Da li je moguće imati asimptomatsku upalu pluća? Pulmolog dr Branimir Nestorović otkriva na koje simptome treba paziti.

U razgovoru za “Telegraf” dr Branimir Nestorović tvrdi da u slučaju kovida nema zapaljenja pluća bez ijednog simptoma. Iako je moguće, kaže, imati asimptomatsku upalu pluća, što se i inače dešava retko, u slučaju kovida to nije moguće.

– Definicija kovid-19 pneumonije prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je temperatura preko 38 stepeni, otežano disanje i zasenčenje tipa mlečnog stakla na snimku pluća. Dakle, nema zapaljenja pluća bez ovih simptoma – kaže on u izjavi za “Telegraf“.

Otežano disanje, mlečno staklo i temperatura su upravo i znakovi da je SARS-CoV-2 prešao na pluća, da inficirane ćelije umiru, zbog čega organizam ne može da održi pluća čistim. Zapaljenjem može da se objasni zašto je suvi kašalj jedan od prvih simptoma, a isto vazi i za otežano disanje i stvaranje šlajma.

OBRATITE PAŽNJU NA OVE SIMPTOME:

Ostali simptomi koji mogu da se jave u ovoj fazi su zamor, upala grla, glavobolja, bol u zglobovima ili mišićima, jeza i kijavica. Nakon pet dana hronični bolesnici bi mogli da imaju otežano disanje, a sedam dana je potrebno pre nego što završe u bolnici. Lakši slučajevi obično prođu za ovo vreme.

Srednje teški i teški bolesnici će dobiti upalu pluća koja može da varira od oblika koji nije životno ugrožavajuć do ugrožavajućeg. Ovi bolesnici mogu da se oporave u roku od nekoliko dana, ali nekima je potrebno i nekoliko nedelja. Međutim, kod nekih bolesnika sa teškim oblikom infekcije i kod onih koji su kritični simptomi mogu naglo da se pogoršaju, tako da pređu u sindrom akutnog edema pluća.

Izvor: zena.blic.rs

Antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija. Antibioticima se leče bolesti izazvane bakterijama i oni nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija i zbog toga ih ne treba koristiti u slučaju gripa, kao ni kod lečenja oboljenja izazvanih gljivicama. Da bi lečenje antibiotikom bilo korisno, prvo treba postaviti tačnu dijagnozu. Kad god je to moguće, dobro je laboratorijski identifikovati uzročnika iz biološkog uzorka (krvi, mokraće, brisa grla ili nosa…), testirati osetljivost uzročnika na pojedine antibiotike (antibiogram) i zatim ciljano lečiti infekciju.

Antibiotici mogu spasiti život, ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizma koji su otporni, odnosno rezistentni na antibiotike. Rezistencija znači da je bakterija razvila način da se odbrani od dejstva leka – postala je rezistentna – i da taj lek na nju više nema dejstvo. Kada bakterije postanu otporne, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti se loše po bolesnika.

Za sprečavanje razvoja rezistencije posebno je važno prilikom upotrebe antibiotika pridržavati se doze, doznog intervala i dužine lečenja.

Saveti za primenu antibiotika

• Lečenje antibiotikom traje najmanje 5 do 7 dana (u slučaju zapaljenja pluća duže). Antibiotici deluju nekoliko sati ili nekoliko dana, što zavisi od jačine infekcije.

• Terapija se ne sme prekidati nakon prvog poboljšanja jer je moguće da se bakterijska infekcija vrati.

• Antibiotici se moraju uzimati svakog dana u određenim vremenskim razmacima.

• Antibiotike treba piti samo sa vodom ili čajem. Antibiotike ne uzimajte s mlečnim proizvodima, jer se tako smanjuje njihovo delovanje. Mlečni proizvodi možete konzumirati, ali samo između uzimanja antibiotika.

• Obnavljajte crevnu floru koju antibiotik oštećuje upotrebom probiotskih preparata.

• Važno je napomenuti da su pojedini antibiotici fotosenzitivni. To znači da njihovo uzimanje i izlaganje suncu može dovesti do alergijskih promena na koži.

• Antibiotske sirupe ne čuvajte za sledeći put, već ako je potrebno javite se svom izabranom lekaru

• Nikada ne uzimajte antibiotike bez recepta – u Srbiji je na žalost dozvoljeno kupovati antibiotike bez lekarskog recepta što omogućava da se sami lečimo i pijemo lekove bez konsultovanja sa lekarom

Kada su antibiotici štetni za organizam?

Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postaju imune na lek. Antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti. Na primer aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha. Takođe, antibiotici mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.

Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde ima smisla upotrebiti antibiotik su:

jake upale sinusa

neke ušne infekcije

streptokokni faringitis – bakterijska upala grla (razlikuje se od virusne i potrebno je da lekar na osnovu simptoma i analiza napravi tu razliku i odluči o terapiji)

urinarne infekcije

mnoge kožne infekcije i infekcije rana

Najčešće virusne infekcije kod kojih antibiotici NEMAJU opravdanje su:

• obične prehlade

• najveći broj ušnih infekcija

• influenca (grip)

• kašalj u najvećem broju slučajeva

• najveći broj upala grla

• bronhitis (najčešće)

• stomačni grip (virusni gastroenteritis)

U slučajevima virusnih infekcija koje su ozbiljnije ili duže traju, nekada lekar može odlučiti da primeni i antibiotik kako bi tretirao bakterijsku infekciju koja je počela da se razvija na terenu oslabljenog organizma ali to je procena koju mora i može učiniti samo lekar a nikako nestručno lice.

Izvor: Dom zdravlja Novi Sad.

Za roditelje je bitno da znaju da se deca, bez obzira na uzrast, mogu razboleti od korona virusa.  Takođe, bitno je znati da većina dece koja se zaraze obično ima slabe simptome, znatno slabije nego odrasli. Takođe, pojedini mališani zaraženi korona virusom uopšte nemaju simptome. 

 Veoma je bitno znati koja su obeležja zaražavanjem korona virusom. Ako primetite simptome na vreme možete sprečiti širenje bolesti. Izolacijom eventualno zaraženog deteta možemo smanjati ili skroz sprečiti širenje virusa u okviru porodice i okoline.

 Kolika je verovatnoća da se dete zarazi korna virusom

Iako se deca mogu zaraziti virusom procenat obolevanja je znatno manji nego kod odraslih osoba. Ne samo da deca manje obolevaju od kovida 19, već su im simptomi bolesti znatno blaži ako se inficiraju korona virusom.

Teške oblike bolesti deca imaju vrlo retko. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), među skoro 150.000 slučajeva korona virusa u Sjedinjenim Državama između 12. februara i 2. aprila, samo oko 2.500 njih, odnosno 1,7%, bili su deca. Slični podaci prijavljeni su u drugim zemljama, poput Kine i Italije. Stopa hospitalizacije za decu bila je znatno niža nego za odrasle.

Međutim, važno je na pomenuti da bez obzira na uzrast osobe sa hroničnim problemima i bolestima, poput dijabetesa tipa 2, imaju znatno veći procenat od komplikacija. Isto važi i za decu. Pored velikog rizika od korone kod dijabetičara, deca koja imaju urođene srčane bolesti, genetska stanja ili stanja koja utiču na nervni sistem ili metabolizam takođe su izložena većem riziku i težim stanjima korona virusa.

Bebe su nešto ugroženije od korona virusa, one su ugroženije čak iako su potpuno zdrave (bez hroničnih bolesti). Ipak, procenat obolele novorođenčadi i beba do godinu dana nije veliki,  ali se posebno apeluje na oprez.

Roditelji ne bi trebalo da bebu vode u zatvorene prostore i da dozvole da je dodiruju osobe koje nisu ukućani. Često pranje ruku bebe je veoma bitno.

Bebe su nešto osetljivije na korona virus verovatno zbog njihovog nezrelog imunološkog sistema i manjih disajnih puteva, zbog čega je veća verovatnoća da će razviti disajni problem sa respiratornim virusnom infekcijom.

Studija u kojoj je učestvovalo više od 2.100 mališana sa sumnjom ili potvrdom COVID-19 u Kini u periodu od kraja decembra do početka februara pokazala je da je nešto manje od 11% novorođenčadi imalo tešku ili kritičnu bolest. Poređenja radi, stopa teških ili kritičnih bolesti bila je oko 7% za decu uzrasta od jedne godine, 5, 4% za decu od 6 do 10 godina, 4% za one od 11 do 15 godina i 3% za 16 godina i starije.

