Mineralne vode su one vode koje na izvorištu sadrže preko 1 gram po litru čvrste materije, biološki aktivnih mikroelemenata, slobodne i rastvorljive gasove i koje poseduju odgovarajuca fizicka svojstva: temperaturu – termalne i termomineralne vode, radioaktivnost, pa se zbog toga mogu koristiti u terapijske svrhe.

Lokacija izvora – Vrnjačka Banja ima 7 poznatih izvora mineralnih voda i to: Topli mineralni izvor (tzv. Topla voda), smešten u centralnom banjskom jezgru, Snežnik-smešten u zoni Vrnjačke reke, Slatina u zoni Lipovačke reke, Jezero, izvor koji je smešten u banjskom parku na polovini puta Snežnik-Slatina, Beli Izvor-u blizini ušca Lipovačkog potoka u Lipovačku reku, Borjak – izvor udaljen 700 m od Snežnika uzvodno uz korito Vrnjačke reke i Vrnjačko Vrelo koje se nalazi na polovini magistralnog puta Kraljevo – Kruševac. Od vec pomenutih izvora za balneološku terapiju se koriste cetiri: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se dve flaširaju kao stone mineralne vode (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).

Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode, koji je sudeci po slučajnim arheološkim nalazima, bila poznata još u praistoriji, a potom korišcena i u rimskom periodu od I do IV veka naše ere. Po predanju i turci su koristili ove vode, a njihovim odlaskom iz ovih krajeva lekoviti izvori su zatrpani, jer im je turski kulum i zulum dojadio. Otkrice mineralne vode u novije vreme vezuje se za izlecenje bolesnog konja vrnjačkog paroha Hadži Jeftimija Popovica. Prvu hemijsku analizu uradio je baron Herder 1835. godine, a osnivanjem “Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruce vode u Vrnjcima” pocinju nove kaptaže. Godine 1883. podiže se Kursalon, a 1892. prvo zidano kupatilo, a posle kaptaža 1924. paviljon sa centralnim izvorom i Termomineralno kupatilo. Za dobijanje nove količine vode od 1932-37. godine pristupljeno je dubinskim bušenjima. Nova biveta podignuta je 1975. godine. Voda spada u grupu alkalnih ugljenokiselih homeotermi. Temperatura joj je 36,5°C.

Snežnik – Iako se za izvore “Snežnika” znalo još krajem 19. veka, oni nisu korišceni sve do 1916. godine, kada je na zainteresovanost austrougarskih oficira izvorište očišceno, a na izvor je postavljena lula. Završetkom Prvog svetskog rata i ova voda je pocela da se upotrebljava za lečenje. Zahvalna za izlečenje uciteljica Darinka Cavdarovic Telebakovic 1920. godine je uredila izvor i podigla cesmu. Povecane potrebe za ovom vodom uslovile su da se uskoro izvrši rekaptaža. Nad izvorima su postavljene bivete sa drvenim nadstrešnicama. Česme su bile ispod nivoa okolnog terena pa se u izvor silazilo ili su vodu dodavale za to zadužene devojke. Godine 1978/80. je za potrebe nove bivete izvršena rekaptaža, a stari paviljoni zamenjeni bivetom. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih akrotopega. Temperatura joj je 17°C.

Slatina – Za vodu “Slatina” se zna još od kraja 19. veka ali je kaptaža izvedena tek 1923. godine kada je na izvorištu postavljena lula. Godine 1937. izvršena je rekaptaža i izgraden je paviljon nad cesmom koji je vodu dobijao sa izvora zvanog “Lula”, dok se drugi izvor zvani “Zid ” nalazio u zidu paviljona. Od daleke 1937. do 1978. godine nije bilo istražnih radova na nalazištu mineralnih voda “Slatina”. Te godine su postavljene istražne bušotine, a novootkrivene vode su 1984. godine cevovodima dovedene do starog bunara gde se mešaju i isticu na tri cesme u novopodignutoj biveti. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih akrotopega. Temperatura joj je 14°C.

