Gastritis predstavlja upalu želučane sluznice izazvanu povišenom želudačnom kiselinom. Može se podeliti na akutni i hronični. Akutni gastritis se lako leči i kod njega tegobe nastaju naglo i traju kratko. Za razliku od njega hronični gastritis je dosta teže oboljenje kod kojeg tegobe traju i po nekoliko godina i teže se leče.

Hronični gastritis se deli u tri grupe – erozivni, neerozivni i posebni. Razlika između ovih tipova gastritisa je u uzrocima nastanka, a svi oni imaju gotovo identične simptome. Jačina simptoma i njihova učestalost najviše zavisi od ishrane obolele osobe. Najčešći simptomi koji prate ovu bolest su peckanje ili žarenje u želudcu, mučnina, povraćanje, nadutost, podrigivanje, gorušica i bolovi pri unošenju ili dužem neunošenju hrane.

Pravilna ishrana kao ključ za lečenje gastritisa

Nakon dijagnostikovanja gastritista veliki broj ljudi samo delimično promeni navike u ishrani, a ima i onih koji misle da je dovoljno da samo par dana paze šta jedu, pa nakon toga ponovo postaju nemarni kada je ishrana u pitanju.

Bitno je istaći da je pravilna ishrana najvažnija u lečenju gastritisa, a poseban akcenat se stavlja na pravilan raspored i dovoljan razmak između obroka. Hrana se treba jesti umereno i polako bez prejedanja i obilnih obroka. Voda se pije pola sata pre obroka, nikako za vreme njega ili odmah posle.

Obolelim od gastritisa najviše prija ishrana poput vegeterijanske koja je blaga i laka za stomak, bez previše masnoće, začina i naminica koje nadimaju. U ishranu je potrebno i uvesti dosta čajeva, a kao najdelotvornijim su se pokazali čajevi od hajdučke trave, kantariona, lana, kamilice, komomrača, žalfije i pelina.

Izuzetno je važno da i nakon što se izlečite od gastritisa povedete računa o ishrani kako ne bi pnovo imali poblema sa njim.

Šta je poželjno jesti, a šta izbegavati kod ove dijete?

Potrebno je potpuno izbaciti iz upotrebe namirnice koje iritiraju želudac i loše utiču na njegovu sluzokožu. U te namirnice spadaju svi suhomesnati proizvodi, mesne prerađevine, masni sirevi, lisnata testa, šećer, gazirani i alkoholni napitci, jaki začini, kafa, grickalice i namirnice pune masti. Izbegavajte sirovo povrće i pečurke u bilo kom obliku jer se teže vare.

Verovatno se sada pitate šta je to što smete jesti s’ obzirom da smo veliki broj namirnica izbacili iz upotrebe. Ne brinite i dalje ima dosta toga ukusnog što možete uvrstiti u Vašu ishranu.

Idealna hrana jesu klice, naročito alfa-alfa, ali i probiotici, brokoli, krompir, ananas, zeleno povrće, špargla, šargarepa, breskve, prirodno ceđeni sokovi, jogurt, lekoviti biljni začini i hladno ceđenja ulja.

Što se tiče voća preporuka je da se ono jede kuvano u vidu kompota. Ako ne volite kompot ili Vam više prija sveže voće možete ga i u tom obliku konzumirati. Ključ leži u tome da sami proverite koje i kako pripremljene namirnice Vam najviše odgovaraju.

Naš primer jelovnika

Većina ljudi kada sazna koje namirnice sme, a koje ne jesti se preplaši i misli da je osuđena na bezukusnu hranu koja im se neće ni malo svideti. Zbog toga smo pripemili jelovnik za sedam dana koji sadrži neke od veoma jednostavnih i ukusnih recepata koje ćete sa uživanjem pripremati.

Dan 1.

Doručak: Dva dvopeka sa laganim namazom od svežeg sira i čaj od matičnjaka. Za užinu banana i malo badema.

Ručak: Bareno pileće belo meso sa malo začina i salatom od rendane šargarepe i kupusa. Za užinu sezonsko voće.

Večera: Integralni pirinač sa brokolijem i šargarepom.

Dan 2.

Doručak: Kaša od prosa sa bademima i suvim grožđem. Za užinu voćni jogurt.

Ručak: 150 g rižota sa tikvicama, 100 g kuvane piletine, malo zelene salate i zeleni čaj. Za užinu puding od vanile.

Večera: 150 g testenine sa račiicima, 100 g salate od obarene sargarepe i čaj od hajdučke trave.