Simptomi COVID-19 kod dece

I deca i odrasli imaju slične simptome COVID-19, s tim da su dečji simptomi blagi. Većina dece se oporavi u roku od jedne do dve nedelje. Ipak simptomi koji se mogu javiti veoma su slični gripu i drugim respiratornim infekcijama, a to su:

 Groznica/ tempeatura iznad 37,8

 Curenje iz nosa

 Kašalj

 Umor i gubitak apetita

 Bolovi u mišićima

 Povraćanje – ređe se javlja

 Proliv – ređe se javlja

 Ako vaše dete ima simptome korona virusa ili mislite da bi mogao imati COVID-19, pozovite pedijatra koji će vam dati najbolji savet. Ako dete ima temperaturu uputite se u kovid ambulantu u svom mestu. Držite dete kod kuće i dalje od drugih, koliko god je to moguće. Ako je moguće, neka vaše dete koristi zasebnu spavaću sobu i kupatilo od članova porodice.

Izvor:bebac.com

“Antibiotici nisu lekovi za snižavanje temperature. Za to postoje drugi lekovi, a antibiotici su lekovi isključivo za lečenje bakterijskih infekcija. Da bismo znali da je o tome reč, bolesnik mora da se pregleda, da se uzmu određene vrste bar minimalnih laboratorijskih analiza”, objasnio je infektolog i specijalista kliničke farmakologije doktor Mijomir Pelemiš

Jedan od čestih razloga zbog kojih će vam lekar prepisati  antibiotike su urininarne infekcije

“Urinarne infekcije mogu da izazovu ozbiljno zapaljenje bubrega. Kad neko ima česte infekcije mokraćnih kanala, treba utvrditi zašto ih ima. Nije svejedno ako neko ima jednom zapaljenje mokraćnih kanala ili ima za godinu dana pet puta, onda je neophodan pregled kod ginekologa ili urologa, da se vidi odakle je izvor bakterija, da li je urođeni poremećaj u mokraćnim kanalima, kamen u bubergu, ima li nešto drugo što uzrokuje skupljanje bakterija na određenom mestu i onda se infekcije ponavljaju”, rekao je dr Pelemiš.

Kako je dodao, antibiotici smeju da se uzimaju čak i u prvom trimestru trudnoći, ali ne svi antibiotici.

Ova vrsta lekova daje se i zbog problema sa zubima

“Kada neko vadi zub, ako ima razloga da mu se pojavi infekcija ili da mu se pogorša zdravstveno stanje – bolesti srca, srčane mane itd. gde mora preventivno da se da jedan dan do 48 sati antibiotik, to ima smisla, sve duže nema smisla, to će kod vas stvoriti mogućnost da bakterije steknu što veću otpornost. Što više bakterijama dajete antibiotika, dajete im šansu da brzo stvore imunitet. Bakterije postaju otporne, jer menjaju svoju građu, a novih antibiotika nema”.

Dok pijete antibiotoke, ne jedite ovo voće

“Antibiotici ne zahtevaju posebnu vrstu ishrane, ali grejpfrut, recimo, ne treba uzimati uz antibiotik zarad bolje resorpcije leka. To je voće koje ometa resorpciju, kao i mleko, ali treba uzimati jogurt i kiselo mleko, to je kao i probiotik”, istakao je Pelemiš.

Greška je i brz prestanak uzimanja antibiotika

“Da bi se videlo da neki lek deluje, pacijent mora da ga uzima najmanje tri dana, e to je ono što je problem – pacijenti piju dan ili dva antibiotik, onda im je dobro i oni ga ostave. To je veliki problem jer se tako razvija otpornost na bakterije, pa sledeći put kada date antibiotik, on više neće da deluje. Ne sme da se tako kratko uzima, mora da se uzima minimalno pet dana jer efekat antibiotika ne može da se vidi dok ne prođe tri dana”, napomenuo je infektolog.

Izvor: zena.blic.rs

„Nedostatak sna povećava sklonost ka zapaljenskim bolestima. Balansirana ishrana je druga važna stvar. Svi sada piju vitamine i to može da koristi, ali važnije je uzimanje vitamina iz voće i povrće kroz ishranu“, ističe dr Nestorović i objašnjava da se korišćenjem zdravih namirnica, među kojima se po antivirusnom dejstvu naročito izdvaja crno voće poput kupine, aronije ili crne zove, jer povećava količinu gama interferona.

