Iako se svi mi rado prisećamo vremena kada su mama i tata radili, a mi bili sami kod kuće dok oni ne dođu s posla, danas se dosta toga promenilo.

Mnogo češće se postavlja pitanje kada bi dete smelo da ostane samo kod kuće i koliko dugo. Ne postoji univerzalno vreme koje bi važilo za svu decu i određivalo njihovu spremnost da ostanu prvi put sama kod kuće. U pitanju su velike individualne razlike, a idealno vreme zavisi od spremnosti deteta.

Ipak, većina roditelja je prisiljena da zbog poslovnih obaveza već oko pete godine povremeno ostavlja decu samu. Iako je ovo prerano i nije preporučljivo, ukoliko se pridržavate principa postepenosti, obavite odgovarajuće pripreme s detetom, a vaše zadržavanje van kuće nije dugo… i u ovom uzrastu se može povremeno, na kraće intervale, praktikovati.

Vežbajući decu da ostaju sama u kući – u početku po nekoliko minuta, a kasnije sve duže, vi vežbate njihovu samostalnost. Osećanje da ste im poverili odgovornost boravka bez vašeg prisustva utiče na porast samopouzdanja i praktičnog snalaženja. Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, samostalno peru ruke… za njihovo samopouzdanje, formiranje pravilne slike o sebi, osećanje sigurnosti – važno je i da ostaju sama u kući. Ipak, još je važnije da ne poranite s ovakvim zahtevima.

Naime, deca predškolskog uzrasta nisu sposobna da budu sama, odnosno nije sigurno da će biti bezbedna bez nadzora. Dete može da ostaje samo oko desete godine, ali tek na nekoliko sati.

Smatra se da u ovom uzrastu može da se snađe i pravilno reaguje u hitnim situacijama. S druge strane, ukoliko niste pritisnuti sopstvenim poslovnim obavezama, 12. godina je krajnje vreme kada je za dete (a ne za vas) važno da počne povremeno da ostaje samo u kući. Jer, ukoliko i posle 12. godine dete ne iskusi da je za pojedine situacije samo odgovorno, ili se ne oseća dovoljno samostalno, može odrasti u nesigurnu i zbunjenu osobu, zavisnu od svoje okoline.

Šta je važno da dete zna?

Naučite svoje dete:
• koga treba da pozove u slučaju opasnosti,
• da ume preko telefona precizno i tačno da objasni ili izgovori svoju adresu,
• da nikog ne pušta u kuću bez vašeg dopuštenja,
• da nepoznatima koji zvone na vrata ne treba da otkriva da je samo kod kuće,
• kako treba da postupa u slučaju požara,
• da može slobodno da vam se obrati kad god ga nešto uplaši ili se oseća neprijatno.

Postepenost je važna

Priprema deteta da ostaje u kući bez vašeg nadzora treba da počne nekoliko nedelja pre nego što zaista odete. U predškolskom uzrastu, dete poznaje samo “sada” i “ovde”, pa mu se vaših deset minuta mogu činiti veoma dugim. U početku, vaši izlasci van kuće neka budu samo po nekoliko minuta – do prodavnice, ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu kuće. Ipak, vreme koje deca provode sama ne bi trebalo da bude svakodnevno i predugo.

Na taj način nećete imati kontrolu nad time šta deca rade i čime se bave, a vreme da izgradite međusobno kvalitetan odnos – biće osetno smanjeno. Suzdržite svoj strah. Pokušajte da svoje strahove držite pod kontrolom, ne dozvolite da ih dete primeti. Vaše emotivno stanje će se preslikati na njega, pa će i ono dete koje je bilo spremno da ostane samo u kući prvi put, sada pokazivati otpor i strah.

Kao i odrasla osoba, tako se i uplašeno dete ponaša manje racionalno nego kada nema emociju straha, a vama je važno da se dete, kada ostane samo u kući, ponaša upravo tako – racionalno.

Kada procenite da je dete dovoljno veliko da ostane samo kod kuće, bitno je ispitati situaciju. Pitajte dete sledećih nekoliko pitanja, da biste se uverili može li i da li sme da ostane samo kod kuće:

1. Kako bi reagovao da neko pozvoni na vrata?

   2. Šta bi učinio da uoči poplavu ili požar?

