima koje praznici donose. Nekoliko terapeuta otkrilo je neke od najčešćih svađa koje parovi imaju tokom praznika, kao i savete kako da ih reše.
Porodica
Nažalost, porodica može da bude jedan od glavnih razloga zbog kojih se parovi svađaju tokom praznika. Svako je na svojoj strani i nije lako biti između dve vatre. Vaša porodica želi da praznike provedete sa njima, a porodica vašeg partnera verovatno ima iste želje.
Da biste izbegli sukobe, pokušajte da se dogovorite da svake godine provedete praznike jedni sa drugima. Ili možete provesti Božić sa svojom porodicom, a Novu godinu sa njegovom. U suštini, uvek postoji rešenje, važno je pronaći kompromis koji će zadovoljiti obe strane, objasnila je Beki Vetston, bračni i porodični terapeut.
Pokloni
Ne zamerite voljenoj osobi ako vam nije dao ono što ste zamislili, nema smisla da se ljutite i svađate oko poklona. Kao što je već rečeno, smisao praznika ne bi trebalo da budu pokloni. Dobro razmislite šta se krije iza poklona koji vam je dao partner. Pokažite zahvalnost čak i ako vam se ne sviđa ono što je ispod bora.
– Neki ljudi jednostavno nisu mnogo kreativni kada su pokloni u pitanju, ali je važno da su se setili i pokazali da im je stalo – rekla je psiholog En Krouli.
Novac
– Odnosi mogu da postanu veoma zategnuti jer razlike u načinu na koji vi i vaš partner rukujete novcem postaju očigledne zbog trošenja tokom praznika – rekao je terapeut Kurt Smit.
On takođe kaže da možete da izbegnete problem ako unapred razgovarate sa svojim partnerom o troškovima za odmor i dogovorite se o planu potrošnje koji ćete oboje slediti.
Provođenje vremena zajedno
Praznici nam donose mnogo porodičnih trenutaka i ako niste pažljivi, mogu doneti mnoge probleme. Većini parova je zapravo laknulo kada se praznici završe jer se mogu da se vrate u svoj tihi dom, gde njihovi roditelji nisu prisutni.
– Da biste izbegli sukobe, imajte na umu da ste vi i vaš partner deo istog tima, pa treba da budete na istoj strani. Provođenje vremena sa svojom ili njegovom porodicom je samo privremeno, pokušajte da ostanete strpljivi i smireni – objašnjava terapeut.
Kućni poslovi
Praznici se završavaju kako i počinju – čišćenjem. Borove iglice, papir za umotavanje, mrvice od hrane i mrlje treba očistiti i odložiti ukrase. Nema potrebe da se vi i vaš partner svađate jer ne možete da se dogovorite kada i ko će šta uraditi. Jedini način da to uradite bez svađe je da odmah podelite zadatke i svako uradi svoje.
Izvor: objektiv.rs
Zašto se pristojni i ljubazni ljudi osećaju loše nakon svađe sa otrovnom i zlom osobom, dok se ta osoba oseća srećno nakon rasprave?
Psiholog Ana Kirianova je odgovorila na to pitanje.
– Znate li zašto se dobra, normalna, ljubazna osoba uvek izgubi kad dođe do skandala? Ali najčešće takvu osobu u skandal i svađu uvlače ljudi koji nisu pogodni: loše obrazovani, glupi, “jezičare”… Dobri ljudi ogovaraju na zlo tako što se bore protiv njih.
Ali zašto toksin izlazi iz svađe kao para iz parnog kupatila? Zašto se zla osoba posle svađe oseća sjajno, a dobar čovek je sav slomljen i uznemiren? Čak i ako je, formalno, ljubazna osoba pobedila, zašto se oseća loše?
Ova pitanja su me dugo okupirala.
Situacija je sledeća: toksični ljudi imaju u svom sastavu toksine koji ih truju dodatno. Takva osoba koristi to što ima, zar ne? Prljavom energijom zagađuje okolinu. Sa njom te i bombarduje!
Dobra osoba ima samo dobrotu. I to baca na neprijatelja. Nema druge “municije”; samo čistu energiju života. Zamislite sada tu “razmenu dobara”.
Kada se posvađaju zla i dobra osoba, dešava se sledeće: dobra osoba biva pokrivena blatom, dok zla osoba biva okupana suncem. Zlo se obrušilo na čistu dobrotu.
