Zarazni lenjovitis: Simptomi bolesti koja hara balkanom-Kako se leči
Prvi simptomi kod osobe su da zeva i u dva popodne, kreće se sa minimalnom potrošnjom energije i pravi pauze kada god ima priliku. Ako vi bolujete od zaraznog lenjovitisa, pokušajte da uhvatite sebe kada pravite neki od ovih izgovora i izbacite ih iz vaše rutine.
Premoren/a sam
Ovu izjavu uglavnom prati još jedan poznati izgovor: „Previše radim“. Ono što ljudi kojima nedostaje efikasnost ne shvataju je da smo svi premoreni. Obzirom da nam savremena tehnologija omogućava da radimo od kuće, u hodu, pa i dok jedemo, živimo u eri prekovremenog rada koji zapravo nikada ne prestaje. Ono što efikasni ljudi znaju jeste da odvoje vreme ‘za sebe’, bez e-maila, poruka i tweetova, ali samo posle uspešno završenog poslovnog dana.
‘To nije moj posao’
Jako je zanimljivo da uglavnom neefikasni ljudi, oni koji kancelariji doprinose najmanje, najlakše primete i istaknu to da rade posao ’koji nije deo njihovih zaduženja’. Setite se da produktivne ljude nije briga šta jeste, a šta nije njihov posao, oni su fokusirani na to da se sav posao obavi.
‘Završiću to kasnije’
Ono što svi zaposleni, kojima nedostaje elana, dele je nedoslednost. Započnu jedan zadatak, nastave sledeći, pa provedu neko vreme radeći treći i na kraju dana ne završe nijedan. Ako sumnjate da ste možda baš vi ovakav tip, fokusirajte se na završavanje jednog po jednog zadatka i ne započinjite nove projekte dok niste završili stare.
‘Još uvek nemam sve informacije’
Ljudi koji preterano obraćaju pažnju na detalje, nekada bez te namere izgube većinu vremena na radnom mestu čekajući da se sve kockice sklope. Međutim, u današnje vreme, kada je većina projekata jako dinamična i sklona promeni, suludo je čekati savršeni tajming. Produktivni ljudi završavaju sve što mogu i sa nedostatkom kockica.
‘Čekam na šefa da mi kaže šta da radim’
Pogotovo u manjim kompanijama, nedostatak nezavisnosti kod zaposlenih može biti poguban. Nadležni uglavnom nemaju vremena da se bavi mikromenadžmentom, pa se u ovakvim slučajevima, gde zaposleni čekaju na pažnju supervizora, gubi dragoceno vreme. Preuzmite inicijativu, identifikujte problem i rešite ga sami,ne čekajte da vas neko drži za ruku.
‘Ne vidim kako ja imam korist od ovoga’
Narcizam je još jedan od načina na koji neefektivni ljudi usporavaju napredak pojedinačnih projekata, ali i umanjuju celokupni progres firme. Produktini ljudi su svesni da napredak njihove kompanije, znači napredak i za njih same i uvereni su da će njihov predani rad biti prepoznat pre ili kasnije.
‘Zabrinut sam za kvalitet svog rada’
Kada smo suviše fokusirani na savršenstvo zaboravljamo da je svaki napredak značajan. U zaključku, da bi postigli kvalitet i efikasnost produktvni ljudi ne čekaju na pravi tajming, oni delaju sami i ne žale se na premorenost, oni su spremni da odrade ma koji zadatak i prventstveno su zabrinuti za napredak firme.
ordinacija.tv Izvor: BIZLife
Dr Grujičić: Mnogima je uz koronu otkriven i tumor na plućima!
Govorilo se se o tome da korona virus manje napada pušače, dr Danica Grujičić je, gostujući na TV Prva, rešila da ovoj neistini stane na put.