   3. Da li bi li otkrio nepoznatim osobama na telefon da je sam kod kuće?

   4. Kome sme da otvari vrata?

   5. Kada vas treba odmah pozvati?

   6. Šta će raditi dok se roditelji ne vrate?

Pozdrav pre odlaska

Obavezno se javite pre izlaska. Ako mislite da se dete igra i da neće primetiti da ste vi na samo par minuta otišli do prodavnice – rizikujete mnogo. Ukoliko primeti da vas nema, osetiće se prevareno, nesigurno, uplašeno.

Ovu traumu će dugo pamtiti, a može se dogoditi i iznenadna potpuna vezanost za vas. Zato, ma koliko dete bilo zaigrano u svojoj sobi, uvek mu jasno i glasno recite gde idete i kada ćete se vratiti (na primer: “Idem do prodavnice, vraćam se za nekoliko minuta”).

Predlozi za zabavu

Omogućite detetu da se zabavi bez vas tako što ćete mu pripremiti omiljene crtane filmove, ili igre u kojima uživa. Takođe, podsetite ga čime se sve može igrati i kako se sve zabaviti dok se vi ne vratite. Možete mu dati predlog i za male zadatke, posebno ukoliko u tim aktivnostima ono uživa (da vam nešto nacrta, na primer).

Pravila sigurnosti

Ukoliko vaše dete poznaje osnovna pravila sigurnosti, sigurno će se osećati bolje kada ostane samo, ali ćete i vi imati više poverenja da će sve biti u redu dok se ne vratite. To ne znači da treba da računate da će dete umeti da se snađe u slučaju svih neprijatnih, nepredviđenih situacija, već da ste ispunili sve uslove da njegov boravak bez vašeg nadzora bude bezbedan.

Izvor Yumama

Da li mama i tata treba da zabave decu kada im je dosadno ili bi ih trebalo pustiti da sama reše ovaj “problem”?

Mnoga deca, posebno ona koja svoje vreme provode u grupama (vrtić, škola) navikla su na ustaljene aktivnosti koje im određuje autoritet (vaspitač, učitelj…) Izostanak autoriteta, automatski dovodi do izgubljenosti deteta u velikoj količini vremena koje je pred njim, i koje ne zna samostalno da ispuni. Ova deca sve vreme idu za starijim osobama u svojoj okolini i traže aktivnost za sebe. Za okolinu, mogu delovati poput „čička“ i „dosadnog“ deteta, ali to naravno nije pravo objašnjenje. Problem je utoliko veći, ukoliko dete nema ustaljene kućne obaveze (pomaganje odraslima, spremanje sobe…).

Dosađivanje bez vrtića i škole mogu da izazovu i veoma strogi roditelji, oni koji svoj autoritet grade na brojnim zabranama, pa i zabranama druženja. U takve kuće drugari retko svraćaju; što zbog galame, što zbog razbacivanja igračaka ili neprimerenog ponašanja tuđeg deteta. Njihov raspust je često ispunjen radnim obavezama, ili sopstvenim pronalaženjem načina da se skrate dugi, letnji dani.

Zbog hrane prepune beskorisnih kalorija, užurbanog tempa života i premalo (ili potpuno izostalih) radnih navika, veliki broj dece ima ogroman višak energije. Ovoj deci veoma fali rutina odlaska i dolaska u vrtić ili školu, koji su im bili velika pomoć pri „pražnjenju baterija“.

Ogroman broj dece je usamljen. Mnoga deca osim u vrtiću ili školi, nemaju drugare iz ulice ili komšiluka. Ili nema dece u neposrednoj okolini, ili roditelji ne žele da primaju tuđu decu u kuću, ili ne žele da vode svoje dete negde na igranje. Život u zgradama, zajednice s jednim detetom, roditeljska zauzetost poslom, pogrešne vaspitne metode…sve to dovodi do slike deteta koje se usamljeno igra u svojoj sobi. A to uopte nije zabavno.