„To je jedna supstanca jako dobra u odbrani od gripa, uopšte od virusa. Mi stalno zaboravljamo da su biljke mnogo starije od nas, nekih 800 miliona godina, da i njih napadaju virusi i da su biljke razvile svoj odbrambeni sistem. Na primer, afrička muškatla je odlična u borbi protiv gripa, a kod nas se može naći u vidu sirupa, kapi, tableta. Preporučljiva je za sve uzraste, ali se mora uzeti što ranije, već sa prvim simptomima gripa“, kaže dr Nestorović.

Najbolje protiv gripa i prehlade:

– Spavajte dovoljno

– Balansirajte ishranu

– Koristite med, nanu i sirup ili sok od zove

– Nadoknadite vitamin D u zimskim mesecima

– Jedite povrće i voće, a naročito crno voće

– Uzimajte suplemente cinka

– Pojedite jedan brazilski orah nedeljno

– Konzumirajte ribu

– Slobodno se krećite i spavajte na hladnom

Kada se pomene crna zova, mnogima deluje nepoznato, ali zapravo, reč je o našoj domaćoj zovi (Sambucus nigra). Od nje je, za jačanje imuniteta, kako navodi doktor, dobro koristiti domaći kuvani sok, ili piti sok od ceđenih svežih plodova.

Stara dobra nana

Kada dođe do napada kašlja, često se pribegava inhalacionoj terapiji. Ipak, kako tvrdi dr Nestorović, takva vrsta lekova za astmatičare, danas se zloupotrebljava. „Pre dve godine Evropsko udruženje dečjih pulmologa uputilo je cirkularno pismo koje nije dobilo, čini mi se, neki naročiti publicitet. Oni su upozorili da se kašalj ne sme lečiti kao astma, zato što ti lekovi neće imati adekvatno dejstvo već mogu i da pogoršaju stanje“, istakao je Nestorović i dodao da lekovi za kašalj nažalost nisu mnogo efikasni ali da ima pomoći.

„Med može biti od velike koristi jer aktivira receptore za slatko, a ti receptori su istovremeno receptori za kašalj. Drugi prirodni lek je nana. Nana deluje na kašalj, ali ima još mnogo lekovitih svojstava, deluje na koncentraciju, upija nikotin iz vazduha…“, nabraja dr Nestorović.

Osim čaja od nane, dobro je i esencijalno ulje nane koje u kombinaciji sa mlakom vodom treba utrljavati u kožu u predelu pluća. „Interesantno je da je kašalj uslovljen psihički. Tako da i taj bliski kontakt sa detetom dok se masira uljem ume da mu skrene pažnju i da umanjuje bol“, objašnjava dr Nestorović.

Vitamin C razočarao? 

„Cink ima interesantno dejstvo zato što blokira mesta na kojima se vezuju virusi, pa se preporučuje i kod dijareje kada deluje mnogo brže i od probiotika. Kada je reč o vitaminima, vitamin A ima odličan efekat. Vitamin C je dao prilično razočaravajući efekat, mnogi piju taj vitamin, ali studije iz poslednjih godina nisu baš potvrdile da je to tako divno, a naročito ne velike doze. Ako hoćete da uzimate vitamin C,  uzimajte ga iz prirodnih izvora zato što ovaj sintetski nije mnogo efikasan“, naglasio je dr Nestorović.

Doktor izdvaja i vitamin D kao značajan jer, kako navodi, između oktobra i aprila, na našoj geografskoj širini, nema dovoljno sunca da bi se u koži stvorilo dovoljno tog vitamina pa se mora unositi dodatno.

„Mi smo podložni nedostatku vitamina D tokom zimskih meseci pa tako, tokom januara, kod većine ljudi skoro da ga i nema u krvi. Kada se vitamin D dodatno unese, ljudima to pomaže i pozitivno utiče na imunitet. U tom smislu najbolje je jesti morsku ribu koja dodatno ima i joda u sebi, što je kod nas takođe deficitarni element, jer se pokazalo da suplementacija, odnosno dodaci ishrani nisu tako efikasni“, rekao je dr Nestorović uz opasku da se recimo cink mora uzimati u vidu suplemenata i to u dozi od 10 do 15 mg dnevno za odrasle.