Dan 3.

Doručak: Čaj po izboru i 2 kriške ražanog hleba ili dvopek sa medom. Za užinu banana i čaj od matičnjaka.

Ručak: Čorba od bundeve, đuveč sa integralnim pirinčem i mladi sir. Za užinu kompot od voća po izboru.

Večera: Probiotski jogurt sa ovsenim pahuljicama i jednom bananom.

Dan 4.

Doručak: Ovsene pahuljice sa busnicom i čaj po izboru. Za užinu porcija sezonskog voća.

Ručak: Pečena pastrmka, zelena salata i čaj od lana. Za užinu čaj od kamilice i jabuka.

Večera: Palenta sa semenkama lana i bundeve.

Dan 5.

Doručak: Kaša od heljde sa suvim voćem. Za užinu bademi i suvo voće.

Ručak: 150 g bakalara sa krompirom, salata od sargarepe i celera i čaj. Za užinu dve kruške.

Večera: 150 g salate od piletine, sira i maslina, parce hleba sa semenkama i paradajz salata.

Dan 6.

Doručak: Proja od kukuruznog brašna i jedan jogurt. Za užinu sok od šargarepe i jabuka.

Ručak: Meko kuvana jaja, bareni krompir i salata od praziluka. Za užinu banana i kombuha.

Večera: Šejk od banane, alfa- alfa klica, meda, mleka i malina.

Dan 7.

Doručak: Čaj, jogurt i integralno pecivo. Za užinu kolač od sargarepe i čaj po izboru.

Ručak: Skuša u foliji i salata od kupusa. Za užinu frape sa jabukom.

Večera: Obareno povrće za rusku salatu pomešano sa majonezom od soje, čaj od hajdučke trave i integralni hleb.

Izvor: superdijeta.com

Dok su neizbežni faktori rizika starost i genetika, nad drugim faktorima svoga zdravlja – nepravilna ishrana, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost – možete preuzeti kontrolu.

“Procenjeno je da zdrava ishrana sprečava rak debelog creva u 70 do 90 odsto slučajeva”, kaže lekar Kerol Burk, gastroendokrinolog i direktor centra za kolorektalni polip i prevenciju raka u odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju na klinici u Klivlendu (Ohajo). Evo liste namirnica koje bi trebalo da konzumirate, a ukoliko to ne činite – dodajte je svojoj dijeti, kako bi sprečili rak debelog creva.

1. Izbegavajte šnicle i kobasice.

Mesne prerađevine, mesne nareske, velike količine crvenog mesa pripremane u dubokoj masnoći, jednostavno, izbegavajte. U studiji objavljenoj u januaru 2014. godine navodi se da svakih 100 grama crvenog mesa dnevno povećava rizik od karcinoma debelog creva za 14 odsto. “Ograničite se na i manje od pola kilograma crvenog mesa nedeljno, i potpuno izbegavajte mesne prerađevine poput slanine, kobasica i hot dogova”, kaže Lindzi Maloun, specijalista klinike u Klivlendu.

2. Birajte samo zdrave masnoće.

Nisu baš sve masnoće zabranjene – birajte nezasićene, a izbegavajte zasićene masti. Polinezasićene masti vam, takođe, mogu pomoći u regulaciji holesterola u krvi, kao i da poboljšate zdravlje ćelija. Istraživanje objavljeno u decembru 2013. godine pokazalo je da su zasićene masti (obično životinjskog mesa, crvenog mesa, butera) usko povezane sa povećanjem rizika od karcinoma debelog creva, dok omega-3 masti i konzumiranje ribljeg mesa umanjuje taj rizik za 12 odsto.

3. Jedite dosta voća i povrća.

Kako biste sprečili rak debelog creva potrebno je više od jedne jabuke na dan… “Ustanovljeno je da konzumiranjem voća i povrća možemo redukovati rizik od raka debelog creva”, kaže Maloun. Istraživanje objavljeno u januaru 2014. godine je pokazalo da dijeta bogata voćem i povrćem umanjuje rizik od ovog karcinoma za 25 odsto.

“Hrana koja obiluje bojama je odličan početak. Svaka boja sa sobom nosi određene vitamine, i razne antioksidante koji pomažu u održavanju zdravlja ćelija”, dodala je Maloun.

