Banane – zbog čega bi trebalo da ih jedete: Astma, rak, srce, dijabetes…

512

Neki od vodećih svetskih stručnjaka veruju da je banana prvo voće koje je niklo na našoj planeti, a  Den Kepel, autor knjige „Banana: Sudbina voćke koja je promenila svet“, smatra da je banana – a ne jabuka – bila zabranjeno voće koje je Eva ponudila Adamu. Danas, one se uzgajaju u najmanje 107 zemalja, četvrta su biljka na svetu koja se koristi za ishranu (nakon pšenice, pirinča i kukuruza), a statistika je pokazala da se u Americi pojede više banana nego jabuka i pomorandži zajedno.

Ove voćke su izrazito bogate hranljivim materijama. Jedna banana srednje veličine (oko 125 grama) sadrži 110 kalorija, 30 grama ugljenih hidrata i 1 gram proteina, dok ove voćke nemaju nimalo masti, holesterola i natrijuma. Takođe, sadrže i veliki broj vitamina i minerala.

Što se tiče koristi po zdravlje, naučno je utvrđeno da konzumiranje banana smanjuje rizik za nastanak astme i kancera, kao i da one snižavaju krvni pritisak i poboljšavaju zdravlje srca.

Razlozi zbog čega bi trebalo da jedete banane:

Astma. Rezultati istraživanja koje je sproveo Imperijalni koledž u Londonu pokazali su da svakodnevno konzumiranje banana smanjuje rizik za nastanak astme kod dece za čak 34 procenta.

Rak. Redovan unos hranljivih materija koje se mogu pronaću banani u prve dve godine života smanjuju verovatnoću za nastanak leukemije. Naime, one sadrže vitamin C, koji je poznat borac protiv slobodnih radikala koji izazivaju rak. Takođe, one, zahvaljujući biljnim vlaknima, sprečavaju i nastanak kolorektalnog raka.

Srce. Biljna vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 udruženo blagotvorno deluju na rad i zdravlje srca, čime se smanjuje verovatnoća za šlog i gubitak mišićne mase, a banane će pomoći i u očuvanju gustine kostiju i smanjenju formacije kamenja u bubregu.

Dijabetes. Brojna istraživanja pokazala su da oboleli od dijabetesa tipa 1 koji konzumiraju hranu bogatu biljnim vlaknima imaju niske nivoe glukoze u krvi, zbog čega im stručnjaci preporučuju redovno konzumiranje banana.

Depresija. Prema rezultatima nedavnog istraživanja, banana se može koristiti kao lek. Za ovo je zaslužan protein triptofan, koji telo pretvara u serotonin poznatiji kao hormon sreće i zadovoljstva.

Anemija. Banane obiluju gvožđem i utiču na stvaranje hemoglobina u krvi.

Krvni pritisak. Ovo južno voće izvrsno je jer sadrži dosta kalijuma koji je važan za regulisanje krvnog pritiska. Ukoliko je redovno konzumirate, umanjujete šanse za moždani udar.

Mozak. Banane utiču na rad mozga, a jedno istraživanje pokazalo je da učenici, koji ujutru pojedu jednu bananu, imaju bolju koncentraciju tokom dana.

Konstipacija. Bogate su vlaknima i pomažu da brzo prevaziđete problem zatvora, bez upotrebe laksativa.

Jutarnje mučnine. Ukoliko užinate ovo slasno voće, umanjićete jutarnje mučnine.

Ujed komaraca. Kako biste smirili otok od ujeda komarca, na iritirano mesto utrljajte unutrašnju koru od banane.

Nervi. Banane obiluju vitaminom B koji smiruje nervni sistem. Ukoliko radite stresan posao, pojedete ovo voće za užinu.

Creva. Zbog svog mekog sastava, banana se koristi i kao dijetalna hrana protiv crevnih bolesti.

Reguliše temperaturu. U poređenju sa jabukama, banane sadrže četiri puta više proteina, dva puta više ugljenih hidrata, tri puta više fosfora, pet puta više vitamina A i gvožđa.

Zelene banane

Zelene banane sadrže biljna vlakna koja se ne vare u tankom crevu, već se tu polako apsorbuju, dok ih bakterije u debelom crevu ne fermentišu, što organizmu pruža energiju.

Kako objašnjavaju stručnjaci, skrob koji se može naći u bananama ne povećava nivo šećera u krvi, zbog čega one lakše zasite telo, što nije slučaj s ostalim ugljenim hidratima. Uz to, nezrele banane se preporučuju kao odličan saveznik u gubljenju kilograma jer stimulišu mršavljenje, zahvaljujući pojačanom lučenju glukagona, hormona koji ubrzava metabolizam.

Takođe, ove ukusne namirnice smanjuju rizik za nastanak raka debelog creva, jer pospešuju razvoj zdravih bakterija u njemu!

Zelena banana sadrži oko 12,5 grama otpornog skroba, za razliku od zrelih, žutih banana, koje sadrže oko 4,7 grama, a eksperti savetuju da se dnevno unese oko 20 grama ovog skroba.

Što su manje zrele, banane sadrže više biljnih vlakana i pogodnija su namirnica ukoliko želite da hranite zdravo, preporučuju stručnjaci.

Ipak, i pri konzumaciji banana treba biti umeren. Naime, beta blokatori, klasa lekova koji se koriste za različite indikacije, najčešće se prepisuje za srčana oboljenja, mogu izazvati povećanje nivoa kalijuma u krvi, zbog čega banane treba konzumirati umereno ukoliko pijete ove medikamente. Takođe, previše kalijuma može naškoditi onima čiji bubrezi ne funkcionišu kako bi trebalo – odnosno ne oslobađaju adekvatno krv kalijuma i može, štaviše, imati fatalne posledice.

ordinacija.tv   Foto: shutterstock Izvor: yumama.com

PODELI