Biti potpuno otvoren i iskren u romantičnoj vezi nije najlakši zadatak. Možda mislite da znate sve o vašem partneru, ali da li biste bili iznenađeni podatkom da jako mali broj parova zaista zna nešto o njihovim fantazijama?
Ne brinite, vi ste u većini. Čak i u dugim vezama i odnosima, mi smo trenirani da naše najdublje seksualne fantazije krijemo. Svi ih imamo, svi imamo seksi sanjarenja ili scenarije. Međutim, postoji velika prepreka između naše sposobnosti da imamo fantazije i naše sposobnosti da ih podelimo s bilo kim.
Navodimo vam četiri stvari koje će najsrećnija i najzdravija većina seksualno avanturističkih parova uraditi da bi svoje seksualne fantazije podigli na viši nivo. Prevaziđite strahove i uživajte u spavaćoj sobi!
Uvođenje novih ideja
Morate početi od nečega. To ne znači da treba odmah reći partneru neke „bezobrazne“ stvari, to znači da morate naći način da dozvolite partneru da iskaže svoje seksualne fantazije. Odličan način da se ovo uradi jeste da obavestite svog partnera da je on bitan deo vaše fantazije. Možete mu reći nešto ovako: „Imala sam najseksepilniji san sa tobom pre neki dan…“ ili: „Ponekad kada imamo seks zamišljam te kao…“
Istražite svoje mogućnosti u fantazijama
Prvi korak je otvoren razgovor koji će podrazumevati eksplicitne detalje. Ispričajte jedno drugom svoje fantazije i otkrijte da li se vaši afiniteti poklapaju. Bilo da je u pitanju isprobavanje novih seksi igračaka ili uživanje u seksu na otvorenom, okušajte se u novim seksi avanturama u kojima ćete uživati.
Dozvolite sebi da se smejete
Ovaj korak je jako bitan. Otkrivajući svoje seksualne fantazije možete učiniti da se osećate izuzetno osetljivo, a šta je jedan od najčešćih odgovora kada se osećamo nervozno ili nesigurno? To je sigurno smeh.
Naučite da se prilagodite
Komunikacija može biti ključ za ispunjavanje aktivnog seksualnog života. Pametna ideja je razgovor o tome šta funkcioniše, a šta ne.
Osim hemikalija, u borbi protiv komaraca mogu nam pomoći biljke koje ih teraju svojim mirisom. U svojim baštama, voćnjacima, dvorištima, balkonima ili terasama možemo da uzgajamo razne biljne vrste, koje će delovati na komarce, ali i druge štetne insekte. Ruzmarin, bosiljak, lavanda, neven, nana, matičnjak, timijan, kinesko grožđe, limunova trava, mačija trava, ageratum najbolji su izbor da se zaštitimo od komaraca.
Matičnjak i menta protiv komaraca
Matičnjak je biljka limunastog mirisa koja raste u obliku grmića i skromnih je zahteva. Može da raste na bilo kojoj zemlji iako najviše voli bogato tlo sa dobrom drenažom. Sunce ili senka, svejedno joj je, a odlična je jer se osim za teranje komaraca od nje može napraviti i čaj za smirenje, a obavezan je i dodatak hladnim, osvežavajućim koktelima.
Nanu ili metvicu je bolje posaditi u neku saksiju nego u zemlju jer se jako brzo širi i ubrzo može da zauzme celu baštu. I za nju je vrlo važna dobra drenaža, a voli bogato i vlažno zemljište. Osim komaraca, nana će svojim mirisom da otera mrave, buve i razne druge insekte. Buketići suve nane imaju neprijatan miris za miševe. Od listova se pravi osvežavajući čaj ili sirup, a idealna je i za soseve, hladne supe, pa i poslastice.
Bosiljak i limunska trava kao najmirisnija zaštita
Bosiljak je najmirisnija zaštita od komaraca, a ujedno i najukusnija zato posejte bosiljak u veliku posudu i nikad vam neće ponestati svežeg aromatičnog bilja za soseve, salate, namaze ili pesto. Pazite samo da saksija u koju ga sejete ima dobru drenažu te da biljka ima dovoljno sunca. Što češće berite vrhove stabljike jer ćete time podstaknuti njegov rast. Ukoliko vas komarac ugrize, protrljajte to mesto listovima bosiljka – smanjićete svrab.
Limunska trava odlikuje se osvežavajućim citrusnim mirisom i možemo je pronaći kao sastav mnogih repelenata protiv komaraca. Odlično uspeva u teglicama i može da posluži kao dekoracija na balkonu ili na stolu.
Neven
Neven je još jedna biljka koja svojim mirisom tera razne insekte. Ukoliko želite biljku koja će celo leto cvetati i ukrašavati prostor svojim cvetovima, onda je neven pravi izbor. U baštama i dvorištima neven se sam zasejava. Svojom mirisom će oterati komarce, insekte i druge štetočine u zemljištu.
Ruzmarin
Saksija ruzmarina postavljena u blizini prozora ili vrata, ili pak posađena u uglu terase, sprečiće ulazak komaraca u stan ili kuću. Još je efikasniji kada je u cvetu. Često ga protresite kako bi oslobodio mirise od kojih će komarci bežati.
Ono što takođe odbija insekte je miris zapaljenog ruzmarina u kombinaciji sa suvim listovima žalfije koju takođe možete da posadite na balkonu ili prozorskoj dasci. Lišće ruzmarina će vam pomoći da ublažite svrabi otok od uboda komaraca.
Lavanda
Moćna lavanda je poznata kao biljka koja efikasno tera komarce, a s njima moljce i muve. S obzirom na jačinu i intenzitet njenog specifičnog mirisa, možete rezane cvetove i listove staviti u vazu, ili ih obesite u ugao balkona. Takođe, efikasno je i utrljati lavandino ulje u kožu, kako pre, tako i nakon uboda komarca.
Kinesko grožđe
Kinesko grožđe odlikuje se limunastim mirisom. To je višegodišnja biljka i štitiće vas od komaraca tokom više godina, a pošto naraste i do 10m možete je iskoristiti za formiranje mesta za odmor u hladovini krošnje.
Ageratum
Ageratum ili goruća ljubav je jednogodišnja cvetnica koja deluje na reproduktivne sposobnosti odraslih jedinki. Boja cvetova može da bude plava, bela ili ljubičasta. Cvetanje traje do prvih jesenjih mrazeva. Vaše dorište ili balkoni će biti zaštićeni od komaraca tokom dugog vremenskog perioda.