Jezero –  Sa leve strane Vrnjačke reke, u udolini izmedu “Snežnika” i “Slatine”, pored malog jezera, 1978. godine otkrivena je termomineralna voda “Jezero”. Na izvorištu je postavljena česma, a nastavku radova pristupilo se 1985. godine kada je desetak metara od prve, napravljena nova bušotina. Voda se jedno vreme koristila na česmi u drvenom zastakljenom paviljonu, a potom je 1989. godine, na samom bazenu, pored jezera, podignuta nova moderna biveta. Voda spada u grupu alkalnih-zemnoalkalnih ugljenokiselih hipotermi. Temperatura joj je 27°C.

KLASIFIKACIJA MINERALNIH VODA

Na osnovu organoleptickih osobina (boje, mutnoce), mineralizacije, ph vrednosti, hemijskog sastava, sadržaja ugljen-dioksida i temperature možemo reci da je: Topla voda bezbojna, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela homeoterma (T=36,6°C). Voda sa izvora Snežnik je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum, magnezijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,8°C). Voda sa izvora Slatina je žuta, slabo mutna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana,slabo kiselog ph, ugljenokisela, srednje koncentracije, hladna (T=14,0°C). Voda sa Jezera je slabo žuta, prozracna, natrijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela hipoterma (T=25,5°C). Voda sa izvora Beli Izvor je slabo žuta, prozracna, natrijum, kalcijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabog kiselog ph, slabo kisela, hipoterma (T=29,5°C). Voda sa izvora Borjak je slabo žuta, slabo mutna, natrijum, kalijum hidrokarbonatna, slabo mineralizovana, slabo kiselog ph, slabo kisela, hladna (T=16,0°C).

PRIMENA MINERALNIH VODA

Primena mineralnih voda u navedenim indikacijama sprovodi se:

– per os (pijenjem), dozirano po savetu doktora,
– inhaliranje toplom mineralnom vodom
– kupanje u toploj mineralnoj vodi
– primenom preko klizmi kod bolesti debelog creva
– vaginalno orošavanje
– ispiranje ociju kod hronicnog oboljenja oka
– šecerna bolest,
– oboljenja organa za varenje,
– stanja posle hirurškog odstranjivanja žucne kese,
– hronicna ginekološka oboljenja i sterilitet,
– infekcije bubrežne karlice, mokracne bešike i mokracnih puteva,
– kamencici u mokracnim putevima,
– neifektivna oboljenja tankog i debelog creva,
– cir želuca i dvanaestopalacnog creva
– oboljenja pankreasa,
– stanje posle preležane žutice,
– bolesti žucne kese i žucnih puteva,
– funkcionalna oboljenja
– stanja posle resekcije jednjaka, želuca i creva.

INDIKACIJE ZA LEČENJE ODRASLIH

• Bolesti gastrointestinalnog trakta: akutno i hronicno zapaljenje jednjaka, refluksana bolest jednjaka, akutno i hronicno zapaljenje želuca i dvanaestopalacnog creva, ukusna bolest želuca i dvanaestopalacnog creva bez komplikacija, stanja posle resekcije želuca i dvanaestopalacnog creva, poremecaji varenja (dispepsije) i zapaljenske i funkcionalne bolesti tankog i debelog creva (enteritisi, enterokolitisi, kolitisi, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, iritabilni kolon, postradijacioni kolitis).

• Oboljenja hepatobilijarnog trakta i gušterace: rekonvalescencija posle akutnog infektivnog i toksicnog zapaljenja jetre, hronicna zapaljenja jetre, pocetni stadijumi hipertroficne ciroze jetre, hronicno nekalkulozno zapaljenje žucne kese i žucnih puteva, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i hronicno zapaljenje gušterace bez sklonosti ka cestim pogoršanjima.

• Bolesti metabolizma: lakši i srednje teški oblici šecerne bolesti i gojaznost.

• Bolesti bubrega i mokracnih puteva: hronicna zapaljenja mokracnih puteva, mikrolitijaza, litijaza kod postoji mogucnost spontane eliminacije kalkulusa, stanja posle hirurškog odstranjenja kalkulusa i operacije mokracnih puteva, toksicna oštecenja bubrega i hronicno

  zapaljenje prostate.

• Kardiovaskularne bolesti: povišen krvni pritisak u labilnom obliku ili lakši oblici u stabilizovanom stanju i hronicna oboljenja perifernog krvotoka

• Bolesti hematopoeznog sistema: sideropenijske anemije i anemije usled hipohlorhidrije.

• Reumatološka oboljenja: vanzglobni reumatizam, degenerativni reumatizam i hronicni zapaljenski reumatizam u fazi remisije.

