GIHT: Uzroci, simptomi lečenje
Giht je oblik upalnog artritisa koji se razvija kod nekih ljudi koji imaju visok nivo mokraćne kiseline u krvi. Ova kiselina može formirati igličaste kristale u zglobu i izazvati iznenadne, teške epizode bola, osetljivosti, crvenila, toplote i oticanja.
Faktori rizika za giht
Geni: Ako vaši članovi porodice imaju giht, veća je verovatnoća da ćete ga razviti.
Ostala zdravstvena stanja: Visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes i bolesti srca mogu povećati rizik.
Lekovi: Diuretici koji se često uzimaju za visok krvni pritisak mogu da podignu nivo mokraćne kiseline; kao i neki lekovi koji potiskuju imunološki sistem kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom i psorijazom, kao i primaoci transplantata.
Pol i starost: giht se češće javlja kod muškaraca nego kod žena do starosti 60 godina. Stručnjaci veruju da prirodni estrogen štiti žene do tog trenutka.
Ishrana: Jedenje crvenog mesa i školjki povećava rizik.
Alkohol: Za većinu ljudi, više od dva pića ili dva piva dnevno mogu povećati rizik od gihta.
Gazirani sokovi: Nedavno je pokazano da fruktoza u slatkim sokovima povećava rizik od gihta.
Gojaznost: gojazni ljudi su pod većim rizikom od gihta i imaju tendenciju da ga razvijaju u mlađim godinama od ljudi normalne težine.
Bajpas operacija želuca: Oni koji su podvrgnuti bajpas operaciji želuca imaju povećan rizik.
Uzrok gihta
Izgleda da se giht iznenada pojavljuje, često u obliku bolno natečenog nožnog palca ili zglobadonjeg dela tela. Zapravo, to je krajnji rezultat procesa koji se neko vreme odvija u telu. Osnovni uzrok gihta je različit od onih stvari koje izazivaju napad gihta. Giht je rezultat viška mokraćne kiseline u telu, stanje koje se nazivahiperurikemija.
Mokraćna kiselina je supstanca koja se normalno formira kada telo razbije purine, koji se nalaze u ljudskim ćelijama i u mnogim namirnicama. Mokraćna kiselina se transportuje krvlju do bubrega i eliminiše urinom.
Međutim, neki ljudi ili prekomerno proizvode mokraćnu kiselinu ili proizvode normalnu količinu, ali njihovi bubrezi ne mogu efikasno da je obrade i višak mokraćne kiseline se nakuplja. Neki, ali ne svi, od tih ljudi mogu razviti giht.
Faktori životnog stila, kao što je ishrana sa visokim sadržajem visoko purinskih namirnica, gojaznost i prekomerna upotreba alkohola – naročito teška potrošnja piva – takođe mogu doprineti razvoju hiperurikemije i gihta.
Medicinski ili zdravstveni okidači gihta:
– Povreda zglobova
– Operacija ili iznenadna teška bolest
– Infekcija
– Uzimanje određenih diuretičkih lekova za visok krvni pritisak, oticanje nogu (edem) ili
otkazivanje srca
– Uzimanje leka ciklosporina
– Početak tretmana za smanjenje mokraćne kiseline
– Hemoterapija
Pokretači gihta vezani za životni stil:
– Rigorozne dijete i post
– Pijenje previše alkohola
– Jedenje velikih porcija određene hrane bogate purinima (crveno meso ili školjke)
– Dehidracija (ne dobijanje dovoljno tečnosti)
– Sladki sokovi.