Zdravlje vašeg partnera je u istoj meri kao i vaše važno za proces začeća, stoga postoje određeni koraci koje i muškarac treba da napravi u okviru pripreme za začeće. Evo koraka koji će pomoći da rad na bebi što pre ima pozitivan ishod:
Lekarski pregled – izuzetno važan korak u pripremi za začeće
Na lekarskom pregledu će se utvrditi da li su reproduktivni organi muškarca zdravi i spremni za svoj doprinos začeću. Takođe, bilo kakve bolesti koje su hronične ili psihosomatske treba staviti pod kontrolu i o njima obavestiti lekara, kao i o korišćenju bilo kakvih lekova ili prirodnih preparata. Ukoliko lekar posumnja na bilo kakve probleme uputiće vašeg partnera na dalje analize i ispitivanja.
Genetski skrining može biti takođe veoma bitan, posebno ukoliko postoji istorija naslednih bolesti ili ako postoje neki drugi razlozi koji stvaraju rizike za pojavu određenih oboljenja kod vaše bebe. Ovaj skrining se obavlja na osnovu uzorka sperme iz koga se izdvajaju spermatozoidi, a potom se proverava njihov kvalitet, tj. traga se za eventualnim hromozomskim anomalijama koje mogu dovesti do razvoja određenih oboljenja.
Ukoliko muškarac duže vreme koristi određene lekove za hronične bolesti (antacidi, antidepresanti, lekovi za regulisanje krvnog pritiska…) ili pak ukoliko je u skorije vreme koristio antibiotike, sve se to može odraziti na trenutni ili dugotrajniji kvalitet sperme, stoga je važno porazgovarati sa doktorom o aktuelnim terapijama i mogućim alternativama pojedinim lekovima.
Adekvatan unos vitamina i minerala
Određeni nutrijenti u velikoj meri pozitivno utiču na reproduktivni sistem muškarca, a to su pre svega:
Cink: Pored toga što povećava broj spermatozoida, cink poizitivno utiče i na genetski materijal sadržan u njima, nivo hormona, seksualnu želju, ali i na pravilnu izgradnju spermatozoida (cinkom je obložen spoljašnji sloj repa spermatozoida bez koga su oni nepokretljivi). Zato je važno konzumirati hranu bogatu cinkom ili uzimati određene suplemente kojima će muškarac moći da nadomesti potrebnu količinu ovog minerala. Cink se najlakše apsorbuje iz mesa (svinjetina, govedina, jagnjetina), ali ne treba zanemariti i ostale važne izvore cinka: koštunjavo voće (seme bundeve, bademi, kikiriki, indijski orah), žitarice, pšenične klice, jaja, mleko, povrće (spanać, boranija, grašak, pasulj), morski plodovi (rakovi, jastog, ostrige, tuna), pivski kvasac.
Selen: Pored toga što je zaslužan za povećanje broja spermatozoida, ovaj mineral je zaslužan i za smanjenje broja abnormalnih spermatozoida. Selen je bitan za njihovu građu, kao i za sintezu testosterona. Selen je i jedan od jačih antioksidanata, zato je bitan za imuni sistem. Najviše ga ima u sledećim namirnicama: pivski kvasac, pšenične klice, brazilski orah, plodovi mora, teleća džigerica, jaja, crveno meso, riba (bakalar i tuna), beli luk, soja, puter.
Vitamin B12: Neka istraživanja su dokazala uticaj ovog vitamina na povećanje pokretljivosti i broj spermatozoida. Ukoliko želite da povećate unos ovog nutrijenta trebalo bi da unosite što više hrane životinjskog porekla budući da ga u njoj ima najviše: govedina, svinjetina, džigerica, jaja, mleko i svi mlečni proizvodi, riba. Ljudi na veganskoj ili vegetarijanskoj ishrani naročito treba da povedu računa kako ne bi bili u deficitu ovog važnog vitamina, koji se, u nešto manjoj meri nalazi još i u: klicama žitarica, soji, cvekli, susamu, lešniku, pivskom kvascu.
Vitamin C: Baš kao i vitamin B12, i vitamin C pomaže povećanju pokretljivosti i broja spermatozoida, ali i onemogućava grupisanje spermatozoida što za začeće može predstavljati veliki problem, već pomaže njihovoj sposobnosti pojedinačnog plivanja. Ovaj vitamin je prilično rasprostranjen u namirnicama biljnog porekla: paprika, kelj, karfiol, keleraba, spanać, luk vlašac, peršun, ren, šipak, ribizla, citrusno voće (limun, grejpfrut, pomorandža).
Pored ovih nutrijenata bitno je i povećanje unosa masnih i amino kiselina. Folna kiselina je kao i kod žena, takođe važna i za muškarce, stoga je ne treba zanemariti.
Kontrolisanje zavisnosti – za začeće je važna
Ono što je svakako nepovoljno za oba partnera je konzumacija duvana, narkotika i alkohola, jer sve ove supstance oštećuju spermu i negativno utiču na kvalitet spermatozoida, kao i na nivo testosterona.
Povećana konzumacija alkohola dovodi do smanjene sposobnosti apsorpcije cinka koji u velikoj količini utiče u izgradnji spermatozoida, naročito njihovog repa koji je od velikog značaja za njihovu pokretljivost, a od nje zavisi i sama oplodnja jajne ćelije. Nedostatak cinka često dovodi i do povećanja abnormalnih spermatozoida, koji nisu u stanju da oplode jajnu ćeliju, koji se zajedno sa jajnom ćelijom razviju u plod koji ne može da se održi pa dolazi do pobačaja, ili pak koji su nosioci određenih hromozomskih abnormalnosti. Budući da alkohol smanjuje i nivo testosterona, samim tim smanjuje i libido kod muškaraca.
Kada su u pitanju narkotici, a posebno marihuana koja je najrasprostranjenija, opšte je poznat njihov poguban uticaj na ljudski organizam nakon dugotrajnog korišćenja. Kada je u pitanju marihuana, ona zbog svoje prirodne aktivne supstance – THC-a, loše utiče na broj spermatozoida i njihov volumen, a može dovesti i do prebrzog plivanja spermatozoida pri čemu oni pre vremena potroše energiju koja im je potrebna da bi stigli do jajne ćelije i da bi je oplodili.
Što se tiče duvana i nikotina koji se nalazi u njemu, studije su pokazale da nikotin negativno deluje na erekciju kod muškaraca, budući da smanjuje protok krvi kroz celokupno telo, a samim tim i kroz muške genitalije što dovodi do problema sa erekcijom. U kombinaciji sa nikotinom deluju i karbon monoksid, etilen gas, izopren, acetaldehid, i svi zajedno pomažu produbljivanju ovog problema.
Planiranje deteta je mnogima najveći motiv da se jednom za svagda reše loših navika. Ukoliko vam je teško, znajte da niste sami. Razgovor sa bliskim ljudima, kao i sa ljudima koji su se uspešno izborili sa odvikavanjem ili sa psihologom koji ima tehnike i alate za borbu sa zavisnošću, mogu vam veoma pomoći.
Izbegavanje štetnih faktora iz okruženja
Istraživanja dokazuju da muškarci koji su na poslu izloženi otrovnim supstancama mogu imati probleme sa plodnošću. Ovo se pre svega odnosi na rukovanje sa pesticidima, rad u štampariji, rad sa metalima, hemikalijama, izloženost radijaciji i sl.