• Posttraumatska i postoperativna stanja.

• Ginekološka oboljenja: hronicna zapaljenja unutrašnjih genitalnih organa u fazi remisije, funkcionalni poremecaji i stanja posle hirurških intervencija.

• Lecenje i rehabilitacija dece: hronicno zapaljenje želuca sa hiper ili hipoaciditetom, ulkusna bolest, enterokolitisi recidivirajuci i hronicni, stanja posle preležanog virusnog hepatita, hronicna oboljenja jetre bez znakova dekompenzacije, šecerna bolest, mikrolitijaza, kristalurija, stanja posle odstranjenja kalkulusa, sklonost ka stvaranju  recidiva kalkuloze i recidivirajuce urinarne infekcije.

• Kontraindikacije za lecenje odraslih i dece: akutna oboljenja, infektivne bolesti, tubekuloza pluca i drugih organa, maligne neoplazme i maligne hemopatije, venericne bolesti, hronicne bolesti u stadijumu pogoršanja i komplikacija, parazitarna oboljenja, obilna i cesta krvarenja ma kog porekla, kaheksija, psihoze i epilepsija.

Dr Dejan M. Nešic

ordinacija.tv Foto: shutterstock   izvor:vrnjackabanja.co.rs

Masno tkivo je sastavni deo građe čoveka, a svojom količinom i rasporedom bitno utiče na oblik i izgled tela. Masno tkivo kod normalno građenih osoba sadrži otprilike ujednačen broj masnih ćelija, dok kod patološki gojaznih osoba broj masnih ćelija može biti i višestruko veći.
Povećana količina masnog tkiva može prouzrokovati dva osnovna tipa poremećaja: opštu gojaznost koja vremenom može prerasti u ozbiljnu psiho-fizičku bolest i celulit koji najčešće predstavlja estetski problem i pojavljuje se isključivo kod žena. Na pojedinim delovima ženskog tela postoje u tom smislu već predodređena mesta za nakupine masnog tkiva. To su prvenstveno struk, zatim bedra, unutašnja strana kolena i natkolenica, gležnjevi, nadlaktice i podbradak. Kako će se masno tkivo rasporediti po telu,određuju dva faktora: nasledni faktor i ishrana.

Metode

Laserska liposukcija je operativna metoda kojom se selektivno odstranjuje masno tkivo sa delova tela na kojima se prekomerno nataložilo. Potom se kroz mali rez na koži (3-5 mm) uvlači kanila, te se putem vakuuma, laserski asistirano usisava masno tkivo. Na taj način masne ćelija su zauvek uklonjene sa tog mesta. Treba napomenuti da liposukcija nije metoda mršavljenja, već oblikovanja tela.

Oporavak

Tokom oporavka neminovni su otoci regije koja je tretirana,i oni su prisutni prvih 7-10 dana nakon zahvata.Potpuni oporavak je nakon 4-6 nedelja.Upravo zbog laserske asistencije neravnina na koži nema, a koža se dobro adaptira na novu površinu. Tokom prve nedelje nakon operacije preporučuje se mirovanje uz obvezno nošenje posebnih steznika. Zatim su sledeće tri do četiri nedelje dozvoljene uobičajene svakodnevne aktivnosti, ali bez većih fizičkih opterećenja. Rezultati liposukcije su u pravilu izuzetni i trajni, a vidljivi su već nakon tri nedelje do mesec dana od skidanja steznika.

Laserska liposukcija predstavlja vrlo popularan estetski zahvat ne samo kod žena već i kod muškaraca.
Međutim, sama liposukcija nije dostupna u slučajevima opšte gojaznosti kada se višak masnog tkiva meri desetinama i više kilograma. Ipak, podvrgavanje ovom operativnom zahvatu može dati podsticaj za sprovođenje odgovarajuće dijete kojom će se znatno smanjiti višak masnog tkiva. Nakon toga se mogu ponovnim operativnim zahvatom ukloniti „najtvrdokornije“ naslage masnog tkiva ili celulita u nameri da se telu da novi, lepši oblik.