4. Potrudite se da na tanjiru što češće budu žute i narandžaste namirnice.

Svakodnevna ishrana koja redukuje rizik od karcinoma debelog creva trebalo bi da obiluje, slikovito rečeno, žutim i narandžastim namirnicama. “Studije pokazuju da hrana koja sadrži visok nivo beta-karotena umanjuje rizik oboljevanja od karcinoma”, kaže Erin Palinski-Vejd, portparol američke Akademije za ishranu i dijetetiku. Zato konzumirajte dosta šargarepe, batata (slatkog krompira), bundeve.

5. “Mršavi” proteini su idealan sastojak vaše dijete.

Američko udruženje za istraživanje i borbu protiv karcinoma pokazuje da se 4 odsto svih karcinoma kod muškaraca a 7 odsto kod žena pojavi usled gojaznosti. Zato, na primer, kako bi unosili više potrebnih proteina, nemojte jesti kožicu s piletine, i unesite više oraha, semenki, ili pasulja u svoju dijetu, savetuje Palinski-Vejd.

6. Namirnice bogate vlaknima pospešuju celokupno zdravlje.

Doktor Burk smatra da namirnice bogate vlaknima svakako čine vašu dijetu boljom, iako nisu jedina opcija u borbi protiv karcinoma debelog creva, i dodaje kako su “smeđi pirinač, voće, povrće, orasi, semenke, pasulj, sve je to izuzetno dobro za vaše zdravlje”. Maloun ima svoje favorite: jabuke, kruške, šargarepu, batat, brokoli, ovas, i crni pasulj. “Studije koje se bave ukupnom konzumacijom kalorija po obroku pokazuju kako ljudi koji jedu salatu ili jabuku pre samog obroka imaju tendenciju da pojedu manje tog glavnog jela”, kaže ona, što svakako smanjuje opasnost od gojaznosti uzrokovane prejedanjem.

7. Postavite sebi granicu do koje pijete alkoholna pića.

Po koje alkoholno piće s vremena na vreme nije strašna stvar, ali preterivanje je jedan od faktora rizika za karcinom debelog creva. Studije pokazuju kako bi u proseku muškarci trebalo da se ograniče na dve čaše alkoholnog pića dnevno, a žene na jednu.

8. Pažljivo pripremajte hranu.

Važno je izbegavati metode kuvanja koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera debelog creva. “Pržena, posebno prepržena mesa sadrže kancerogene materije”, kaže Palinski-Vejd, i dodaje da “ukoliko se odlučite za roštilj, izbegavajte parčiće koji su ugljenisani ili garavi, i pokušajte da spremate s folijom kako bi tako nešto svakako izbegli”.

“Takođe, ako podgrevate hranu u mikrotalasnoj peći, nemojte to činiti dok su namirnice u plastičnoj posudi, jer ona može osloboditi kancerogene materije, koji bi išli pravo u ono što ćete pojesti. Vodite računa o tome da li je posuda u kojoj podgrevate posuda koja sme da se stavi u mikrotalasnu, pre svega”, dodala je ona.

Izvor:sensa.rs

Naučne studije su analizama dokazale da mediteranska ishrana, puna svežeg voća i povrća, ribe i maslinovog ulja smanjuje rizik od raka dojke, pogotovu kod žena u menopauzi. Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena, a na njegov nastanak se preventivno može delovati pravilnom ishranom. Evo koju hranu bi trebalo da izbegavate, a koju da konzumirate.

Trudite se da jedete bar pet porcija (400 g) povrća i voća dnevno. Evo zbog čega:

– Voće i povrće je puno antioksidanata koji sprečavaju proces oksidacije, zaslužan za razvijanje raka

– Odličan su izvor vlakana, za koje je dokazano da smanjuju rizik od raka dojke

– Biljke kao što je soja sadrže fitoestrogene koji oponašaju estrogene koji se nalaze u vašem telu. Ovo obnavlja produkciju estrogena iz našeg tela i na taj način sprečava ćelije raka da rastu.

– Povrće poput brokolija, prokelja, karfiola, kelja i kupusa odlični su proizvođači hranljivih materija koje dokazano sprečavaju formaciju ćelija raka i njihovo širenje.

– Pasulj i ostale mahunarke odličan su izvor vlakana i proteina povrća koja pomažu vašem telu da popravi štetu pruzrokovanu tretmanima lečenja raka.

– Povrće tamne boje poput spanaća, kelja i cvekle prepune su vitamina B koji ojačava vaš DNK i tako smanjuje rizik od raka

Hrana koju bi trebalo da izbegavate:

– Crveno meso. Zasićene masti dovode se uvezu sa razvijanjem raka dojke u menopauzi i smanjuje šanse izlečenja bolesti.

