Tušt je jednogodišnja zeljasta biljka sa puno sočnih zelenih listića, a kasnije i sa sitnim žutim cvetovima. Uspeva samo do 800 metara  nadmorske visine. Raste u vrtovima, vinogradima, livadama i rubovima šume. U Srbiji tušt raste uglavnom kao samonikla biljka uz kuće i puteve, naročito po peskovitom tlu.

Kao lekovita biljka tušt se upotrebljavao još u staroj Grčkoj. Pomaže u povišavanju krvnog pritiska, delujući slično adrenalinu.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ima najveći sadržaj omega 3 masnih kiselina od svih biljaka. Turci je koriste za spremanje salata i nadeva za pitu,  Grci je prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok je Jermeni spremaju kao svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali je i konzerviraju tj. ostavljaju  u teglama kao zimnicu.

Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani ljudi u obliku salate. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju. Ova biljka može da se koristi i kao začin jelima ili se od nje pripremaju supe. Sušenjem tušt gubi aromatičanost. Sitno, crno, bubrežasto seme se može samleti u hranljivo brašno.

Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.

U narodnoj medicini pripisuju mu se i brojna druga  svojstva, deluje antibakterijski, kao čistač krvi i diuretik, a navodno pomaže i kod kašlja, temperature, upale desni, hemoroida, prolećnog umora, slabosti bubrega, arterioskleroze, glavobolje i oboljenja živaca.

Tušt u sebi sadrži vitamine, A, C i B, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe.

Ono što je od velike važnosti je da  tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega 3 masnih kiselina, EPA  omega 3 masnu kiselinu (eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama,  plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente,  koju sadrži crvena boja stabljike tušta, (koje  ima  i  u cvekli npr.), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse.

Tušt kao prilog

Sastojci:

• 1/2 kg tušta

• 5 češnjeva belog luka

• maslinovo ulje

• sirće

• so, biber

Priprema:
Mlade izdanke oprati i obariti u slanoj vodi pa ocediti.  Izmešati tušt sa sitno naseckanim lukom,  maslinovim uljem, sirćetom.

Salata sa tuštom, rukolom, vlašcem…

Sastojci:

• 100gr. tušta

• 200gr. zelene salate

• 50gr. rukole

• vezica svežeg vlašca

• grančica peršuna

• ulje od semenki grožda

• balzamiko sirće

Priprema:

Tušt obariti u vodi par minuta, izvaditi, procediti od tečnosti i ohladiti. Zelenu salatu iskickati, staviti u činiju, pa dodati rukolu, iseckani vlašac, tušt, seckani peršun i začiniti po ukusu.

ordinacija.tv

Stari zapisi kažu da je krst Jovana Krstitelja, s kojim je krstio pokajnike u reci Jordan, bio od svete tise. Da li je ovo samo legenda? Pa, i Časni krst na kome je razapet Isus Hrist bio je delom napravljen od ovog drveta. A u Americi od tisovine prave lek za leukemiju. 

Da li tisa donosi sreću? Zašto je od davnina na ceni?

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Stari pagani verovali su da je to mitsko drvo; da ima isceliteljsku moć; da čuva kuću od bolesti, demona i veštica; da večno živi i stalno se obnavlja.

Komad tise, ako ga bacite, izdržaće sve atmosferske (ne)prilike: vrelinu sunca, udare kiše, težinu snega… I posle 13 godina, ostaće – isto!

Prirodni svet je svet beskrajnih raznolikosti i složenosti, višedimenzionalni svet. Ljudi koji su se „stapali” s prirodom, odgonetali su velike tajne. Isak Njutn je u trenucima opuštanja, ležeći ispod jabuke u svom voćnjaku, došao da razumevanja zakona gravitacije, a Nikola Tesla je u budimpeštanskom parku, u trenucima čarobnog zalaska sunca i recitovanja Geteovog „Fausta”, otkrio obrtno magnetno polje (indukacioni motor).

Postoji u Engleskoj drvo tise za koje kažu da ima više od 4.000 godina. Pod njom se parovi venčavaju da bi im brak bio dug i zdrav.

Tisa je čudesna. Neobična. Dugovečna kao maslina. Tek posle sto godina počinje da pleni lepotom.