Dr. Zoran Lekić

Specijalna bolnica Menssana

Kneza Višeslava 36, 11030 Beograd

Tel: +381 11 354 61 69; +381 11 254 15 48; +381 60 352 50 15

http://www.menssana.co.rs

Postoji 7 faza koje treba pokriti kako bi se efikasno rehabilitovali nakon povrede ramena i sprečile ponavljanje – a to su:

Faza 1 – Zaštita od rane povrede: saveti za olakšanje bolova i umanjenje upale

U ranoj fazi, najverovatnije nećete moći da potpuno podignete ruku ili udobno spavate. Naš prvi cilj je da vam pružimo aktivan odmor od stavova i pokreta koji izazivaju bol.

To znači da prestanete da izvodite pokret ili aktivnost koja je izazvala bol u ramenu i izbegavajte raditi bilo šta što uzrokuje bol unutar ramena.

Možda ćete morati da nosite remenik ili da Vam se zalepi kinezi traka ramena kako biste se oslobodili bolova. U nekim slučajevima to može značiti da morate spavati relativno uspravno ili uz pomoć jastuka. Vaš fizioterapeut će Vas pomoći.

Led je jednostavan i efikasan način za smanjenje bolova i otoka. Molim Vas da primenite 20-30 minuta svakih 2 do 4 sata tokom početne faze ili kada primete da je Vaša povreda topla ili vruća.

Antiinflamatorni lekovi (ako se tolerišu) i prirodne supstance, npr. arnika, mogu pomoći u smanjenju bolova i otoka. Međutim, najbolje je izbeći antiinflamatorne lekove tokom prvih 48 do 72 sata, jer tada  mogu podstaći dodatno krvarenje. Većina ljudi može tolerisati paracetamol kao lek za smanjenje bolova.

Dok poboljšate, pomoćno lepljenje kinezi traka će pomoći da se podrži povređeno meko tkivo i smanji prekomerno oticanje.

Vaš fizioterapeut će koristiti niz tehnika za ublažavanje bolova, uključujući mobilizaciju zgloba, masaže, akupunkturu ili ,,suve igle” ( dry needling), za pomoć tokom te bolne faze.

Faza 2: obnavljanje punog obima pokreta

Ako zaštitite povređene strukture manžetne rotatora adekvatno, povređena tkiva će zarastati. Upalne strukture, npr. tendonitis, burzitis, će se umiriti kada budu zaštićene od dodatnih oštećenja.

Simptomi vezani za burzitis ramena mogu trajati nekoliko nedelja da bi se poboljšali a tokom ovog vremena važno je stvoriti okruženje koje Vam omogućava brzo vraćanje u normalno funkcionisanje i sprečavanje ponovno pojavljivanje tegoba.

Važno je produžiti i orijentisati ožiljno tkivo putem zglobnih mobilizacija, masaža, istezanja ramenih mišića i laganih aktivnih vežbi.

U većini slučajeva, takođe ćete imati razvijenu kratkoročnu ili dugotrajnu zaštitnu zategnutost zglobne kapsule (obično zadnje strane) i nekih kompenzatornih mišića. Ove strukture treba istezati kako bi se omogućilo normalno kretanje.

Znaci da imate potpunu mekotkivnu pokretljivost podrazumeva da možete pokretati rame kroz potpun opseg pokreta. U ranoj fazi, ovo možda mora biti pasivno (od strane nekog drugog) npr. Vašeg fizioterapeuta. Kako se poboljšavate, moći ćete to učiniti sopstvenom snagom mišića.

Faza 3: Vraćanje skapularne kontrole

Vaše lopatica je osnova Vaših pokreta ramena i ruke.

Normalni pokret ove regije, poznat kao skapulo-humeralni ritam,  neophodan je za bezbolnu i snažnu funkciju ramena. Promena ove šeme pokreta rezultira uklještenjem i, kasnije, povredom.

Vaš fizioterapeut je stručnjak za procenu i korekciju vašeg skapulo-humeralnog ritma. Istraživači su identifikovali loš skapulo-humeralni ritam kao glavni uzrok nastanka uklještenja.

Odgovarajuće stabilizatorne vežbe su ključni sastojak za uspešnu rehabilitaciju, a Vaš fizioterapeut će moći da vas vodi kroz odgovarajuće vežbe za vašu lopaticu.

Faza 4: Vraćanje normalne funkcije sistemu vrat-lopatica-grudni koš-rame

U većini slučajeva, naročito hroničnim stanjima, potrebno je lečenje usmereno na vrat ili gornju stranu leđa kako bi olakšali bol, poboljšali pokretanje ramena i time zaustavili bol ili povrede koji se vraćaju.