– Izbegavajte da jedete meso čije vreme pripreme je predugo, i jedite ga manje od 70-90 g dnevno. Hrana sa roštilja može da proizvede kancerogene materije.

– Torte, kolače i peciva. Pazite se „skrivenih masti“ u ovim poslasticama i izbegavajte trans masne kiseline koje povećavaju nivo holesterola, a nivo „dobrog“ holesterola (HDL) smanjuju.

– Šećer. Rafinisani šećer podiže nivo šećera u krvi i povećava koncentaciju insulina – poznati faktor rizika za razvoj raka dojke.

– Mesne prerađevine. Neki konzervansi koji se koriste u proizvodnji prerađevina poput slanine, šunke i viršli smatraju se kancerogenim.

Naravno, ne smemo zaboraviti da je konzumiranje alkohola tesno povezano sa povećanjem rizika od raka dojke. Tri ili više popijena alkoholna pića u toku dana mogu povećati rizik od raka za 40-50 %!

Ovo su 6 super-namirnica za borbu protiv raka:

Susam

Prepune zdravih nezasićenih masti, semenke susama su odličan izvor omega 3 i omega 6 kiselina. Pored rastvorljivih vlakana, sadrže i korisne minerale i fitoestrogene koji će sprečiti razvoj ćelija tumora.

Edamame pasulj

Ovaj pasulj svetlo zelene boje, odličan je izvor vitamina, minerala, vlakana i fitoestrogena i jedina biljka koja see definiše kao potpuno proteinska jer sadrži svih 9 amino kiselina. Dodajte ga salatama ili kao prilog mesu da bi povećali hranljivu vrednost obroka.

Cvekla

Cvekla se može jesti sirova, tanko narezana, pečena, kuvana ili u turšiji. Ljubičasta boja potiče od betacianina koji ima antikarcenogeno dejstvo. Lišće može da se jede kao spanać, a puno je gvožđa, kalcijuma i vitamina A, C i E.

Žalfija

Ova biljka je bogata fitohemikalijama i dobar izvor vitalnih nutrijenata, uključujući vitamin A, C i K, kao i nekoliko B vitamina. Veruje se da može da spreči stvaranje ćelija raka ili da ih sprečava u razvoju.

Paradajz

Moćan izvor antioksidansa likopena, koji može da zaustavi rak dojke tako što sprečava ćelije da se razvijaju. Likopen postaje snažniji nakon kuvanja i prerade, i zato je kuvani paradajz jako zdrav.

Losos

Masna riba kao što je losos, sardina i skuša bogata je omega 3 mastima koje pomažu smanjenje upale i obezbeđuju izvor vitamina D za unapređenje kalcijuma koji apsorbuju kosti. Takođe, losos sadži prirodne agente koji sprečavaju ili ometaju nastanak raka.

Izvor: Blic Žena

Osobe koje pate od bolesti žuči– kamenja ili drugih bolesti žučne kese, trebalo bi da se hrane na poseban način, koji će im ublažiti tegobe ili sprečiti nove. Cilj “žučne dijete” zapravo je da se zabrane sve namirnice koje izazivaju grčenje žučne kese.

Žučna kesa je malo mišićno “skladište” koje sadrži žuč, tečnost koju stvara jetra. Oko polovine izlučene žuči između obroka dolazi u žučnu kesu.

Održavanje zdrave žučne kese

Žučna kesa je zaslužna za uklanjanje otpadnih materija iz tela, kao što su razorena crvena krvna zrnca i holesterol. Žučna kesa ima ulogu da pomaže u probavi i u apsorpciji masti. Žučne soli povećavaju topljivost holesterola, masti i topljivih vitamina kao pomoć njihovoj apsopciji iz creva.

Ono služi i za izlučivanje različitih belančevina. Kada osoba jede, žučna kesa se steže, ispražnjava svoju žuč u crevo da pomaže u varenju masti i nekih vitamina. Mogući problemi do kojih može doći su kamenje u žuči, koji mogu da začepe tok žuči i to uzrokuje bol ili upalu žučne kese.

