Jetra (hepar) je najveći organ u ljudskom telu. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje. I posle mestimičnih nekroza u jetri, npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je kompletno i bez posledica. Neretko se dešava da regeneracija nije kompletna i nekrozno tkivo se zamenjuje fibroznim, sa znacima hronične lezije. U kliničkom pogledu, u jetri može da se poremeti krvotok i snabdevanje krvlju, da se oštete hepatociti, Kupfferove ćelije, ili bilijarni putevi. Određene bolesti jetre mogu oštetiti pojedine ili sve ove elemente istovremehno, od čega i zavise klinički simptomi bolesti i metaboličke promene. Simptomi kod oboljenja jetre zavise od jačine nekroznog procesa u jetri ili otežanog prolaza žuči. Pojava fibroze u jetri sama po sebi ne daje nikakve simptome; kliničke manifestacije su posledica portalne hipertenzije.
Jetra ima dvostruki krvotok. Vena porte dovodi vensku krv iz creva i slezine, a hepatična arterija, odvajajući se od celijačnog stabla, snabdeva jetru arterijskom krvlju. Grančice krvnih sudova, portalne venule i terminalne hepatične arteriole, dospevaju u svaki acinus jetre, u nivou portnog prostora.
Peranhimske ćelije – hepatociti čine najveći deo organa jetre. Oni su najodgovorniji za brojne metaboličke procese u jetri – omogućavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu. Njene glavne funkcije uključuju stvaranje i ekskreciju žuči, regulaciju stabilnosti glikemije, sintezu lipida i sekreciju plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola; potom, stvaranje ureje, serumskih albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina, i najzad metabolizam i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu. Kupfferove ćelije koje oblažu hepatične sinusoide važan su sastavni dio retikuloendoteolskog sistema. Ove ćelije predstavljaju filter za strane materije u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju važnu ulogu u povećanju imunoloških sposobnosti organizma. Jetra je, zbog prisustva Kupfferovih ćelija i bogate snabdevenosti krvlju, veoma važan organ u suprotstavljanju infekcijama i nekim sistemskim oboljenjima. Bilijarni sistem počinje sa najmanjim grančicama, kanalikulima, koje formiraju hepatociti. Ove male strukture se povećavaju i prerastaju u duktule, interlobularne žučne kanale, a potom u veće hepatične kanale. U blizini porte hepatis glavni hepatični kanal se spaja sa cističnim kanalom (ductus Cysticus) koji polazi iz žučne kesice; ovim spajanjem nastaje glavni žučni kanal – ductus choledochus – koji odvodi žuč u doudenum.
Anatomija jetre
Jetra se nalazi u desnom gornjem delu trbuha. Ona ima tri strane: gornju, koja je ispupčena, donju koja leži na debelom crevu i želucu i zadnju kojom je jetra srasla za dijafragmu. Spoj gornje i donje strane predstavlja ivicu jetre koja se lako napipa kada je jetra uvećana ili spuštena. Na gornjoj strani jetre nalazi se srpasta veza koja vezuje jetru za dijafragmu. Ta veza deli jetru na dva velika režnja: desni koji je veći i levi koji je manji. Kroz donju stranu jetre u nju ulaze grane hepatične arterije i vene porte. Kroz hilus jetre (vrata jetre) izlaze dva glavna žučna kanala jetre koji se izvan jetre spajaju u glavni jetrin kanal-ductus hepaticus, a kada se on spoji sa kanalom koji izvodi žuč iz žučne kesice-ductus cysticus, nastaje sabirni žučni kanal ductus holedochus koji dovodi žuč u dvanaestopalačno crevo.
Klinički, veličina jetre se može izmeriti pomoću merenja veličine desnog i levog režnja – ultrazvuk je suverena metoda za određivanje veličine jetre, ali i promena u njoj. Perkusijom u medioklavikularnoj liniji i palpacijom pod desnim rebarnim lukom određuje se gornja i donja granica jetre (gornja granica je na VI rebru, a donja granica ne treba da pređe rebarni luk u medioklavikularnoj liniji). Dijametar jetre u sagitalnom smeru iznosi 10-11 cm. Jetra se palpira pod desnim rebarnim lukom ako je spuštena – tada je i gornja granica na VII rebru – ali ako je uvećana (u slučaju hepatomegalije) ona se nalazi gore i na IV rebru, a prelazi rebarni luk za celu šaku ili više (ispunjava desni hipohondrijum, epigastrijum, pa čak i levi hipohondrijum, pa se može sumnjati i na uvećanje slezine). Desni lobus jetre je oko šest puta veći od levog kod odraslih osoba. Oba lobusa su jasno podeljena sa ligamentum Falciforme hepatis. Na donjoj strani jetre (facies inferior) nalazi se treći lobus jetre, koji je mnogo manji-lobus quadratus (smješten između žučne kesice i lig. teresa), a na zadnjoj strani (facies posterior), uz donju šuplju venu – lobus caudatus, koji svoju vensku krv drenira direktno u venu cavu inferior, a ne kroz ostale hepatičke vene.
Krvotok jetre
Jetra ima dva aferentna krvna sistema (portnu venu i hepatičku arteriju) i jedan eferentni krvotok (hepatičke vene). Portna vena (v. Portae) nastaje iz tri glavna venska krvna suda – slezinske, donje i gornje mezentrijske vene – i na taj način prikuplja krv iz slezine, želuca, tankog i debelog creva, žučne kesice i pankreasa, i dovodi je u jetru. U glavno stablo portne vene ulivaju se direktno pilorusna, cistička i koronarne gastrične vene. Otuda u cirozi jetre, koja je najčešći uzrok portne hipertenzije zbog zastoja u jetri i povećanog pritiska krvi na zidove vena (tako da se stvaraju kolaterale – sindrom venskih varikoziteta). U hilusu jetre, ad portam hepatis, portna vena se grana najčešće u desnu i levu granu. Ogranci vene porte u parenhimu jetre imaju dalji segmentni raspored, što ima i veliki klinički značaj. Krv koja dolazi preko vene porte u jetru donosi resorbovane nutritivne, ali i toksične materijale iz celog crevnog područja, a zahvaljujući posebnoj mikrocirkulaciji u jetri omogućava se direktan dodir sa hepatocitima i sa Kupfferovim ćelijama. Hepatička arterija (a. hepatica) predstavlja nutritivni sistem svih tkiva jetre, donoseći u jetru arterijsku krv, zasićenu kiseonikom. U hilusu jetre a. Hepatica, kao i portna vena, deli se u dve grane – za desni i levi režanj jetre. Hepatičke vene (vv. hepaticae) predstavljaju eferentni drenažni sistem koji počinje sa centralnim venama u svakom lobusu i prazni se u donju šuplju venu na zadnjoj površini jetre.
Cirkulacija kroz parenhim jetre, tj. mikrocirkulacija jetre, obavlja se kroz fino grananje dovodnog krvnog sistema u sinusoide, arteriole i kapilare i kroz odvod krvi iz sinusoida direktno u centralne, zatim sublobulske i druge veće hepatičke vene iz jetre.
Funkcija jetre
Uloga jetre u organizmu od izuzetnog je značaja. Posebno je od značaja metabolička i hemodinamska uloga. Od metaboličkih funkcija od posebnog je značaja sinteza belančevina plazme, detoksikaciona funkcija jetre i funkcija stvaranja žuči.
