Potočarka pripada rodu krstašica kao i kupus, ren, rotkva… Zbog toga ima oštar miris i ljut ukus od čega potiče i latinski naziv ove bilje nasturtium (od reči nasi tortium, što znači “trzanje nosa”).
Ova biljka koja ima dugu primenu u medicinske svrhe i poznata je po svojim blagodetima još iz perioda starih Grka. Prvobitno je potekla iz Evrope, ali se njen uzgoj neprestano širio svetom. Uzgaja se u vodi i često se koristi u ishrani, kao salata.
Dobrobiti biljke POTOČARKE
1. Pomaže u očuvanju zdrave kože
Potočarka je bogata luteinom i beta – karotenom, dvema važnim komponentama koje čuvaju kožu od oštećenja UV zracima i koje održavaju kožu zdravom, što je ključno za čuvanje kože od prevremenog starenja. Ona takođe pomaže koži u borbi protiv ekcema, akni i drugim problematičnim stanjima kože.
2. Bogata je antioksidantima
Potočarka je bogata antioksidantima, najvažnijem sastojku u prevenciji raka. Antioksidanti sprečavaju oštećenje ćelija, zaustavljajući štetne slobodne radikale da bujaju i tako izazovu kancerogenu štetu ćelijama. Aktivni antioksidanti poseduju vitamine C, A, E i nekoliko različitih vitamina B kompleksa. Antioksidativna svojstva potočarke posebno pomažu u prevenciji oštećenja ćelija prouzrokovana pušenjem, i tako smanjuju rizik od nastanka raka pluća i grla.
3. Potočarka čuva jetru
Potočarka je izuzetno bogata glukozinolatima, vodorastvorljivim fitohemikalijama koje sadrže sumpor. Jetra je organ koji prečišćavakrv od nečistoća i štetnih materija. Ona takođe kontroliše sintezu proteina i ima ključnu ulogu u očuvanju zdravog metabolizma. Jetra je jedan od najbitnijih organa zaduženih za očuvanje celokupnog zdravlja a potočarka pomaže u očuvanju jetre tako što reguliše rad njenih enzima.
4. Pospešuje gubitak kilograma
Potočarka je bogata kalijumom, koji deluje kao diuretik, pospešujući izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Ona takođe poseduje obilje vlakana koje je blagotvorno u tretmanu opstipacije i drugim probavnim problemima. Zdrav digestivni trakt je važan za postizanje i očuvanje telesne težine. Potočarka takođe sadrži jod, koji je ključan za očuvanje zdrave štitaste žlezde od koje zavise zdravi metabolički procesi u čovekovom organizmu.
5. Multivitaminski koktel
Postoje još mnoge značajne koristi od potočarke i zato je sa pravom možemo smatrati prirodnim multivitaminskim koktelom.
U njoj su sadržani brojni značajni vitamini i minerali, kao što su:
-
Vitamini A, K, D, E i drugi vitamini B kompleksa
-
Gvožđe
-
Kalijum
-
Kalcijum
-
Glikozidi
-
Proteini
-
Omega – 3 masti
-
Antioksidanti
-
Leucin
-
Jod
-
Vlakna
-
Sumpor
Kako konzumirati potočarku
Preporuka je lišće i stabljike potočarke konzumirati sveže, kako bi se iskoristio njen pun potencijal. Potočarka postoji i u kapsulama, ali je najhranljivija kada se koristi sveža. Koristite je kao salatu za instant porciju hranljivih materija. Biljka raste tokom cele godine.
SASTAV I DEJSTVO
-
Sadrži vitamine (A, BI, B2, B3, B6, B17, C, D, E i K), minerale (kalcijum, fosfor, kalijum, gvožđe, natrijum, magnezijum, bakar, mangan, sumpor, hlor, jod, germanijum, silicijum i cink) i hranljiva vlakna, proteine sa amino kiselinama.
-
Deluje antibakterijski, antioksi-dantno, antiseptički, kao antibiotik, diuretik, sredstvo za izbacivanje sluzi, pospešuje varenje…
-
Koristi kao biljka za prolećno pročišćavanje organizma.
-
Pomaže kod kašlja, bolesti pluća i bronhija, artritisa, dijabetesa, anemije, zatvora, katarakte i drugih problema sa očima, kao i ekcema, otoka, kamena u bubregu i žuči. Osim toga normalizuje holesterol i pritisak, pospešuje pamćenja, kao i varenje i reguliše metabolizam.
-
Potočarka je jedan od najboljih izvora joda, važnog za funkcionisanje štitaste žlezde.
-
Ova biljka sadrži više sumpora od drugog lisnatog bilja (osim rena) i ima važnu ulogu u apsorpciji proteina, pročišćavanju krvi, izgradnji ćelija, a pospešuuje i zdravlje kose i kože.
-
U slučaju da vam krvare desni, žvaćite listove potočarke!
Narodna medicina ovu biljku preporučuje kod alergije.
– Ako želite da napravite tonik za jačanje kose i podsticanje rasta sitno iseckajte 100 g potočarke, prelijte sa 1 dl alkohola i 1 kašičicom ulja geranijuma. Ostavite u staklenoj tegli da odstoji 2 nedelje (svakodnevno nekoliko puta promućkajte), procedite i svakodnevno utrljavajte u vlasište.