– Ma, kakvi, nemojte molim vas, to su priče za malu decu. Treba apsolutno ići na to da ljudi ne puše, ja sam X puta govorila da ne znam šta stavljaju u te cigarete, kad ljudi mogu da se odviknu od druge, a ne mogu od cigareta, kao da stavljaju neku psihoaktivnu supstancu.To su priče za malu decu i gotovo, ja znam nažalost, veliki broj ljudi je sada otkrio tumor na plućima jer su uradili skener pluća zbog korone, i onda se videlo da nemaju samo koronu, već i tumor na plućima. Mnogi su se izlečili od korone, ali sada kreće ona teža priča, lečenje od karcinoma pluća. Prema tome, posebno ženama koje sutra žele da budu majku, nemojte da pušite, ako ikako možete, ne treba vam to – poručila je.
Doktorka je istakla da protivoružje protiv korone, pored vakcina, treba da bude zdrav način života i životna sredina.
– Dvaput nedeljno mora da se nađe vreme za treninge, jedno sat i po-dva, kad bih imala novca ja bih u svakom selu sagradila po jedan bazen jer plivanje je za koštano-zglobni sistem jako dobro stvar. Jako je važno da se čovek bavi nekom aktivnošću. Kad je hrana u pitanju, najveći deo hrane kupujem na pijaci, mislim da naši ljudi koji ne koriste antibiotike i slično, od njih treba kupovati. Vodite računa o hrani, naravno izbegavati sve vrste psihoaktivnih supstanci jer one urnišu imuni sistem.
Kada je reč o vakcinama, smatra da je dobro što je Srbija nabavila različite vakcine.
– Jako je dobro, ono što mi se sviđa, što je Srbija nabavila vakcine različitih zemalja. Sve te vakcine su proverene, i dobro je da onaj ko prima vakcinu primi vakcinu kojoj veruje. Mislim da je to odlična stvar, neka svako izabere vakcinu kojoj veruje.
Na početku nove godine, dr Grujičić se osvrnula i na to čemu nas je naučila prošla godina, koju je obeležila pandemija.
– Mislim da nas je naučila koliko je značajan državni zdravstveni sistem, da nije bilo državnog zdravstvenog sistema, mi bismo imali verovatno najgori scenario na svetu. Zato treba odati dužno priznanje ovom Ministarstvu, da je održalo zdravstveni sistem, puno je uloženo. Dobili smo savremene aparate za lečenje, bolnice su se vrlo brzo prilagodile da uđu u kovid sistem -istakla je dr Grujičić.
Dr Srđa Janković: Da li vakcina može da izazove neku autoimunu bolest?
Polemike u javnosti o navodnom uticaju “Fajzerove” vakcine na DNK čoveka nisu ni naučno ni činjenično utemeljene, izjavio je imunolog Srđa Janković.
U intervjuu za list “Politika”, Janković je objasnio da ta vakcina uopšte ne sadrži DNK, već RNK, koja, kako navodi, može isključivo da posluži kao matrica za sintezu specifične belančevine virusa, ne dolazeći ni na koji način u dodir sa ljudskim genima.
Na pitanje da li ta vakcina može da izazove neku autoimunu bolest, Janković kaže da mnogobrojna obimna i temeljna naučna istraživanja svedoče da vakcine ne mogu da izazivaju autoimunska oboljenja.
“Stoga, ne očekujemo ni od Fajzerove vakcine protiv kovida 19 da izaziva takva oboljenja, utoliko pre što se ništa slično nije očitovalo u kliničkim studijama, na više desetina hiljada ispitanika”, rekao je Janković.
Upitan o teorijama pojedinaca na društvenim mrežama da ćemo vakcinacijom protiv korone biti čipovani, Janković odgovara da je reč o “rasprostranjenom mitu lišenom bilo kakve realne osnove”.
“Vakcine su u istoriji nauke i tehnologije daleko starije od čipova i služe za zaštitu od zaraznih bolesti”, podvukao je Janković.
Govoreći o razlici između “Fajzer-Biontekove” i “Sputnjik” vakcine, Janković navodi da američko-nemačka vakcina nije živa, dok ruska jeste.
Međutim, ističe, i jedna i druga prema dosad prikupljenim podacima štite od infekcije.
Dodaje i da kontraindikacije za žive vakcine obuhvataju znatnije oslabljen imunitet, trudnoću i terapiju imunosupresivnim lekovima, dok za vakcine koje nisu žive te kontraindikacije ne važe.
Ističe i da svaka vakcina ima svoje posebne kontraindikacije, kao na primer preosetljivost na neku od komponenti.