Vaš vrat i gornji deo leđa (torakalna kičma) su veoma važni u rehabilitaciji bolova ramena i povreda. Disfunkcija vrata ili kičme ne samo da upućuje bol neposredno na Vaše rame, već može uticati na električnu energiju nerva, koja snabdeva Vaše mišiće uzrokujući slabost i promenjene obrasce kretanja. Bolne kičmene strukture, uzrokovane lošim položajem ili povredom, ne pružaju Vašem ramenu i mišićima  bezbolnu bazu za izvođenje pokreta.

Za specifičan savet da li vam je vrat ili gornji deo leđa povezan sa Vašim ramenim bolom, konsultujte se sa svojim fizioterapeutom za individualnu procenu i lečenje po potrebi.

Faza 5: Vraćanje snage mišićima rotatorne manžetne

Možda izgleda čudno da ne pokušavate da obnovite snagu Vaše rotatorne manžete sve do kasnije faze rehabilitacije. Međutim, ako je struktura povređena, moramo prirodi pružiti priliku da preduzmemo primarno zarastanje pre nego što opteretimo strukture vežbama protiv gravitacije i otpora.

Nakon toga, istraživači su otkrili važnost jačanja mišića rotatorne manžeta u uspešnom programu rehabilitacije. Ove vežbe trebaju napredovati kako u opterećenju, tako i u poziciji, kako bi se prilagodile specifičnosti povređenih tetiva mišića i u slučaju sekundarnih stanja, kao što je bursitis.

Vaš fizioterapeut će propisati najprikladniji program za Vas.

Faza 6: Vraćanje velike brzine, snage, propriocepcije i agilnosti

Ako je povreda ramena uzrokovana sportom, obično je to kod brzih aktivnosti, koje postavljaju ogromne sile na Vaše telo (kontraktilne i nekontraktilne) ili ponavljajuće aktivnosti.

Da biste sprečili ponavljanje povrede nakon vraćanja u sport, fizioterapeut će Vas voditi kroz vežbe  da biste sprečili ponavljanje i poboljšali svoje sportske performanse.

U zavisnosti od toga šta podrazumeva vaš sport ili način života, brzina, agilnost, propriocepcija, program će biti prilagođen tako da će Vas pripremiti za obuku specifičnu za sport.

Faza 7: Povratak na sport ili posao

U zavisnosti od zahteva izabranog sporta ili Vašeg posla, zahtevaćete specifične vežbe za određene sportove ili radove i napredni trening kako biste omogućili siguran i bezbolan povratak u izabrani sport ili na posao.

Fizioterapeut  će sa Vama diskutovati o ciljevima, vremenskim okvirima i trening planovima kako biste se optimizovali za potpuni povratak u sport ili posao.

Povrede nastale na radu često zahtevaju dogovor između Vašeg doktora i poslodavca.

Savršeni ishod će Vam omogučiti obavljanje aktivnosti punom brzinom, snagom, agilnošću i funkcijom s dodatnim znanjem da je temeljni program rehabilitacije smanjio vaše šanse za buduće povrede.

Ne postoji konkretan vremenski okvir za napredovanje od svake faze do naredne. Status rehabilitacije će biti određen mnogim faktorima tokom kliničke procene fizioterapeuta.

Takođe je važno napomenuti da se svaki napredak mora pažljivo pratiti jer pokušaj preuranjenog koraka do sledećeg nivoa može dovesti do povrede i frustracije.

Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085

https://fizijatrikiestetik.rs

ordinacija.tv   Foto: shutterstock

Bol u kolenu je česta tegoba koja pogađa ljude svih uzrasta. Bol u kolenu može biti rezultat povrede, kao što je pucanje ligamenta ili oštećena hrskavica. Medicinska stanja – uključujući artritis, giht i infekcije – takođe mogu uzrokovati bol u kolenu.

Koji je mogući uzrok bola u kolenu?

Bol u kolenu nastaje zbog povrede kostiju ili neke druge strukture zgloba kolena, zapaljenskih procesa u zglobu kolena, artroze kolena ili iz nekih drugih uzroka.