U želji da deci obezbede „sve što ja nisam imao“, mnogi roditelji preteruju u kupovini i nabavci raznih zanimacija za decu. Igračke, zabavni sadržaji … postanu potpuno odbojna deci. Mnoštvo nema potrebu za željom, pa tako ni interesovanjem. Redovno se dešava da deca koja žive u mnoštvu, pored svog obilja koje imaju a koje isprobaju za nekoliko dana, ostaju nezadovoljna svim igračkama i svim ponudama, konstantno tražeći nešto novo.

Konstantno, svakodnevno druženje sa kompjuterima, televizijom i ostalim elektronskim spravama za zabavu, dovodi do zavisnosti od istih, i svaki preostali sat u toku dana, kada dete nije usmereno ka elektronici, biće potpuno neiskorišten. Deca koja sate i sate provode ispred ekrana, gube želju za druženjem, za učenjem i bilo kojom obavezom. Kompjuterske igrice kao i previše crtanih filmova, gledanje sadržaja neprimerenih dečjim godinama – utiču loše na rad moždanih funkcija, tako da je dete često izgubljeno kada treba nešto samo da uradi.

Roditelji i deca: Sedam predloga za zabavne igre u kući

Deca uzrasta između dve i pet godina i te kako sama znaju da sebi pronađu razonodu, ali dosta vremena traže i roditeljsko društvo i učestvovanje u zajedničkim aktivnostima. Kada vaša zaliha igara, kao i mašta za nove igre – koje će dete da zabave i nauče nečemu novom – dođu „do zida“, možda vam pomognu neke od ovih ideja…

1. Gusarsko blago ispod jastuka

Ostaviti dete da sedi ispred televizora tokom dugih kišnih, snežnih i hladnih dana, jeste najjednostavnije, ali verovatno i najgore rešenje (na duže vreme, svakako). Umesto toga, možete da organizujete “lov na blago”. Pretvarajte se da ste pirati, možete čak i da improvizujete maske – uz pomoć marama vezanih “gusarski” – oko glave, ili da stavite povez preko oka. Zajedno sa vašim potomkom zamislite da ste na nekom tropskom ostrvu, po kojem se mačujete i kopate u potrazi za blagom: u obliku plave šolje, crvenog jastučića, kartonske kutije…Sagradite sa mališanom dvorac od pokrivača i jastuka, pa ga branite od zmajeva i sličnih uljeza

* Možete, jednostavno, da sagradite improvizovano utvrđenje ili dvorac od pokrivača i jastuka, pa tu “građevinu” da žustro branite od zmajeva i sličnih uljeza, ili da u njoj organizujete bogat život. A može da vam posluži i kao šator: pretvarajte se da ste na izletu – sendviči pojedeni na podu su nemerljivo zanimljiviji od istih sendviča za stolom.

* Zimi po podu sobe možete da razbacate jastučiće i skačete sa jedne na drugu „santu leda“, polako eliminišući one koji „padaju u vodu“.

2. Igra slovima

Kada vaše dete počne da pokazuje zanimanje za slova, i od toga može da se napravi igra, umesto suvoparnog sedenja za stolom. Možete, na primer, da se igrate sa kartama, koje su slične onima iz igre „memorije“: sami napravite kartice sa slovima, neka bude po dve kartice sa istim slovom (ne morate odmah da krenete sa celom azbukom, već sa tri-četiri slova). Okrenite karte licem prema dole, promešajte, a dete mora da otkrije dva ista slova i naglas ih izgovori.

* Od slova možete da napravite i puzzle: izrežite karte sa nekoliko slova na tri nepravilna dela, pomešajte ih, pa zajedno sa detetom slažite cela slova. Kada dete malo napreduje, možete slova da birate ciljano: na primer, da jednom složena, kada se pravilno rasporede – daju njegovo ime ili nekog od ukućana.