Sinteza belančenina plazme.
U jetri se stvara najveći dio belančevina plazme: celokupni serumski albumin i 80% alfa i beta globulina, dok se gama globulini stvaraju u ekstrahepatičkomretikuleonderskom sistemu. U hroničnim oboljenjima jetre, sintetska funkcija jetre je trajno oštećena – otuda sniženje onkotskog pritiska i pojava ascitesa u trbušnoj duplji.
Uloga u koagulaciji krvi.
Jetra ima jednu od najvažnijih uloga u procesima koagulacije krvi. Smatra se da su hepatociti odgovorni za sintezu čak 11 proteina neophodnih hemostaznom mehanizmu. To su: fibriginogen, protrombin, faktori V, VII, IX i XII, prekalikrein i kininogen, antitrobin III i plazminogen. Prema novim podacima iz literature moguća je i sinteza faktora VIII (antihemofilni faktor) od strane retikuloendoteleskog sistema jetre.
Detoksikaciona funkcija jetre.
Jetra ima najveću ulogu u odbrani organizma od mnogobrojnih toksičkih materijala koje se stvaraju u endogenom metabolizmu. U egzogene toksičke materijale ubrajaju se i brojni lekovi čiji se metabolizam obnavlja u jetri. U procesu oslobađanja organizma od hemijskih supstanci razlikuju se dva puta: eliminacija, kojom se hidrosolubilni molekuli izlučuju preko bubrega i „detoksikacija“ – metabolizam liposolubilnih molekula koja se obavlja u hepatocitima.
Uloga u stvaranju žuči (holeraza).
Žuč se sastoji od vode i organskih materija koje su rastvorene u njoj. Neorganski sastojci žuči su elektroliti (natrijum, kalijum, hlor, bikarbonati); od organskih jedinjenja tu su konjugovani bilirubin, žučne soli, fosfolipidi i holesterol. Holesterol, koji je nerastvoriv u vodi, održava se u rastvorljivom stanu u žuči zahvaljujući žučnim solima koje imaju tzv. deterdžentsku ulogu. Žuč se izluči u duodenum u količini od 1.000 ml za 24 časa.
Uloga u metabolizmu bilirubina.
Najveći deo bilirubinskog pigmenta (80-85%) stvara se u retikuloendoteloskom sistemu slezine razgrađivanjem hema iz ostarelih eritrocita. To je splenička faza u metabolizmu bilirubina. Manji deo bilirubina (15-20%) nastaje u koštanoj srži i u jetrinom retikuloendotelskom sistemu, kada se hemoglobin stvara iz porfirinskog prstena, a ne ugrađuje se u eritrocite. Bilirubin koji se stvara u koštanoj srži i jetri naziva se „šant bilirubinemije“.
Rak jetre karakterišu rast ili širenje abnormalnih ili malignih ćelija u tkivu jetre.
Hepatocelularni karcinom (HCC) je najčešći oblik raka jetre i odgovoran je za oko 90 odsto primarnih vrsta raka jetre kod odraslih osoba. HCC je češći kod muškaraca nego kod žena, ali se javlja i kod jednih i kod drugih. Rak jetre je šesti najčešći oblik raka na svetu i treći vodeći uzrok smrti izazvanih rakom na globalnom nivou.
Ćelije jetre (hepatociti) mogu postati kancerozne kada dođe do poremećaja normalnih ćelijskih procesa. Kancerozne ćelije jetre rastu bez kontrole i razvijaju se u tumor koji se naziva primarni rak jetre ili hepatocelularni karcinom (HCC).
Lečenje HCC-a često je komplikovano jer mnogi pacijenti takođe imaju i hronično oboljenje jetre.
Sekundarni rak jetre, ili metastaze drugih vrsta raka sa drugih organa, takođe se razvija u jetri, ali se sastoji od ćelija koje su došle (metastazirale) iz drugog dela tela (poput debelog creva, želuca, pluća, itd.). Lečenje takvih metastaza razlikuje se u zavisnosti od izvora ćelija raka.
Kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu (ukoliko je tumor mali odnosno još se nije raširio na druge organe), rak može biti izlečiv putem resekcije, transplantacije jetre, ili – kod malog broja pacijenata – manje invazivnim (perkutanim) lečenjem. Nažalost, pacijenti kod kojih se dijagnoza postavi u kasnijim stadijumima ili kod kojih dođe do progresije, nakon lečenja imaju lošu prognozu.
Multidisciplinarno lečenje tumora jetre
Hirurške intervencije tumora jetre i hepatobilijarnog trakta
Holecistektomija – hirurška metoda kojom se odstranjuje žučna kesa. Postoje dve metode, otvorena ili klasična holecistektomija i laparoskopska holecistektomija. To je najčešća metoda za tretman simptomatskih bilijarnih kamenaca.
Endoskopsku hirurgija kancera jetre-
Laparoskopska metastazektomija – laparoskopski hirurški tretman metastaza jetre
Hepatektomija – hirurška resekcija (operacija) jetre na kojoj su izolovane metastaze koje potiču i koje su metastazirale od CRC kolorektalnog kancera (kancer debelog creva).
Radiološka hirurgija i terapija (jetre)
Sterostaktična radio terapija/ hirurgija (STx RT) – Streotaktična radioterapija je zasnovana na principu snopova zračenja koji se, uzimajući u obzir podatke dobijene tehnikama snimanja, pod mnogobrojnim uglovima šalju na isti centar, na način da ciljano tkivo primi maksimalnu, a okolno, zdravo tkivo minimalnu dozu zračenja. Ukoliko se pacijent tretira kroz više od jedne seanse, onda se ova metoda naziva stereotaktična radioterapija. Ukoliko se tretman radi kroz samo jednu seansu, onda se ova metoda naziva stereotaktična radiohirurgija. U poslednjih nekoliko godina su čak i tretmani koji traju 2 do 5 seansi obuhvaćeni nazivom stereotaktična radiohirurgija. Radio hirurgija je pouzdana metoda koji se koristi kod brojnih odgovarajućih tipova tumora lokalizovanih na mozgu ili drugim delovima tela.
Radio Terapija IMRT – (Radioterapija s podesivim intenzitetom zračenja) dizajnirana je sa ciljem kontrole intenziteta zračenja. Omogućava preciznije usklađivanje doze zračenja koja se šalje ka telu za sve tri dimenzije tumora, zahvaljujući kojem se snop zračenja deli na hiljade zraka, omogućava da se zračenje usmeri ka telu i fokusira na obolelo tkivo pod različitim uglovima i s milimetrskom preciznošću. Na ovaj način ciljano mesto primi više zračenja, pri čemu okolno zdravo tkivo biva minimalno ozračeno. Visoka preciznost IMRT-a, omogućava da se u poređenju sa tradicionalnim metodama zračenja, plasiraju veće, efikasnije i bezbednije doze zračenja.
Ove frakcione (podeljene) doze zračenja se aplikuju dnevno. Prednost ove metode nad konformalnim terapijama što se pacijentu aplikuje samo terapeutska doza koja je podeljena i zato ne izaziva zračenje i oštećenost zdravog tkiva i uopšte pacijentovog organizma. Zračenje se takođe modulira (podešava individualno prema svakome pacijentu zavisno od broja i veličine tumorskih promena).
