Paškanat je otporna dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice štitarki. Iz beličastog vretenastog korena izraste snažna, izbrazdana i od sredine jako razgranata stabljika,visoka od 50 do 100 cm. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 2 do 7 pari duguljastih, sedećih, nazubljenih listića. Oni su na naličju sitno dlakavi,a krajnji je najčešće trokrpast.

Paškanat cveta sitnim zlatnožutim cvetićima, bez čašice, skupljenim u pet do dvanaest štitastih cvasti. One se razvijaju u julu i avgustu mesecu na krajevima stabljika i ogranaka. Nakon cvetanja formiraju se spljošteni zelenkasto-žuti plodovi.

Kakvog je ukusa Paškanat?

Svi delovi ove izuzetne biljke su svojstvenog, jakog i prijatnog, aromatičnog začinskog mirisa i slatkastog ukusa. Miris i ukus paškanata, potiču od njegovog aromatičnog ulja, koga ponajviše ima u samim plodovima, često i do 3,5 odsto.

Zbog prehrambenih i lekovitih svojstava paškanat se ubraja među najvrednije povrtarske kulture. Gaji se vrlo slično kao i ostalo domaće korenasto i začinsko povrće.

Energetska vrednost 100 grama jestivog dela paškanata, približno odgovara energetskoj vrednosti 100 grama mleka. Sličnog je vitaminskog sastava kao ostalo navedeno korenasto povrće.

Ono što ovaj lekoviti koren izdvaja od drugih kultura jeste visok sadržaj mineralnih materija, što je svakako od posebnog fiziološkog značaja. Bogat je sa magnezijumom, bakrom, sumporom i gvožđem, a natrijuma ima vrlo malo, pa spada u vredne dijetalne namirnice. Uprkos svemu ovome paškanat je u nekim krajevima gotovo potpuno nepoznat.

Teško je reći zašto se ovaj lekoviti koren kod nas ne seje masovnije. Nažalost retko je prisutan u jelovnicima prosečne balkanske porodice. On svakako ne zauzima svoje pravo mesto u ishrani, a ono mu po svim merilima pripada.

Ovom prilikom pripremili smo vam više predloga i zdravih recepata od paškanata, koje će vam svakako obogatiti jelovnike.

Kako se paškanat koristio kroz istoriju?

Još od najstarijih vremena, koren paškanata se upotrebljavo i gajio kao povrće, začin i lekovita biljka. Kao korisnu biljku uzgajali su ga još i stari Rimljani i Grci. Zbog svog mesnatog i aromatičnog korena i lekovitog delovanja bio je vrlo cenjen.

Rimski car Tiberije, toliko je cenio ovu biljku da ju je dopremao u Rim sa obala reke Rajne. Čak štaviše, pobeđena germanska plemena morala su da šalju ovo povrće kao danak.

Sve do 18. veka koren paškanata bio je veoma raširena evropska kultura i važna hrana. Nakon toga neopravdano su ga potisnuli krompir, celer i šargarepa i ostale poznate biljne kulture.

Osim kao stočna hrana, sve manje je upotrebljavan, a popularan je ostao samo u Velikoj Britaniji. Tamo je i danas obavezan začin brojnim salatama i raznovrsnim jelima od povrća.

Međutim u poslednje vreme paškanat prestaje da bude isključivo jeftina „seoska hrana“. Naime, sve češće je na trpezi probirljivih, onih sa istančanim ukusom i zdravim životnim navikama.

Lekoviti pastacinin pomaže krvnim sudovima

Iako u zvaničnoj medicini paškanat nije prizna kao lekovit, on ipak ima svoju primenu. Zanimljivo je da se alkaloid pastinacin, koga ima u svim delovima biljke, ipak  upotrebljava.

Tako se u nekim zemljama pastanacin proizvodi u čistom obliku i koristi kod stenokardije, neuroze koja izaziva stezanje krvnih sudova. Koristi se kod grčeva u želucu i crevima i drugih zdravstvenih tegoba.