Zbog toga zle osobe vole svađe: na njima profitiraju, nahrane dušu svetlošću. Zato su tako srećni, tako zadovoljni, i zato napadaju dobre ljude bez razloga.
A kako dobri ljudi da izbegnu svađu?
Teško, jer od zla se ne može pobeći. Možete da uradite ono što je Platon savetovao, a to je da kada se svađate, istinom i dobrotom gađate pravo u glavu. Posle pustite neka se zlo guši. I koliko god možete sklanjajte se od skandala, jer u njemu gubite snagu.
Moramo se boriti i braniti drugačije.
Jer ne vredi bisere pred svinje bacati!
Izvor: direktno.rs
Vladeta Jerotić: Ovako se sve bolesti sprečavaju – Od gripa do raka!
Vladeta Jerotić o psihosomatskim bolestima govorio je vrlo jasno i razumljivo, pa i o tome kako ih iskoreniti u potpunosti.
Dr Vladeta Jerotić je jedan od prvih stručnjaka koji je radio na razvoju psihoterapije u našoj zemlji i tome je posvetio gotovo čitav život. Tako je ovaj vrsni neuropsihijatar smatrao da pojačana izloženost stresu najviše uzrokuje psihosomatska oboljenja. Njihovom nastanku umnogome doprinose i potisnuta osećanja, kao i neadekvatna nega duhovnog i mentalnog zdravlja.
– Od gripa do raka – sve su bolesti psihosomatske- govorio je akademik, filozof i književnik Vladeta Jerotić.
Psihosomatske bolesti su somatske (telesne) bolesti čiji je nastanak i tok pod bitnim uticajem psihičkih faktora. Često se zato kaže da su to bolesti koje uključuju i duh i telo. Negativno utiču na organe, njihovo funkcionisanje i izazivaju nezdrave promene na njima.
Iako se termin „psihosomatski“ pojavljuje tek u XIX veku, razmišljanje o udelu psihičkih faktora u nastanku i lečenju telesnih oboljenja staro je koliko i najstarije civilizacije. Sokrat je smatrao da se telo ne može izlečiti, ako se ne leči duša, a Hipokrat da se ne može lečiti bolest ako se ne leči bolesnik.
Kako su stari narodi prepoznavali psihosomatiku i koliko je zastupljena Jerotić je slikovito objasnio.
– Čir u stomaku je nekada naš narod naš zvao “grizlica”. Oni su bili bolji psihosomatičari nego lekari, jer je narod davno nazvao čir u stomaku grizlica, što znači “grizeš samoga sebe”.
Opšte je poznato da je glavni okidaš za pojavu čira u stomaku upravu stres. Pre nekoliko decenija otkrili su da okidač za čir može da bude i Helikobakterija, ali profesor pokazuje da je i ona povezana sa psihosomatskim oboljenjem.
– Helikobakterija se izleči antibioticima, ali nakon nekog vremena se vraća i ponovo nastaje čir. Ako se stalno sekiramo zbog nečega, prelazimo granicu u stresu, oštećujemo telo i onda nastaju bolesti- jasno je istakao doktor.
Vladeta Jerotić je, takođe, objasnio da su hipertenzija i infrakt isto psihosomatske bolesti. Tako se hipertenzija, kao posledica pojačanog stresa, sve češće javlja u kos osoba koje nemaju genetsku predispoziciju za visok pritisak, a infrakt ranije nije bio toliko rasprostranjena bolest.
Rizik od psihosomatskih oboljenja i dalje raste, jer je vreme sve izazovnije i stresnije. Međutim, Jerotić je u samo jednoj rečenici objasnio kako neko uspe da odane godinama zdrav.
– Zato što je psihički zdrav. Psihičko zdravlje je relativno jedinstvo tela, duše i duha – zaključio je.