Kamenje može da putuje iz žučnih cevi, što može uzrokovati žuticu. Da bi se žučna kesa zaštitila i oporavila, koristi se žučna dijeta. Ovo su njena pravila:

– Mleko i ostali mlečni proizvodi moraju da budu sa niskim udelom masti

– Zamenite crveno meso belim

– Pržena hrana se ne sme naći na vašem jelovniku

– Jaja oprezno konzumirajte, izbacite žumanca

– Uključite mnogo voća i povrća

– Izbegavajte šećere, čokoladu i kafu

Obavezno treba slediti i sledeća tri pravila, kako bi se smanjilo opterećenje žučne kese:

1. Podelite dnevne obroke na manje, ali češće

   Preporučuje se da jedete 5-6 obroka dnevno od kojih ni jedan ne sme da bude težak niti mastan. Takođe se preporučuje da nakon konzumiranja hrane legnete na pola sata, a na žučnu kesu stavite toplu oblogu.

2. Prava temperatura hrane i pića

   Hrana koju konzumirate ne smije biti niti previše hladna niti vruća. Ako pijete voćne sokove, nikako ne smeju da budu ledeni.

3. Masnoće i ugljeni hidrati u hrani
   Masnoća u žučnoj dijeti mora biti što manje, pa bi trebalo koristiti maslinovo ulje ili neko drugo ulje biljnog porekla. Maslac smete da koristite, ali u manjoj meri. Potpuno izbegavajte korišćenje svinjske masti. Hrana treba da bude sastavljena od ugljenih hidrata i mlečnih belančevina. Belančevine životinjskog porekla možete uzimati u normalnim količinama.

Poželjne namirnice za žučnu dijetu

Ishrana za vreme žučne dijete zapravo je vrlo jednostavna, ako se držite pravila. Po svojoj probavi i organizmu moći ćete sami da zaključite koje vam namirnice odgovaraju, a koje ne.

Ove preporučuje žučna dijeta:

– Supe (nemasne od mesa, povrća sa zaprškom na maslacu)

– Dopuštene su sve testenine

– Meso (teletina, belo meso živine, riba, bleda šunka)

– Povrće (krompir bez masnoća (kuvan ili pire), karfiol, špargle, šargarepa, bundeva, blitva, paradajz)

– Varivo (pasirano ili zaprženo na maslacu)

– Voće (sve vrste voća, najbolje kuvano i bez kore, poželjni voćni sokovi)

– Testo (perece, beli hleb, testo od krompira i sve za čiju pripremu je potrebno malo jaja)

– Slatka jela (marmelade, džemovi)

– Ostala jela (griz, svež kravlji sir, kukuruzno brašno, ovsene pahuljice i pirinač)

– Piće (nemasno mleko, čaj, kakao i slaba kafa)

 Žučna dijeta u trudnoći

Za vreme trudnoće, nastanak kamenja u žuči je česta, zbog povećanja nivoa polnog hormona estrogena.

Promena ishrane za vreme trudnoće na žučnu dijetu može da spreči njihovu pojavu ili umanji bolove i simpotme ako je kamen već prisutan. Žučna dijeta u trudnoći nije teška za izvesti. Uzmite u obzir da sve masti uzrokuju reakciju žuči, što, ako patite od kamenja u žuči, može da uzrokuje bol.

Bitno je da u svoju ishranu uvrstite mnogo vlakana. Vlakna ćete pronaći u voću, povrću i integralnim žitaricama. Trebalo bi da jedete 4-5 porcija voća ili povrća svakog dana. Dobra opcija su voće i povrće tamnih boja, kao što su bobice, kelj, brokoli i ostale namirnice koje se koriste kao hrana za mozak.

Jedite što više sveže hrane, a smanjite unos visoko obrađenih namirnica koje sadrže konzervanse, masti i druge aditive. Uz to, možete da pazite da jedete zdrave grickalice, koje možete pripremiti kod kuće. Pripazite i na pravilnu hidrataciju organizma uz vodu, čajeve i voćne sokove.

izvor: net.hr

Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazali su rezultati istraživanja australijskih naučnika. Studija se naročito bavila uticajem paradajza na zdravlje, jer on sadrži veoma moćan antioksidans likopen.

Praktičnu potvrdu lekari su dobili posle sedmodnevnog eksperimenta sa 30 pacijenata obolelih od astme. Ispitanici su prvo dobijali hranu u kojoj je nivo antioksidanasa bio zanemarljiv, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom.

Dobijeni rezultati pokazali su da suplementi sa likopenom ublažavaju simptome koji se javljaju kod obolelih od astme, tako da je zaključak stručnjaka da bi ih trebalo uključiti u terapiju ljudi koji pate od ove bolesti.

Likopen je karotenoid koji se nalazi u opni paradajza. On takođe smanjuje mogućnost oboljenja od raka prostate i pojavu tumora želuca. Kožu štiti od UV zraka i priprema je za sunce. Ima četiri puta veće antioksidativno delovanje od beta-karotena. Osim u paradajzu, likopena ima i u  lubenicama i crvenom grejpfrutu.