Kada je reč o selenu kako bismo ga imali dovoljno, potrebno je da pojedemo jedan brazilski orah nedeljno.

Doktor podseća na jednu studiju koja je rađena u Kini i u kojoj je učestvovalo 800.000 ljudi koji su jeli kuvanu ribu osam nedelja. Oni koji su kuvanu ribu jeli samo dva dana uspeli su da znatno pojačaju imunitet.

Igranje na snegu i smeđa mast 

Doktor Nestorović navodi još jedno prošlogodišnje otkriće u medicini prema kome je termogeneza, odnosno način na koji ljudi stvaraju toplotu, blisko povezana sa imunitetom.

„U ljudskom organizmu postoji takozvana smeđa mast smeštena obično oko bubrega i u vratu koja služi za stvaranje toplote u telu. Otkriveno je da se u toj smeđoj masti nalaze limfociti. Tako da kad izađete na hladno, to aktivira limfocite da stvaraju toplotu, ali limfociti istovremeno stimulišu i imunitet“, objašnjava doktor.

Nestorović preporučuje šetnju na hladnom, ali i spavanje u hladnoj i provetrenoj prostoriji.

„Treba podstaći i decu da se igraju na hladnoći i to će im stimulisati imunitet. Takođe sama fizička aktivnost će inicirati jače stvaranje važne smeđe masti“, zaključio je dr Nestorović.

Izvor:rts.rs

Broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu, tako da u svetu približno svaka deseta osoba ima šećernu bolest. Dijabetes je izuzetno značajan javno zdravstveni izazov, jer ga karakterišu brojne komplikacije, koje podmuklo, bez jasnih predznaka, mogu oštetiti vitalne organe i prouzrokovati ozbiljan invaliditet.

Broj obolelih u Srbiji sada iznosi oko 700.000, što je nešto preko osam odsto ukupnog broja stanovnika, upozorava akademik prof. dr Nebojša M. Lalić s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Koncept savremenog lečenja dijabetesa je usmeren ka prevenciji komplikacija, a zasnovan je, pre svega, na individualnom pristupu, tj. na sagledavanju stanja bolesti, ali i individualnih stavova, navika i uslova u kojima pacijent živi. Zbog toga se određuju za svakog pacijenta individualne ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi (glikemije) pre i posle glavnih obroka i nivoa glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), posebne analize koja pokazuje tromesečno stanje kontrole glikemije. U tom smislu, na primer, za većinu pacijenata preporučeni nivo HbA1c je manji od 7%, manji od 6,5% u uslovima kraćeg trajanja bolesti i bez komplikacija, dok su manje striktni ciljevi, manji od 8%, primenljivi za stariju populaciju sa dužim trajanjem bolesti i pridruženim oboljenjima.

Promena životnog stila

Za uspešnu terapiju dijabetesa neophodni su promena načina ishrane i veća fizička aktivnost.

– Promena ishrane sastoji se u osnovi u izostavljanju (slatkiši, masna hrana, alkohol) ili smanjenju unosa namirnica koje sadrže skrob, isključivanju masne hrane i slatkog voća, dok je potrebno povećati unos povrća i namirnica koje sadrže dijetetska vlakna, što sve treba da bude individualizovano kroz precizan dogovor pacijenta i lekara, odnosno zdravstvenog tima. Potrebna je takođe veća fizička aktivnost, zavisno od navika i ukupnog stanja pacijenta, a minimalna planirana fizička aktivnost (najčešće umerena šetnja) je od 20 do 30 minuta i najmanje tri puta nedeljno.

Promena načina života je neophodna, ali nije dovoljna. Poslednjih godina puno novih lekova postalo je dostupno i pomoću njih je ostvaren znatan napredak u terapiji ove bolesti.

Nova generacija lekova

U terapiji dijabetesa tipa 2 dostupni su lekovi koji deluju potpuno novim mehanizmima. U tom smislu nove grupe lekova pojačavaju efekat hormona iz creva (inkretina) i tako snažno utiču na normalizaciju glikemija, a postoje i lekovi koji inhibiraju razgradnju inkretina i time postižu sličan efekat. S druge strane, pokazalo se da novi lekovi koji povećavaju eliminaciju glukoze preko bubrega mogu biti efikasni u normalizaciji glikemije. U poslednje dve godine pokazano je da postoje lekovi u ovim grupama koji istovremeno s normalizacijom glikemije znatno smanjuju i kardiovaskularnu smrtnost, što otvara nove i neslućene mogućnosti u usavršavanju terapije.