direktno.rs
Vladeta Jerotić: Da li je zločinac bolesnik ili grešnik
Kroz dugu istoriju čovečanstva, činjeni su tako svirepi zločini, da je duboko bilo rasprostranjeno uverenje u narodima (i paganskim i hrišćanskim) – takva užasna nedela mogao je da izvrši samo demon u čoveku, nikako ne čovek, „slika i prilika Božija”
Po jednoj površnoj definiciji, zločinac (bezakonik, krivac, razbojnik) je čovek koji čini zlodelo (nedelo), i to najčešće iz koristoljublja. Dubinska psihologija nije zadovoljna ovakvim određenjem pojma zločinca i zločina, već pita: Ko je zločinac i zašto je učinio zločin? Nije uvek dovoljno jasno ni šta je zlo! Svakako da je to ubistvo, pokušaj ubistva, silovanje i druga seksualna izopačenja, nasilje nad drugim čovekom, razbojništvo svake vrste; da li se može govoriti o zločinu u ratu? ( Poznato je da su i takvi veliki hrišćanski svetitelji kao što su bili Atanasije Veliki ili Vasilije Veliki, blagosiljali vojsku svoga naroda koja je polazila u rat ( pravedan rat? A šta je to?). Pri povratku iz rata, većina preživelih ispovedala se crkvenim licima, i tom prilikom dobijali su različite epitimije zbog ubijanja u ratu; (epitimija je kazna kojom crkvene vlasti kažnjavaju neko lice za učinjenu krivicu.)
Polazimo od hipoteze (koja skoro da je dokazana) da svaki čovek nosi u sebi (od rođenja?) klicu Dobra i Zla. Tok razvoja njegovog karaktera u zavisnosti je od mnoštva uzroka; spomenimo samo: nasleđe, prenatalno doba i razvoj budućeg čoveka (psihički i fizički), u ranom detinjstvu. Zašto neko od ljudi postaje genije (u nauci Nikola Tesla i Mihajlo Pupin kod Srba), dok se neko izopači do neprepoznavanja ljudskosti? Ovo nije jasno ni psihijatrima ni psiholozima, kao ni drugim antropolozima. Višestrukih ubica i seksualnih zlostavljača bilo je u svim vremenima i zemljama sveta; bilo ih je u politici i na najvišim vrhovima u državi i crkvi: od Nerona i Dioklecijana (ali i pre njih) preko pape Bordžije (15/16. vek) do nekoliko brutalnih diktatora u 20. veku.
Kroz dugu, poznatu istoriju čovečanstva, sve do danas (mnogima se čini, naročito danas?) činjeni su tako svirepi (sadistički) zločini, uključujući takve zločine počinjene i deci, da je duboko bilo rasprostranjeno uverenje u narodima (i paganskim i hrišćanskim) – takva užasna nedela (nepoznata u animalnom svetu) mogao je da izvrši samo demon u čoveku, nikako ne čovek „slika i prilika Božija”. Verovanje u demone, kao što je dobro poznato, bilo je (sa malim izuzecima zanimljivih pojedinaca) čvrsto verovanje svih naroda sveta hiljadama godina. Da li ovo tvrđenje dovodi u sumnju uverenje današnjeg čoveka da demoni ne postoje? Samo delimično! Zašto ni u 21. veku nije potpuno iščezla vera u demone (ali ni u Boga!) i pored prilično ubedljivih razloga (pa i dokaza?) materijalistički (ateistički) orijentisanih naučnika, da nema ni Boga ni demona? A zašto onda neki čovek postaje surov zločinac? I dalje odgovor treba tražiti u ukorenjenom verovanju (od preistorije do današnjeg čoveka) u postojanje demona, ali i u čovekovoj nemoći (i kod najpoznatijih stručnjaka za ljudsku psihu) da neke grozne zločine do kraja objasne.
Osnovno je i bitno pitanje: Gde su demoni, gde je, odakle je poreklo čovekovog Zla? Realni pesimista i ateista Sigmund Frojd (ali i mnogi talentovani ljudi i pre i posle njega) nije se kolebao: demoni postoje, ali oni su u nama samima. Manje samokritični ljudi, gorljivi u svojoj veri u Boga, takođe nemaju sumnju: demoni postoje i oni su van nas. Postoji, razume se, i treća velika, i sve veća, kategorija ljudi koji misle i veruju: demoni postoje u nama i van nas. U ovome uverenju, naročito od vremena nastanka sve tri monoteističke religije, verovanje u realno postojanje demona podržavale su i održavale sve verske ustanove (u monoteističkim religijama crkve, kao zvanične institucije u državi). Tako je i danas, i u većini velikih svetskih religija sveta (najmanje u zagonetnom, više filosofskom nego religijskom učenju u budizmu).