* Kada vas vreme posluži, a na raspolaganju vam je neprometno asfaltno ili betonsko dvorište, možete kredom u krugovima da napišete slova. Kada vi izgovorite neko slovo, dete mora da skoči u taj krug, i obratno – vi skačete u krug sa slovom koje je ono izgovorilo. Isto može da se igra u kući, sa slovima napisanim na krugovima od kartona. Slova možete da utisnete i u komad plastelina, a dete da zažmuri i proba – pipajući prstićem, da otkrije o kojem slovu se radi.

* Na slične načine možete svoje dete kroz igru da naučite i brojkama, kao i vremenu na satu. („Skoči na tri i deset“, recimo).

3. Čuvar osmeha

Ne mora i ne treba sve da bude takmičenje. U ovoj igri, nadmetanje nastaje samo u jačini smeha i cičanja. „Čuvar osmeha“ je igra za decu različitog uzrasta: klinci sednu u krug, a bacanje novčića ili kockice određuje prvog koji će da bude „čuvar osmeha“. Samo to dete sme da se smeši dok je čuvar, a nakon nekog vremena se pretvara da rukom „obriše“ osmeh i „baca ga“ drugom detetu, koje ga „hvata“ i „stavlja na lice“, i tako redom. Što su deca mlađa, to im je koncept „čuvara“ smešniji, i izaziva jače kikotanje.

4. Ručice umetnika

Dečjoj kreativnosti treba dati prostora, pustiti da se razmaše. Kada mališani dođu u fazu izmišljanja sopstvenih priča, bilo bi dobro da imate spremnu svesku – u koju ćete da ih zapisujete. To učinite pri dnu stranice, a detetu ostavite gornji prostor da ga oslika, pa ćete na kraju imati svoju „knjigu“, možda i zbirku priča.

* Možete da izrežete i lutke od papira. Ako vam je dete dovoljno sigurno sa makazama, može to da učini i samo. Potom ih obojite po želji.

* U detetovoj sobi tokom hladnih zimskih dana može da se napravi kobajagi žurka – kojoj ćete da prisustvujete vi, vaše čedo i onoliko „gostiju“ koliko ih složite od odeće izvučene iz ormara. Prepustite se mašti, donesite i koji lonac ili neki drugi predmet iz kuće, i možete da imate posetu iz svemira, iz kamenog doba, sa engleskog dvora…

* Deci možete da stavite na raspolaganje i kartonske kutije od jaja. Manji klinci će da se zabavljaju njihovim punjenjem i pražnjenjem, dok bi stariji od tih kutija, trake za kosu ili ukrasne trake, i nekih svojih „važnih sitnica“ mogli da naprave kutijicu sa blagom.

5. Brže, više, jače

Klinci obožavaju takmičenja bilo koje vrste, pa ako imate posla sa nekoliko nestašnih mališana, trke svih vrsta su uvek zanimljive. Ko će dalje ili više da skoči, ko će brže da složi neku konstrukciju ili kolačiće na tanjir, ko će prvi da nađe neki predmet ili da prikupi što više zadatih predmeta (to može da bude ama baš sve što neće da se razbije ili povredi decu) – igre su koje će sigurno da im se svide.

* Možete da na poslužavnik stavite deset malih predmeta i prekrijete ih krpom. Otkrijte ih, a potom deci dajte deset sekundi da ih prouče. Ponovo ih prekrijte, nakon čega deca moraju da nabroje šta se na poslužavniku nalazi. Naravno, pobeđuje onaj ko pogodi najviše predmeta.
Idemo na kolače!
Ako detetu već dajete džeparac, možete se dogovoriti da – svaki put kada kaže: „Meni je dosadno!“, ubaci novčić u neku limenku ili teglu predviđenu za to. Vi možete da ubacujete malo veću svotu za svako vaše: „Poludeću zbog tebe!“. Kada se novac popne do nekog nivoa u tegli (ili dogovorenog iznosa), možete da odete zajedno u poslastičarnicu ili drugo omiljeno mesto na čašćenje.

* U stanu vam je uvek na raspolaganju igra “vruće-hladno”: možete da sakrijete neki predmet i kada je tragač blizu, da vičete: “Vruće”, a kada se udalji od cilja, da vičete: „Hladno“. Ako tragača ima više, napravite od igre takmičenje – pobednik je onaj koji najbrže pronađe skrivenu stvar.

