Artičoka: Prirodni lek za jetru, žuč, bešiku, ateroskleroze, stomačne probleme

998

Artičoka (latinski naziv: Cynara scolymus) je plemeniti mediteranski pupoljak, ukusno povrće i lekovita biljka. Ovo je neobična mesnata biljka zelene ili ljubičaste boje, sa ljubičasto-plavetnim cvetovima i pripada porodici glavočika. Priča se da je prvobitno rasla na Siciliji a sada je ima širom Mediterana.

Jestivi deo artičoke su mladi zeleni pupoljci i to pre nego što iz njih procvetaju ljubičasti cvetovi. Bogata je vlaknima, folnom kiselinom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, fosforom, vitaminima C, B i K a sadrži i druge za život važne materije.

Za šta se upotrebljava artičoka?

Artičoka se koristi kod poremećaja varenja, nadutosti, zastoja žuči, povećanog nivoa masti u krvi, kao blag diuretik, a utiče i na smanjenje količine uree u krvi. Koristi se i kod oboljenja jetre, stimuliše stvaranje i lučenje žuči, pa se koristi preventivno protiv žučnih kamenaca. Pošto dovodi do pojačanog stvaranja žuči, reguliše varenje i smanjuje osećaj nadutosti, mučnine u stomaku. Primenjuje se kod ateroskleroze, jer dovodi do smanjenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.

Listovi artičoke imaju izrazito lekovito dejstvo kada je u pitanju jetra. Tako se ekstrakt od listova ove biljke upotrebljava za lečenje raznih problema sa jetrom kao što su, na primer, masna jetra i ciroza jetre. Loša ishrana sa puno crvenog mesa i masnoća, kao i prekomerna upotreba jakih alkoholnih pića, opterećuju i uništavaju jetru a artičoke mogu podstaći sposobnost regeneracije ovog važnog organa.

Od davnina, još u doba starih Egipćana, artičoka je upotrebljavana kao prirodni lek za jetru, žuč, bešiku i kao sredstvo za čišćenje krvi. Gaj Plinije Stariji, rimski pisac i prirodnjak, spominjao je artičoku uz opis “hrana za bogate”, jer su je konzumirali viši slojevi društva zbog svojih zdravstvenih problema kojima je doprineo “bogat” stil života, a to je prekomerna upotreba jake hrane, masti i vina koje je dovodilo do pojave jetrenih bolesti.

Preparati artičoke povećavaju razgradnju holesterola i povećavaju izlučivanje žuči, što sve zajedno, dovodi do smanjenja nivoa ukupnog holesterola u krvi. Ipak, za vreme tretmana preparatima artičoke, radi jačeg efekta, iz jelovnika se moraju izbaciti namirnice životinjskog porekla bogate holesterolom (jaja, masni sirevi, masna riba, svinjsko i crveno meso…).

Pupoljci artičoke, koji se upotrebljavaju za ishranu, nisu ni približno toliko moćni kao ekstrakti biljke ali svakako spadaju u veoma zdravu hranu, zahvaljujući mnogim mineralima i vitaminima u njima. Preporučuju se u bilo kojoj dijetalnoj ishrani i redovnom upotrebom mogu doneti dosta dobrobiti svakom organizmu. Recimo, artičoka sadrži visok nivo inulina koji u crevima deluje kao probiotik, dakle utiče na uspostavljanje zdrave stomačne mikroflore. To je već velika stvar za čitav organizam jer se na taj način smanjuje nivo ukupnih toksina koji opterećuju rad jetre i izazivaju mnoge zdravstvene probleme. Tako se može reći da je artičoka dobro prirodno sredstvo za čisćenje organizma, naravno ukoliko se konzumira redovno i u dužem vremenskom periodu. Sve zajedno olaksava proces prirodne regeneracije jetre.

Međutim, blagotvoran uticaj artičoke može se osetiti i vrlo brzo, nakon samo jedne konzumacije, i to kod organa za varenje. To je povrće koje umiruje mučninu i nagon za povraćanjem, otklanja gorušicu i osećaj nadutosti u stomaku, a ima i blago laksativno dejstvo.

Pre konkretne pripreme jela, artičoku treba barem malo držati u vodi kojoj se može dodati i malo soli, da bi joj izvukla gorčinu. Nakon toga, kao i većina povrća, može se pripremati na razne načine, pa postoji i bezbroj recepata na čijem se spisku namirnica nalazi ovaj plemeniti pupoljak.

Kako deluje artičoka?

Artičoka deluje na poremećaje varenja, smanjuje mučninu, nadutost i stomačne bolove. Poboljšanje nastaje posle primene u trajanju od 2 do 8 nedelja. Artičoka utiče na smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola (“loš holesterol”), kao i na odnos LDL:HDL (“loš” holesterol : “dobar” holesterol) tokom primene od 6 do 12 nedelja.

Šta kažu naučna istraživanja?

Artičoka pokreće oslobađanje žuči iz žučne kesice i na taj način reguliše varenje, smanjuje pojave nadutosti, bola. Neke komponente artičoke bi mogle uticati na smanjenje sinteze holesterola. Prema nekim istraživanjima artičoka bi mogla imati i zaštitno dejstvo na ćelije jetre.

Kako se uzima artičoka?

Kod poremećaja u varenju 320-640mg ekstrakta lista artičoke 3 puta dnevno. Kod povećanog nivoa masti u krvi koriste se oko 1800mg dnevno podeljeno u nekoliko doza.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni artičoke?

Artičoka može izazvati alergiju, a povećan rizik je kod osoba koje su alergične na biljke iz familije glavočika (kamilica, neven, ehinacea).

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati artičoku?

Nisu poznate interakcije sa lekovima.

ordinacija.tv Izvor: priroda-leci-sve.com

PODELI