S druge strane, u narodnoj medicini paškanat je oduvek vrlo cenjen. Zapise o lekovitom delovanju nalazimo još u prastarim srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju. One se opet pozivaju na još starije zapise, na rimskog pisca Plinija i grčkog lekara Dioskorida.

U lekovite  svrhe, u narodnoj medicini najčešće se upotrbljava koren kao začin, hrana i čaj.

Lekoviti čaj od paškanata priprema se i od listova, ali se za pripremu  koriste samo listovi od divljih sorti. Sa druge strane listovi kultivisanih sorti smatraju se potpuno bezvrednim.

Paškanat kao hrana, začin i lek ne izaziva nikakve štetne nuspojave, potpuni je bezbedan i neškodljiv za upotrebu.

Samo neki ljudi ga dobro ne podnose kada je moguća i alergija. Tada obično izbija kožni osip, koji nestaje čim se prestane sa konzumacijom ove biljke…

Čaj od paškanata recept

Sastojci:

Puna mala kafena kašičica plodova paškanata ili dve kašičice sa narendanim svežim korenom,

2,5 decilitara provrele vode.

Priprema:

Začinjene plodove ili narendan svež koren prelijte sa kipućom vodom. Nakon što pokriveno odstoji desetak minuta, tečnost treba dobro procediti. Lagano ispijajte dobijeni čaj u manjim gutljajima po dva do tri puta tokom dana.

Kako se koristi paškanat u narodnoj medicini

Kultivisani paškanat je kao i većina povrtarskih kultura, nastao od divlje samonikle sorte, čija je domovina Evropa.

Divlja paškanat biljka raste po brojnim livadama i pašnjacima. Često se primeti duž puteva, na neobrađenim terenima, na hranljivom krečnjačkom i glinovitom zemljištu.

Iako nije baš naročito čest u ishrani i danas se paškanat koristi u narodnoj medicini. Ponajviše za lečenje bolesti bubrega, mokraćne bešike i drugih urinarnih infekcija.

Upotreba za zdravlje mu je višestruka. Koristi se kod vodene bolesti, povišene telesne temperature, reume,  nesanice. Pogoduje obolelima kod upale pluča i drugih bolesti disajnih organa.

Osim toga paškanat se i dan danas u nekim krajevima daje dojiljama da bi imale više mleka.

Pored samonikle divlje biljke, koja se javlja u nekoliko vrsta i varijeteta, u kultivisanom uzgoju stvoreno je više od 30 različitih sorti paškanata.

Iako je divlji paštrnjak istog hemijskog sastava i lekovitog dejstva, preporučuje se upotreba samo gajenih sorti. Razlog je što zbog nedovoljnog poznavanja biljaka često dolazi do zamene divljeg paštrnjaka sa nekim drugim vrlo sličnim biljem. Opreza nikad na odmet, jer paškanat sliči otrovnim biljkama pa preti opasnost od trovanja.

Osim toga divlja biljka može uzrokovati crvenilo i opekotine po koži, slično koprivi. Ovo je naročiti često ako je vaša oznojena koža izložena suncu  i dođe u dodir sa njegovim listom.

Recepti sa paškanatom

Najpre iskoristite lekoviti koren paškanata, upotrebljava se gotovo identično kao šargarepa. Narendan svež koren jednostavno se dodavaje jelima kao začin,a može se i kuvati, pržiti, dinstati. Slobodno ga dodavajte lekovitim čorbama i supama, laganim varivima i sezonskim salatama.

Od njega se mogu pripremati i samostalne supe, salate,variva,umaci i pire.  Takođe, od sušenog i samlevenog korena pravi se odličan hleb. Osim toga, korenom paškanata mogu se aromatizovati marmelade, likeri, rakije i  domaća vina.

Plodovi biljke u prahu kao savršen začin

Mogu se samleti u prah, čuvati u dobro zatvorenim teglama i kao aromatičan, ukusan i zdrav začin dodavati zelenoj salati. Dodavajte ga i salati od krastavaca ili paradajza, kiselom povrću ( recimo kiselim krastavčićima).