Zato dok je sezona, navalite na paradajz, a preko zime od velike koristi može biti paradajz čorbica ili sok od paradajza.

Izvor;astma.rs

Jagode sadrže malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina. Ovo sočno voće smanjuje rizik od srčanih oboljenja i određenih kancera. Sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića. Osobe koje pre fizičke aktivnosti jedu jagode imaju veću izdržljivost i sagore više kalorija, pokazuju istraživanja. Jagode se smatraju afrodizijakom, a u Francuskoj se ovo voće u obliku supe služi kao tradicionalni doručak mladencima.

 Sastojci za 4 porcije:

2 kilograma svežih jagoda, pola šolje vode, 5 supenih kašika šećera, 1 kašika brašna, 1 kašičica izrendane kore od pomorandže, 1 šolja slatke pavlake, sveži listovi nane (prema ukusu)

Izgnječite polovinu jagode viljuškom. Preostale izmešajte u blenderu sa vodom, šećerom, brašnom i korom od pomorandže. Mutite dok smesa ne postane tečna. Potom, sipajte u šerpu i pustite da provri na umerenoj vatri. Kuvajte 2 minuta uz konstantno mešanje. Dodajte izgnječene jagode. Smanjite vatru, i ostavite da se krčka 10 minuta uz konstantno mešanje. Nek se hladi najmanje sat vremena. Pomešajte sa pavlakom, pokrijte i ostavite da prenoći tako.

Izvor:kurir.rs

Evo jednog osvezavajuceg, vocnog kolaca. Sigurna sam da ce se najvise obradovati vasi malisani.

Potreban materijal:

250 g sitnijih jagoda
250 g brašna
pola kesice praška za pecivo
malo soli
125 g šećera
2 jaja
100 ml ulja
150 ml voćnog jogurta sa jagodom
150 ml slatke pavlake
1 kesica vanilin šećera
100 g marmelade od jagoda
šećer u prahu

Priprema:

Jagode oprati, ostaviti da se ocede pa sitno naseckati 200 grama. Ostatak skloniti sa strane. Pomešati brašno, prašak za pecivo, so i šećer. Mikserom uključenim na srednju brzinu ulupati jaja, ulje i jogurt, pa kašikom sipati u brašno i mešati dok se ne sjedini. Testo ne treba da bude glatko. Ostaviti da odstoji 10 minuta, a onda dodati jagode. Tepsiju za mafine nauljiti i posuti brašnom. Sipati testo i peći u zagrejanoj rerni na 200C oko pola sata, u zavisnosti od rerne. Najbolje je iglom proveriti da li je pečeno. Kad su gotovi, izvaditi iz rerne i ostaviti da se hlade oko 5 minuta, a onda ih izvaditi iz tepsije. Mikserom ulupati slatku pavlaku i u njoj rastopiti vanilin šećer. Mafine zaseći na sredini. Donji deo mafina premazati marmeladom od jagoda, zatim staviti malo fila i poklopiti gornjim delom. Malo fila ostaviti i za premazivanje odozgo. Preko fila mozete staviti po jagodu od preostalih 50 gr i posuti šećerom u prahu.

Izvor:sumadinac.rs

Sezona je jagoda, a osim u svežem izdanju, ovo omiljeno voće mnogih neodoljivo je i u džemu. Donosimo vam recept za domaći džem od jagoda koji se pravi toliko lako da ga mogu napraviti i početnici u kuhinji…

Potrebno je:

– 1 kg jagoda

– 60 ml limunovog soka

– 3 kašičice izrendane korice limuna

– 70 g meda

Priprema:

1. Očišćene jagode usitniste ili ih ispasirajte, a zatim ih stavite u dublju posudu.

2. Dodajte ostale sastojke: izrendanu koricu limuna, sok od limuna i med. Dobro promešajte i stavite da se kuva na srednje jakoj vatri uz često mešanje.

3. Kada je smesa dovoljno gusta, odnosno kada se pojave balončići, nakon otprilike 35 do 45 minuta kuvanja, džem je gotov i nakon hlađenja spreman za konzumaciju.

Džem čuvajte u fižideru i pojedite ga u naredne dve nedelje. S obzirom na to da ne sadrži šećer koji inače služi kao prirodni konzervans, sklon je kvarenju ako se ne drži na hladnom mestu i ne pojede u što kraćem roku.

Izvor: Zadovoljna.hr