Simptomi gihta
Za mnoge ljude, prvi simptom gihta je bol i oticanje palca – često nakon traume, kao što je bolest ili povreda. Giht se takođe može pojaviti u drugom zglobu donjeg dela tela, kao što je gležanj ili koleno. Naknadni napadi mogu se desiti i na drugim zglobovima, prvenstveno na stopalima i kolenima, pre nego što postanu hronični. Giht obično pogađa jedan zglob u isto vreme, ali ako se ne leči može uticati na mnoge zglobove. Bolovi u zglobovima koji su se rešili za nedelju do deset dana, mogli bi postati blaži, ali konstantni. Na kraju, netretirani giht može izazvati druge probleme. Tofi – bezbolne, ali izobličene kvržice kristala formirane od mokraćne kiseline mogu se razviti ispod kože oko zglobova. Kristali takođe mogu da formiraju kamen u bubregu.
Giht je povezan sa drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, hronična bubrežna bolest i kardiovaskularne bolesti.
Dijagnoza
Da bi se postavila dijagnoza gihta lekar će morati da isključi sve druge potencijalne uzroke bola u zglobovima i upale kao što su infekcija, povreda ili drugi tip artritisa. Test krvi može da izmeri nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi.
Visok nivo mokraćne kiseline u vašoj krvi ne znači nužno da imate giht, kao što normalni nivo ne znači da ga nemate. Lekar može naručiti da uradite rendgen, ultrazvuk, skener ili magnetnu rezonancu kako bi ispitao meko tkivo i kost.
Lekar može takođe da ukloni tečnost iz zahvaćenog zgloba i pregleda je pod mikroskopom, u potrazi za kristalima mokraćne kiseline. Pronalaženje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti je najsigurniji način za postavljanje dijagnoze gihta.
Koje su faze gihta?
Postoji nekoliko faza gihta:
Asimptomatska hiperurikemija je period pre prvog napada gihta. Nema simptoma, ali su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki i kristali se formiraju u zglobu.
Akutni giht, ili napad gihta, dešava se kada nešto (kao što je konzumiranje alkohola čitave večeri) uzrokuje da nivo mokraćne kiseline skoči ili pogura kristale koji su nastali u zglobu, izazivajući napad. Nastala upala i bol obično napadaju noću i intenziviraju se u narednih 8 do 12 sati.
Simptomi se olakšavaju nakon nekoliko dana i verovatno će nestati za nedelju do deset dana. Neki ljudi nikada ne doživljavaju drugi napad, ali procenjuje se da će 60% ljudi koji imaju napad gihta imati drugi napad u toku godine.
Sveukupno, 84% pacijenata bi moglo imati još jedan napad u roku od tri godine. Intervalni giht je vreme između napada. Iako nema bola, giht nije nestao. Upala niskog nivoa može biti štetna za zglobove. Ovo je vreme da počnete da upravljate gihtom – promenom načina života i lekovima – da biste sprečili buduće napade ili hronični giht.
Hronični giht se razvija kod ljudi sa gihtom čiji nivo mokraćne kiseline ostaje visok tokom više godina. Napadi postaju učestaliji i bol možda neće nestati kao nekada. Može doći do oštećenja zglobova, što može dovesti do gubitka pokretljivosti. Sa pravilnim upravljanjem i lečenjem, ova faza se može sprečiti.
Lečenje gihta
Lečenje gihta obuhvata promene u načinu života i upotrebu odgovarajućih lekova. Promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi. Pošto se hemijske supstance u purinu pretvaraju u mokraćnu kiselinu, treba izbegavati hranu bogatu purinima.
Hrana bogata purinima uključuje školjke i meso organa, kao što su jetra, mozak i bubrezi.
Istraživači su izvestili da konzumacija mesa ili morskih plodova povećava rizik od napada gihta, dok potrošnja mleka smanjuje taj rizik.
Smanjenje težine može biti od pomoći u smanjenju rizika od ponovnog napada gihta.
Neki lekovi smanjuju bol i upalu kod napada gihta, kao što su antiinflamatorni lekovi (ibuprofen i naproksen), kolhicin i kortikosteroidi. Drugi lekovi smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi i sprečavaju taloženje mokraćne kiseline u zglobovima (gihtni artritis), bubrezima (kamenje) i tkivima (tofi), pomažući u sprečavanju daljih napada i komplikacija.