– Sveže isceden sok potočarke pomaže kod akni, mitisera, pega i mrlja na koži. Možete da napravite i losion za lice -pomešajte kašiku meda sa 4 kašike soka potočarke, sipajte u flašu, čuvajte u frižideru i vatom utrljajte na lice ujutro i uveče.
Potočarka je dobar izvor minerala germanijuma, koji deluje anti-virusno i antibiotsko, pročišćava orgranizam, jača imunitet i koštanu masu i stimuliše električne impulse u ćelijama.
– Neki herbalisti ističu da bi potočarka trebalo da se jede umereno i upozoravaju da preterivanje u dugom periodu može da prouzrokuje cistitis i probleme sa bešikom. Drugi, pak, kažu da dve pregršti potočarke dnevno imaju najviše efekta na zdravlje.
SAVETI PLUS
– Potočarku koristite odmah posle branja. Dodajte je kuvanim jelima, salatama, čorbama, paprikašima, prženim jelima pre nego ih servirate.
– Za sendviče koristite seckanu potočarku, sir i paradajz, a listove ove biljke možete da stavljate u omlete, pite, testa, sosove, jela sa pirinčem…
RECEPT
Salata od potočarke
-
2 šolje grančica potočarke
-
šolja čeri paradajza
-
šolja oraha
-
kuvana piletina
-
paprika
-
1 dl jogurta
-
kašika aleve paprike
-
kašika smeđeg šećera
-
2 kašike ulja
-
limunov sok
-
biber, so
-
kašika karija
Na tanjim rasporedite seckanu potočarku, komade kuvane piletine, polutke čeri paradajza, kolutove paprike i orahe. Umutite u blenderu jogurt, limunov sok, ulje, šećer, alevu papriku, biber i so i prelijte salatu i pospite karijem.
Potočarka protiv raka
Redovno korišćenje potočarke moglo bi da smanji rizik od raka. U njegovim istraživanju je učestvovalo 60 volontera, među kojima je bilo 30 pušača, koji su jeli 85 g svežih listova potočarke svakog dana tokom 8 nedelja. Rezultati su pokazali da su oštećenja DNK belih krvnih zrnaca, u odnosu na kontrolnu grupu, bila manja za 22,9%, a i ćelije su bile sposobnije da se sa me zaštite od štetnih efekata slo bodnih radikala.
Podubica biljka je od davnina poznata u našoj tradicionalnoj medicini. Njen latinski naziv je Teucrium chamaedrys. U narodu je poznata i po imenima: dubčac trava, dubčica, zubatac, penučica, sunovrh, mravak, groznica i trbučac. Ova mediteransko bilje prilično je rasprostranjeno i u unutrašnjosti, te uspeva na različitim terenima.
Čaj od podubice je izuzetno cenjen i najviše se koristi za želudac, kod problema sa varenjem i probavom. Brojne su dobrobiti ovog napitka, kao i drugih pripravaka biljke. U nastavku saznajte više o tome kako se pripremaju i šta sve leče.
Kako izgleda podubica
U pitanju je trajni polužbun sa razgranatim grančicama pri dnu, koje se ravno uzdižu 10-25 cm visoko. Listovi su gusto raspoređeni uz samu stabljiku, sede nasuprot jedan drugom u pršljenovima, na kratkoj dršci. Oni su jajasto elipsasti, tupo nazubljeni poput listova hrasta. Kožasti su, sa gornje strane glatki i sjajno-zelene boje.
Podubica ima cvetove skupljene u grozd, po 2-6 komada u pazusima gornjih listova. Uz njih se nalaze i pricvetni listići, istog oblika kao listovi, samo dosta sitniji. Svi cvetovi su okrenuti na jednu stranu. Čašica cveta ima pet zubaca i najčešće je crvenkasto-ljubičasta. Krunica je nešto duža od čašice, ružičasto-crvene, retko bele boje. Karakteristiše je velika donja usna, dok gornje skoro i da nema.
Podubica biljka je rasprostranjena u srednjoj i južnoj Evropi, naročito u zemljama Mediterana. Uspeva na suvim, sunčanim krečnjačkim obroncima, po brdskim livadama i kamenjarima. Dubčac trava se može pronaći u svetlim hrastovim i borovim šumama do 2000 metara nadmorske visine. Cveta od juna do avgusta meseca.
Kako se upotrebljava podubica?
Biljka podubica je dobila ima po tome što njeni listovi podsećaju na listove duba, tj. hrasta. Ipak kod nje oni su mnogo manji. Francuski naziv petit chene znači mali hrast. Ponekad je zovu i chasse – fievre, što bi u prevodu bilo lovi, ubija groznicu, jer se u tu svrhu i upotrebljava u narodnoj medicini.
Šta ima u svom sastavu?
Podubica biljka sadrži velike količine tanina (čak 12 procenata), etarska ulja, flavonide (luteolinske), iridoidne monoterpene, diterpene. U njoj ima i alkaloida (betainksog tipa) u tragovima. Sve te supstance doprinose njenom gorkom ukusu, zbog čega je izuzetno lekovita i cenjena u fitoterapiji.
Kako se bere podubica?
Bere se isključivo nadzemni deo podubice u vreme cvetanja. Odseče se makazama, odstrane se suvi i oštećeni listovi. Zdravi delovi vežu se u snopiće koji se suše obešeni na konopcu, na senovitom i promajnom mestu.