Najopasniji su svakako teški metali poput olova, živa, kadmijuma, arsena, aluminijuma, zatim insekticidi, pesticidi, hrana tretirana antibioticima i hormonima, hidrokarboni (etilbenzin, benzin, toluen, iksilen). Olova ima u: bojama, glaziranim keramičkim proizvodima, kablovima, limu, olovnim akumulatorima. Žive ima u: termometrima, barometrima, toplomerima, elektrodama, sredstvima za zaštitu biljaka. Izloženost toksičnim materijama može negativno uticati na broj i kvalitet spermatozoida i povećati rizik od pobačaja i defekata na rođenju. Zato je važno koliko god je to moguće umanjiti ove uticaje preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite (nošenjem zaštitne odeće, maski i sl.).
Bez obzira da li se radi o terapiji zračenjem ili nekom pasivnijem obliku zračenja (poput računara ili drugih prenosivih uređaja), svaki oblik zračenja je štetan, i to nimalo zanemarljivo. Radijacija utiče na deobu ćelija i njihov kvalitet. Ukoliko je potrebno sprovesti terapije zračenjem najbitnije je napomenuti doktoru i radiologu da partneri rade na začeću, pa će lekar odlučiti da li je terapija neophodna ili će sprovesti dodatne mere zaštite. Zbog čestog korišćenja prenosivih računara koji emituju zračenje, važno je znati da nikako ne treba držati laptop u svom krilu jer na taj način, pored nepotrebnog povećavanja temperature testisa, oni se izlažu i zračenju što zajedno može ozbiljno narušiti kvalitet sperme.
Muškarci koji koriste anaboličke steroide takođe mogu biti izloženi problemu sa valjanom produkcijom sperme.
Regulisanje telesne težine
Gojaznost itekako utiče na plodnost muškarca, posebno nakon što je u određenim studijama utvrđeno da telesna težina od već devet kilograma viška može da poveća rizik od neplodnosti za 10%. Zato bi muškarac trebalo da reguliše svoju telesnu težinu pre nego što sa vama krene da radi na začeću. Višak masti u organizmu dovodi do pretvaranja muškog hormona – testosterona, u ženski hormon – estrogen, što smanjuje broj spermatozoida i negativno utiče na njihov kvalitet. Masne naslage utiču i na smanjenje libida kod muškaraca, ali i na začepljenje arterija na penisu. U jednom istraživanju u kome je ispitano više od 400 parova koji su radili na začeću došlo se do zaključka da su muškarci sa većim indeksom telesne mase imali smanjen nivo ejakulacije, odnosno smanjenu zapreminu ejakulata.
Spoljna temperatura testisa
Testisi se sa razlogom nalaze izvan tela, jer spermi ne prija temperatura viša od temperature tela, štaviše ona od nje mora biti niža. Stoga bi muškarac trebalo da izbegava tople kupke, saune, usku odeću, držanje prenosivih uređaja (mobilnih telefona, laptopa, tableta) blizu reproduktivnih organa. Sintetički donji veš se takođe ne preporučuje jer on može dodatno povećati temperaturu testisa.
Čuvanje od povreda
Prilikom bavljenja bilo kakvom vrstom sporta koji sa sobom nosi rizik od povrede genitalija muškarac treba da bude siguran da su mu svi reproduktivni organi zaštićeni i da je rizik od bilo kakve povrede sveden na minimum. Preterana vožnja bicikla i pritisak sedišta takođe mogu nepovoljno uticati na arterije i nerve, a uska oprema koja steže genitalije može da poveća temperaturu testisa u kombinaciji sa trenjem prilikom vožnje, stoga su biciklisti i jahači posebno izloženi riziku. S druge strane, kod muškaraca koji često dižu veliki teret (bilo zbog sporta ili posla) mogu se pojaviti i proširene vene u predelu genitalija. Ukoliko oseti bilo kakve nelagodnosti u predelu genitalija, muškarac treba da potraži savet doktora.
Važnost smanjenja stresa
Itekako smo svesni toga da se izvori stresa nalaze svuda oko nas i da predstavljaju konstantnu pretnju za zdravlje svakog pojedinca. Takođe smo svesni da je nemoguće rešiti se stresa u potpunosti, ali ono što možemo učiniti za sebe, za zdrav odnos između partnera, kao i za svoje potomstvo, jeste da smanjimo njegovo prisustvo koliko god smo u mogućnosti. Do začeća najlakše dolazi kada smo potpuno opušteni u trenutku seksualnog odnosa, bez ikakvog planiranja, kalkulisanja i već očekivanog razočaranja. Ovakve vrste pritiska ne mogu doneti ništa dobro niti jednom od partnera, već će samo dovesti do zahlađenja odnosa sada kada vam je to najmanje potrebno. Uvek je dobar izbor pronaći bilo kakav vid relaksacije ili vratiti se nečemu što vas je nekada ispunjavalo, a za šta dugo niste imali vremena.
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da se razvija do celovitosti. Međutim, čovek našeg vremena udaljen je od ove celovitosti kao nebo od zemlje. U nejasnoj slutnji svog defekta, on se dočepao vaspitavanja deteta i oduševljava se dečijom psihologijom na osnovu omiljene pretpostavke, da nešto u njegovom sopstvenom vaspitanju i dečjem razvoju mora da nije pošlo za rukom, nešto što se može iskoreniti do sledeće generacije.
Ova namera je, doduše, dostojna hvale, ali je osuđena na neuspeh, zbog psihološke činjenice da na detetu ne mogu korigovati nijednu grešku koju još uvek i sam činim. Deca, naravno, nisu toliko glupa kako mi mislimo.
Ona i suviše dobro primećuju šta je pravo, a šta nije. Andersenova bajka o kraljevoj novoj odeći sadrži besmrtnu istinu. Koliko roditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svoju decu poštede iskustava koja su sami morali da dožive u detinjstvu. A kada sam ih upitao: “Ali, da li ste sigurni da ste sami prevazišli ove greške?”, oni su bili potpuno ubeđeni u to da je kod njih ovo oštećenje odavno korigovano.
Međutim, u stvarnosti nije bilo tako. Ukoliko su, kao deca, bili odgajani suviše strogo, utoliko su oni svoju decu kvarili neukusnom, neverovatnom tolerancijom, ako su njima u detinjstvu bila uporno skrivana izvesna životna područja, ova su sada sopstvenoj deci otkrivana isto tako mučno i prosvetiteljski. Oni su, dakle, zapadali u drugu krajnost. Sve što želimo da promenimo kod dece, trebalo bi, pre svega, možda pažljivo da proverimo: da to nije nešto što bi bilo bolje promeniti u sebi, na primer, naš pedagoški entuzijazam.