Insulinska terapija je poslednjih godina takođe zabeležila veliki napredak, što je posebno važno jer se ona primenjuje kod svih pacijenata sa dijabetesom tipa 1, ali vrlo često i kod tipa 2. U tom smislu sada su dostupni novi sintetski molekuli insulina (analozi) koji omogućavaju da se mnogo preciznije i pravovremeno snizi šećer u krvi. Takođe, usavršena je primena insulinskih pumpi sa senzorima za očitavanje glikemije, koje programirano daju insulin i kod vrlo nestabilnih pacijenata omogućavaju stabilizaciju glikemije.

U celini, novine u lečenju dijabetesa i njihova adekvatna primena mogu znatno smanjiti ozbiljne probleme koje porast šećerne bolesti donosi u godinama koje dolaze.

Izvor:blic.rs

Operacija tumora dojke
Zavisno od veličine tumora, veličine vaše dojke, kliničke i mamografsko-ultrazvučne prezentacije hirurg-onkolog će vam predočiti vrstu operacije koja je najoptimalnija za vas. Operacije mogu biti poštedne ili radikalne. Poštedne operacije podrazumevaju ostranjenje patološke promene sa manjom zonom zdravog tkiva , nazivaju se još i tumorektomije, segmentektomije ili kvadrantektomije. Ovu vrstu intrevencija kod karcinoma obavezno prati i ozračivanje te dojke. Druga vrsta intrevencija se naziva radikalna, kada se odstranjuje čitava dojka. Dalje lečenje ovih pacijentkinja zavisi od brojnih faktora (prisustva metastaza, patoistološkog tipa tumora, histološkog gradusa i hormonskih receptora…).
Savremeni trend su radikalne operacije sa poštedom kože i regije bradavice i istovremenom ili naknadnom rekonstrukcijom dojke i uzrdanjom implantata (subkutana masetkomija sa implantatom).
Za ove vrste intervencija neohodno je bolničko lečenje uz adekvatna pripremu pošto se vrše u opštoj anesteziji.
Bitno je da izaberete hirurga , steknete poverenje tokom razgovora sa njim i posle operacije se pridržavate svih uputstava i redovno se kontrološete.

Uvećanje grudi (augmentacija)
predstavlja promenu veličine, položaja ili oblika dojki. Obično se žene opredele za ovu vrstu intervencije nakon trudnoće i dojenja, kada dojke izgube svoj tonus i volumen. Ova estetska procedura se, naravno, može izvršiti i pre trudnoće, posebno u devojaka kod kojih postoji izražena asimetrija u veličini dojki. Neophodno je sačekati da prođe period rasta i razvoja, da devojka navrši 18.godinu života.
Ova intervencija se u tehničkom-hiruškom aspektu može načiniti na nekoliko različitih načina. Koja vrsta ugradnje implantata, a posebno veličina koja će se ugraditi, zavise od vaše želje i onoga što vam hirurg predoči kao najbolje rešenje za vašu konstituciju.
U razgovoru sa operatorom iznesite svoje želje, efekat koji želite da postignete, a on će vas sa stanovišta zdravlja obavestiti o mogućnostika i limitima intervencije.

Podizanje grudi (mastopexia)
predstavlja hirušku intrevencijuu kojom se menja položaj i izgled dojki. Intrevencija se uglavnom izvodi nakon dojenja, kada grudi izgube svoju čvrstinu, punoću i dodje do njihovog spada.
Tehnički pristup koji će hirurg koristiti prilikom ove intrevencije prevashodno zavisi od kavliteta i strukture vaših dojki. U nekim slučajevima je pored podizanja grudi neophodna i ugradnja implantana kako bi se postigao adekvatan estetski efekat,
U razgovoru sa hirurgom biće vam predočene vrste operativnih tehnika, rizici i moguće komplikacije.