Janković naglašava i da se do daljnjeg deca i trudnice neće vakcinisati, jer kaže da u tim grupama vakcina još nije ispitana.
“Što ne znači da i kod njih ne bi bila bezbedna”, naglašava Janković.
Za sada, ističe, neće biti vakcinisane ni osobe kod kojih postoji uopštena sklonost teškim alergijskim reakcijama.
Na pitanje koliko dugo traje zaštita protiv kovida nakon vakcinacije, Janković kaže da se na osnovu poslednjih pokazatelja očekuje da imunitet traje više meseci ili godina.
Kada je reč o sticanju kolektivnog imuniteta, Janković napominje da se procenuje da je prag kolektivnog imuniteta iznad kojeg se ta zaraza teško prenosi u nekoj zajednici oko 70 odsto.
Objašnjava da kolektivni imunitet obuhvata i vakcinisane osobe i one koje su preležale kovid-19, pod uslovom da je kod njih, kaže, došlo do dugoročnog zaštitnog imunskog odgovora.
“Veoma smo daleko od tog praga trenutno, ali ćmo mu se postepeno pribiližavati kako vakcinacija bude napredovala”, zaključio je Janković.
Izvor:b92.net
Zašto bi trebalo primiti rusku vakcinu Sputnik V
Postoje mnogi razlozi zašto je „Sputnjik Ve“ kvalitetna vakcina, kaže mikrobiolog i virusolog dr Milanko Šekler iz Specijalističkog veterinarskog instituta iz Kraljeva. Prvenstveni razlog je to što je rađena na poznatoj platformi i principima koji se koriste već pola veka – na adenovirusu kao vektoru, nosaču drugih antigenih delova virusa.
U nauci se način na koji na koji je napravljena vakcina „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) koristi oko pedeset godina i čak su izdvojeni određeni sojevi adenovirusa koje koristi centar „Gamaleja“, navodi dr Šekler.
Ruska vakcina stimuliše oba imuniteta
„Jasno je da su to sojevi koji su u literaturi preovladavali kao najbolji kandidati za vektorski deo vakcine, s obzirom na njihove osobine, da se vrlo lako može iseći deo gena koji je potreban da se izbaci da bi se skinula patogenost. To je relativno jednostavno, tako da sam adenovirus ne utiče štetno na organizam i onda se, opet relativno jednostavno, može ubaciti drugi deo genomske informacije drugog virusa, koji onda vrlo lepo prezentuje u organizmu“, navodi on.
Čitav svet radi na razvoju vakcina zasnovanih na adenovirusima i ima mnogo radova o tome. Naš sagovornik navodi primer dr Jagode Ignjatović iz Australije, koja je još 2003. napravila vakcinu protiv koronavirusa za živinu na platformi adenovirusa.
„Mnogi argumenti su jasno i nedvosmisleno ukazali na to da je, pod jedan, bezbedna vakcina. Drugo, odličan je stimulator i humoralnog i celularnog imuniteta, što je vrlo važno zato što, kada je reč o humoralnom imunitetu, ne možemo samo da se oslonimo na antitela. Pošto njih lakše merimo, svi pričamo o tome, a vrlo je važan, možda mnogo važniji za virusne infekcije, celularni imunitet, koji obuhvata tačno određenu stimulaciju, umnožavanje pojedinih ćelija limfocita, koje efikasno poput čuvara tragaju za virusom kao da imaju njegovu sliku“, objašnjava Šekler.
Novi model na staroj dobroj šasiji
„Sputnjik Ve“ sasvim sigurno stimuliše oba imuniteta, dok ostale trenutno aktuelne vakcine, svaka na svoj način imaju probleme, dodaje naš sagovornik – uglavnom se oslanjaju na humoralna antitela, što bi značilo da se protiv virusa bore samo jednom rukom.
Isti proizvođač koji je napravio „Sputnjik Ve“, napravio je i vakcinu protiv ebola virusa koja funkcioniše na istom principu, što je jedina takva vakcina registrovana u svetu. To je olakšalo brzinu proizvodnje vakcine protiv ebola virusa. Zbog toga Šekleru brzina proizvodnje „Sputnjika Ve“ ne smeta, s obzirom da su ruski naučnici imali gotovu platformu adenovirusa.