Možda je on namenjen nama. Možda pogrešno procenjujemo pedagošku potrebu, jer bi nas mogla neprijatno podsetiti na to da smo samo još na neki način deca i da nam je u velikoj meri potrebno vaspitavanje.
Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer novija istraživanja pokazuju da ekstrakt bokvice uspešno deluje kod plućnih infekcija. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloga.
Bokvica je jedna od najsvestranijih i najdostupnijih lekovitih biljaka. Ženska bokvica (Plantago major) i muška bokvica (Plantago lanceolata) imaju gotovo isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. Koristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka se preporučivala za čak 24 različite bolesti.
Obe vrste bokvice koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za rešavanje problema na koži, na primer, svrbež i ispucala koža, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju. U unutarašnjoj upotrebi bokvica deluje kao blago sredstvo za iskašljavanje, a sluzi koje sadrži ublažavaju upale sluznice, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša stanje kod astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija koje izazivaju probleme sa disanjem.
Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer novija istraživanja pokazuju da ekstrakt bokvice uspešno deluje kod plućnih infekcija. Zbog tanina deluje kao adstringens, a zbog sluzi ublažava upale. Upotrebljava se kod katara gornjih disajnih puteva, kod upale sluznice usne duplje i ždrela i kod sindroma nervoznih creva. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloga.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba kod uboda insekata. Lišće bokvice stavljalo se u cipele da ublaži žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i za prolećni umor, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Kuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi tokom 30 minuta. Kod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da služi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a nakon kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Najbolje ih je mešati s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Listovi se beru od juna do oktobra, po mogućnosti pre nego što biljke procvetaju. Nakon svakog košenja bokvvica ponovno naraste. Treba da se suši brzo, jer listovi inače pocrne.
Srodna vrsta ove biljke je indijska bokvica. Uprkos nazivu, on raste i u našim južnijim krajevima – na pešćanim mestima, uz puteve i na krovovima.
Indijska bokvica takođe je poznata kao psyllium, psilium ili buhačica (Plantago ovata). Vrlo slično delovanje imaju biljke Plantago psyllium i Plantago indica. Ova biljka sadrži vlakna, lipide, nezasićene masne kiseline, iridoide (aukubozid) i mnogo sluzi. Indijska bokvica ima mogućnost povećanja volumena i do 15 puta, a to osigurava olakšano pražnjenje creva i stvaranje osećaja sitosti. Iako je prvenstveno laksativ, može povoljno da deluje i na smirenje dijareje. Takođe se koristi kod sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, povišenog holesterola povezanog s hroničnim zatvorom i sindroma lenjih creva.
Protiv akni i mitisera
15-20 grama sveže isceđenog soka od bokvice pomešati s 10-15 gr masne kreme i dodati nekoliko kapi ružinog ulja i kašičicu nevenove masti pa dobro izmešajte. Mešavina se koristi protiv akni i gnojnih mitisera.
Protiv žučnog kamenca
Seme bokvice koristi se i za uništavanje parazita, ameba i glista. Preporučuje se kao laksativ, naročito za decu, i kod upalnih stanja sluznice. Dnevno konzumiranje osam grama semena sprečava stvaranje žučnog kamenaca.
Sveži sok
Potrebno vam je 500 g svežih listova bokvice. Sok je najlakše pripraviti u sokovniku ili ga dobro usitnite štapnim mikserompa procedite kroz gazu. Nekoliko puta na dan popijte po kašiku soka pomešanog s pola kašike tople vode. Uzima se u prolećnim tegobama za čišćenje i podsticanje metabolizma, a koristan je i protiv plućnih bolesti, čak i tuberkuloze.
Mešavina protiv gripa
Pomešajte 30 g listova bokvice, 30 g iglica smreke, 20 g listova podbela i 20 g biljke dan-noć. Za čaj dve kašičice mešavine prelijte s 250 ml vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite. Zasladite medom ili dodajte sok od zove ili višanja.
Infekcije zuba i desni
Bokvica je odlična za brzo lečenje rana na licu i u ustima. Sprečava gnojenje i podstiče zaceljivanje, što duguje aukubinu. Sažvakano lišće bokvice postavljeno kao obloga na zub i desni može da spreči infekciju zuba u ranim fazama.
Za kućne ljubimce
Bokvicu dobro podnose psi i mačke, tako da im jakim čajem možete ispirati osipe ili rane. Ako životinja ne liže povređeno područje, možete koristiti i mast, ali poželjno im je staviti elizabetanski okovratnik.
Tegobe s kožom
Popularna je upotreba bokvice kod svih vrsta kožnih tegoba, kao što su rane, čirevi, posekotine, razderotine, modrice, podlivi, opekotine, plihovi, žuljevi, zanoktice, ubodi insekata i osipi raznih uzroka. Za lečenje kožnih tegoba operite sveži list i napravite kašu od njega pa ga nanesite na obolelo mesto. Zbog lake dostupnosti bokvica je izvrsna prva pomoć kod uboda.
Opekotine
Nakon što ih isperete hladnom vodom, stavite na njih list bokvice koji ćete učvrstiti flasterom.
Brzi sirup
Potrebno vam je 4 šake sveže bokvice, 300 g šećera i 250 g meda. Opranu bokvicu sameljite u stroju za mleveno meso. Dolijte malo vode, šećer i med pa polako zagrejte da lagano proključa. Neprekidno mešajte dok ne dobijete gusti sirup. Vruć sirup ulijte u tegle i čuvajte u frižideru. Kod kašlja i bronhitisa nekoliko puta na dan popijte po kašiku.
Maska za lice
Na gazi izrežite rupe za usta, oči i nos. Lišćemlade bokvice sameljite i zalijte proključalom vodom (promer 1:3). Neka voda ponovnoproključa i kipi 3 minuta. Natopite gazu ohlađenom tečnošću i držite na licu
oko 15 minuta. Isperite.
Čaj od bokvice
Narezane ili razmrvljene listove bokvice (2 kašičice) prelijte šoljicom vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite i zasladite medom. Čaj ima prijatan miris i ukus, pa je pogodan i za decu. Popijte dve, tri šoljice na dan.
Čaj protiv kašlja
Pomešajte 25 g listova bokvice, 25 g listova podbela, 25 g listova žalfije i 25 g korena omana. Za čaj dve kašičice mešavine polijte s 250 ml vruće vode i ostavite da odstoji deset minuta. Procedite. Pijte od dve do tri šoljice na dan uvek sveže spremljenog čaja.
Sok od mešanog bilja
Pripremite 200 grama lišća bokvice, 100 grama koprive, 100 grama cvetova maslačka i 100 g cveta hajdučke trave. Sve bilje se dobro izgnječi, istisne kroz čistu krpu, procedi (može i u sokovniku), zatim prokuva uz skidanje pene, koja se skuplja na površini. Soku se dodaju 2 kašike meda, pa se ponovno kuva dok se ne zgusne tako da postane končasto. Kad se ohladi, sipa se u čiste boce. Svakoj boci se doda čašica rakije. Pre upotrebe sok se meša s vodom 1:1.