Lokoregionalne opcije lečenja
Ukoliko se rak nije proširio, ali pacijent nije u dovoljno dobrom stanju za operaciju, mogu se sprovesti procedure koje oštećuju ili ubijaju tumor u jetri.
Perkutana injekcija etanola (PEI)- može biti koristan način lečenja kod pacijenata koji ne mogu biti operisani. Ova tehnika se sprovodi putem navođenja ultrazvukom. Sastoji se od ubrizgavanja alkohola ili drugih supstanci u jetru, što rezultira uništenjem tumora.
Radiofrekventna ablacija (RFA)- koristi visokofrekventne struje za uništenje ćelija tumora. Sonda se ubacuje u tumorsku masu ili njenu blizinu i toplota iz sonde ubija ćelije raka u tumorskoj masi.
Brahiterapija brahiterapija, kod koje se izvor zračenja postavlja u telesne šupljine ili direktno u tumorsko tkivo.
Kriohirurgija koristi temperature ispod nule za zamrzavanje tumora. Tečni azot ubrizgava se direktno u tumor pomoću ultrazvučnog navođenja. Tumor se dva puta zamrzava i odmrzava. Postupak se može izvesti samostalno ili uz resekciju jetre.
Embolizacije TARE i TACE
Transarterijska hemoembolizacija (TACE) – procedura u kojoj se dovod krvi u tumor blokira, te se lekovi za lečenje raka ubacuju direktno u tumor. To omogućava da veća koncentracija lekova bude u kontaktu sa tumorom tokom dužeg vremenskog perioda.
(TACE je skraćenica – Trans – Arterijalna – Chemo – Embolizacija).
Transarterijska radiološka embolizacija (TARE) – procedura u kojoj se dovod krvi u tumor blokira, pa se radioaktivni lek (farmaka) za lečenje raka ubacuju direktno na tumor i svojim zračenjem deluje na tumor. (TARE je skraćenica – Trans – Arterijalna – Radio –Embolizacija).
Transplantacija ili presađivanje jetre danas je široko prihvaćena metoda lečenja akutnog ili hroničnog prestanka rada jetre. Ponekad je to jedina metoda lečenja za bolesnike u završnom stadijumu bolesti jetre. Uspešna transplantacija omogućava novi život, ali i bolji kvalitet života pa se mnogi pacijenti mogu vratiti normalnim životnim i radnim aktivnostima.
Kadaverična – kad je jetra dobijena od moždano mrtvog davaoca
“living donor”- deo jetre se uzima od živog davaoca i presadi primaocu
“split liver” – jetra donora se deli na dva dela i presadi dvojici primalaca.
Giht je oblik upalnog artritisa koji se razvija kod nekih ljudi koji imaju visok nivo mokraćne kiseline u krvi. Ova kiselina može formirati igličaste kristale u zglobu i izazvati iznenadne, teške epizode bola, osetljivosti, crvenila, toplote i oticanja.
Faktori rizika za giht
Geni: Ako vaši članovi porodice imaju giht, veća je verovatnoća da ćete ga razviti.
Ostala zdravstvena stanja: Visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes i bolesti srca mogu povećati rizik.
Lekovi: Diuretici koji se često uzimaju za visok krvni pritisak mogu da podignu nivo mokraćne kiseline; kao i neki lekovi koji potiskuju imunološki sistem kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom i psorijazom, kao i primaoci transplantata.
Pol i starost: giht se češće javlja kod muškaraca nego kod žena do starosti 60 godina. Stručnjaci veruju da prirodni estrogen štiti žene do tog trenutka.
Ishrana: Jedenje crvenog mesa i školjki povećava rizik.
Alkohol: Za većinu ljudi, više od dva pića ili dva piva dnevno mogu povećati rizik od gihta.
Gazirani sokovi: Nedavno je pokazano da fruktoza u slatkim sokovima povećava rizik od gihta.
Gojaznost: gojazni ljudi su pod većim rizikom od gihta i imaju tendenciju da ga razvijaju u mlađim godinama od ljudi normalne težine.
Bajpas operacija želuca: Oni koji su podvrgnuti bajpas operaciji želuca imaju povećan rizik.
Uzrok gihta
Izgleda da se giht iznenada pojavljuje, često u obliku bolno natečenog nožnog palca ili zglobadonjeg dela tela. Zapravo, to je krajnji rezultat procesa koji se neko vreme odvija u telu. Osnovni uzrok gihta je različit od onih stvari koje izazivaju napad gihta. Giht je rezultat viška mokraćne kiseline u telu, stanje koje se nazivahiperurikemija.
Mokraćna kiselina je supstanca koja se normalno formira kada telo razbije purine, koji se nalaze u ljudskim ćelijama i u mnogim namirnicama. Mokraćna kiselina se transportuje krvlju do bubrega i eliminiše urinom.
Međutim, neki ljudi ili prekomerno proizvode mokraćnu kiselinu ili proizvode normalnu količinu, ali njihovi bubrezi ne mogu efikasno da je obrade i višak mokraćne kiseline se nakuplja. Neki, ali ne svi, od tih ljudi mogu razviti giht.
Faktori životnog stila, kao što je ishrana sa visokim sadržajem visoko purinskih namirnica, gojaznost i prekomerna upotreba alkohola – naročito teška potrošnja piva – takođe mogu doprineti razvoju hiperurikemije i gihta.
Medicinski ili zdravstveni okidači gihta:
– Povreda zglobova
– Operacija ili iznenadna teška bolest
– Infekcija
– Uzimanje određenih diuretičkih lekova za visok krvni pritisak, oticanje nogu (edem) ili
otkazivanje srca
– Uzimanje leka ciklosporina
– Početak tretmana za smanjenje mokraćne kiseline
– Hemoterapija
Pokretači gihta vezani za životni stil:
– Rigorozne dijete i post
– Pijenje previše alkohola
– Jedenje velikih porcija određene hrane bogate purinima (crveno meso ili školjke)
– Dehidracija (ne dobijanje dovoljno tečnosti)
– Sladki sokovi.
Simptomi gihta
Za mnoge ljude, prvi simptom gihta je bol i oticanje palca – često nakon traume, kao što je bolest ili povreda. Giht se takođe može pojaviti u drugom zglobu donjeg dela tela, kao što je gležanj ili koleno. Naknadni napadi mogu se desiti i na drugim zglobovima, prvenstveno na stopalima i kolenima, pre nego što postanu hronični. Giht obično pogađa jedan zglob u isto vreme, ali ako se ne leči može uticati na mnoge zglobove. Bolovi u zglobovima koji su se rešili za nedelju do deset dana, mogli bi postati blaži, ali konstantni. Na kraju, netretirani giht može izazvati druge probleme. Tofi – bezbolne, ali izobličene kvržice kristala formirane od mokraćne kiseline mogu se razviti ispod kože oko zglobova. Kristali takođe mogu da formiraju kamen u bubregu.
Giht je povezan sa drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, hronična bubrežna bolest i kardiovaskularne bolesti.