Smanjenje grudi (redukcija)
predstavlja smanjenje veličine grudi koje prati promena položaja i oblika grudi. U nekih žena velike grudi predstavljaju isključivo estetski problem, ali ne retko to je i zdravstveni problem. Žene sa izrazito velikim grudima osećaju bolove u kičmi, vremenom dolazi do njenog deformiteta i bržeg nastanka degenerativnih promena. Ove žene umeju da imaju i manjnje bitan, ali ne i zanemarljiv problem sa pronalaženjem adekvatne garderobe, grudnjaka , radne odeće.
Ova vrsta intervencije je tehnički složenija od prethodno navedenih estetskih zahvata. Neophodno je da se opredelite za hirurga sa velikim iskustvom ukoliko planirate ovu vrstu operacije.

Imate razgovor za posao, kolokvijum/ispit ili možda treba da izađete na sastanak sa potencijalnim partnerom, a dlanovi su vam mokri od nervoze? Obrišete ih, ali znojenje se nastavlja do te mere da vas je nekad sramota zbog toga…

Niste jedini – mnogima od nas se znoje dlanovi zbog nervoze. Eksperti kažu da je to savršeno normalan odgovor na stresnu situaciju. Ali, šta kaže nauka o ovom fenomenu i šta možete da preduzmete kada vam se znoje ruke zbog nervoze?

Krenimo redom – zašto se dlanovi znoje od nervoze

Primarna svrha znojenja je da spusti temperaturu tela, što je i razlog zašto se toliko znojite dok trčite, a telo isto reaguje i kada ste u stresnoj situaciji, objašnjava dr Darija Long Gilespi.

“S obzirom na to da vaš mozak ne može da napravi razliku između uzroka stresa, odnosno trčanja i držanja prezentacije pred šefom, na primer, on reaguje na isti način i uzrokuje znojenje”, dodaje ona.

Dermatolog Marlien Pol-Rodrigez primećuje da znojenje može da se javi usled stimulacije simpatetičkog nervnog sistema, kao odgovora na akutni stres, koji nam pomaže da funkcionišemo kada psihološki osećamo da smo izloženi nekoj pretnji, opasnosti…

Ali, zašto se znoje baš dlanovi? Reč je o evoluciji. Znoj se više koncentriše na dlanovima zato što “malo vlage pojačava stisak”, kaže Pol-Rodrigez.

Znoj se pojavljuje na određenim mestima, a dlanovi su jedan od delova tela gde se znoj češće javlja. “Kada ste u stresnoj situaciji ili ste nervozni, znoj se najčešće manifestuje lepljivim rukama jer se na dlanovima nalazi više znojnih žlezda, kao i na stopalima, licu, ispod pazuha”, ističe ona.

Šta uzrokuje znojenje dlanova

Pol-Rodrigez kaže da su znojavi dlanovi emocionalni odgovor do kojeg dolazi usled osećanja straha ili anksioznosti.

“Znojenje kontroliše hipotalamus u mozgu, tako da hipotalamus procesuira taj signal emocija i prevodi ga u pojačano znojenje”.

Bilo koja situacija može da bude uzrok znojenja dlanova: govor u javnosti, prvi sastanak, napet društveni događaj, iznenadan trenutak panike, poput onoga kada shvatite da ste zaboravili na neki važan rok na poslu, recimo.

Kardiolog dr Adam Splejver ističe da i začinjena hrana, kao i pušenje i konzumacija kafe mogu da doprinesu znojenju dlanova.

Kako da se rešite ove “muke”

Gotovo nikad ne znate unapred kada će dlanovi početi nekontrolisano da vam se znoje.

“Emocionalni stres, koji je najčešći uzrok znojenja dlanova, teško je kontrolisati. Pravi je izazov rešiti se znojenja dlanova, ali to se može prevazići”, kaže dr Timoti Majns.

Evo nekoliko njegovih saveta kako da prevaziđete znojenje dlanova: 

Ako znate da vas očekuje naročito stresan dan, vežbajte duboko disanje. “Zvuči jednostavno, ali samo nekoliko dubokih udaha i zadržavanja daha na nekoliko sekundi, zatim oslobađanja tog vazduha, može da vam skrene misli sa onoga što vas muči”.

Pokušajte da na dlanove nanesete malo antiperspiranta tokom noći. Noć je najbolje vreme da to uradite, kako bi koža upila sastojke i blokirala znojne žlezde.

Ponesite sa sobom malo sode bikarbone i nanesite na dlanove pre nego što se izložite stresnoj situaciji. “To će upiti vlagu”, kaže Majns.

Izvor: najstudent.com