„To bi bilo slično tome kao kada bi proizvođač automobila svake godine izbacivao novi model, ali je šasija u potpunosti ista. On menja oblik farova i školjke, boju i materijal presvlaka. Ali to je nebitno; ono što je vitalni deo automobila je ostao isti. Mene je vakcina podsetila na to – sve je postojalo i zato je bilo tako brzo. Ovo ostalo ne uliva mi toliko naučnih podataka i dokaza da će biti tako efikasne“, zaključuje Šekler.
Izvor: sputniknews.com
Dr Danica Grujičić o dr Nestoroviću: Bane je veliki lekar i veliki prijatelj!
– Drago mi je da posle cele one hajke na njega, poverenje ljudi nije opalo, čini mi se da je veće nego ikada – kaže prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
“Veliki čovek, veliki lekar i veliki prijatelj dr Bane Nestorović! Definitivno jedan od najboljih dečijih pulmologa na ovim prostorima i šire. Često zaboravljamo sva dela nekih ljudi i spremni smo da ih osudimo i kada pogrešimo nismo spremni da se izvinimo”, napisala je na svom Fejsbuk profilu direktorka Instituta za onkologiju dr Danica Grujičić.
Grujičić je dodala kako su neki osuđivali Nestorovića u početku epidemije, a na kraju kada se ispostavilo, kaže ona, da je bio u pravu, malo ko je spreman od tih ljudi da prizna grešku.
– Svako od nas ko se susreo sa teškim bolestima kod dece gledali smo da pošaljemo Banetu, ceo život je radio mnogo i zato je iza sebe ostavio armiju ljudi kojima je pomogao. Drago mi je da je danas zasluženo jedan od najomiljenijih lekara. Sećam se 90ih koliko je u onim najgorim mogućim uslovima radio dan noć i nema čoveka kome nije pomogao ako su mu se obratili. Kada dođete do njega nije bilo važno da li imate uput ili ne, gledao je svakom da pomogne – rekla je doktorka.
Zato je, kaže, jako ružno što su neki dali za pravo sebi da ga napadaju.
– Kakva god da su vremena i iskušenja ne smemo da dozvoljavamo sebi da sudimo drugima tako lako i da zaboravljamo šta su sve oni uradili! Drago mi je da je naša zemlja iznedrila ovakve doktore – zaključila je dr Grujičić.
Ženka orla oca za svoje potomstvo bira na vrlo zanimljiv način
S drveta odlomi grančicu, uzme je u kljun, podigne se na veliku visinu i počinje kružiti s grančicom u kljunu. Baca ovu granu opet dolje, mužjak je ponovno uhvati i donosi joj, a ona opet baca… To se ponavlja mnogo puta. Ako orao ulovi svaki put granu, ženka bira izbor. Zatim odlaze na visoku liticu, prave tvrdo gnijezdo od jakog pruća. Zatim kljunom iz vlastitog tijela trgaju perje i paperje i gnijezdo učine mekim i toplim. U takvom mekom i toplom gnijezdu orlica polaže jaja, zatim se iz njih izlegu orlići.
Kad se pojave orlići (a oni dolaze na svijet goli i nemoćni), roditelji ih pokrivaju svojim tijelima sve dok ne ojačaju. Krilima ih zaklanjaju od kiše i jakog sunca, donose im vodu i hranu. Orlići rastu, počinje da im raste perje, krila i rep. Tata orao sjeda na kraj gnijezda i počinje udarati krilima po njemu: maše, udara i trese po gnijezdo. Zbog čega? Kako bi izbacio sve perje i paperje, tako da ostane samo kruto gnijezdo od pruća, kojeg su na samom početku savili i napravili.
Orlići sjede u tom rastresenom gnijezdu, neudobno im je, teško i ne shvaćaju što se događa: mama i tata su bili tako nježni i brižni, čemu sad ova promjena!?