Drvo je čvrsto, elastično, žilavo, postojano na vlagu i gotovo nikako ne bubri. Gusta krošnja je, najčešće, nepravilnog oblika, ali ima i stabolikih odlika. Iglice su joj s gornje strane tamnozelene, a sa donje imaju dve svetle pruge. Najčešće raste pored borova i bukvi. Postoji ženska i muška tisa. Ženska ima crvene bobice i treba da prođe sto godina da se one pojave.

Kora joj je crvenkastožuta, raste do 25 metara i sve je na njoj, osim bobica, otrovno. I drvo, i iglice. Zato tisu ništa ne jede. Ni gusenice, ni crvi, ni biljne vaši. Bubice je, jednostavo, ne grickaju. Ispod nje, čak, i trava ne raste.

S bobicama, koje su jestive, treba biti obazriv. Sme da se jede samo mesnati deo ploda, košpica je otrovna! Domaćice od bobica prave džem. „Srećno drvo” ne iziskuje stalno negovanje, đubrenje, okopavanje, čak ni sađenje. U zemlju semenje posade ptice.

Za naučnike je bilo pravo čudo kako je tisa od 70 godina mogla da opstane u jednom starom rudniku i da samo nekoliko milimetara potamni. Takav mehanizan odbrane nema nijedno drvo.

Stari zapisi kažu da je krst Jovana Krstitelja, sakojim je krstio pokajnike u reci Jordan, bio od svete tise. Da li je ovo samo legenda? Pa, i Časni krst na kome je razapet Isus Hrist, bio je delom napravljen od tisovine.

Poslednjih godina ispituju se lekovita svojstva tise, najdalje su u tome otišli Amerikanci. U jednom institutu od stabla pokušavaju da naprave lek protiv leukemije. Postoji verovanje da je on već napravljen i da će spasiti mnoge ljude…

Slatka paprat je lekovita biljka koja je u tradicionalnoj medicini odavno potvrdila delotvornost. Posebno je cenjena kod stanovnika Alpa. Lekoviti su koren i izdanak se sakupljaju u proleće i ranu jesen, a cela biljka tokom cvetanja od juna do septembra.

Stabljike na kojima je paprat se suše u hladovini, na promaji da bi biljka ostala zelena. Od lekovitih sastojaka ima eteričnih ulja, glicirhin, masne materije, tanin, skrob, smolu, šećer, velike količine sluzi i saponine koji joj daju slatki ukus.

Listovi su kožasti i perasti, sa duboko urezanim režnjevima koji se prema vrhu skraćuju.

Slatka paprat je veoma je rasprostranjena. Raste u gotovo svim šumama Evrope grupisana na vlažnim i senovitim mestima gde je kvalitetna zemlja, ali i na mahovinom obraslim brdovitim mestima, polutrulim panjevima i kamenitim obroncima.

Koren je čvornovat, debeo, mesnat, u početku slatkastog ukusa, dok kasnije postaje opor i gorak.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Raste na površini zemlje kao puzavica, u dužinu do metar. Sakupljen zajedno sa izdankom, prvo se očisti, a zatim suši na umerenoj temperaturi. Da bi u lečenju ispoljila puno dejstvo, biljka bi trebalo da bude stara najmanje četiri godine. Da bi se sačuvala na duži rok, usitnjena se pakuje u tamne staklene tegle i dobro zatvori.

Slatka paprat se u vidu čaja koristi za lečenje prehlade, kašlja, promuklosti, alergija, duševnih bolesti. Pospešuje apetit, kao i izlučivanje žuči i urina. Poklonici narodne medicine je preporučuju i za lečenje pluća, početnog oblika tuberkuloze, otečene slezene, tegoba u žučnoj kesi, bolesti jetre, želuca i bubrega. Melem je za rane i ispucalu kožu.

Veoma je uvažavaju i kao lek protiv reume, za šta se najčešće preporučuje kupka. Trudnicama se čaj od slatke paprati ne preporučuje jer može da izazove pobačaj.

NARODNI RECEPTI

Alergije – Čaj pomaže kod svih vrste alergija, tvrde travari. Sprema se tako što kašiku iseckane slatke paprati prokuvate u 200 ml vode, ostavite da se malo prohladi, procedite i po želji zasladite medom. Da bi došlo do poboljšanja, pije se najmanje dve nedelje tri puta dnevno.