Dijagnoza
Da bi se postavila dijagnoza gihta lekar će morati da isključi sve druge potencijalne uzroke bola u zglobovima i upale kao što su infekcija, povreda ili drugi tip artritisa. Test krvi može da izmeri nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi.
Visok nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi ne znači nužno da imate giht, kao što normalni nivo ne znači da ga nemate. Lekar može naručiti da uradite rendgen, ultrazvuk, skener ili magnetnu rezonancu kako bi ispitao meko tkivo i kost.
Lekar može takođe da ukloni tečnost iz zahvaćenog zgloba i pregleda je pod mikroskopom, u potrazi za kristalima mokraćne kiseline. Pronalaženje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti je najsigurniji način za postavljanje dijagnoze gihta.
Koje su faze gihta?
Postoji nekoliko faza gihta:
Asimptomatska hiperurikemija je period pre prvog napada gihta. Nema simptoma, ali su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki i kristali se formiraju u zglobu.
Akutni giht, ili napad gihta, dešava se kada nešto (kao što je konzumiranje alkohola čitave večeri) uzrokuje da nivo mokraćne kiseline skoči ili pogura kristale koji su nastali u zglobu, izazivajući napad. Nastala upala i bol obično napadaju noću i intenziviraju se u narednih 8 do 12 sati.
Simptomi se olakšavaju nakon nekoliko dana i verovatno će nestati za nedelju do deset dana. Neki ljudi nikada ne doživljavaju drugi napad, ali procenjuje se da će 60% ljudi koji imaju napad gihta imati drugi napad u toku godine.
Sveukupno, 84% pacijenata bi moglo imati još jedan napad u roku od tri godine. Intervalni giht je vreme između napada. Iako nema bola, giht nije nestao. Upala niskog nivoa može biti štetna za zglobove. Ovo je vreme da počnete da upravljate gihtom – promenom načina života i lekovima – da biste sprečili buduće napade ili hronični giht.
Hronični giht se razvija kod ljudi sa gihtom čiji nivo mokraćne kiseline ostaje visok tokom više godina. Napadi postaju učestaliji i bol možda neće nestati kao nekada. Može doći do oštećenja zglobova, što može dovesti do gubitka pokretljivosti. Sa pravilnim upravljanjem i lečenjem, ova faza se može sprečiti.
Lečenje gihta
Lečenje gihta obuhvata promene u načinu života i upotrebu odgovarajućih lekova. Promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi. Pošto se hemijske supstance u purinu pretvaraju u mokraćnu kiselinu, treba izbegavati hranu bogatu purinima.
Hrana bogata purinima uključuje školjke i meso organa, kao što su jetra, mozak i bubrezi.
Istraživači su izvestili da konzumacija mesa ili morskih plodova povećava rizik od napada gihta, dok potrošnja mleka smanjuje taj rizik.
Smanjenje težine može biti od pomoći u smanjenju rizika od ponovnog napada gihta.
Neki lekovi smanjuju bol i upalu kod napada gihta, kao što su antiinflamatorni lekovi (ibuprofen i naproksen), kolhicin i kortikosteroidi. Drugi lekovi smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi i sprečavaju taloženje mokraćne kiseline u zglobovima (gihtni artritis), bubrezima (kamenje) i tkivima (tofi), pomažući u sprečavanju daljih napada i komplikacija.
Dijabetes melitus tip 1 javlja se najčešće u ranom detinjstvu i mladosti i često je praćen ketoacidozom, ozbiljnom komplikacijom šećerne bolesti s kojom se suočavaju osobe čije telo ostaje bez insulina. Ova komplikacija je opasna po život, a praćena je povraćanjem, bolovima u trbuhu, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti.
Dijabetes tipa 1 najčešće nije nasledan
Za razliku od dijabetesa tipa 2, kod koga postoji jasna porodična anamneza, samo pet odsto obolele dece ima dijabetes tipa 1 u porodici i to u prvom ili drugom stepenu srodstva.
Takođe, ako prvo dete oboli od tipa 1, verovatnoća da će drugo dete oboleti je svega od dva do tri odsto. Ili, ako majka ima dijabetes, njeno dete ima svega dva odsto šanse da ga dobije. Dok, od oca koji ima ovu bolest, ima šest odsto šanse da je nasledi. Interesantno je da se dijabetes melitus tip l javlja kod dece koja nisu gojazna, često je praćen gubitkom težine uz kratko trajanje simptoma kao što su pojačana žeđ i često mokrenje.
– Dijabetes tip 1 nastaje zbog autoimunog oštećenja pankreasnih beta ćelija, često usled virusnih infekcije. Kod ovog dijabetesa nasledni faktor je manje izražen nego kod dijabetesa tip 2. Primarni poremećaj u tipu 1 je smanjeno lučenje ili potpuno odsustvo lučenja insulina uzrokovano uništenjema beta ćelija pankreasa. Za razliku od tipa 1, gde nema insulinske sekrecije, tip 2 karakteriše poremećena insulinska sekrecija, hiperinsulinizam i insulinska rezistencija – objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje KCS.
Naša sagovornica kaže da je u porastu pojava dijabetesa kod dece, i da bi zbog toga trebalo obratiti pažnju na pojedine parametre u urinu i krvi, koji mogu da ukažu na postojanje ove bolesti, ali i na simptome.
Prvi simptomi ukažu na dijabetes tipa 1 kod dece su: žeđ, učestalo mokrenje, pojačan apetit, osećaj umora, gubitak telesne težine – naglašava doktorka.
Kako se leči
Kada se govori o dijabetesu tip 1, jedini pravi lek je insulin. Zato se ovaj tip šećerne bolesti i naziva insulin-zavisni dijabetes.
Kod nekih pacijenata primena dve doze insulina, pred doručak i večeru, može da dovede do postizanja dobre regulacije šećera u krvi, ali se najčešće primenjuju četiri doze, takozvana intenzivirana insulinska terapija.
Ova terapija podrazumeva primenu brzodelujućih insulina pred obroke (doručak, ručak i večeru) i večernju dozu u 21 sat dugodelujućeg insulina. Pacijentima na insulinskoj terapiji savetuje se da rade profile glikemije najmanje jednom nedeljno (pred obroke, dva sata posle obroka u 24 sata i tri sata ujutru) na osnovu kojih se koriguje doza insulina. Na primer, ako su visoke vrednosti šećera ujutru treba povećati večernju dozu insulina ili ako se zapazi hipoglikemija (pad šećera pred zoru, praćen hladnim preznojavanjem, lupanjem srca) treba smanjiti večernju dozu – savetuje doktorka.
Šta deca sa dijabetesom treba da jedu?
NE – Deci sa dijabetesom nemojte davati: groždje, smokve, šljive, banane, beli hleb i proizvode od belog brašna, svinjsko meso ograničiti, prženo, pohovano, krekere, perece, smoki.
DA – Mediteranska ishrana bogata složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, maslinovim uljem i omega 3 kiselinama iz morskih riba, više porcija voća i povrća dnevno, hleb od celog zrna, integralni hleb, pirinač, pasulj, sočivo, špageti od durum testa, bareno jaje svako drugi dan, piletina, ćuretina, teletina, barena i dinstana jela, pečenje u rerni i na pari, ponekad roštilj, orasi, bademi, lešnici, do dve šake dnevno.