Krem čorba od paškanata

Sastojci:

2 kafene kašičice maslinovog ulja,

šolja naseckanog crnog luka,

krompir srednje veličine,

4 paškanata srednje veličine,

pola šolje suvog belog vina,

3 šolje pilećeg bujona,

šolja mleka,

biber,

so,

šolja kuvanog pirinča,

2 kašike svežeg vlašca.

Priprema:

Na niskoj temperaturi zagrejte maslac i maslinovo ulje. Dodajte luk i pržite sve dok ne postane slatkast, povremeno ga mešajući, oko desetak minuta. Dodajte krompir prethodno sitno isečen na kockice i isečen paškanat, kuvajte par minuta, malo pojačajte vatru i dodajte vino. Dinstajte dok većina tečnosti ne ispari, zatim dodajte bujon i kuvajte još 20 minuta. Usitnite štapnim mikserom i dodajte mleko, pa pustite nek lekovita čorba provri. Dodajte kuvani pirinač, biber i so.

Gulaš od paškanata i krompira

Sastojci:

300 grama paškanata,

200 grama krompira,

osrednja glavica crnog luka,

kafena kašičica kima,

mala kašičica mešavine začina,

so,

kašika brašna,

biber,

kašičica senfa,

2 kisela krastavca,

decilitar kisele pavlake.

Priprema:

Paškanat i krompir oprati i oljuštiti, pa krompire iseći na sitnije kockice, a paškanat na kolutove. Crni luk takođe usitniti i lagano propržiti na ulju. Sada dodati paškanat, krompir, kim i mešavinu začina, vrlo kratko propržiti pa zatim preliti sa proključalom vodom. Varivo kuvati poklopljeno na laganijoj vatri ,sve dok povrće fino  ne omekša, a potom sve treba pobiberiti i zasoliti. Kisele krastavce treba takođe iseći na sitne kockice. Brašno i senf pomešati sa malo hladne vode, dodati im kockice krastavčića, pa sve zajedno umešati u varivo.Vrlo kratko prokuvati, dodati decilitar kisele pavlake i poslužiti uz ćufte od povrća ili mlevenog mesa (ako je to vaš  izbor).

Izvor: dijetamesecevemene.com

Iz nekih razloga svrstana je u red kupusnjača, mada osim listova, po izgledu, nema ničeg zajedničkog sa ostalim lisnatim povrćem iz ove porodice. Reč je o kelerabi (Brassica oleracea var. gongylodes), ukusnom i korisnom povrću neobičnog izgleda. Neobična je jer ima stabljiku i plod u vidu jabuke iz koje rastu lisnate peteljke.

Keleraba je naročito omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle je i potekla i gde je vrlo cenjeno i traženo povrće. Kultivisana je sorta divljeg kupusa, a ime joj potiče od nemačkih reči „kohl” (kupus) i „rube“ (repa), jer podseća na ove dve biljke. Ukus i struktura kelerabe su, u stvari, slični srcu kupusa. Postoji nekoliko sorti ovog povrća koje se razlikuju po ukusu i boji koja ide od bledozelene do tamnoljubičaste.

Keleraba može da se jede samo dok je mlada. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče. Od mlade kelerabe može da se priprema i svež sok, koji je prijatnog ukusa, ali samo pod uslovom da ne stoji dugo. Ako stoji duže, sok dobija ljut ukus, a mirisom podseća na sumpor. Za kelerabu je karakteristično i da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer stajanjem postaje drvenasta, tvrda i nepodesna za jelo. Ali zato, u zamrzivaču može da se čuva i više meseci.

Mlado lišće i stabljika kelerabe takođe su jestivi, a sadrže i mnoštvo važnih vitamina i minerala, među kojima posebno karotina i fosfora. Listovi su naročito bogati sa provitaminom vitamina A, posebno važnim za očuvanje ćelija. Iz tih razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe obilato koriste u ishrani, najčešće u vidu čorbi.