Univerzalni tonik – Ne kuva se, već se puna kašika usitnjenog korena potopi u 500 ml vode i ostavi da odstoji osam časova. Potom se procedi i tečnost ostavi, a proceđeni ostatak opet popari sa vrelom vodom. Ostavi da odstoji jedan sat, ponovo procedi i pomeša sa tečnošću iz prvog ceđenja. Ova čajna mešavina se pije polako tokom dana, u malim gutljajima.

KUPKA ZA REUMU
DVE šake svežih listova paprati se potope u kadu sa vodom, pa lezite ako reumu imate u celom telu. Nakon boravka u kupki od 20-ak minuta, potrebno je mirovanje u krevetu. Pre nego što legnete, na čaršav stavite suve listove paprati koji i tako pomažu kod reume i bolova u kičmi. Da bi biljka delovala efikasno, mora češće da se menja. Ukoliko imate reumatske probleme na rukama i nogama, kupku možete da napravite u manjoj kadici i potopite određeni deo tela.

Izvor: novosti.rs

Sterilitet je zdravstveno stanje jednog ili oba partnera zbog kojeg ne dolazi do začeća prirodnim putem. S obzirom na to da ni na koji način ne utiče na zdravstveno stanje, ne definiše se kao bolest, ali u velikoj meri sterilitet remeti psihičko zdravlje i stvara probleme.

Sterilitet je problem na globalnom nivou i sve je u većem porastu. Razvijene zemlje mu danas posvećuju sve više pažnje i podstiču na različite načine parove da prebrode ovo stanje. Procena je da 15-18% parova u reproduktivnoj dobi ima problem sa sterilitetom.

U Srbiji se od steriliteta leči oko 800000 ljudi. Ranije se verovalo da je sterilitet isključivo vezan za žene, ali danas se postotak muškaraca i žena koji imaju problem sa sterilitetom skoro izjednačio.

U lečenju steriliteta učestvuju oba partnera, a uključuje se čitav tim lekara, kao što su ginekolog, urolog, endokrinolog, genetičari, molekularni biolozi i drugi.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Njihov zadatak je da odrede uzrok steriliteta i na osnovu toga da ga izleče. Procenjuje se da 80% parova nakon lečenja dobije prinovu.

Uzroci steriliteta kod muškaraca i žena

Nakon što se odredi uzrok steriliteta, pristupa se i njegovom lečenju. Međutim, kod oko 10 % parova se uzrok steriliteta ne može utvrditi i tada se rešenje traži u psihologiji. Kod velikog broja ljudi javlja se upravo psihogeni sterilitet, kada do začeća ne dolazi ni prirodnim putem, ni vantelesnom oplodnjom.

Češći uzroci i muškog i ženskog steriliteta su godine starosti. Kod žena godine starosti igraju veću ulogu, nego kod muškaraca, jer reproduktivna sposobnost žena značajno opada nakon 35. godine, dok kod muškaraca opada tek nakon 45. godine.

Hormonski disbalans je takođe jedan od uzroka ženske neplodnosti. Veći rizik od steriliteta imaju žene koje imaju neredovne menstrualne cikluse, preterano su gojazne ili mršave,  žene u menopauzi, sa poremećajima ovulacije i razvojem jajne ćelije, one sa poremećajima rada štitne žlezde, povišenim lučenjem prolaktina i muških hormona, kao i žene koje imaju prekomernu fizičku aktivnost, svakodnevni stress i drugo.

Neprohodnost jajovoda je najčešći uzrok neplodnosti kod žena. Skoro polovina žena koje se leče od steriliteta ima problem sa neprohodnim jajnicima koji je posledica upala jajovoda, endometrioze, priraslica, prethodnih vanmateričnih trudnoća.

Smanjena produkcija i poremećaj transporta spermatozoida su česti problem kod muškaraca. Pored toga, javlja se i retrogradna ejakulacija (kada semena tečnost ide u bešiku), varikokela, povrede testisa, rak testisa, seksualno prenosive bolesti, sistemske bolesti, neki lekovi, stres, hormonski poremećaji, infekcije, imunološki problemi i toksički agensi.

Kod žena mogu uticati i policistični jajnici, polipi, miomi, promene na grliću materice, tumori, infekcije, imunološki problemi i stres.