Za domaću upotrebu se osušena biljka treba sitno iseckati. Najzastupljeniji je podubica čaj za želudac, ali se koristi i za probleme sa jetrom i bubrezima.U planinskim krajevima jedan je od najcenjenijih prirodnih lekova baš kada se radi o pomenutim oboljenjima.
Podubica čaj kao lek za brojne bolesti
Podubica se upotrebljava protiv svih bolesti organa za varenje, stimuliše rad želuca, otvara apetit, te reguliše probavu. Podubica kao lek sprečava bolove i upale želuca i creva, sanira unutrašnja krvarenja. Deluje blago zatvarajuće, pa se koristi kod dizenterije i akutnih letnjih proliva kod dece.
Koristi se kao blago antiseptično sredstvo kod infektivnih bolesti praćenih groznicom. Čaj od podubice je naročito dobar za akutni i hronični bronhitis.
Poboljšava rad jetre i otklanja simptome kod žučnih tegoba. Podubica je odavno poznata kao fenomenalno sredstvo protiv reumatidnog artritisa i gihta. Pomaže odstranjivanje vode iz organizma i bolje znojenje. Spolja se upotrebljava kao obloga za osipe na koži.
Pomaže za ispiranja hemoroida ili posipanje prahom, kao i kod slabo lečenih rana. Veoma dobro se pokazala i kod vaginalnih infekcija i belog pranja. Za njih se naročito efikasnim pokazao čaj za spoljnu upotrebu.
-
Jeste li znali: Postoji priča kako je češki kralj Karlo Peti izlečio giht, koji ga je dugo mučio, upotrebljavajući ovu biljku. Takođe je manje poznato da se podubica trava, uz drugo bilje, koristi za izradu finih likera šartreza i vermuta. Osim njih koristi se i kod drugih poznatih alkoholnih pića, zbog svoje fine arome.
Kako se pravi čaj od podubice
Podubica čaj se pokazao kao izvanredno sredstvo za tretman obolele jetre, bubrega i žuči. Gorkog je ukusa i odlično podstiče apetit. Obiluje C vitaminom i ima veliku ulogu za osnaživanje organizma i jačanje imuniteta.
Osim za unutrašnju upotrebu, on se može koristiti i spolja kod ispiranja zagnojenih rana, upaljenih hemoroida i čireva. Nije preporučljiv osetljivim osobama, kao ni neki drugi preparati od ove biljke. Obavezna je prethodna konsultacija sa lekarom pre konzumacije..
2 velike kašike sitno usitnjene trave prelijte sa 5 dl proključale vode, poklopite i ostavite neka stoji 30 minuta. Nakon toga dobro procedite dobijeni podubica čaj.
Doziraju se 1 do 2 šolje nakon jela. Ovako pripremljen napitak osim za ispijanje, može se koristiti za obloge i lekovite kupke. Čaj od podubice nemojte zaslađivati, potrebno ga je piti gorkog, tri puta dnevno.
Ukoliko ga planirate koristiti samo spolja za kožne infekcije onda pripremite napitak na sledeći način:
2 velike ravne supene kašike biljke prelijte sa pola litra vode. Nakon što odstoji 30 minuta, procedite i koristite za sapiranje obolelih mesta. Primetićete ubrzo kako se infekcija povlači i to veoma brzo.
Napravite vino od podubice
Sa litrom kvalitetnog domaćeg crnog vina prelijte 200 grama krupno seckane biljke. Ostavite nek odstoji 8 dana i to na blagoj sobnoj temperaturi. Kada prođe ovaj period, lekoviti napitak čuvajte na hladnom mestu, najbolje u frižideru.
Vino od podubice dozira se po 2 dl tokom dana, najduže 30 dana, kada se pravi pauza. Obavezno ga trebaju piti malaksale, anemične osobe, a korisno je koristiti i spolja za ispiranje rana.
Tinktura od dubčice
20 grama dubčice krupno iseckane izručite u litar ljute domaće rakije. Pustite neka miruje jedan celi dan.
Uzimajte 10 do 15 kapi dnevno ovako napravljenje lekovite tinkture.
Lekoviti podubica prašak eliminiše želučane tegobe.
U fini prah samlevena biljka (u mlinu za kafu) uzima se dnevno 5-10 grama sa malo tople vode. Upotrebljava se obavezno pre jela, pomaže kod smetnji u varenju i bolova u želucu.
Važna napomena za kraj:
Iako je dokazano da je podubica biljka izuzetno lekovita, mora se biti oprezan sa njenom konzumacijom. Naime dubčac trava je bila uzročnik oboljenja jetre, već više puta. Evidentirano je i nekoliko slučajeva sa smrtnim ishodom. Stoga se sa njom mora biti oprezan i sme se uzimati tek nakon konsultacija sa stručnim licem. (lekarom, fitoterapeutom)
Neke zapadno evropske zemlje poput Francuske, ali i Kanada ne dozvoljavaju njenu upotrebu. USA je recimo nije u potpunosti zabranila, ali je znatno ograničila količinski. Tamo se najčešće koristi kao agens za aromatizaciju alkoholnih pića u maloj količini.
Izvor: ordinacija.tv ; dijetamesecevemene.com
Mirisni plodovi jabuke petrovače mnogima su prvo sećanje na detinjstvo, odrastanje na selu ili boravak kod bake i dede. Plodovi lako otpadnu sa stabla pa se uglavnom kupe ispod krošnje i jedu. Takvi su najzreliji i najsočniji. Postoji crvena i bela petrovača, a razlikuju se po veličini ploda i boji pokožice.