5 zakonitosti za roditelje:
* Informišite se o simptomima niskog i visokog nivoa glukoze u krvi – kako ih prepoznati i šta činiti u tim situacijama.
* Redovno merite nivo glukoze u krvi i čim dete dovoljno poraste, naučite ga da to radi samo.
* Naučite dete da samo sebi ubrizgava injekcije čim dovoljno odraste – obično je to kada napuni devet godina.
* Redovno odlazite kod lekara, posebno ako se dete razboli iz bilo kog razloga – verovatno je potrebno prilagoditi terapiju.
* Obavestite zaposlene u školi i drugove deteta o tome da vaše dete ima dijabetes i o simptomima niskog nivoa glukoze u krvi i šta treba da urade ako to primete.
Postoje stvari za koje očekujete da budu različite za muškarce i žene – pubertet, dlake na licu, menstruacija, mogućnost rađanja – ali način na koji polovi doživljavaju medicinske promene takođe mogu biti prilično različiti. Ukratko, simptomi dijabetesa se kod jednih i drugih doživljavaju zbog različitih hormona. Kod žena se dijabetes može manifestovati u obliku infekcija i hormonalnih neravnoteža koje često utiču na reproduktivni sistem.
Znati prepoznati simptome je način kako da ostanete zdravi.
Simptomi jedinstveni za žene:
Iako je dijabetes stanje koje utiče na nivo šećera u krvi, pojavljuje se u ženskom telu na načine na koje možda ne biste očekivali – kao recimo u vašim reproduktivnim organima.
Dijabetes može povećati nivo hormona, što objašnjava zašto može imati uticaj na reproduktivne organe. Iako ove situacije nisu siguran znak da imate dijabetes, to bi ipak mogli biti rani znakovi upozorenja.
-
Vaginalna infekcija
Ako osetite peckanje oko vagine, osećate bol tokom odnosa ili mokrenja, vidite gusti beli sekret ili bilo kakav osip, mogli biste da imate infekciju.
To se može dogoditi kada je telo preopterećeno šećerom u krvi, a ako se vraća više puta u roku od godinu dana, to bi mogao biti simptom većeg problema poput dijabetesa.
-
Infekcija mokraćnih puteva
Dijabetes često utiče na prirodnu sposobnost imunološkog sistema da se bori protiv infekcije. Takođe može uzrokovati da se bešika potpuno isprazni, što ponekad dovodi do infekcije mokraćnih puteva kod žena. Može se i primetiti stalno mokrenje i peckanje kad se oseti potreba.
-
Sindrom policističnih jajnika
Budući da sindrom policističkih jajnika može telu otežati učinkovito korištenje insulina, on može biti i faktor rizika za (i na kraju simptom) dijabetes, posebno za žene starije od 40 godina.
Simptomi kod žena i muškaraca
Neki simptomi dijabetesa su podjednaki kod muškaraca i žena. Za dijabetes tipa 1 uobičajeno se pojavljuju u detinjstvu, ali za tip 2 mogu se manifestovati kod starijih odraslih osoba.
Neke stvari na koje treba paziti su:
– učestalo mokrenje
– stalna glad ili žeđ
– preterani umor
– ukočenost u rukama ili nogama
– zamagljen vid
– ekstremno mršavljenje
Posebno za osobe s dijabetesom tipa 2, ovi simptomi mogu doći iznimno sporo i onda ih je teško uočiti.
Ako znate da imate porodičnu anamnezu ili ako vam je dijagnostifikovan predijabetes, pažljivo pratite nivo šećera u krvi i zatražite česte kontrole kod lekara.
Simptomi dijabetesa pokazuju se drugačije kod žena nego kod muškaraca.
Iako oba pola mogu osetiti promene u apetitu, umor, ukočenost tela i zamagljen vid, žene mogu primetiti probleme reproduktivnog zdravlja koji signalizuju dublji problem.
Ako imate česte vaginalne infekcije, infekcije mokraćnih puteva ili sindrom policističnih jajnika trebali biste pažljivo da obratite pažnju na svoje telo zbog drugih znakova dijabetesa.
Ako ste zabrinuti obratite se porodičnom lekaru i zatražite testiranje nivoa šećera u krvi da vidi imate li dijabetes ili ste u riziku za njegov razvoj. Ako se započne na vreme, stanje se može brzo lečiti – a u zavisnosti od vrste dijabetesa, možda ćete poništiti njegove učinke.
Opšte je poznato da sve bolesti bubrega počinju sa tihim simptomima koje je teško identifikovati. Baš iz tog razloga, kod većine ljudi bolest se dijagnostifikuje veoma kasno.
Ovih 12 narednih simptoma najlakše ćete uočiti, da biste na vreme utvrdili postojanje nekih promena na ovim organima:
-
Promene u uriniranju
Prvi znak bolesti bubrega može se manifestovati u tome koliko često i koliko količinski urinirate. Takođe možete primetiti i promenu u boji urina, ona može postati tamnija nego inače.
-
Bol tokom uriniranja
Bol, pečenje i česta potreba za odlaskom do toaleta uglavnom su prvi znaci urinarne infekcije. A ukoliko se ne leči, ona se može proširiti na bubrege i izazvati ozbiljniju bolest.
: Stock
-
Krv u urinu
Ukoliko primetite tragove krvi u urinu, obavezno posetite svog lekara. Pojava krvi gotovo sigurno ukazuje na oštećenje bubrege a u najtežim slučajevima može biti i simptom raka bešike.
-
Penasta mokraća
Previše mehurića odnosno pene u mokraći takođe može značiti oboljenje bubrega ili bešike.
-
Naduvenost i otoci
Ako funkcija bubrega oslabi, jedna količina tečnosti može dospeti u razne delove tela. Ako primetite oticanje nogu, zglobova ili naduvenost u licu i šakama, obratite se lekaru.
-
Umor i slabost
Zdravi bubrezi luče hormon eritropoetin koji pomaže u proizvodnji kiseonika. Oštećen bubreg stvara manje ovog hormona što na kraju dovodi do smanjenja crvenih krvnih zrnaca, koji kasnije uzrokuju umor i slabost.ock
-
Vrtoglavica i manjak koncentracije
Usled nepravilne funkcije bubrega, manje kiseonika stiže u mozak a samim tim i neke moždane funkcije mogu biti usporene.
-
Osećaj konstantne hladnoće
Bolest bubrega može izazvati anemiju čiji su simptomi osećaj hladnoće bez obzira na to kolika je temperatura u mestu u kom boravite.
-
Svrab i iritacija kože
Nagli osip, iritacija i preterani svrab su simptomineke vrste bolesti bubrega. Nepravilno funkcionisanje bubrega doprinosi nagomilavanju otpadnih produkata i toksina u organizmu, što dovodi do mnogih problema sa kožom.
-
Metalni ukus u ustima
Bolest bubrega može izazvati neprijatan ukus u ustima. To se dešava zato što slabo funkcionisanje bubrega dovodi do povećanja nivoa uree u krvi. Urea utiče na stvaranje amonijaka u pljuvačci koji izaizva metalni ukus.
-
Mučnina i povraćanje
Pošto bubrezi nisu u stanju da filtriraju štetne toksine iz krvi, ovo dovodi do akumulacije prekomerne količine azota u krvotoku. Ovo dalje stimuliše gastrointestinalne mukoze i izaziva mučninu i povraćanje.