Keleraba je zasitno povrće sa minimalnom količinom kalorija. Sadrži 6,2 odsto ugljenih-hidrata, 1,7 odsto belančevina i masti u tragovima. Ali je zato odličan izvor vitamina C. U sto grama ploda ima ga čak 62 miligrama, što predstavlja 78 odsto preporučenih dnevnih potreba. Ovo je vrlo značajan detalj, jer vitamin C jača imunitet, reguliše metabolizam i neutrališe dejstvo slobodnih radikala. Keleraba sadrži i tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B 6 i folnu kiselinu. Od minerala najviše poseduje kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar i mangan.

Keleraba predstavlja i savršeni izvor biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Upravo vlakna obezbeđuju duži osećaj sitosti, zbog čega se ova namirnica i preporučuje posebno u jelovnicima za skidanje viška kilograma. Što se tiče njene lekovitosti, delotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola u krvi.

Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, zahvaljujući čemu se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. A ako se redovno jede, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljujući prisutnom kalijumu snižava povišeni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upućeni tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.

SVEŽA JE BOLJA

Kelerabu, preporučuje se, valja jesti svežu, jer termičkom obradom gubi na sadržaju vitamina C, koji je izuzetno termolabilan. Mlada sirova keleraba može da se doda u svaku vrstu sezonske salate, ali i u salate sa voćem, ribom, mesom, sirom. Začinjena sirćetnim i jogurtnim prelivima, uz dodatak soka i korice agruma po želji, veoma je ukusna i zdrava. Keleraba može da se koristi i kao začin za hleb, kao i u jelima sa ribom i mesom.

Ako mora da se termički obrađuje, cela keleraba se kuva pola sata, a isečena deset minuta, samo da bude mekana. Ukusna je i ako se priprema na pari, dinsta, kuva, pa pohuje, ili peče u rerni.

Salata od kelerabe

Sastojci:

600 gr kelerabe
100 gr kiselog mleka
100 gr kisele pavlake
3 čena belog luka
3 mlada luka
crvena dimljena paprika
peršun
nana
maslinovo ulje
so
biber

Priprema:

Kelerabu oljuštite, isecite na kockice i izručite u jednu posudu. U drugoj činiji pomešajte kiselo mleko i pavlaku zajedno sa sitno iseckanim belim i mladim lukom. Dodajte peršun i nanu, po želji pospite so, biber, dve kašike maslinovog ulja i malo limunovog soka. Sve dobro pomešajte i potom prelijte preko kelerabe. Odozgo pospite malo crvene dimljene paprike i odložite da se malo prohladi u frižider.

Varivo od kelerabe

Sastojci:

3 kelerabe
2 dl kuvanog paradajza
glavica crnog luka
brašno
peršun
aleva paprika
ulje
so
biber

Priprema:

Glavicu crnog luka oljuštite i operite, a zatim je iseckajte na kockice. U tiganju podgrejte ulje i u njemu izdinstajte luk. Kelerabu oljuštite, operite i isecite je na tanke listove. Potom je dodajte u tiganj, posolite i dinstajte sve dok ne omekša. Pospite je sitno iseckanim peršunom, dve kašike brašna i malo aleve paprike. Sve dobro izmešajte i dodajte malo vode zajedno sa 2 dl kuvanog paradajza. Varivo od kelerabe možete da začinite sa listovima ovog povrća.

Čorba od kelerabe recept

Sastojci:

250 gr kelerabe
1,5 litar juneće supe
kašika smeđeg šećera
kašika začina
čaša kisele pavlake
mirođija
1 jaje
ulje
so
biber

Priprema:

Kelerabu operite i oljuštite, a potom je celu ubacite u šerpu u kojoj ste prethodno stavili supu da proključa. Ostavite je u njoj dok ne omekša, pa je zatim izvadite i isecite na kocke, izgnječite ili sameljite u blenderu. Potom je vratite u juneću supu i po želji dodajte so, biber i ubacite kašiku začina. Kad je keleraba skuvana, pospite je sa sitno iseckanom mirođijom. Za sam kraj, pomešajte čašu pavlake sa jednim jajetom i sipajte ovu smesu u šerpu.