Medeni eliksir
Pola kilograma svežih i dobro opranih listova bokvice sameljite u mašini za mlevenje mesa ili u multipraktiku. Samlevene listove i sok koji je iz njih iscureo pomešajte s kilogramom meda i 50 grama usitnjene smole propolisa. Dobro promešajte i ostavite da odstoji tri dana uz povremeno mešanje drvenom ili plastičnom kašikom. Uzimajte ovaj eliksir tri puta na dan po jednu kašičicu(drvenu ili plastičnu, da izbegnete oksidaciju) desetak minuta pre obroka. Ovaj eliksir preporučuje se svima koji pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Koristan je pušačima i svima koji žele da očiste disajne puteve. Dok uzimate ovaj eliksir, svaki dan popijte po šoljicu čaja od omana i majčine dušice.
Bombone protiv kašlja
Pripremite 200 listova bokvice, 500 ml vode, 500 g šećera, 25 g grožđanog šećera, 20 g maslaca, kašiku ulja i kašičicu mlevenih semenki komorača. Sveže listove bokvice iseckajte, prelijte vodom, zakuvajte i lagano kuvajte 30 minuta. Tečnost procedite, a listove pritisnite. Dodajte šećer, maslac i komorač pa lagano kuvajte 20-ak minuta dok ne nastane gust sirup. Pleh za pečenje obložite masnim papirom, premažite ga uljem i izlijte sirup. Ostavite da delimično očvrsne i naseckajte na komade veličine bombona.
Sirup protiv kašlja
Sveže ubrane listove bokvice stavite u staklenu posudu u pet centimetara debelim, blago natisnutim slojevima. Svaki sloj pospite šećerom. Posudu prekrijte gazom ili pamučnom krpom i stavite na sunce. Ostavite od četiri do šest nedelja na osunčanom mestu. Procedite i ulijte u tegle. Pijte nekoliko puta na dan po kašičicu. Pogodno je i za decu.
Ulje od bokvice
Sterilizovanu teglu napunite naseckanim lišćem bokvice i prelijte maslinovim uljem tako da potpuno prekrije lišće. Zatvorite i odložite na tamno mesto. Promućkajte jednom dnevno i nakon dve nedelje procedite. Možete ga koristiti samostalno ili kao temelj za druge mešavine.
Alkoholna tinktura
Postupajte jednako kao i s uljem, ali umesto ulja koristite vodku. Preporučena doza tinkture je od petnaest do dvadeset kapi triput na dan.
Čaj protiv teških bolesti
Kad je zvanična medicina nemoćna ili ljudi jednostavno žele da leče bolest prirodnim lekovima, ovaj čaj će im odlično doći. Čaj, naravno, nije samo za teške bolesnike, može se piti i preventivno. Da biste ga pripremili, izmešajte list breze, hajdučku travu, bokvicu i list koprive. Čaj se priprema tako da se jedna šaka mešavine potopi u dva decilitra proključale vode i ostavi dva sata da odstoji. Kad se procedi, spreman je za konzumaciju. Mešavinu čuvajte u staklenojposudi.
Starenje ljudskog organizma je sasvim fiziološko i neminovno, ali je fizička aktivnost bitna u svim godinama života.
Kako bi se održala vitalnost i stanje svih organskih sistema, važno je da se fizičke vežbe prilagode osobama prema godinama starosti.
Naravno da je jasno da starije osobe ne treba da rade isti tip vežbi kao i mladi od dvadeset ili trideset godina, ali neke osnovne sportske aktivnosti su bitne za opšti boljitak i zdravlje.
U starijem životnom dobu, vrlo je bitno da se održi mišićna snaga, te da se popravi cirkulacija i očuva se vitalnost kostiju i zglobova.
Takođe je jasno da i sistem koji je bitan za održavanje ravnoteže treba da se podstakne određenim sportskim aktivnostima, te postoje i vežbe ovog tipa.
Koje se vežbe preporučuju osobama starijim od 50 godina
Generalno je preporuka da starije osobe vežbaju umereno, i to svakoga dana redovno, ali ukupno svega oko 150 minuta nedeljno se smatra dovoljnim.
Treba se svakako konsultovati sa izabranim lekarom, kao i sa specijalistom fizikalne medicine, oko načina vežbanja i tipa vežbi koje su preporuka i dozvoljene prema opštem zdravstvenom stanju.
Tempo vežbanja treba da bude umeren, jer su i sistemi organa sa godinama podložni promenama, pa ne treba da sama fizička aktivnost bude opterećujuća po organizam.
Poznato je i studijama dokazano da one osobe koje vežbaju redovno, imaju mnogo manje zdravstvenih problema u odnosu na svoje vršnjake koji vode pasivan način života.
Stariji od 50 godina koji redovno praktikuju osnovne sportske aktivnosti, imaju daleko manji rizik od preloma kostiju, imaju bolju cirkulaciju i rad srca i mozga pa manji rizik od staračke demencije i srčanih oboljenja.
Takođe je vežbanje pozitivno u smislu ojačanja mišićne mase, koja je važna uz koštano zglobni sistem za održavanje pokretljivosti kao i za bolju ravnotežu.
Neki opšti savet za tip vežbi koje treba da praktikuju osobe starije od 50 godina, jeste pre svega šetnja i brzo hodanje, kao i plivanje, vožnja bicikla, ali i kardio trening i vežbe sa tegovima.
Takozvane vežbe snage se starijima od 50 godina preporučuju dva puta nedeljno u trajanju od po pola sata, a podrazumevaju dizanje tegova, sklekove, zgibove kao i penjanje uz stepenice i rastezanje opruga.
Svakodnevne fizičke vežbe za starije od 50 godina
Plivanje kao jedan od veoma važnih načina za održavanje kondicije, aktivira praktično sve mišićne grupe, a nije naporna aktivnosti i lako se organizam prilagodi i u starijim godinama.
Poznato je da plivanje smanjuje pritisak na koštano zglobni sistem, pa je manja šansa da dođe do bilo kakve povrede i preloma, kao i do eventualne upale mišića.
Sa druge strane plivanje utiče povoljno na rad i aktiviranje mišićnih grupa leđa, ramenog pojasa, nogu i ruku, pa je veoma popularna aktivnost za starije osobe takozvani aerobik u vodi.
Plivanje je bitno i vrlo korisno jer se njime kombinuje kardio trening sa vežbama snage i izdržljivosti, te će se u isti mah podstaći cirkulacija krvi u celom organizmu.
Sa druge strane trening nikako neće biti naporan, jer nema porevelikog opterećenja kostiju i zglobova, pa se na neki način povećava i snaga i fizička aktivnost praktično neosetno i lako.