1. Povrede – Bol u kolenu može biti posledica povrede bilo koje od struktura zgloba kolena – ligamenti, tetive ili burze koje okružuju zglob kolena ili kosti, hrskavice I ligamenti koji učestvuju u formiranju samog zgloba. Neke od najčešćih povreda zgloba kolena koje se manifestuju bolom su:

   1. Povreda prednjeg ukrštajnog ligamenta je naročito česta kod ljudi koji igraju košarku, fudbal ili druge sportove koji zahtevaju iznenadne promene pravca. Sama povreda nastaje usled okretanja kosti natkolenice i potkolenice u suprotnim smerovima dok je puna težina tela oslonjena na nogu.

   2. Prelomi kostiju – Kosti kolena, uključujući čašicu (patela), mogu se slomiti tokom sudara motornih vozila ili padova. Ljudi čije su kosti oslabljene osteoporozom ponekad mogu izazvati prelom kolena jednostavno nepravilnim hodanjem.

   3. Povreda meniskusa – Zglob kolena se satoji od dva polumesečasta hrskavičava diska čija je uloga da amortizuje pokret u zglobu kolena. Povrede meniskusa su veoma česte u sportovima. Obično nastaju zbog naglih pokreta poput brzog okretanja ili iznenadnog zaustavljanja. Rezultat toga je okretanje kolena u suprotnom smeru što dovodi do prikleštenja i prsnuća tkiva meniskusa što na kraju rezultuje bolom u kolenu.

   4. Burzitis kolena – upalu burzi (malih suznih kesica u zglobu).

   5. Skakačko koleno – stanje koje nastaje zbog dugotrajnog oštećenja čašične veze koja vrši opružanje kolena.

2. Mehanički uzrok -neki od primera mehaničkog uzroka bola u kolenu su:

   1. Ponekad povreda ili degeneracija kostiju ili hrskavice mogu uzrokovati da se komad kosti ili hrskavice odlomi i pluta u zajedničkom prostoru. Ovo ne može stvoriti nikakve probleme ako taj fragment ne ometa kretanje zgloba kolena. Problem se javlja kada su komadići većih dimenzija.

   2. Sindrom trenja iliotibijalne trake – Ovo se dešava kada čvrsta traka tkiva koja se proteže od spoljašnjeg dela kuka do spoljašnjeg dela kolena (iliotibijalna traka) postaje toliko čvrsta da se trlja o spoljšnji deo bedrene kosti. Trkači koji trče velike distance i biciklisti su posebno podložni sindromu iliotibijalne grupe.

   3. Bolni sindrom čašice kolena – Nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Pacijenti sa bolnim sindromom čašice kolena imaju bolove sa prednje strane kolena koji se obično javlja u toku neke aktivnosti i često se pojačava kada se osobe spuštaju nizbrdo ili niz stepenice

3. Artroza – degenerativna bolest zglobova koja se karakteriše propadanjem hrskavice. Bol se pojačava pri pokretima a smanjuje pri mirovanju.

4. Reumatoidni artritis – Reumatoidni artritis je autoimunska bolest koja može da utiče na skoro svaki zglob u vašem telu, uključujući i kolena. Iako je reumatoidni artritis hronična bolest, ima tendenciju da varira u težini i bol u zglobu se može pojaviti i ponovo izgubiti.

5. Giht – To je česta I složena upala zgloba koja može da zahvati bilo koju osobu. Odlikuje se iznenadnim, teškim napadima bola, oticanja, crvenila I osetljivosti u zglobovima.

6. Septički artritis – Ponekad se zglobovi kolena mogu zaraziti, što dovodi do oticanja, bola i crvenila. Septički artritis se često javlja sa groznicom, i obično nema povrede pre početka bola. Septički artritis može brzo izazvati veliko oštećenje hrskavice kolena. Ako imate bolove u kolenu sa bilo kojim od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.

Koji su faktori rizika za bol u kolenu?

• Višak kilograma – Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju stres na zglobovima kolena, čak i tokom uobičajenih aktivnosti kao što su hodanje ili penjanje I silaženje niz stepenice. To dovodi do postepenog oštećenja I propadanja hrskavice zgloba.

• Nedostatak fleksibilnosti ili snage mišića – Nedostatak snage i fleksibilnosti može povećati rizik od povreda kolena. Jaki mišići pomažu u stabilizaciji i zaštiti vaših zglobova, a fleksibilnost mišića vam može pomoći da postignete celi raspon pokreta.