Orlica za to vrijeme odleti, vraća se s ribom u kljunu sjeda na liticu pet metara od gnijezda da je orlići mogu vidjeti i počinje polako jesti ribu. Orlići sjede u gnijezdu gladni su krešte i ne shvaćaju što se događa. Ranije je sve bilo drugačije. Mama i tata su ih hranili i pojili, a sada je nestalo te ljubavi: gnijezdo je postalo čvrsto, nema perja i paperja, roditelji jedu ribu, a njima ne daju.Orlići počinju praviti pokrete koje nikada ranije nisu radili. Počinju izlaziti iz gnijezda. Ne bi to radili da su ih roditelji nastavili maziti i brinuti se o njima.
Gnijezdo se nalazi na strmoj litici. Padaju, nespretni su, još uvijek ništa ne umiju, ništa ne znaju.
Orlići dolaze do ivice gnijezda, mašu po njemu, a zatim lete u ponor. A onda tata orao (onaj koji je već hvatao grančice) strmoglavo leti nadolje i hvata svojim leđima orlića prije nego se razbije o liticu, donese do neudobnog gnijezda. I opet: orlići padaju, a otac ih hvata. I onda, u nekom trenutku pada, orlić počinje praviti pokrete koje nikada ranije nije činio: širi na vjetru svoja krila, ulazi u zračni tok i počinje letjeti. Tako orlovi uče svoje orliće.
Čim orlić počne letjeti sam, roditelji ga uzimaju sa sobom i pokazuju mjesta na kojima se nalazi riba. Više im je ne donose u kljun.
Ovo je vrlo dobar primjer kako treba duhovno i fizički odgajati potomstvo. Koliko je važno da ih pretjerano ne držimo u toplom gnijezdu! Koliko je važno je da ih pretjerano ne hranimo ribom, ako je oni sami mogu loviti!
Ali i s kolikom brigom ih treba učiti da lete, posvećujući tome svu svoju snagu, svoje vrijeme, mudrost i vještinu!
Nije čudno što ženka bira mužjaka bacajući grančicu. Ona ne želi da joj se djeca razbiju. Birajući nemarnog oca bez provjere, ne može računati na potomstvo.
Psilijum- seme indijske bokvice: Najbolji prirodni laksativ, lek za creva, mršavljenje…
Psilijum je seme indijske bokvice. Raste u Indiji, gde je vekovima koriste kao lekovitu biljku ali I u svakodnevnoj ishrani. Oko 85% svetskog tržišta psilijuma, snabdeva Indija. Popularizaciji psilijuma doprineo je pre svega bezglutenski, LCHF način ishrane.
Po čemi je psilijum specifičan?
Psilijum u kontaktu sa vodom povećava svoju zapreminu do 30 puta! Ovu osobinu poseduje jer je u pitanju biljka koja raste u nepovoljnim klimatskim uslovima gde ima malo padavina. Opna semena bokvice ima sposobnost da vezuje I čuva vodu, što omogućava preživljavanje semena u periodu bez padavina.
Zašto se psilijum koristi kao laksativ?
Opna semena bokvice sadrži 35% rastvorljivih i 65% nerastvorljivih vlakana što psilijum čini “bogom danu” namirnicu u svakodnevnoj ishrani siromašnu biljnim vlaknima. Kada psilijum dođe u kontak sa vodom pravi se sluzava materija koja pre svega daje vlažnost i povećava količinu fekalnih materija i zato je idealni laksativ. Nema mogućnosti navikavanja creva (lenja creva), grčeva i ostalih negativnih efekata koji se javljaju kod uobičajenih laksativa. Laksativni efekat nastupa posle 12-24h. Psilijum je specifičan što može da se koristi kao laksativ ali I u terapiji dijareje jer vezuje višak vode iz creva.
Medicinske indikacije za korišćenje psilijuma:
Opsipacija;.
Dijareja I iritabilni kolon;
Fekalna inkontinencija;.
Hemoroidi;
Povećava osećaj sitosti (pomaže kod gubitka kilograma); Hiperlipidemija – snižava LDL’.
Dijabetes melitus – redukuje postprandijalni pad šećera
Doziranje psilijuma kao laksativa, za odrasle i decu stariju od 12 godina: jedna supena kašika ljuskica se pomeša sa 250ml vode ili soka i odmah se pije (pre nego što se napravi gel). Dva do tri puta na dan.