Vežbe istezanja su za starije od 50 godina vrlo važna stavka, i podrazumevaju određeni sklop propisanih aktivnosti kojima se istežu mišićne grupe posebno podložne opterećenju u starijem životnom dobu.
Tako postoji niz vežbi za rastezanje mišića vrata, ramena, ruku, nogu, kolena i donjeg dela kičmenog stuba.
Svakako da ne treba da se preteruje ni sa vežbama rastezanja kako bi se smanjio rizik od povreda kao i upala mišića, te je suština u redovnosti ali i umerenosti.
Vežbe istezanja su praktično priprema za drugi vid vežbi za starije osobe, i treba da se rade pre i posle nekih drugih vežbi koje su preporučene od strane trenera ili fizijatra odnosno lekara opšte prakse.
Koje su svakodnevne fizičke aktivnosti značajne kako bi se održala vitalnost organizma
Pored pomenutih vežbi važne su i svakodnevne fizičke aktivnosti koje mogu da se ubroje u vežbanje za starije od 50 godina, a jedna od njih jeste i vožnja bicikla.
Naime, vožnja bicikla je bitna i ne toliko opterećujuća aktivnost, jer pre svega podstiče cirkulaciju, olakšava unos kiseonika, održava pokretljivost zglobova i njihovu vitalnost.
Biciklizam kao aktiovnost neće značajnije da poveća mišićnu masu i da optereti u prevelikoj meri ni jednu mišićnu grupu, ali će opet da poveća snagu i izdržljivost te da u znatnoj meri popravi i mentalno stanje i poveća raspoloženje.
Smatra se da vožnja bicikla u značajnoj meri umanjuje rizike za nastanak srčanog i moždanog udara, jer pojačava cirkulaciju krvi i na taj način održava zdravlje ova dva organa.
Teretana za starije?
Kada su u pitanju dodatne fizičke aktivnosti, kod starijih od 50 godina je odlazak u teretanu idizanje tegova sasvim dozvoljena aktivnost, ali naravno treba u tome biti umeren.
Preporuka je da se za početak koriste tegovi manje težine, te da se počne sa nekim laganim vežbama, a onda da se povećava masa koja se podiže, i da se svaka mišićna grupa „utrenira“.
Vežbe sa tegovima treba da se sprovode umereno i povremeno, pa je neka preporuka za optimalnu aktivnost kod starijih osoba odlazak u teretanu svakog drugog dana i vežbanje od maksimalnih pola sata.
Brzo hodanje je jedna korisna fizička aktivnost, koja podrazumeva da se poveća pre svega cirkulacija u svim delovima tela, kao i razmena kiseonika jer se pojačava disanje.
Kada se ovakav vid rekreacije sprovodi, može da se na ruke i noge stavi teg od oko 250 gr do 500 gr, i da se tako ojačava i određena mišićna grupa kao i koštano zglobni sistem.
Iako ne spadaju u prave vežbe, starijim osobama se preporučuje da svakoga dana šetaju što više, te da se penju uz stepenice umerenim tempom, jer opet na taj način popravljaju protok krvi u organizmu.
Primeri preporučenih vežbi za starije od 50 godina
Neki od najosnovnijih primera vežbi za starije od 50 godina će biti dati u nastavku teksta koji sledi.
Vežbe zagrevanja
Jedan od primera za zapoočinjanje fizičkih aktivnosti jesu vežbe zagrevanja koje podrazumevaju neku pripremu za bilo koju narednu vežbu.
Potrebno je stati u raskoračni stav do širine kukova, a ruke saviti u laktovima i njima dodirnuti ramena.
Naredni postupak jeste da se laktovima prave kružni pokreti, tako da se oni dodiruju ispred tela, i takav postupak se ponovi za početak deset puta u jednoj seriji na jednoj i na drugoj strani.
Vežbe istezanja
Kao primer za vežbu istezanja, koja je takođe pripremna za neke ozbiljnije vežbe snage, jeste sledeća aktivnost.
Potrebno je leći na tvrdu podlogu na bok, te glavu osloniti na šaku, dok je ruka savijena u lakatnom zglobu.
Noga treba da je opružena u kolenu, te se podiže do visine od 70 stepeni, i za svaku stranu je poželjno uraditi po deset ponavljanja.
Ukoliko se želi pojačati ova vežba po intenzitetu, može se noga koja je podignuta zadržati u vazduhu oko deset do dvadeset sekundi prilikom svakog podizanja.
Vežbe snage i izdržljivosti
Kao primer za vežbu snage može da se navede osnovni vid aktivnosti sa tegovima manje težine, a radi se u kućnim uslovima i nije preterano opterećujuća fizička aktivnost.
Potrebno je stati u raskoračni stav sa stopalima u širini kukova, sa leđima maksimalno ispravljenim.
Ruke treba podići u nivou ramena, a ugao između nadlakta i podlakta treba da je oko 90 stepeni.
Tegovi koji se koriste treba da su male mase, obično oko 250-500 gr, te se oni podižu naviše dok se ruke ne ispruže sasvim iznad glave.
Posle podizanja ruku, one se vraćaju u početni položaj, i vežba se ponavlja deset puta kako se ne bi previše opteretili mišići ramenog pojasa i donjeg dela leđa.
Kardiologija je grana interne medicine koja se bavi lečenjem bolesti srca i krvnih sudova. Ona je osnovno polje kliničke delatnosti Naše poliklinike Dr Rodoljub Ristić. Tim vrhunskih specijalista kardiologa i internista u Našoj poliklinici bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih sudova, koje su pored malignih oboljenja najučestalije bolesti modernog doba. Dijagnostika se obavlja na najmodrnijim aparatima poslednje generacije i uključuje:
Kardiološki pregled sa EKG monitoringom
Kardiološki pregled obavljaju naši vrhunski specijalisti kardiolozi-internste koji na osnovu anamneze i detaljnog kliničkog pregleda, uz korišćenje najsavremenijih dijagnostičkih aparata, postavljaju tačnu dijagnozu bolesti i propisuju odgovarajuću terapiju. Stanja i bolesti koje se analiziraju na kardiološkom pregledu su: stezanje u grudima (nejasna bol u grudima), povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija), ishemija srca – problem infarkta srčanog mišića ili angine pektoris, popuštanje srčanog mišića, nepravilan rad srca i osjećaj lupanja i preskakanja srca (aritmija), iznenadne promene krvnog pritiska, nejasne nesvestice, osećaj nedostatka vazduha – gušenja, vrtoglavice i urođene mane srca.
EKG monitoring predstavlja EKG u trajanju od 30-45 minuta. Često nam dolaze pacijenti koji se žale na preskakanja srca, ili na ubrzan srčani rad, a da pri tom raniji EKG zapisi nisu pokazali poremećaje srčanog ritma. To se dešava zato što pacijenti baš u trenutku kada im je rađen EKG nisu imali aritmiju, a trajanje trake EKG zapisa je samo nekoliko sekundi.