-
Otežano disanje
Kratak dah takođe može biti znak bolesti bubrega. Nepravilno funkcionisanje bubrega dovodi do dodatnog nagomilavanja tečnosti u plućima. Otežano disanje može se javiti kao posledica anemije izazvane problemima sa bubrezima.
Bolesti srca kod dece mnogo su češće nego što se misli, a njihovo kliničko ispoljavanje često je naizgled prikriveno, te zavisi od uzrasta deteta i od vrste srčane bolesti.
Urođene srčane mane (USM)
Urođene srčane mane (USM) retko se mogu dijagnostifikovati odmah po rođenju, jer se tada šum ne čuje, simptoma najčešće nema, a prenatalna dijagnostika (ekspertski ultrazvuk) iziskuje vrhunsko poznavanje kardiologije od strane ginekologa ili pak fetalnu ehokardiografiju koju radi isključivo ekspertski kardiolog. Čak ni ako su ovi uslovi ispunjeni, neke USM se ne vide odmah posle rođenja i uredan nalaz prenatalng ultrazvučnog pregleda ne znači automatski isključenje USM kod dece. Šum kod dece obično se javlja između 2 i 8 nedelje života, međutim, neke srčane mane mogu dati ovaj šum već u prvim danima i satima života, dok druge i ne dovode do stvaranja šuma. Osim manje brojnih kritičnih srčanih mana koje idu sa dramatičnom kliničkom slikom u prvim danima i nedeljama života, kliničko ispoljavanje bolesti srca kod dece najčešće je podmuklo i zahteva iskustvo i dobro poznavanje dečje kardiologije od strane pedijatra, ali i sumnju roditelja koji decu dovode na pregled.
Zamaranje
Zamaranje pri uzimanju obroka, znojenje po glavi i slabije napredovanje na telesnoj masi, mogu biti jedni klinički simptomi bolesti srca. Ovi simptomi ne moraju uvek biti jako izraženi. Čini se da je obilno znojenje po glavi, najprisutniji simptom kod dece sa USM. Ponekad roditelji primećuju da pri podoju ili uzimanju obroka, beba diše ubrzano, da se znoji. Deca sa bolesnim srcem mogu imati kliničke simptome astme, neretko se dešava da se takva deca leče inhalcijama. Učestale infekcije disajnih puteva takođe prate bolesti srca. Dešava se da se tek nakon kardiološkog pregleda ustanovi da dete u stvari ima bolest srca, a da je plućna simptomatologija samo sekundarna manifestacija kardiološkog problema. Kod starije dece znaci srčane bolesti mogu biti loše podnošenje napora, zamaranje. Zamaranje može biti posebno izraženo pri penjanju na stepenice ili uzbrdo, kada se deca “brzo zadišu” ostaju bez daha. Ovakva deca mogu odavati utisak da su “stalno umorna”. Poremećaji srčanog ritma često se očituju kao napadi lupanja srca koji trajau nekoliko minuta, a često se sponatno povuku, mogu početi u potpunom miru i često se prvi put ispoljavalju kod veće dece, adolescenata i tnejdžera, pa i odraslih ljudi. Značajno je u tim trenutcima izmeriti puls, što se može učiniti aparatom za ručno merenje pritiska. Kardiolog će na osnovu brzine pulsa tako imati sliku o težini poremćaja ritma i poduzeće neophodne korake koji su presudno bitni u ovoj grupi srčanih bolesti.
Neke srčane mane, koje nazivamo cijanogenim, u prvoj godini života daju napade plavljenja (cijanoze) koja je najviše izražena na usnama, sluzokoži usne duplje, obrazu. Ove epizode koje zovemo cijanogene krize mogu nastati sponatno, nakon plača, tokom kupanja, posle sisanja i defekacije i predstavljaju ozbiljan alarm za roditelje jer govore u prilog teškog oboljenja srca.
Upalne bolesti srca
Upalne bolesti srca u najvećem broju slučaja ne daju posebne kardiološke simptome. Ipak kod manje dece, produžena febrilnost, ubrzano disanje i temperatura i neproporcionalno ubrzna srčana radnja mogu probuditi sumnju na srčanu osnovu bolesti. Kod starije dece javlja se još i nagli umor, neretko i srčana bol koja je najčešće lokalizovana iza grudne kosti, zrači u vrat, rame i levu ruku i može biti praćena lošim opštem stanjem deteta. Miokardtis (upala srčanog mišića) i perikarditis (upala srčane marmice) najčešće nastaju u sklopu običnih virusnih infekcija, kao njihova komplikacija.
Kod reumatske grozice, koju izaziva streptokok (izazivač upale ždrela) koja najteže pogađa srce, mogu se javiti i bolovi u zglobovima, otok zglobova, kožne promene, potkožni čvorići, promena ponašanja deteta i druge karkateristične promene.
Glavobolja, bolovi u očima, slabiji vid, mogu biti znaci povišenog arterisjkog pritiska. Kod manje dece otkrivanje hipertenzije je teže, jer se bebe ne žale na ovakvu simptomatologiju. Kod beba hipertenzija se najčešće ispoljava odbijanjem uzimanja obroka, uznemirenošču, a u težim situacijama i povraćenjem. Rano otkrivanje arterijske hipertenzije kod dece je posebno važno, jer nelečena hipertenzija, ma kakvog uzroka bila, dovodi do trajnog oštećenja srca, bubrega, krvnih sudova, očiju i drugih organa.
Iako se USM češće javljaju u porodicama gde neko već ima srčanu manu, smatra se da većina dece sa srčanim manama nemaju članove porodice obolele od srčanih bolesti.
Šum na srcu
Veoma je bitno da se svaki sumnjiv šum koji se primeti u detinjstvu na srcu, ispita od strane dečjeg kardiologa. Ehokardiografija je potpuno bezbolna i neštetna metoda kojom se sa gotovo 100% učinkom isključuje i potvrđuje postojanje USM. Smatra se da svaki šum na srca, barem jedanput treba ehokardiografski ispitati. Rano preporznavanje urođenih srčanih mana ključ je u njihovom lečenju. Ako se na vreme otkriju, gotovo sve USM su izlečive, ali ako se to ne desi može doći do razvoja plućne hipertenzije, gde stradju krvini sudovi pluća i gde se povećava pritisak u srcu i plućima, te takvo stanje više nije izlečivo. Olako shvatanje bolesti srca kod dece može imati fatalne posledice, zato je zlatni standard svaku sumnju na bolest srca temljno ispitati, redovno kontrolisati, a ako je potrebno medikamentozno i/ili hirurški lečiti. Na sreću, kao što je već rečeno danas je večina bolesti srca kod dece potpuno izlečiva, ako se otkrije na vreme.
Dr Tomislav Vajs, dečiji kardiolog
Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom.
Ne bih se zadržavao na dosta puta ponovljenim dokazima da mobilni telefoni smanjuju kognitivne sposobnosti mozga. Možda jedino vredi pomenuti, da slično vredi i za pisanje rukom.