Petrovača ima srednje bujno stablo, okruglaste krošnje. Plod je sitan do srednje krupan, okruglasto-kupastog oblika, težine od 40 do 50 gr. Pokožica je tanka, slamasto žute ili crvene boje. Meso je sočno, krto, slatko i prijatnog mirisa.
Ovo je najranija sorta domaćih jabuka. Prva sazreva, krajem juna pa sve do sredine jula (oko Petrovdana) kada se i bere.
Petrovača ili petrovka domaća je, srpska, sorta jabuke koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku. Zbog svoje velike otpornosi prema raznim bolestima, insektima i nepogodama ljudi su je često sadili. Ne zahteva prskanje niti neku preveliku brigu.
Jabuka Petrovača posebno blagotvorno deluje na:
Štiti zdravlje srca
Jedna od najvažnijih zdravstvenih blagodeti jabuka je njen uticaj na srce. Vlakna kojima jabuka obiluje snižavaju nivo lošeg holesterola čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Štaviše, jabuke sprečavaju zakrčenje arterija, i tako se smanjuje rizik od srčanog udara
Prevencija astme
Jedna od bitnijih prednosti jabuke je što sadrži flavonoide. Ovaj nutrijent je dobro poznat po tome da sprečava napade astme. Pored toga, flavonoidi imaju veoma važnu ulogu kod stvaranja jakih pluća. Neka istraživanja su pokazala da osobe koje redovno konzumiraju jabuke, imaju bolju funkciju pluća od ostalih.
Čiste jetru
Ovo sočno voće utiče povoljno na zdravlje jetre i pomaže joj da se oslobodi toksina. Eto prilike za detoksikaciju na jednostavan i ukusan način.
Sadrže značajne antioksidanse
Iako većina voća i povrća sadrži antioksidanse, jabuke sadrže jednu od najznačajnijih vrsta – kvercetin, koji smanjuje štetan uticaj slobodnih radikala, jača imunitet i sprečava pojavu brojnih oboljenja.
Čuva vid
S obzirom da su bogate antioksidansima, jabuke mogu delovati preventivno na pojavu katarakte.
Bogate su vlaknima
Jabuke su odličan izvor vlakana, pa tako pomažu pravilan rad sistema za varenje. Pored toga, vlakna mogu da regulišu apetit i držati vas sitima duže vreme.
Povećava izdržljivost
Ako želite da povećate izdržljivost, pojedite jabuku pre treninga. Jabuka povećava dotok kiseonika u pluća, pa ćete moći duže i lakše da vežbate.
Protiv zatvora
Ovaj veoma ozbiljan zdravstveni problem javlja se kad debelo crevo apsorbuje previše vode. Jabuke efikasno rešavaju problem zatvora jer sadrže sorbitol. Kad ova supstanca dođe do debelog creva, izvlači višak vode iz njega. Stolica postaje mekša i češća.
Pomaže mršavljenju
Verovatno ste čuli da osobe koje vode računa o svojoj ishrani jednu više manjih obroka tokom dana. Jabuka se upravo računa kao jedan obrok, a posebno je korisna u jutarnjim satima kada može ubrzati gubitak kilograma. Kada ogladnite, pojedite jabuku umesto čokoladice ili čipsa.
Šta sve leči jabukovo sirće
Jabukovo sirće leči artritis, osteoporozu, srčane bolesti, bolesti krvnih sudova, povišen holesterol u krvi, bolove u grlu, proširene vene, probleme sa varenjem, zadah iz usta, bradavice, akne, svrab, gojaznost.
Pirevina ili pirika trajna je biljka iz velike porodice trava. Srodnik je pšenice, u stvari je koren koji se teško uklanja. Stabljike dostižu visinu do 150 cm i polaze sa tankih, člankovitih horizontalnih rizoma koji se pružaju u više spratova i veoma su otporni na smrzavanje i sušu.
Širi se podzemnim, puzavim vrežama. Nadzemni je deo visok do jednog metra. Listovi su zelene do plavo-zelene boje, veoma dugački i uski, s kratkim dlačicama i pljosnati. Cvetovi su smešteni u dugačkim dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. Ukus mu je sladunjav i sluzav.
Stanište: Raste na vlažnim livadama. Pirevina je biljka umerene zone i veoma je žilava i otporna tako da ju je teško istrebiti. Raste na različitim zemljištima, kako u kulturi, tako i na neobrađenom zemljištu, ali joj najviše odgovara lakše i vlažnije tlo. Raste pored puteva i po šipražju.
Branje biljke: Najbolje je skupljati ga pri prolećnoj obradi zemljišta. Nakon što se iskopa, opere se i očisti od korenčića dok ne postane lomljiv.
Upotreba: Pirevina pojačava izlučivanje mokraće, pa se koristi u lečenju upale mokraćnih puteva, izbacivanja sitnih kamenčića iz bubrega i olakšava rad srca. U narodnoj medici je poznata kao lek za giht i reumu. Od ekstrakta pirevine prave se dijetetski proizvodi koji pomažu kod nekih lakših oblika dijabetesa.
Prilikom upotrebe pirevine treba se pridržavati navedenih doza jer u suprotnom može dovesti do hipokalijemije zbog prisustva cijanogenih glikozida.