Kada takvog pacijenta prikopčamo na monitoring u trajanju od pola sata, skoro u 70% slučajeva otkrivamo tip poremećaja srčanog ritma.
Monitoriranje pacijenta značajno je i u slučaju poremećaja sprovođenja tranzitornog tipa, ishemijske bolesti srca…
Ultrazvuk srca (ColorDopplerehokardiografija)
Ultrazvuk srca predstavlja neprocenljivu pomoć kardiologu, kada se na neinvazivan (bezbolan) i potupno neškodljiv način želi proceniti stanje srčanog mišića, kontraktilnost, snaga srčane kontrakcije, veličina srca, stanje srčanih zalistaka. Metoda koristi ultrazvučni snop za prikaz srčanih struktura. Upotrebljava se kardiološka sonda, koja se prislanja na prednji zid grudnog koša zbog čega se ova metoda stručno zove transtorakalni ultrazvuk srca.
Savremeni ultrazvučni aparati koriste i color Doppler tehnike, kojima se precizno utvrdjuje stanje srčanih zalistaka, brzina toka krvi preko njih i daje konačna procena morfološkog i funkcionalnog stanja srca. Ovim pregledom se mogu okriti mnoga stečena i nasledna srčana oboljenja. Moguće je otkrivanje urođenih anomalija srca, evaluacija “šumova” na srcu, procena zapaljenskih oboljenja srca (miokarditisi, perikarditisi), stanja srčane maramice i još mnogih drugih potrebnih anatomskih i funkcionalnih detalja, zbog čega je ovaj pregled široko preporučen kao kvalitetna i bezbedna metoda, čak i u okviru sistematskih pregleda zdravih pojedinaca.
Ehokardiografija je tehnika pomoću koje se stvaraju brzo pulsirajući zvučni talasi ultra-visokofrekventni.
Kada ovi talasi sretnu neki predmet različite gustine, neki talasi se vraćaju nazad kao eho i prikazuju se na pokretnom papiru ili osciloskopu određujući različite strukture srca. To je u osnovi „sonar“ koji je razvijen u II svetskom ratu. On pruža direktni prikaz anatomskih struktura, položaja i pokreta zidova komora i njihovih šupljina, ušća većih krvnih sudova, listova zalisaka i njihovu integralnu funkciju.
Sonda koja je položena na grudni koš, sadrži piezoelektrični kristal. Ovaj konvertuje primarne električne impulse u taRRRlase zvuka ultra visoke frekvence, a zatim rekonvertuje eho (odjek) ovih talasa u električne impulse. Ovi se tada prikazuju kao ehokardiogram.
24h Holter EKG-a
Holter monitoring EKG-a je neinvazivna dijagnostička proceduraodnosno poseban postupak praćenja rada srca u toku 24 ili 48 sati. Izuzetno je važna, obzirom da su potrebe srca za kiseonikom veće kada se čovek kreće nego kada miruje, kao što je slučaj tokom pregleda.
Ukoliko pacijent oseća poremećaje ritma, nesvestice, bol u grudnom košu, zamaranje i gubitak daha, a da se prethodnim pregledima nije utvrdilo srčano poreklo pomenutih simptoma , Holter ekg-a je neophodan dijagnostički postupak.
Holter EKG snimanje izvodi se tako što se pacijentu na grudni koš postave elektrode koje su povezane sa malim aparatom. Sam aparat, veličine mobilnog telefona, beleži EKG pacijenta sve vreme tokom 24 ili 48 sati. Pacijent tokom nošenja holtera obavlja uobičajene dnevne aktivnosti koje beleži u dnevnik ( kao i vreme eventualnog uzimanja leka, ukoliko je pod terapijom) , što je kardiologu izuzetno važno da bi analiza rezultata bila što bolje tumačena. Često predlažemo pacijentu da šeta malo više ukoliko nema tu naviku, kako bismo pravilnije ocenili koronarnu rezervu.
Tokom nošenja aparata, pacijent ne sme da se kupa, pomera kablove ili odlepljuje elektrode- o čemu dobija detaljna uputstva prilikom postavljanja holtera.
Podaci se sa aparata unose u kompjuter nakon skidanja holtera. Kardiolog analizira rad srca za čitavo vreme snimanja ( prati se srednja srčana frekvenca, poremećaji ritma, nivo ST segmenta, pauze u srčanom radu, dužina trajanja pojedinih intervala u ekg zapisu). Na osnovu rezultata uočavamp postoji li ishemija miokarda, aritmija ili poremećaji provođenja na osnovu čega se predlaže dalja dijagnostika i terapija. Na ovaj pouzdan i sasvim neškodljiv način stičemo objektivan uvid u stanje srčanog mišića i sprovodnog sistema srca.
24h Holter pritiska
Holter krvnog pritiska je postupak kojim se krvni pritisak meri u određenim intervalima tokom 24 časa.
Ovo je odlična metoda za:
procenu dnevnog i noćnog ciklusa promene pritiska
otkrivanje perioda naglih hipotenzija
kontrolu efekata antihipertenzivne terapije
korekciju vrste i vremena u toku dana kada se uzimaju antihipertenzivi
izbegavanje fenomena “belog mantila” (porast krvnog pritiska uzrokovan strahom od doktora, a ne oboljenjem).
Najvažnije indikacije (razlozi) za primenu holtera: vrtoglavice, krize svesti, kontrola efekata antihipertenzivne terapije, neregulisana arterijska hipertenzija, sumnja na povišen pritisak u trudnoći, druge situacije koje zahtevaju detaljniju analizu krvnog pritiska.
Aparat se sastoji od poveske (manžetne koja se postavlja na nadlakticu) i jedinice koja vrši merenje i registruje vrednosti krvnog pritiskakoje potom skladišti u svoju internu memoriju. Postavljena aparatura ne remeti dnevne aktivnosti. Merenja se tokom dana najčešće vrše na 15 min. do pola sata, a tokom noći svakih sat vremena. Razmak između merenja određuje se kompjuterski, pre postavke aparata. Pacijent dobija detaljna uputstva kako da se ponaša tokom nošenja aparata i kako da vodi dnevnik aktivnosti i simptoma.
Test opterećenja srca (Ergometrijski test)
Ergometrija (test opterećenja, ergometrijski test) je neinvazivna kardiološka metoda kojom se na posredan način ispituje stanje i funkcionalna sposobnost krvnih sudova koje krvlju opskrbljuju srčani mišić. Testu se pristupa tek kad je lekar-kardiolog na temelju razgovora s Vama i kliničkog pregleda, postavio sumnju na bolest krvnih sudova srca odnosno koronarnu bolest. Test se takođe izvodi i iz sledećih razloga:
procena težine, već od ranije prisutne koronarne bolesti
ispitivanje stepena oporavka srčanog mišića nakon srčanog udara
ispitivanje raznih aritmija srca
procena funkcionalnog statusa u sklopu bolesti srčanih zalistaka
ispitivanje kondicionog stanja osobe
Isto tako za izvođenje ergometrije moraju biti zadovoljeni sledeći uslovi:
da bolesnik može hodati po pokretnoj traci
da ima dobro regulisan krvni pritisak
da nema kontraindikacija za test, što procenjuje kardiolog prilikom osnovnog pregleda.