Neki misle da kuckanje po tastaturi, često u vidu skraćenica (npr.LOL) ili samo stikera, čini pisanje rukom izlišnom. Naučnici sa Merkator instituta u Kelnu su u opsežnim studima pokazali da je neophodno da đaci koriste i tastaturu kompjutera, kao i pisanje rukom
Kako kaže direktor instituta Michael-Becker Mrotzek, pisanje je fina motorna aktivnost koja pozitivno utiče na razvoj mozga. Iako je kuckanje na tastaturi brže, a i čitljivije pisanje rukom ima bolje efekte na razvoj mozga.
Kod pisanja rukom, informacije se razlažu na najmanje delove, a potom sintetišu u reči i rečenice. Kod kucanja na tastaturi, često postoji i autokorekt,koji smanjuje mogućnost greške (ali i smanjuje pažnju). U jednom ispitivanju, jedna trećina školske dece u osnovnim škoalama u Nemačkoj ima probleme da piše rukom tečne i razumljive rečenice.
Ali, jedno istraživanje iz SAD (Mount Sinai Icahn School of medicine ) i Švedske (Karlstad Universit) pokazuje mnogo ozbiljniji uzrok sniženja IQ.
U prvom ovakvom ispitivanju, pokazali su da izlaganje određenim hemijskim prizvodima tokom trudnoće smanjuje IQ u dece uzrasta 7 godina. U studiji su analizirani podaci SELMA studije, gde su u 718 trudnica merene koncentracije 26 hemijskih produkata u svakodnevnoj primeni u domaćinstvu u krvi i urinu.
Najčešće su dokazivani ozloglašeni bisfenol A, ftalati, pesticid. O lošim efektima hormonski aktivnih supstanci iz plastike sam već pisao više puta, kao o njihovom negativnom uticaju na razvoj pola kod muškaraca (koji se može dokazati skraćenjem četvrtog prsta kod dečaka). Ovo je prvi put da je dokazan loš efekat ovih hemikalija na razvoj mozga dece (posebno dečaka). Posebno je zabrinjavajuće da je najlošiji efakat imao bisfenol F (koji je zamena za ozloglašeni bisfenol A).
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Jedan od najboljih i najcenjenijih pulmologa i alergologa prof. dr Branimir Nestorović otkriva koje su najveće zablude u lečenju dece od alergija.
Deca lakše dobijaju alergiju od odraslih jer je njihov organizam u razvoju, kaže dr Nestorović.
“Mi smo učili da je alergija nasledna i da svaki treći čovek ima te gene za nasleđivanje alergije. Verovali smo da kada dođe do 30 odsto alergije u populacija to je to. Tu je plato. Ali plato je davno probijen kao što ste videli. Dobijaju je i starije osobe, ali iskreno omladinci mog tipa, ovi što imaju sedu kosu ređe dobijaju alergije. Ali ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama prvi dobijaju alergije”, rekao je dr Nestorović gostujući na RTS.
Simptomi alergije
“Kad imaš alergiju curi ti nos, kijaš itd… Onda su davani uputnici pacijentima da oni opišu šta njima smeta. Njima uopšte ne smeta kijanje i curenje nosa. Njima najviše smeta nesanica i osećaj zamora koji imaju tokom dana. Kao i poremećaj koncentracije. Alergijska reakcija deluje i na mozak. Ti pacijenti slabo spavaju, pokazuju poremećaj, pažnje i koncentracije… U danima kada ima dosta polena ima mnogo saobraćajnih nesreća, ima dosta samoubistava kod onih koji su alergični”, upozorava dr Nestorović.
Prema njegovim rečima na prvu niko ne reaguje jer simptomi liče na nešto drugo – na prehladu.
“Onda uzme neki lek za prehladu a lekovi za prehladu sadrže lekove za alergiju. I onda mu bude bolje ali on misli da je prehlada jer mu je bolje a u stvari se radi o alergiji”.
Kožne probe – zlatni standard
“Alergija je ozbiljna bolest. Na samom početku ljudi koji su se bavili alergijom zvali su to – alergijska bolest pa smo mi to razbili na alergiju, astmu, ekcem… Sada shvatamo sve više da je to sistemska bolest. I onda se opet vraćamo na taj termin – alergijska bolest. Medicina je tu interesantna ona na svakih 100 godina napravi krug pa se vrati na početak”, kaže dr Nestorović.
Ističe da su kožne probe dan danas zlatni standard.
“Kad vi odredite antitela u krvi to ne znači da ono nešto radi već samo znači da je tu. Ali kad uradite kožnu probu onda imate antitelo, ćeliju za koju je ono vezano i krvne sudove koji reaguju na ubod”, kaže on.
Prema njegovim rečima ljudi su alergični na relativno mali broj stvari.
“Ako se radi o inhalatornim alergenima to su kućna prašina, polen i eventualno neka dlaka mačke ili psa. Kod nas nas trenutno “razbija” polen breze. Breza je postala kod nas dominantna. Ambrozija standardno uništava one koji su alergični na nju u avgustu, septembru i polovinom oktobra. Jedna ambrozija stvara sedam milijardi polenovih zrna za jednu sezonu. Jedna biljka. A vama treba za simptome 15 polenovih zrna u kubnom metru vazduha. Prema tome, jedna biljka je dovoljna da zagadi jedan ceo region. A mi ih imamo… Ko se šeta Novim Beogradom može da je vidi… Mi gajimo ambroziju najkvalitetniju u Evropi. Nismo ranije imali ambroziju. Ona je importovana biljka iz Amerike. Ambrozija se širi kao šumski požar. Video sam je na Ostrogu, video sam je na Kopaoniku, došla je do Skandinavije… Čudno se ponaša, kao vanzemaljac”, objašnjava dr Nestorović.
Jačanje imuniteta suplementima
“Pojačanje imuniteta je jedna popularna floskula koja je potpuno besmislena. Naš imunitet je takav kakav je. Kad ga pojačate suplementima vi nadrljate ko žuti. Zato što kad pojačate imunitet vi dobijete autoimune bolesti, ozbiljne bolesti. Ono što mi možemo da radimo je da nadoknadimo ono što nemamo u ishrani”, kaže dr Nestorović.
Objašnjava da možemo da uzimamo suplemente da ispravimo naše greške u ishrani.
“Suplementi sami po sebi nisu loši pod uslovom da sadrže nešto. Suplementi su regulisani posebnim zakonom, oni nisu lekovi. Proizvođač suplementa nije dužan da garantuje sastav, ne mora unutra da bude ništa. Proizvođač samo garantuje da nećeš da se otruješ kad ga jedeš. Ono što stvarno koristi za alergiju su antioksidansi ali prirodni“.
Terapije biljkama – da ili ne?
“Kad se radi o biljkama radi se o korenu, o listu… ne radi se o polenu. To vam je kao što ljudi imaju zabludu za med. Kao alergičan sam na polen pa ne smem med. To nije tačno. Postoje samo dva izuzetka a to su kamilica i ambrozija. Kamilicija je iz veoma srodne biološke porodice kao i ambrozija, oni koji su alergični na ambroziju kad uzmu kamilicu mogu da imaju ozbiljne alergijske reakcije. Zabaleženi su čak i smrtne reakcije”
O belom luku…
“Beli luk je potpuno naučnofantastična biljka. On je antitumorski agens, najbolji antibiotik na svetu…Beli luk je toliko jaka supstanca da ih beli luk drži odvojeno. U jednom čenu drži alin a u drugom čenu drži enzim alinazu. Vi kad pojedete dva čena oni se spoje i nastaje aktivna supstanca.”