Višegodišnja zeljasta biljka petrovac (Agrimonia eupatoria) ima široku lepezu delovanja i veoma je zastupljena u narodnoj medicini. Zbog efekasnosti kod određenih bolesti zovu je i ranjenik, kostolom, sitni i ovčiji čičak, trava celog sveta… Naročito se koristi za rane koje teško zarastaju, posebno kod ginekoloških ranica i mioma, polipa i unutrašnjih krvarenja. U čajnim mešavinama sa hajdučkom travom i virkom smanjuje obilne menstruacije i zaustavlja krvarenje hemoroida. Ime kostolom je u narodu dobila jer leči čoveka koji je tako bolan da oseća da mu se “kosti lome”.
Zbog izuzetne delotvornosti, petrovac je privukao pažnju akademiku Jovanu Tucakovu. Ovaj vrstan poznavalac lekovitog bilja je godine proveo na terenu otkrivajući i potvrđujući sve mogućnosti ove biljke. Na našem podneblju je najviše rasprostranjen na Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, severoistočnoj Bačkoj i jednom delu Srema. Latinski naziv pokazuje da je bio poznat i u prvom veku pre nove ere. Naime, eupatoria je u latinski uneta u čast Mitridata Eupatora, grčkog vladara koji se u to doba bavio proučavanjem bilja.
Uspeva na slabije hranljivim zemljištima, ali i ekstremno sušnim. Najviše raste na obroncima livada i u šumi, mada je rasprostranjena i na sušnim livadama, kamenjarima i pored puteva. Žutim cvetovima poput klasja, na stabljikama visine do metar, prekriva polja od juna do avgusta.
Od nje se pravi čaj od nadzemnog dela biljke koji se sakuplja u cvetu. Dobri poznavaoci tvrde da je u lekovite svrhe najbolje brati oko 12. jula, kada se slavi praznik apostola Petra po kojem je i dobila ime. Naš narod veruje da je svaka biljka koja nosi ime sveca ili Bogorodice posebno lekovita, a u slučaju petrovca je to i zvanično potvrđeno.
Od blagotvornih sastojaka, najviše sadrži tanine, nikotinsku, palmitinsku, stearinsku i kremenu kiselinu, kao i flavonoide, triterpene, gorke materije, etarsko ulje, vitamine C, B1 i K.
Osim što efikasno deluje na različite rane, uspešna je kod upale creva i dijareje. Pomaže kod upala mokraćnih puteva, sprečava noćno mokrenje, reguliše nivo bilirubina kod žutice, snižava temperaturu. Kod kašlja podstiče sekreciju i smiruje upalu grla. Čaj se koristi i za vaginalno ispiranje. Leči i kožne promene izazvane alergijskim reakcijama i dermatitis.
Čajna terapija se preporučuje i osobama koje pate od hroničnog umora, bezvoljnosti i malaksalosti ili su pod stresom tokom dužeg perioda. Ove osobe često imaju i poremećaj u varenju, nadimanje i neformirane stolice, nesanicu i pospanost u kasnim jutarnjim i popodnevnim satima.
Univerzalni čaj od petrovca se sprema tako što se supena kašika prelije sa 2 dl ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 30 minuta. Potom se čaj procedi i pije nezaslađen, tri puta dnevno pre jela, uvek sveže spravljen. Posebno se preporučuje pevačima, predavačima i osobama koje mnogo naprežu glasne žice. Za ispiranje grla je najefikasniji čaj od po jedne supene kašike petrovca, žalfije i crnog sleza.
Seks sa novim partnerom može da dovede do mnogih problema u vagini. Neravnoteža vaginalne mikroflore zna da dovede do niza neprijatnih promena: promene pH vrednosti, infekcija, bakterijske vaginoze i kandidijaze, svraba i peckanja.
Baš kao i u crevima, balans bakterija u vagini je važan za zdravlje. Kad vaginalna mikroflora dođe u kontakt sa nečim novim, ta ravnoteža može da se poremeti, kao na primer, tokom vođenja ljubavi sa novim partnerom.
“Seks sa novim partnerom uvodi oko deset miliona novih bakterija po mililitru sperme, a to vodi ka promeni vaginalnog mikrobioma”, kaže Ketlin Vels Džordž, ginekolog iz Njujorka, i dodaje da se broj bakterija koje završe u vagini odnosi na seks bez kondoma.
Neravnoteža vaginalne mikroflore zna da dovede do niza neprijatnih promena. Menja se pH vrednost i miris polnog organa, dolazi do infekcija mokraćnog sistema, do bakterijske vaginoze i kandidijaze (jedne od najčešćih vrsti vaginalnih upala), svraba, osećaja peckanja…
Većina vagina sadrži mnogo laktobacila, bakterija koja pomažu u proizvodnji mlečne kiseline i održavanju zdravog nivoa pH (ispod 4.5).
“Nizak nivo pH pomaže u sprečavanju razmnožavanja bakterije Gardnerele vaginalis koje uzrokuju bakterijsku vaginozu. Uz to, pomaže održavanju visokog nivoa laktobacila, čime se sprečava prekomerno razmnožavanje gljivica”, rekla je ginekolog.
Ona upozorava da seks bez zaštite, posebno sa novim partnerom, nikako nije dobar izbor, ne samo zbog velikog rizika od polno prenosivih bolesti već i zbog navedenog narušavanja vaginalne mikroflore, prenosi Health.
“Kondomi će sprečiti ulazak novih mikroorganizama, ali i kod njih treba pripaziti. Oni sa lubrikantom će poremetiti nivo pH u ženskom polnom organu i dovesti do poremećaja u balansu mikrobioma. Kada koristite lubrikante, tražite one koji imaju istu pH vrednost kao i vagina”, savetuje doktorka.
