Akademik prof. dr Nebojša M. Lalić: Koncept savremenog lečenja dijabetesa

463

Broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu, tako da u svetu približno svaka deseta osoba ima šećernu bolest. Dijabetes je izuzetno značajan javno zdravstveni izazov, jer ga karakterišu brojne komplikacije, koje podmuklo, bez jasnih predznaka, mogu oštetiti vitalne organe i prouzrokovati ozbiljan invaliditet.

Broj obolelih u Srbiji sada iznosi oko 700.000, što je nešto preko osam odsto ukupnog broja stanovnika, upozorava akademik prof. dr Nebojša M. Lalić s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Koncept savremenog lečenja dijabetesa je usmeren ka prevenciji komplikacija, a zasnovan je, pre svega, na individualnom pristupu, tj. na sagledavanju stanja bolesti, ali i individualnih stavova, navika i uslova u kojima pacijent živi. Zbog toga se određuju za svakog pacijenta individualne ciljne vrednosti nivoa šećera u krvi (glikemije) pre i posle glavnih obroka i nivoa glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), posebne analize koja pokazuje tromesečno stanje kontrole glikemije. U tom smislu, na primer, za većinu pacijenata preporučeni nivo HbA1c je manji od 7%, manji od 6,5% u uslovima kraćeg trajanja bolesti i bez komplikacija, dok su manje striktni ciljevi, manji od 8%, primenljivi za stariju populaciju sa dužim trajanjem bolesti i pridruženim oboljenjima.

Promena životnog stila

Za uspešnu terapiju dijabetesa neophodni su promena načina ishrane i veća fizička aktivnost.

– Promena ishrane sastoji se u osnovi u izostavljanju (slatkiši, masna hrana, alkohol) ili smanjenju unosa namirnica koje sadrže skrob, isključivanju masne hrane i slatkog voća, dok je potrebno povećati unos povrća i namirnica koje sadrže dijetetska vlakna, što sve treba da bude individualizovano kroz precizan dogovor pacijenta i lekara, odnosno zdravstvenog tima. Potrebna je takođe veća fizička aktivnost, zavisno od navika i ukupnog stanja pacijenta, a minimalna planirana fizička aktivnost (najčešće umerena šetnja) je od 20 do 30 minuta i najmanje tri puta nedeljno.

Promena načina života je neophodna, ali nije dovoljna. Poslednjih godina puno novih lekova postalo je dostupno i pomoću njih je ostvaren znatan napredak u terapiji ove bolesti.

Nova generacija lekova

U terapiji dijabetesa tipa 2 dostupni su lekovi koji deluju potpuno novim mehanizmima. U tom smislu nove grupe lekova pojačavaju efekat hormona iz creva (inkretina) i tako snažno utiču na normalizaciju glikemija, a postoje i lekovi koji inhibiraju razgradnju inkretina i time postižu sličan efekat. S druge strane, pokazalo se da novi lekovi koji povećavaju eliminaciju glukoze preko bubrega mogu biti efikasni u normalizaciji glikemije. U poslednje dve godine pokazano je da postoje lekovi u ovim grupama koji istovremeno s normalizacijom glikemije znatno smanjuju i kardiovaskularnu smrtnost, što otvara nove i neslućene mogućnosti u usavršavanju terapije.

Insulinska terapija je poslednjih godina takođe zabeležila veliki napredak, što je posebno važno jer se ona primenjuje kod svih pacijenata sa dijabetesom tipa 1, ali vrlo često i kod tipa 2. U tom smislu sada su dostupni novi sintetski molekuli insulina (analozi) koji omogućavaju da se mnogo preciznije i pravovremeno snizi šećer u krvi. Takođe, usavršena je primena insulinskih pumpi sa senzorima za očitavanje glikemije, koje programirano daju insulin i kod vrlo nestabilnih pacijenata omogućavaju stabilizaciju glikemije.

U celini, novine u lečenju dijabetesa i njihova adekvatna primena mogu znatno smanjiti ozbiljne probleme koje porast šećerne bolesti donosi u godinama koje dolaze.

Izvor:blic.rs

PODELI