Ergometrsijki test se izvodi u ugodnoj, toploj i mirnoj prostoriji uz prisustvo lekara-kardiologa i medicinskog tehničara. Nakon što se u garderobi skinete do pojasa, na grudi se nalepe elektrode za kontinuirano snimanje elektrokardiograma, skraćeno EKG-a, a na nadlakticu se stavlja manžetna aparata za merenje krvnog pritiska.
Na pokretnoj traci ćete hodati prema programu koji se određuje u skladu sa Vašom dobi, polom i telesnom masom, a uz stalno praćenje krvog pritiska i snimanje EKG-a. Test se prekida po završetku programa, ali i ranije u slučaju da to lekar odredi. Sam test traje između 30 i 45 min. Ponekad će lekar zahtevati ponovno snimanje EKG-a ili čak vađenje krvi za određene pretrage.
Tokom testa mogući su bolovi u grudima kao posledica smanjenog dotoka kiseonika srčanom mišiću. Razlog tome može biti suženje srčanih arterija ili njihovo naglo stezanje. Isto tako moguć je razvoj srčanih aritmija. Tokom testa može doći i do naglog porasta pritiska ili pulsa. U tim slučajevima lekar će prekinuti test, te započeti postupke kako Vaša sigurnost ne bi ni u kom slučaju došla u pitanje.
Po završetku testa isto je tako moguće da dođe do naglog pada pritiska, pojave srčanih aritmija ili jakog znojenja. I u tom slučaju, naš stručni medicinski tim će preduzeti postupke s ciljem uklanjanja navedenih komplikacija.
Ergometrija je test kojim se opterećuje Vaše srce, pod strogo kontrolisanim uslovima i uz visoko edukovano i za postupak oživljanjanja osposobljeno osoblje, no međutim ipak su moguće komplikacije. One se javljaju izuzetno retko, ali su opasne po život. To su ozbiljne srčane aritmije, nagli pad pritiska s gubitkom svesti i razvoj srčanog udara kojeg još nazivamo infarkt miokarda. Te komplikacije zahtievaju bolničko lečenje.
Naša ustanova je potpuno opremljena za postupke oživljavanja i održavanja života, za vreme dok ne stignu kola hitne medicinske pomoći koja će Vas uz pratnju lekara, u najkraćem mogućem roku odvesti do bolnice na daljnji nastavak liječenja.
U poslednjih nekoliko godina naše babice i pedijatri počeli su da savetuju novoopečene roditelje da bebe ne kupaju svakog dana, dok je ova preporuka već davno prihvaćena u Americi.
Prema mišljenju doktora pedijatrije iz Američke akademije pedijatara bebu je dovoljno oprati jednom ili dva puta nedeljno od glave do pete. Oni smatraju da je greška da se beba kupa svakog dana posebno ako joj i svaki dan kvasite glavu.
Pored redovnosti pranja pedijatri iz Amerike savetuju da se ne koristi previše kozmetičkih preparata za kupanje već da birate sredstvo za pranje, kao što je recimo sapun, bez parfema i boja.
Roditelji u Srbiji uglavnom i dalje kupaju svoje bebe svakodnevno, a da li u tome greše, odgovorio je za Telegraf.rs alergolog i pulmolog, dr Branimir Nestorović.
– U Americi čak zvanično savetuju da se bebe uopšte ne kupaju, ali to je preterivanje druge vrste. Oni bebe mažu maramicama sa alkoholom koje su stvorile epidemiju ekcema, što je sada tamo postalo problematično. Generalno bebe se ne kupaju radi čistoće, one se ne prljaju. Kupanje je više ritual koji se dešava na kraju dana. Ono što je važnije od samog kupanja je masiranje bebe nekim uljem. Važno je da ne preterujete s kupanjem jer tako možete da oštetite kožu. Sadašnji sapuni, pa čak i bebi sapuni su dosta jaki i mogu da oštete kožu, a isto tako štetno je i brisanje kože vlažnim maramicama, ističe doktor Nestorović.
Na koji način je onda najbolje da kupamo bebu?
– Roditeljima savetujem kratko malo kupanje toplom vodom i nakon toga masažu uljem jer dodir majke i deteta stvara dobre efekte. Taj oksitocin koji se luči i kod majke i kod deteta, razmena energija, to je baš ozbiljna stvar. Postoji mnogo radova na temu šta znači dodir dva čoveka, pogotovu majke i deteta. – kaže dr Nestorović.
Sve više roditelja zbog užurbanog života umesto tople vode koristi vlažne maramice kako bi oprali bebu nakon velike nužde, koliko je ova navika loša?
Vlažne maramice nikako nemojte koristiti. One su sada više ekološki problem jer su neuništive, ne raspadaju se, a štetne su za okolinu. Nema potrebe za vlažnim maramicama, operete bebu sa vodom i bebi sapunom, namažete je nekim neutralnim uljem i to je to. – zaključio je dr Branimir Nestorović.
Smuti je odličan izbor za početak dana, gde ćete sa jednom čašom napitka uneti dovoljnu količinu energije, vitamina kao i proteina iz mlečnih proizvoda.
Smoothie sa jagodama
Sastojci:
120g jagoda
1 banana
200ml sojinog mleko
opciono med
Priprema:
U blender stavite narezanu bananu, oprane i očišćene jagode, sojino mleko. Blendiajte dok ne dobijete glatku masu (kratko). Ukoliko vam je smuti gust razredite dodatnom količinom mleka.
Smoothie sa bananama
Sastojci:
1 banana
1 čaša jogurta ili kefira
2 isceđena limuna
2 kašičice mlevenog lana
1 kašičica kokosovog ulja
malo cimeta
malo samlevenog djumbira
Priprema: Sve sastojke stavite u blender. Blendiajte dok ne dobijete glatku masu. Da bi smoothie sa bananama bio još boljeg i osvežavajućeg ukusa, možete da koristite i smrznute banane. Sadrži sve neophodne hranjive elemente, pa je dobar izbor za doručak.
Smoothie sa kivijem
Sastojci:
3 kivija
200ml sojinog mleko
malo cimeta
sok od pola limuna
kašičica meda
Priprema:
Oljuštite kivi, iseckajte ga na kockice, pa ga stavite u blender. Dodajte 200ml sojinog mleka, sok od pola limuna, malo cimeta i kašičicu meda, pa dobro izmiksajte. Ubacite nekoliko kockica leda i popijte čim se probudite.