U održavanju dobre mikroflore polnog organa pomaže uzimanje probiotika, ali je i održavanje higijene vrlo važno.
Mokrenje odmah posle seksa ili pranje vagine vodom pomaže u održavanju zdravog nivoa bakterija. Trebalo bi paziti i kod korišćenja sredstava za pranje, poput klasičnih sapuna i sredstava za tuširanje, jer i to može da poremeti pH. Stručnjaci kažu da je obična voda sasvim dovoljna za pranje vagine, ali ako želite da koristite sapun, neka bude blag i bez mirisa.
Oni savetuju i izbegavanje seksa ukoliko oko polnih organa postoje rane od brijanja, jer to može da dovede do iritacije i da poveća rizik od prenosa polno prenosivih infekcija. Naime, otvoreni rezovi će omogućiti bakterijama da uđu u krvotok.
U retkim slučajevima žene znaju da budu alergične na lateks od koga se izrađuje većina kondoma. Simptomi su otoci, svrab i bol tokom seksa. U tom slučaju treba birati poliuretanske kondome.
Važno je, takođe, dobro oprati ruke, lice i rektum nakon seksa jer se i tu zadržavaju partnerove bakterije.
Jedna od najčešćih bakterija koja se nalazi na vašim rukama i prstima je ešerihija koli, koja se nalazi u fekalijama. Ako ta bakterija dospe u vaginu može da dođe do razvoja infekcije vaginalnog ili urinarnog trakta.
ordinacija.tv Foto: shutterstock Izvor: B92
Čest stanovnik Južnoevropskih nizija, oman je lekovita biljka poreklom iz Centralne Azije. Raste najviše uz obale potoka i reka, u zavetrini, na vlažnim livadama uz obode šuma, a često se i gaji u baštama. Na njegov rast i razvoj povoljno deluju dugi sunčani periodi, dok je za razvoj korena neophodno redovno zalivanje. Njegov centralni koren je krtolast i mesnat, sporedno korenje vlaknasto, a snažna stabljika može dostići visinu i do 2m. Veliki listovi, nazubljeni po ivici, obrasli su dlačicama, a na vrhu stabljike su zlatno-žuti cvetovi skupljeni u glavičaste cvasti, koji podsećaju na cvetove suncokreta, jer pripadaju istoj porodici – Asteracee.
Najzastupljeniji lekoviti sastojak je inulin, koga u jesenjim mesecima u korenu može biti i do 45%. Takođe sadrži i laktone gorkog ukusa, triterpene, fitosterole, saponine, sluzi, smole i etarsko ulje bogato kamforom, alantolaktonima i alantolom.
U svojoj postojbini Aziji, oman je oduvek bio veoma cenjen zbog brojnih lekovitih svojstava: primenjivan je za poboljšanje cirkulacije, razređivanje gustog bronhijalnog sekreta i olakšanje iskašljavanja, a primenjen spolja, u obliku masti, kao sredstvo za oporavak mišića i zarastanje kostiju posle preloma. Hipokrat je upotrebu omana preporučivao kod bolesti materice. U srednjem veku, omanovo vino je važilo kao univerzalni lek protiv svih vrsta zaraznih bolesti, čak i kuge čije su epidemije harale Evropom u više navrata.
U narodnoj medicini žvakanje svežeg, dobro očišćenog korena preporučuje se kao sredstvo za podsticanje apetita, jer njegovi gorki aktivni sastojci stimulišu lučenje sokova za varenje, a visoka koncentracija inulina stimuliše crevni tranzit. Sveži listovi omana primenjuju se za zarastanje rana i vlažnih ekcema. Čaj od korena tradicionalno se koristio za lečenje tuberkuloze. U letnje doba, na selu, omanov koren se koristio i kao sredstvo protiv komaraca, tako što se njime posipao žar.
U lečenju životinja čaj ili mast od omana koriste se za spoljnu upotrebu kao sredstvo za zarastanje rana.
Novija istraživanja u laboratorijskim uslovima „in vitro“ pokazala su da alkoholni ekstrakt omana može povoljno delovati na zaustavljanje rasta malignih ćelija melanoma kože i raka materice, kolona, dojke i pankreasa. Osim toga, njegovi lekoviti sastojci doprinose detoksikaciji, tako da se upotreba može preporučiti i u preventivne svrhe.
Etarsko ulje omana pokazuje baktericidni efekat na Staphylococus pyogenes, Staphylococus aureus kao i na Mycobacterium tuberculosis, a deluje i antifungalno, na brojne sojeve gljivica odgovorne za gljivične infekcije noktiju i kože.
Obzirom da upotrebom korena može doći do iritacije mukozih membrana i povraćanja, neophodno je strogo poštovanje preporučene doze. Kao i ostale biljke iz porodice Asteracee, njegova spoljna primena može izazvati kontaktni dermatitis, stoga se osetljivim osobama, sklonim alergijama, takođe savetuje oprez pri upotrebi, dok se upotreba nikako ne preporučuje u dečjem uzrastu kao ni tokom trudnoće i dojenja.