* Možete da se zabavite i sa kartama. Smestite dve stolice u suprotne krajeve sobe ili hodnika (ne predaleko jednu od druge): jedna stolica je početna pozicija, druga cilj. Karte sa početne pozicije bacate prema cilju, i to svaki igrač po jednu. Kada karta padne tako da dodirne neku već bačenu kartu, bacač pokupi te dve karte. Pobednik je onaj ko skupi najviše karata.

6. Veselje na kauču

Kada dođe trenutak da se dnevna uzbuđenja privode kraju, ili zaključite da je i vama i detetu potrebno malo predaha, igre mogu da se organizuju i sedeći na kauču ili podu.

* U igri “sledi vođu”, svi u krugu treba da slede pokrete odabranog vođe – poput pljeskanja, lupanja kolena, sleganja ramena, dodirivanja uha…

* Igra “košarka”, sa vrećom koju držite u rukama i polako se nakon svakog “koša” malo udaljavate, takođe ne iziskuje skakanje. U vreću stavite različite plišane životinje, a dete treba da izvuče jednu, koju ne sme da pokaže ostalima. Zadatak je da imitira pokretima tu životinju, dok neko ne pogodi o kojoj se radi

* Igra “ne diraj lava” će da izazove salve smeha kod dvogodišnjaka. Lezite na kauč i pretvarajte se da spavate. Dete mora da vam “ukrade” pokrivač, a da vas pritom “ne probudi”. Okrećite se i gromoglasno hrčite, kako biste podigli napetost, pa se “probudite” uz silnu “riku” i obilje golicanja. Nivo cike vam neće dopustiti da zadremate.

* Kada je prisutan veći broj dece, zgodno je da se organizuje igra “pogodi životinju”. U vreću stavite različite plišane životinje, a dete treba da izvuče jednu, koju ne sme da pokaže ostalima. Zadatak je da imitira pokretima tu životinju, dok neko ne pogodi o kojoj se radi. Onaj ko pogodi, izvlači sledeću životinju, i tako redom.

7. Mali pomagači

Sa decom u kući ste u situaciji da morate da unesete promene i u svakodnevnu rutinu čišćenja, spremanja, kuvanja. “I ja bih da to  radim!”, povik je koji možete da čujete kada uzmete tiganj, prašak za posuđe, klešta, peglu, ili se prihvatite bilo kojeg posla. U tom slučaju, najbolje je da decu uključite u onoj meri u kojoj su spremna, odnosno u mogućnosti da učestvuju:Čak i kada se radi o najbanalnijoj aktivnosti kao što je zajedničko slaganje čarapica – ako je to najviše za šta u nekom trenutku imate snage, vaše dete će sigurno sa tim biti zadovoljnije nego sa bilo kojom igračkom – jer nešto važno i zabavno radi sa mamom i/ili tatom “Ti ćeš da mi dodaješ rublje za peglanje, a ja ću da ga peglam”, “Ja ću da usisavam, a ti možeš da mi sa puta sklanjaš tvoje igračke i druge predmete”. Mališani mogu čak da pomognu i pri poslovima koji uključuju čekić, a da se pritom prstići ne nađu u opasnosti.

* U kuhinji takođe možete da se lepo zabavite sa svojim detetom. Malo starija deca mogu da vam pomažu u oblikovanju kolačića, dodavanju sastojaka, mešanju, i slično.

Sa mlađim klincima možete da pravite voćne ražnjiće, na koje ćete da stavljate komade voća različitih boja, a na sličan način može da se na poslužavnik složi “voćna duga”. Mlađi mogu da vam pomognu i kod pravljenja sendviča: pripremite sastojke, pokažite im “proces”, i pustite da se zabavljaju. Bolje je, naravno, da su sastojci – ako pravite tople sendviče, jestivi i u sirovom obliku. Jer, lako biste mogli da uočite kako se količina nadeva odjednom znatno smanjila, dok se vaš mali kuvar zadovoljno oblizuje.

Izvor: ordinacija.tv ;detinjarije.com;yumama.com