Kada je reč o hrišćanskoj religiji, nesumnjivo najidealnijoj religiji sveta, u mnogo čemu i najstrožijoj, najznačajniji hrišćanski Oci kroz vekove (često i filosofi i teolozi, setimo se Svetog Maksima Ispovednika iz 7. veka) bili su uvereni da su demoni prisutni i van čovekovog bića i u njemu samom. Sve što čovek zlo čini počinje ipak, i prema hrišćanskim Ocima, od njega samog, i to, ne samo od njegovih zlih misli i osećanja, već od pomisli, ne odričući pri tome mogući uticaj demona („Zašto si im dopustio da uđu u tebe, a sam si im otvorio i prozor i vrata”, upozoravaju hrišćanski podvižnici).
Čovek je otvoreno biće, otvoreno i prema Dobru i prema Zlu; jadan čovek neprestano se koleba (psiholozi govore o ambivalenciji, skoro urođenoj) između neshvatljive Nužnosti i takve iste Slobode. Za vernike, Bog je čoveku ostavio otvoren put prema Slobodi, ali onda i prema odgovornosti. Čak i kada nije psihički (duševno-duhovno) dovoljno razvijen (slabe individuacije, nikakvo oboženje!) čovek je odgovoran za svoja dela i nedela.
Na naše pitanje iz naslova ovog eseja: Da li je zločinac bolestan ili grešan, mogući odgovor bi mogao da bude: Zločinac je i bolestan čovek (i prema merilu stroge? psihijatrije) i grešnik (i prema hrišćanskom uverenju).
Da li se može ovakav čovek-zločinac lečiti? Pitanje sa pravom postavlja i psihijatar/psihoterapeut, kao i religija (ne samo hrišćanska, ali naročito hrišćanska!). Oni koji su pozvani da leče duševno bolesne ljude (među njima ima i zločinaca) kada su ateistički (pa i agnostički) raspoloženi, veruju da će budućnost nauke, naročito neuro i patofiziologija, otkriti jednoga dana prave uzročnike „zločinačkog, a bolesnog mozga”. Tada su izgledi za uspešno lečenje takvih ljudi na dobrom putu uspeha. Do toga budućeg doba nauke, ostaje palijativno (prividno) lečenje (kombinovano medikamentima i psihoterapijom) u duševnim bolnicama, ali i u zatvorima.
Hrišćansko pozivanje na lečenje ljudi uopšte (jer svi ljudi u nečemu greše!), zločinca posebno, odavno je znano: kajanje i pokajanje (nisu sinonimi ova dva pojma!), preobražaj dotadašnjeg života. Nemoguće ostvariti? He, to je moguće; poznato je da su neki zločinci postali hrišćanski svetitelji! Ostaje za sva vremena Hristova Reč čoveku: He boj se, samo veruj! Opet nešto idealno što slušamo (ako i čujemo) od Hrista. He, svakom čoveku je potrebno idealno, jer je ono Smisao i Cilj ličnog života.
Vladeta Jerotić
Izvor: politika.rs
Kako da odaberete i održavate novogodišnju jelku
Jelke rastu na hladnim temperaturama i osetljive su na toplotu. Unošenjem u topli dom mogu da dožive šok zbog čega će im otpasti iglice. Potreban im je period adaptacije, pa ih pre unošenja treba držati u garaži ili pod nadstrešnicom da razlika u temperaturi ne bi bila prevelika.
-
Nordijska jela je izdržljivija, ali smreka ima intenzivniji miris
Kod odabira jelke trebalo bi pripaziti na njihovu izdržljivost. Nordijska jela savršena je zato što su joj iglice glatke i ne ispadaju. Takođe, grane su snažne tako da će izdržati težinu svih božićnih ukrasa. Uprkos tome, smreka je najčešće novogodišnje drvo, a većina ljudi je voli zbog intenzivnog mirisa. Osetljivija je na promene temperature nego jela, pa ju je najbolje držati u prostoriji s umerenom temperaturom.
-
Izmerite prostoriju pre kupovine
Prilikom kupovine osim na karakteristike treba pripaziti i na visinu drveta. Najbolje je prvo izmeriti visinu prostorije u kojoj planirate da je držite kako ne biste kupili preveliko ili premalo drvo. Pri tome, treba imati na umu i visinu stalka u koji ćete staviti jelu ili smreku.
-
Što je drvo teže, to i duže traje
Nakon što pronađete drvo idealne visine, proverite koliko je teško, savetuju prodavači. Što je drvo teže, to znači da zadržava više vode. Samim time znači da je zdravije i da će trajati duže.
-
Držite ga dalje od radijatora
U kući ga je najbolje držati što dalje od radijatora i direktne sunčeve svetlosti jer će to usporiti opadanje iglica. Toplina isušuje drvo zbog čega ono brže propada i dobija smeđu boju. Upravo zbog toga preporučuje se da se u blizini drži osveživač vazduha.