Mango je ukusno egzotično voće koje vodi poreklo iz Južne Azije, poznat je po mirisu kome je teško odoleti, a mnogi ne znaju da je mango i nacionalno voće Indije, Pakistana i Filipina. Mango je voće koje može mnogo toga da uradi za naše zdravlje. On je od pomoći kada je u pitanju poboljšavanje pamćenja i jačanje imunosistema, ali i ne samo to. Način na koji mango održava prihvatljivim nivo holesterola ili insulina u krvi je takođe nezanemarljiv.
Jedna šolja iseckanog manga sadrži čak 76 procenata dnevne potrebe vitamina C, kao i 25 odsto potrebnih zaliha vitamina A na dnevnom nivou. Kalorije koje sadrži mango idu na ruku svima koji vode računa o kilogramima, jer jedna šolja manga sadrži svega 105 kalorija.
Ima bar osam namena u kojima se mango pokazuje kao odlična voćka za konzumiranje:
Borac protiv kancera
Mango je bogat antioksidantima, uključujući astragalin, kvercetin, izokvercitrin i fisetin. To znači da ovo voće čini čuda kada je u pitanju borba protiv leukemije i raka dojke, debelog creva, kao i raka prostate.
Pomoćnik u mršavljenju
Iako jedna šolja manga ima nešto više od 100 kalorija, njegovi vitamini, hranljive materije i vlakna čine da se telo oseća sitije, pa ste manje skloni da posegnete za nezdravim grickalicama. Vlaknasto voće kao što je mango povećava sposobnost sistema za varenje da potroši više kalorija, tako da je ovo svakako dobra hrana za sve one koji pokušavaju da izgube težinu.
Kontroliše nivo holesterola
Visok nivo vitamina C u mangu odličan je za snižavanje nivoa holesterola. Vitamin C sadrži pektin i vlakna koja čine to mogućim. Mango je takođe bogat i kalijumom, koji pomaže u održavanju zdravog srca i reguliše krvni pritisak, odnosno drži pod kontrolom dve stvari koje su povezane sa povišenim nivoom holesterola.
-
Reguliše dijabetes
Ovo je iznenađujući podatak koji mnogi ljudi ne znaju o mangu. Listovi manga su jestivi i oni predstavljaju veoma zdrav izbor za one koji imaju dijabetes. Jednostavno, prokuvajte 5-6 listova manga u vodi i ostavite ih u posudi da prenoće. Sutradan popijte ovaj napitak, za koji se smatra da je koristan za regulisanje nivoa insulina.
Alkalizuje telo
Nije tajna da je održavanje tela u baznom umesto u kiselom stanju od suštinske važnosti. Sa previše kiselosti u telu povećava se mogućnost ozbiljnih zdravstvenih problema. Ovo voće je bogato jabučnom kiselinom kao i malim količinama limunske kiseline, koje doprinose krajnjem cilju održavanja tela baznim.
-
Pobuđivač memorije
Mango ima velike količine vitamina B6 i glutaminske kiseline, od kojih oba ova činioca rade tako da funkcija neurotransmitera ostane netaknuta. To znači da će ljudi koji jedu mango doživeti veću sposobnost da zadrže informacije i moći će da se koncentrišu sa izuzetnom lakoćom.
Prirodni afrodizijak
Mango se zove i „voće ljubavi“, jer sadrži vitamin E koji je povezan s regulisanjem polnih hormona i povećanjem libida. Izvesne i afrodizijačke osobine ima ova voćka, posebno kada je reč o povećanju muževnosti kod muškaraca.
Poboljšava kvalitet kože
Umesto da u prodavnicama kupujete preparate za negu kože koje su često napravljene od štetnih hemikalija, čak i one koje se smatraju sigurnim, mango i u ovom slučaj može da bude od pomoći. Izmiksajte mango sa medom i mlekom i zatim ga koristite kao piling za telo. Vaša koža postaće primetno glatka i blistava.
Kako izabrati mango?
Da bi ste izabrali zreo mango potrebno je da ga blago stisnete. Ukoliko je mekan na dodir i lepo miriše, znači da je zreo. Ako vam prst upadne u koru, mango je već prezreo i neće imati dobar ukus. Na to ukazuju i braonkaste tačke koje se pojave na njegovoj kori. Ukoliko je tvrd na dodir, mango je još uvek zelen.
Šta uraditi sa zelenim mangom?
Ako ste slučajno kupili zeleni mango, ne očajavajte. Jednostavno ga stavite u papirnatu kesu i ostavite ga da stoji par dana. Ukoliko želite da ubrzate proces sazrevanja pored manga dodajte i jednu bananu ili zrelu jabuku.
Kako iseći mango?
Postoji nekoliko načina na koji možete iseći mango. Pre nego što izaberete način koji vam odgovara, obavezno pre sečenja operite mango. Postavite ga na dasku za sečenje i pripremite oštar nož bar 5 centimetara duži od manga.
Pre nego što počnete da sečete mango, okrenite ga tako da je peteljka okrenuta na gore. Ispod peteljke u centralnom delu, mango krije veliku pljosnatu košticu, koja zauzma otprilike jednu trećinu ovog voća.
Mango se uvek seče na trećine. Odredite centar manga u odnosu na peteljku ili vrh na kome se nalazila peteljka, i u odnosu na nju secite mango na trećine. Ukoliko niste dobro odmerili, nož će dotaći tvrdu košticu. Prekinite sečenje i pomerite nož još malo u levo ili u desno u zavisnosti koju trećinu sečete.
Ne zaboravite da nožem isečete i nekoliko štapića manga oko srednje trećine, pored koštice.
