Keleraba: Jača imunitet, reguliše metabolizam, smanjuje loš holesterol…RECEPTI

1727

Iz nekih razloga svrstana je u red kupusnjača, mada osim listova, po izgledu, nema ničeg zajedničkog sa ostalim lisnatim povrćem iz ove porodice. Reč je o kelerabi (Brassica oleracea var. gongylodes), ukusnom i korisnom povrću neobičnog izgleda. Neobična je jer ima stabljiku i plod u vidu jabuke iz koje rastu lisnate peteljke.

Keleraba je naročito omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle je i potekla i gde je vrlo cenjeno i traženo povrće. Kultivisana je sorta divljeg kupusa, a ime joj potiče od nemačkih reči „kohl” (kupus) i „rube“ (repa), jer podseća na ove dve biljke. Ukus i struktura kelerabe su, u stvari, slični srcu kupusa. Postoji nekoliko sorti ovog povrća koje se razlikuju po ukusu i boji koja ide od bledozelene do tamnoljubičaste.

Keleraba može da se jede samo dok je mlada. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče. Od mlade kelerabe može da se priprema i svež sok, koji je prijatnog ukusa, ali samo pod uslovom da ne stoji dugo. Ako stoji duže, sok dobija ljut ukus, a mirisom podseća na sumpor. Za kelerabu je karakteristično i da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer stajanjem postaje drvenasta, tvrda i nepodesna za jelo. Ali zato, u zamrzivaču može da se čuva i više meseci.

Mlado lišće i stabljika kelerabe takođe su jestivi, a sadrže i mnoštvo važnih vitamina i minerala, među kojima posebno karotina i fosfora. Listovi su naročito bogati sa provitaminom vitamina A, posebno važnim za očuvanje ćelija. Iz tih razloga nutricionisti savetuju da se i ovi delovi kelerabe obilato koriste u ishrani, najčešće u vidu čorbi.

Keleraba je zasitno povrće sa minimalnom količinom kalorija. Sadrži 6,2 odsto ugljenih-hidrata, 1,7 odsto belančevina i masti u tragovima. Ali je zato odličan izvor vitamina C. U sto grama ploda ima ga čak 62 miligrama, što predstavlja 78 odsto preporučenih dnevnih potreba. Ovo je vrlo značajan detalj, jer vitamin C jača imunitet, reguliše metabolizam i neutrališe dejstvo slobodnih radikala. Keleraba sadrži i tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B 6 i folnu kiselinu. Od minerala najviše poseduje kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar i mangan.

Keleraba predstavlja i savršeni izvor biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Upravo vlakna obezbeđuju duži osećaj sitosti, zbog čega se ova namirnica i preporučuje posebno u jelovnicima za skidanje viška kilograma. Što se tiče njene lekovitosti, delotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola u krvi.

Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, zahvaljujući čemu se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. A ako se redovno jede, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljujući prisutnom kalijumu snižava povišeni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upućeni tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva.

SVEŽA JE BOLJA

Kelerabu, preporučuje se, valja jesti svežu, jer termičkom obradom gubi na sadržaju vitamina C, koji je izuzetno termolabilan. Mlada sirova keleraba može da se doda u svaku vrstu sezonske salate, ali i u salate sa voćem, ribom, mesom, sirom. Začinjena sirćetnim i jogurtnim prelivima, uz dodatak soka i korice agruma po želji, veoma je ukusna i zdrava. Keleraba može da se koristi i kao začin za hleb, kao i u jelima sa ribom i mesom.

Ako mora da se termički obrađuje, cela keleraba se kuva pola sata, a isečena deset minuta, samo da bude mekana. Ukusna je i ako se priprema na pari, dinsta, kuva, pa pohuje, ili peče u rerni.

Salata od kelerabe

Sastojci:

600 gr kelerabe
100 gr kiselog mleka
100 gr kisele pavlake
3 čena belog luka
3 mlada luka
crvena dimljena paprika
peršun
nana
maslinovo ulje
so
biber

Priprema:

Kelerabu oljuštite, isecite na kockice i izručite u jednu posudu. U drugoj činiji pomešajte kiselo mleko i pavlaku zajedno sa sitno iseckanim belim i mladim lukom. Dodajte peršun i nanu, po želji pospite so, biber, dve kašike maslinovog ulja i malo limunovog soka. Sve dobro pomešajte i potom prelijte preko kelerabe. Odozgo pospite malo crvene dimljene paprike i odložite da se malo prohladi u frižider.

Varivo od kelerabe

Sastojci:

3 kelerabe
2 dl kuvanog paradajza
glavica crnog luka
brašno
peršun
aleva paprika
ulje
so
biber

Priprema:

Glavicu crnog luka oljuštite i operite, a zatim je iseckajte na kockice. U tiganju podgrejte ulje i u njemu izdinstajte luk. Kelerabu oljuštite, operite i isecite je na tanke listove. Potom je dodajte u tiganj, posolite i dinstajte sve dok ne omekša. Pospite je sitno iseckanim peršunom, dve kašike brašna i malo aleve paprike. Sve dobro izmešajte i dodajte malo vode zajedno sa 2 dl kuvanog paradajza. Varivo od kelerabe možete da začinite sa listovima ovog povrća.

Čorba od kelerabe recept

Sastojci:

250 gr kelerabe
1,5 litar juneće supe
kašika smeđeg šećera
kašika začina
čaša kisele pavlake
mirođija
1 jaje
ulje
so
biber

Priprema:

Kelerabu operite i oljuštite, a potom je celu ubacite u šerpu u kojoj ste prethodno stavili supu da proključa. Ostavite je u njoj dok ne omekša, pa je zatim izvadite i isecite na kocke, izgnječite ili sameljite u blenderu. Potom je vratite u juneću supu i po želji dodajte so, biber i ubacite kašiku začina. Kad je keleraba skuvana, pospite je sa sitno iseckanom mirođijom. Za sam kraj, pomešajte čašu pavlake sa jednim jajetom i sipajte ovu smesu u šerpu.

PODELI