Za decu koja su mlađa od 12 godina treba koristiti pola doze za odrasle. Ne preporučuje se za mlađe od 6 godina. Poželjno je da se uvek popije i još jedna čaša čiste vode, jer psilijum jako bubri i može da izazove dehidrataciju ako nema dovoljno vode u telu.
Interakcije psilijuma sa lekovima?
Ako se koriste još neki lekovi, psilijum treba piti 2h pre lekova jer se remeti apsorpcija leka. Naravno, ova tvrdnja se odnosi samo ako psilijum pijete kao laksativ. Nema negativnih efekata psilijum, ako se koristi za pravljenje LCHF testa I peciva jer se koriste minimalne količine.
Negativni efekti psilijuma kada se pije kao laksativ?
Može doći do gušenja ako se psilijum ne poroguta kako treba zato ga ne koriste oni koji imaju problem sa guranjem i mala deca. Generalna preporuka je da se psilijum pije sa puno tečnosti. Alegije su moguće ali veoma retke. Moguć je prolazni osećaj nadutosti. Psilijum nema nikakva negativna dejstva ako se koristi za pravljenje LCHF peciva.
Zašto psilijum treba koristiti u ishrani?
Zato što je odličan izvor biljnih vlakana koja su nam neophodna u svakodnevnoj ishrani. Zato što uz pomoć psilijuma možemo da pravimo LCHF peciva I hleb, koja često ljudima nedostaju kada su na režimu Masne dijete (LCHF ishrane). Psilijum upija višak tečnosti I daje elastičnu strukturnu LCHF testima koja se dobijaju od bezglutenskog brašna. Koristi se u malim količinama, u proseku po testu, od pola kašičice do jedna supena kašika.
U kom obliku se psilijum pojavljuje na tržištu?
U obliku celih ljuskica I praha. Najviše se koriste ljuskice I u receptima kada se kaže – psilijum misli se na ljuskice, sem ako nije drugačije naznačeno (psilijum prah). Ljuskice su bele, krem boje dok boja psilijum praha može da varira I zavisi od čistoće. Bilo bi poželjno da proizvođači naznače na ambalaži čistoću prisijuma ali to ćete teško pronaći na našem tržištu. Kvalitetan psilijum ima preko 90% čistoće. Komercijalno, često se dodaju ukusi za psilijum – pomorandža, bobičasto voće, šljiva, jabuka, kruška, cvekla kao i probiotske kulture, inulin, omega-3 masne kiseline. Takav psilijum može imati I veštačke zaslađivače, konzervanse, veštačke boje I arome. Takvi proizvodi se reklamiraju kao izvor biljnih vlakana koji pomažu rad creva ali general takve “mućkalice” treba zaobići I koristiti samo čist psilijum. Kod nas psilijum se tek od skoro pojavio I može se pronaći u dobro snabdevenim prodavnicama zdrave hrane kao I u dm drogerijama.
Razlika između ljuskica i praha?
Ljuskice su izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana i na njih se odnose sve tvrdnje vezane za psilijum. Prah se pravi od celog zrna semena bokvice (ima više rastvorljivih vlakana) ali ima I specifičan ukus pa može da utiče na ukus hrane. Ljuskice imaju neutralan ukus.
Cena psilijuma?
Psilijum je kao sirovina skupa, a jedan od razloga je što Indija drži monopol na tržištu, dok drugi razlog leži u velikim troškovima uvoza sirovine. Tako da prosečna cena kod nas I u okolini za 100g ljuskica iznosi oko 5,5€. Srećom, psilijum se koristi u malim količinama pa se isplati koristiti ga I uživati u ukusnim LCHF pecivima I dobrom varenju.
Da li je bezbedno koristiti psilijum prah?
Da, apsolutno. Od strane FDA psilijum se preporučuje kao sigurno sredstvo za trudnice i doilje (zato je idealan laksativ u ovom periodu)!