• Određeni sportovi ili zanimanja – Neki sportovi izazivaju veći pritisak na kolena od drugih. Alpsko skijanje sa krutim skijaškim čizmama i potencijalom za padove, košarka, fudbal, odbojka zbog konstantnih padova, povećavaju šansu za početak propadanja zgloba. Poslovi koji zahtevaju ponavljajući stres na kolenima, kao što su građevinarstvo, keramičar, takođe mogu povećati rizik.

• Prethodna povreda – Ako imate raniju povredu kolena, veća je verovatnoća da ćete ponovo povrediti koleno.

Kako se postavlja dijagnoza?

Razgovorom lekar dobija informaciju o bolu u kolenu, I bliže informacije o preostalim tegobama koje mogu pratiti određene bolesti. Pregledom, lekar uočava I znake koji mogu pratiti oboljenja: Otok, bol, toplina i vidljive modrice. Lekar će pregledom utvrditi da li možete da pomerite potkolenicu u različitim pravcima I sl.

U većini slučajeva će se lekar opredeliti za dodatne dijagnostičke postupke kao što su:

• Rendgen – Rendgen može pomoći u otkrivanju preloma kostiju i degenerativnih bolesti zglobova.

• CT skener – on koristi rendgenske zrake iz različitih uglova, kombinuje ih pri čemu se dobija slika celog tela. CT skener može pomoći u dijagnostikovanju problema sa kostima i malim, jedva vidljivim prelomima. Posebna vrsta CT skeniranja može precizno identifikovati giht čak i kada zglob nije upaljen.

• Ultrazvuk – Ova tehnologija koristi zvučne talase za izradu slika u realnom vremenu struktura mekog tkiva unutar i oko kolena. Lekar će možda poželeti da pomeri koleno u različite položaje tokom ultrazvuka da bi proverio da li ima specifičnih problema.

• Magnetna rezonanca – MRI koristi radio talase i snažan magnet za stvaranje 3D slika unutrašnjosti kolena. Ovaj test je posebno koristan u otkrivanju povreda mekih tkiva kao što su ligamenti, tetive, hrskavice i mišići.

Laboratorija: Ako postoji sumnja na infekciju, lekar će tražiti ispitivanje markera zapaljenja koji se rade na osnovu analize krvi.

Lečenje:

Lečenje će pre svega zavisiti od uzroka bola u kolenu. Najčešće će se koristiti lekovi koji pomažu da se ublaži bol i leče osnovna stanja, kao što je reumatoidni artritis ili giht.

• Fizikalna terapija:

Jačanje mišića oko kolena učiniće zglob stabilnijim. Vaš lekar može preporučiti fizikalnu terapiju ili različite vrste vežbi za jačanje na osnovu specifičnog stanja koje uzrokuje osećaj bola.u kolenu

U određenim uslovima, mogu se koristiti različite vrste ortoza kako bi se zaštitio i podržao zglob kolena.

U nekim slučajevima, lekar može predložiti ubrizgavanje lekova ili drugih supstanci direktno u zglob. Primeri uključuju:

• Kortikosteroide Injekcije kortikosteroidnog leka u zglob kolena mogu pomoći da se smanji upala i olakša bol. Ove injekcije nisu efikasne u svim slučajevima.

• Hijaluronska kiselina – Gusta tečnost, slična tečnosti koja prirodno podmazuje zglobove. Hijaluronska kiselina se može ubrizgati u koleno kako bi se poboljšala pokretljivost i ublažila bol. Iako su rezultati studije pomešani oko efikasnosti ovog tretmana, olakšanje se može očekivati nakon određenog perioda.

• Plazma bogata trombocitima sadrži koncentraciju različitih faktora rasta koji smanjuju upalu i promovišu zaceljenje. Ove vrste injekcija imaju tendenciju da bolje funkcionišu kod ljudi čiji je bol u kolenu uzrokovan uganućem ili drugim povredama.

Ako postoji potreba za hirurškim lečenjem, najčešće to nisu operacije koje zahtevaju hitno delovanje.

Kako pacijent može sebi da pomogne kod reumatskih problema?

Zahvaljujući  preparatu ArthroCure reumatski bolovi koje osećate će se ublažiti, upale umanjiti, zglobovi će vam biti kao „podmazani“, kosti ojačane a vaša pokretljivost će se popraviti/povratiti.