-
Drvo baš kao i kućne biljke duže traje uz vodu
Sečena jelka u proseku traje od četiri do šest nedelja. Da bi trajalo što duže, trebalo bi mu podrezati deblo za centimetar i po i uroniti ga u vodu. Tako će duže vremena ostati sveže i neće potamneti. Osim toga, preporučuje da se baš kao i ostale kućne biljke povremeno pokvasi vodom, prenose 24sata.
Alarmantno upozorenje dr Nadežde Basare OBOLELIMA OD RAKA: Vakcine sa Kube, preparati iz Rusije, ulje od kozlaca mogu da štete – Evo šta je rešenje!
Doktorka Nadežda Basara kaže da je za lečenje važan individualni pristup pacijentu budući da se, na primer, ne može na isti način lečiti akutna, viskorizična leukemija sa standardnom ili niskorizičnom leukemijom.
Personalizovano lečenje
Basara navodi da se personalizovani pristup lečenju onkoiloških pacijenata primenjuje bar 20 godina.
Govoreći o ishrani i fizičkoj aktivnosti onkoloških pacijenata dr Nadežda Basara upozorava da ne treba koristiti razne neproverene preparate koji se nude na tržištu jer, napominje, mogu da štete ishodu lečenja.
– Pacijentima koji me pitaju da li da koriste vakcine sa Kube, imunološke preparate iz Rusije, ulje od kozlaca, kažem ništa od toga, jer mogu da štete učinku lekova – navodi Basara.
Basara umesto toga preporučuje unošenje vitamina B i C drugih vitaminskih preparata i redovnu fizičku aktivnost. Dodaje da je pacijentima starijim od 60 godina dovoljno pola sata šetnje svaki dan.
Kada je reč o kvalitetu života pacijenata nakon izlečenja, Basara ukazuje na slučaj pacijenta iz Crne Gore koje nedavno na forumu održanom u toj zemlji zamolio prisutne lekare da prenesu svojim kolegama da više ne koriste termin preživljavanje rekavši “mi živimo, mi ne preživljavamo.”
Kako je dodala, to je i cilj terapije, da se pacijenti u potpunosti vrate normalnom životu.
Psihičke posledice bolesti
Sa druge strane, Nadežda Basara ističe i psihičke probleme izlečenih koji u neki, slučajevima ni sedam, osam godina kasnije ne mogu da se vrate normalnom životu.
Dodaje da je nedavno jednu mlađu pacijentkinju uputila na psihoterapiju.
Profesorka Basara naglašava da je imala jako puno pacijenata sa lošom prognozom i uspešnim ishodom lečenja, gde je prošlo deset ili petanest godina od izlečenja.
Za 40 godina koliko se bavi onkoligijom i hematologijom, čuvena profesorka kaže da se mnogo toga promenilo u lečenju bolesti.
Navela je primer holandskog registra za karcinome koji je citiran u jednom naučnom radu. Kaže da su poređeni podaci ishoda lečenja grupe pacijenata u periodu od 1989. do ‘93 sa onima od 2014. do 2018. godine.
Skroman učinak
– Pokazalo se da naročito oboleli od gastrointestinalnih tumora, karcinoma prostate, dojke, tiroidne žlezde, melanoma imaju bolji ishod lečenja od pacijenata koji su lečeni od karcioma pluća, pankresa ili bilijarnih puteva – kaže Basara.
Prema njenim rečima, to zavisi od biologije tumora koja se razlikuje od vrste karcionoma, a da nauka još to ne poznaje potpuno. Kako je dodala, pokazalo se i da veliki broj novih lekova ne znači da će preživljavanje automatski biti bolje i da je njihov učinak skroman.
Kao preventivu, Basara savetuje redovne godišnje preglede kod lekara – za žene kod ginekologa, a za muškarce kod urologa kao i kod dermatologa budući da se melanomi kod nas otkrivaju u kasnom stadijumu.
Preporučuje i čitanje knjige “Telomere” koja se, objašnjava, bavi istoimenim nizovima nukleotida koji štite čovečiji hromozomski materijal od štetnih uticaja.
Izvor: alo.rs
Zadivio je svet blistavom inteligencijom: Sa 11 godina završio fakultet, upisao doktorske studije, uzor mu je Tesla!