Dr Bojana Mandić
ordinacija.tv Izvor: lchfishrana.com
Pasji ili vučji trn pomaže kod: Dijabetesa, menopauze, infekcija genitalija, zapaljenja zglobova i mišića, ginekoloških oboljenja (recepti)
Biljka pasji ili vučji trn je drvolika biljka, visoka između 0,5 – 6 metara, a ponekad može dostići i visinu od 10 metara. Ova biljka cveta u aprilu i maju, dok plodovi, koji su najzdraviji deo biljke, sazrevaju u septembru i oktobru. Raste u blizini velikih reka i močvara, u planinskim područjima, i na peskovitom tlu. Karakteristična je po svom trnju, braon boji i po svojoj “krunici” koja se nalazi na vrhu biljke.
Za ovu biljku se zna već 1200 godina, u drevnoj Kini, pasji trn je našao svoje mesto u prirodnoj medicini već tada.
U prirodnoj medicini se koristi plod vučjeg ili pasjeg trna – a to su bobice. Bobice su mekane, sočne i bogate su uljem. Karakteristične su po svojoj narandžastoj boji. Zdrava i zrela bobica je masna, gorka, kisela, a ponekada ima i neprijatan ukus – što nipošto ne znači da ova biljka nije zdrava, naprotiv, bobice vučjeg trna su izuzetno bogate nutritivnim sastojcima. One se uglavnom melju i kombinuju sa ukusnijim sokovima kao što su sok od jabuke ili sok od grejpfruta.
Pasji trn se konzumira u vidu čajeva, losiona, ulja, džemova, voćnih vina i likera.
Bogat je vitaminima C, vitaminima B1, B2 i E i sadrži značajnu količinu karotina.
Ulje pasjeg trna je jako značajno jer sadrži sve omega masne kiseline!
Interesantna činjenica je da u nekim regionima Kine, mnogi proizvođači vina ubacuju bobice pasjeg trna da bi dale specifičnu, gorku aromu vina.
Pasji (vučji) trn – lekovitost
Pasji trn je, kroz, istoriju, zauzeo visoko mestu u prirodnoj medicini! Ima blagotvorni efekat, nema neželjenih efekata, i u kombinaciji sa jabukovim sokom, imaju prijatan ukus i mogu da se konzumiraju više puta dnevno.
-
Stomačni problemi – sok od bobica i jabuka je odličan prirodni lek za rešavanje zapaljenja želudačne sluznice i probadajućih bolova u stomaku. Svojim antiupalnim dejstvo, bobice pasjeg trna pomažu pri bolovima u zglobovima i grčenju mišića.
-
Problemi sa vidom – bobice vučjeg trna su bogate karotenoidima, moćnim antioksidansima koji poboljšavaju kvalitet vida i oštrinu. Karotenoidi usporavaju proces starenja rožnjače i pomažu pri prevenciji katarakte. Takođe poboljšavaju i noćni vid.
-
Utiču na zdravlje centralnog nervnog sistema – bobice pasjeg trna su bogate vitaminom B, i samim tim, mogu pomoći u prevenciji ozbiljnih zdravstvenih i socijalnih problema kao što su Alchajmerova bolest i demencija.
-
Nalaze svoje mesto u sprečavanju razvoja tumora – iako uticaj bobica pasjeg trna na tumor nije potvrđeno, borbom protiv slobodnih radikala i ubrzanjem ćelijskom metabolizma, ove bobice mogu pomoći pacijentima da poboljšaju svoje opšte zdravstveno stanje
-
Imaju uticaj u procesu starenja – bobice vučjeg trna su savršene u prevenciji nastanka bora i podočnjaka! Samim tim se može reći da bobice vučjeg trna “održavaju mladost i lepotu dugi niz godina!”
-
Kontrola dijabetesa – odlično regulišu nivo šećera u krvi – tako da dijabetičari bez problema kogu da koriste ove bobice.
-
Konzumiranjem bobica vučjeg trna raste količina vitamina C u organizmu!
-
Bobice pasjeg trna su odlične za cirkulaciju – regulišu vitalnost crvenih krvnih zrnaca (bobice su bogate gvožđem)
-
Urogenitalni sistem – ublažava simptome menopauze, pomaže pri infekcijama genitalija i mokraćnih puteva
-
Utiče na smanjenje telesne težine!
-
Nalazi primenu i u lečenju suvog kašlja, zapaljenja glasnih žica i zapaljenja sinusa