… i antialegrijskoj posteljini
Antialergijska posteljina je dobra za one koji prodaju antialergijsku posteljinu. Mi grinje ne možemo da eliminišemo ali možemo da im smanjimo broj. Za početak možemo da izbacimo debele tepihe. Iz tih tepiha ne možemo da izbacimo nikako grinje. Sećam se jednom došli neki gastarbajteri iz Beča, dete im alergično na grinje.
– Morate da izbacite tepih, kažem im.
– Da izbacim tepih? Pa 2.000 šilinga sam ga platila. Ću da izbacim dete u drugu sobu.
Ističe da kad je vuneni tepih debeo 5 sanitimetara možete da mu radite šta god hoćete, ne možete da izbacite grinje.
“Grinje podnose temperaturu do 56 stepeni, u zamrzivaču na – 18 preživljavaju do 3 nedelje. Ubija ih samo suvoća vazduha. Čim je vlažnost vazduha 40 odsto one prestaju da se razmnožavaju. Za one koji su alergični na grinje zato mogu da koriste one aparate za izvlačenje vlažnosti vazduha”, rekao je dr Nestorović i dodao:
“Mi stalno zanemarujuemo uticaj psihe na lečenje naših pacijenata. Doktori obično kažu ovako – daću ti ovaj lek a ako ne pomogne dođi da ti prepišem nešto drugo. To je gotovo, neće mu pomoći. U startu si mu već rekao da mu neće pomoći. Kad pacijentima dajem terapiju ja im kažem – ovo je fantastična terapija, ovo će da bude fenomenalno. I često i bude tako. Ja se ne stidim toga da lažem pacijente ako je to za njihovo dobro. Nije to maliciozna laž već ona laž da ih stimuliše da uzimaju terapiju i da veruju u terapiju.”
Kikiriki najveće zlo
“Kad bih mogao zabranio bih kikiriki u svakom obliku. On je nešto najstrašnije što se moglo dogoditi ljudima. Uglavnom u sebi ima zasićene masne kiseline, apsorbuje gomilu teških metala, on sadrži supstance koje inhibiraju razne hormone npr aromatazu. Aromataza je hormon koji razgrađuje testosteron kod muškaraca.
Treba uzimati lešnike i bademe jer su prirodni izvori omega 3 kiselina. Dovoljno je uzeti pšet lešnika ili badema i uneli ste potrebnu dnevnu dozu omega 3 kiselina. Ali ste uzeli na najbolji mogući način.”
U zimskom periodu problemi sa disajnim putevima su učestaliji, a svi oni koji imaju taj problem sve češće se oslanjaju na inhalatornu terapiju koja omogućava bezbolnu primenu lekova u kućnim uslovima.
I dok je nekada za ovaj postupak bila dovoljna posuda sa toplom tečnošću i peškir, danas se za ovu terapiju koriste aparati koji pretvaraju tečnosti u čestice aerosol – inhalatori, a efikasnost zavisi kako od karakteristika aparata, tako i od pacijenta.
Kompresorski se uglavnom koriste za lečenje oboljenja donjih disajnih puteva, astme prvenstveno.
Ultrazvučni inhalatori aerosol stvaraju treperenjem kristala kvarca i koriste se uglavnom u lečenju oboljenja gornjih disajnih puteva (sinuzitis), ili hroničnih oboljenja donjeg (bronhiektazije, hronična opstruktivna bolest pluća, cistična fibroza).
Kako se primenjuje inhalatorna terapija?
U ove aparate mogu da se stavljaju različiti lekovi, a najčešće se primenjuju preparati za širenje bronhija. Njihovo dejstvo traje oko četiri sata, tako da inhalacije mogu da se ponavljaju posle tog perioda, a ukoliko je napad astme veoma težak, inhalacije mogu da se daju i na dva sata.
“Ne bi trebalo davati visoke doze jer se tako izbegavaju neželjena dejstva (lupanje srca, drhtanje mišića itd), a lek se može davati češće” objašnjava profesor dr Branimir Nestorović.
Obično se savetuje pet kapi spalmotila ili aloprola za predškolsku decu, a 10 kapi za stariju decu ili odrasle, ili šest kapi beroduala za manju decu, a osam do deset za stariju decu i odrasle.
Lekovi za širenje bronhija ne bi trebalo da se koriste duže od sedam dana, jer posle toga mogu da imaju neželjena dejstva. Pauza bi trebalo da traje bar sedam dana do sledećeg korišćenja. Ukoliko su potrebne česte inhalacije, neophodno je da se uvede neka vrsta preventivne terapije.
“Deci do tri godine sa astmom danas se kao osnovni način dugotrajnog lečenja radi inhalacija pulmikortom (inhalirani steroid u obliku rastvora)”, kaže dr Nestorović i dodaje: “Veoma je važno da se posle inhalacija detetu da da popije tečnost, da se lek ispere iz usta, kako ne bi dobilo gljivičnu infekciju. Kod lekova ove vrste najvažnije je da se primenjuju preporučene doze, jer je u tom slučaju mogućnost neželjenih dejstava minimalna. Čim je dete dobro, potrebno je smanjiti dozu i broj inhalacija, a najčešće se počinje sa dve inhalacije dnevno, a potom se smanjuje na jednu, jutarnju.”
Često se, posebno odraslima sa hroničnim oštećenjima pluća, daju lekovi za razređivanje sekreta (najčešće fluimucil). On je u ovom obliku izuzetno efikasan, ali ima jednu neprijatnu nuspojavu, pojačava kašalj. Kao lek za razređivanje sekreta može da se koristi i koncentrovani rastvor soli (npr. tropostotni ili 7,5-procentni rastvor kuhinjske soli).
Ovakav način lečenja je posebno koristan kod cistične fibroze. Ponekad kao sporedno dejstvo može da se javi povišena telesna temperatura, koja prolazi nakon sat vremena bez ikakve terapije.
Način disanja prilikon terapije
I način disanja utiče na količinu leka koja će dospeti do pluća. Pacijent bi trebalo da diše sporo i duboko, a ukoliko je reč o deci treba ih smiriti da ne plaču (jer se time smanjuje prodiranje leka u pluća).
Inhalacije se mogu raditi preko maske za lice ili nastavka za usta.
Ukoliko se koristi maska, treba disati na usta, jer najveći broj čestica koji dospeva u nos ne prolazi dalje
Šta ne bi trebalo stavljati u inhlator?
Ne bi trebalo u inhalatore stavljati razblažene rastvore, naročito ne destilovanu vodu, jer mogu da provociraju teške napade astme.
Doskora su se i mnogi biljni ekstrakti koristili u lečenju bolesti disajnih puteva, ali je početkom godine Evropska agencija za lekove i lekovita sredstva zabranila primenu ovih preparata preko električnih inhalatora.
“Biljni preparati (posebno nana kod hroničnog kašlja ili eterična ulja kod infekcija sinusa i bronhija) mogu da se primenjuju na tradicionalan način inhalacijama ključale vode sa peškirom preko glave”, objašnjava profesor dr Nestorović.
1...273274275...507Stranica 274 od ukupno 507