Da li mango može da se zaledi?
Kada kupite zreo mango, kako bi ste sprečili njegovo dalje zrenje, obavezno ga stavite u fižider. U fižideru mango može da stoji oko pet dana.
Ukoliko negde iznenada putujete, a u frižideru vam se našao mango, koji ne želite da propadne, isecite ga na kriške i zaledite. Tako zaleđen, mango može da izdrži šest meseci.
Jela sa mangom
Mango je najbolje jesti svež i malo ohlađen. Mango je odličan za voćne salate u kombinaciji sa ananasom i papajom. Od manga se takođe prave salate, sveže ceđen sok, salsa. Ukoliko ga imate zaleđenog, dodajte po krišku, dve u vaš smuti, jer se odlično slaže uz jagode i ananas. Mango se takođe slaže uz avokado i malo soka od lajma.
Salata od zelenog manga
Salata od zelenog manga je izuzetno ukusna i brzo se priprema. Na Tajlandu je neobilazan dodatak uz specijalitete sa roštilja. Ukoliko ne volite ljuto, može se praviti i bez ljute papričice. Svima koji uživaju u ljutim jelima, tajlandska salata od manga će izuzetno prijati.
Sastojci:
-
1 veći mango ili 2 manja
-
1 veća crvena paprika
-
1 glavica crvenog luka
-
1 ljuta papričica
-
korijander (može i peršun)
-
sok od lajma
-
so
-
biber
-
malo maslinovog ulja
Priprema:
Sastojke pre sečenja dobro oprati. Iseći crveni luk na tanke rezance. Iseći papriku na tanke rezance. Izrendati mango. Iseći ljutu papričicu na tanke rezance. Iseći sitno korijander ili peršun. Iscediti sok od lajma. Pomešati sve sastojke i začiniti sokom od lajma, malo soli i bibera i maslinovog ulja. Količina ljutih papričica može da se poveća.
Mango smuti
Sastojci:
-
2 manga
-
2 limuna
-
2 narandže
-
200 ml soka od ananasa
-
400 ml rashlađenog čaja od nane
Priprema:
400 ml vode staviti da provri. U provrelu vodu staviti 10 listova nane, poklopiti posudu i ostaviti da se potpuno ohladi. Mangu, limunu i narandži oljuštiti koru, iseći na sitne komade i staviti u blender. 200 ml soka od ananasa dosipati u blender i izblendirati. Izblendiranoj voćnoj masi dodati rashlađen čaj od nane. Promešati dobro sok i sipati u čaše. Služiti uz kocke leda i limuna.
Limun je citrus koji se koristi svuda širom sveta i svoju popularnost duguje osvežavajućem ukusu i mirisu koji ga čini lakim za upotrebu u pravljenju kako slatkih tako i slanih jela.
Može da se koristi u mnogim napicima, kao što su čaj, kafa i kokteli. Popularan je i zbog svoje medicinske upotrebljivosti jer je bogat vitaminom C koji pomaže podizanju imuniteta. Limunov sok pomaže u varenju i deluje kao detoksikator u našem telu.
Veruje se da je dobar u rešavanju brojnih zdravstvenih problema, a ovo su samo neki od njih.
Otečeni zglobovi
Upala podiže nivo kiseline u telu, a uzimanjem vode sa limunom sprečavate da se nagomilava kiselina i smanjujete upalu u zglobovima.
Tretman akni
Akne su jedna od najvećih i najzastupljenijih oboljenja kože koje ima preko 40 miliona ljudi. Limunov sok je jeftino sredstvo i čak efektivnije nego neki proizvodi namenjeni sprečavanju akni.
Tretman za grip i prehladu
Bogat je velikim brojem vitamina koji utiču na oporavak i popravljaju imunitet.
Održavanje težine
U poređenju sa gaziranim napicima, sok od limuna je veoma zdrav i utiče dobro na telo i zdravlje.
Kamenje u bubrezima
Kamenje u bubrezima nastaje kao posledica kombinacije minerala i drugih komponenti. Limunov sok sadrži mnogo citrusne kiseline koja smanjuje stvaranje kamenja u bubrezima.
Podiže imunitet
Odličan izvor vitamina C i kalijuma, neutrališe slobodne radikale koji uzrokuju bolest. Povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca koja se bore protiv bakterisjkih i virusnih infekcija.
Problemi sa bešikom
Kamenje u bešici može da bude veoma neprijatno. Limunov sok zahvaljujući svom antimikrobnom dejstvu smanjuje infekcije u bešici.
Gastroezofagalni refluks
Za samo 14 dana, kažu, limunov sok može da pomogne kod problema sa kiselinom.
Nokti i prsti
Limunov sok može da vam pomogne da omekšate kutikulu i učini nokte zdravijim.
Bol u mišićima
Tokom vežbanja mišići trpe i rad na njima može da dovede do pojave bola. Topli limunov sok može da vam pomogne da smanjite bol.
Izbalansiran pH
Povećan pH u organizmu dovodi do razvoja bolesti, a limunov sok alkalizuje telo i smanjuje nivo kiselosti.
Bolesti srca
Limun sadrži kalijum koji je vitalan za rad srca i sprečava razvoj pojedinih bolesti.
Poboljšava vid
Vitamin C je krucijalan sastojak za poboljšanje našeg vida. Pomaže kod zdravstvenih problema, kao što je katarakta.
1...303304305...506Stranica 304 od ukupno 506