Preparat ArthroCure sadrži 6 sastojaka: Glukozamin koji pomaže da se poveća pokretljivost zglobova i smanje bolovi. Tamjan ima snažno antiupalno delovanje i efikasno ublažava bol. Đavolja kandža osim što smanjuje upalu i bolove – pomaže i u izgradnji hrskavice u zglobovima. Zimzelen ima protivupalno, sedativno i analgetično delovanje. Rastavić sprečava gubitak koštane mase i smanjuje bolove. Kora bele vrbe ima protivupalno dejstvo i prirodni je analgetik i antipiretik.

Dr Gorica Janković specijalista fizijatrije i reumatologije

ordinacija.tv   Foto: shutterstock

Zglob lakta predstavlja presudan faktor u normalnom funkcionisanju ruke svakodnevno. Anatomski gledano, on povezuje nadlakticu sa kostima podlaktice.

Po strukturi je složen zglob koji čine tri kosti: humerus (nadlaktica, ulna i radijus (podlaktica)). Pored kostiju zglob lakta čine: ligamenti, tetive i burze. Zbog velike angažovanosti zgloba lakta u svakodnevnim aktivnostima ili u određenim profesijama, dolazi do neretke pojave bola sa spoljne ili unutrašnje strane zgloba lakta.

Jedna od najčešćih pojava bola u laktu predstavlja sindrom prenaprezanja, koji se ispoljava kao teniski lakat ili golferski lakat, zavisno od mesta povrede. Da bi se sprečio ili izlečio bol u laktu, potrebno je konsultovati se sa stručnim medicinskim osobljem.

 Bol u laktu – faze i vrste povreda 

U zavisnosti od faze bol u laktu može biti u: 

• akutnoj fazi

• subakutnoj fazi

• hroničnoj fazi

Bol u laktu može biti posledica povrede sledećih struktura:

• povrede mišića, tetiva, ligamenata

• povrede zglobne kapsule

• povrede koštanog tkiva

Najčešće povrede/stanja zgloba lakta, koje stvaraju bol u laktovima su:

·        distorzija lakta

·        fraktura lakta

·        tendinitis lakta

·        burzitis lakta

·        ruptura lakta

·        lateralni epikondilitis lakta (teniski lakat)

·        medijalni epikondilitis lakta (golferski lakat)

·        artritis lakta

Procedura pri dijagnostikovanju povreda zgloba lakta i utvrđivanju uzroka bola kako bi se bol u laktu uspešno otklonio:

Evaluacija (procena) stanja bola u laktu

Individualan pregled koji vrši lekar i strukovni fizioterapeut sa ciljem utvrđivanja nastanka bolnog stanja. Primenom specijalizovanih autorskih testova za dijagnostikovanje uz antropometrijska merenja (obim pokreta, obim ekstremiteta, MMT ) utvrđuje se uzrok nastanka bolnog stanja. Cilj procene stanja jeste utvrđivanje medicinske fizioterapeutske dijagnoze.

Fizioterapeutska dijagnoza predstavlja temeljan izveštaj specijaliste strukovnog fizioterapeuta uz detaljan opis utvrđen prethodnom evaluacijom stanja.

Nakon utvrđivanja određene dijagnoze, određuje se individualni plan i program rehabilitacije u zavisnosti od tipa i stepena povrede. Primenom aparaturnih tehnika u kombinaciji sa manuelnim tehnikama vrši se sveobuhvatna rehabilitacija u cilju postizanja maksimalnog efekta lečenja.

Plan i program rehabilitacije

Svaka povreda ili bolno stanje tretira se individualno. U zavisnosti od vremena i načina nastanka bolnog stanja, razlikuje se plan i program lečenja.

U akutnoj fazi, kada je prisutan otok i bol u laktu, primenjuje se širok spektar aparaturnih tehnika, kao sto su Hilt laser, interferentne struje, tens i tecar aparat. Specifično dizajnirana antibol terapija primenom ovih aparata pokazala se veoma efikasna u otklanjanju bola kod akutnih stanja.

Fizijatrik i Estetik – Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Ivankovačka 8-10; 11000 Beograd Tel: 011/40-80-143; 063/355-085

https://fizijatrikiestetik.rs

ordinacija.tv   Foto: shutterstock