Danas se praktikuje da u lečenju učestvuju oba partnera, i to prvo pregled muškarca, jer se kod njih lakše i brže otkrivaju uzroci steriliteta.

Ruski lekovi za lečenje steriliteta

Travarke u Rusiji imaju veliki postotak izlečenja steriliteta prirodnim putem. Mnogi parovi u poznijim godinama odlučuju se da pomoć potraže u Rusiji kako bi se ostvarili kao roditelji. Rekorderka je žena iz Švajcarske koja je u 64. godini postala majka nakon lečenja i vantelesne oplodnje u Rusiji.

U Rusiju se upućuje i mnogo parova iz inostranstva, koji terapiju koriste što za čišćenje reproduktivnih organa, što za pripremu istih.

Crvena detelina je efikasan ruski lek za sterilitet

Crvena detelina se naširoko koristi u ruskoj medicini. Smatra se da je veoma učinkovita u lečenju steriliteta, pa se od nje spravljaju razni čajevi, tinkture i melemi.

Čaj od crvene dateline se priprema tako što se supena kašika suve deteline prelije sa 7 dl vrele vode, poklopi i ostavi da odstoji oko pola sata. Zatim procedite i pijte čaj u malim gutljajima tokom dana. Čaj se pije u kontinuitetu 3 nedelje, pa se pravi pauza od nedelju dana (najbolje u toku menstruacije).

Sakupite i osušite 100 g cveta dateline i po 50 g cveta kantariona i sušenog lišća crne ribizle. Sve sastojke pomešajte, usitnite u avanu, pa od mešavine uzmite jednu kafenu kašičicu i prelijte ključalom vodom. Ostavite čaj da stoji poklopljen 5 minuta, pa procedite i pijte ga odmah. Pijte jednu šolju čaja svakog dana redovno.

Koren deteline je takođe lekovit. Jednu supenu kašiku korenja deteline osušite i prelijte šoljom ključale vode i ostavite da stoji pola sata. Nakon toga, procedite čaj i pijte nekoliko puta u toku dana po gutljaj. Čaj se koristi dve nedelje, pa se pravi pauza od nedelju dana, nakon čega možete da ponovite konzumiranje i nekoliko puta.

Lek za sterilitet od vrbe, topole i breze

Poznat je i lek od vrbe, topole i breze. Naime, sakupite jednaku količinu pupoljaka ovih biljaka u rano proleće dovoljno da prekrijete 2/3 tegle od jednog litra. Pupoljke prelijte sa kvalitetnom votkom ili 70% alkoholom do vrha tegle, zatvorite i ostavite na tamnom mestu naredne 3 nedelje. Za to vreme povremeno izmućkajte.

Nakon 3 nedelje je potrebno procediti dobijenu tečnost, te koristiti jednom dnevno 50 kapi dobijene tečnosti pre jela. Tinktura se koristi najviše 10 dana, pa se pravi pauza od nedelju dana. Ponavlja se nekoliko ciklusa, ali se posle svakih 10 dana pravi pauza od 7 dana.

Očajnica je poznati narodni lek za sterilitet

Očajnica je još jedan narodni lek koji je poznat i u našoj narodnoj medicine, i u ruskoj. Macina trava je biljka za kojom su posezale mnoge žene očajne zbog nemogućnosti da se ostvare kao majke. Otud i ime – očajnica.

Čaj se priprema tako što jednu ravnu kašiku očajnice prelijete sa oko 2,5 dl hladne vode i kuvate do ključanja. Sklonite, poklopite i ostavite do sat vremena da stoji. Potom se čaj ocedi i pije 3-4 puta dnevno. Ima opor ukus, pa se može zasladiti sa malo meda, ali je preporuka piti ga bez zaslađivača.

Najbolje je piti ga u kontinuitetu najmanje mesec dana, a potpuni efekat se postiže posle 3 meseca kada je neophodno napraviti pauzu od mesec dana. Ne treba ga piti tokom menstrualnog krvarenja, kao i kada žena ostane u drugom stanju. Dugotrajna konzumacija kod nekih žena izaziva hipertenziju, a kontraindikovan je i u periodu dojenja.

Preporuke ruskih narodnih lekara i travara

Ruski narodni lekari preporučuju da muškarci naprave mešavinu 200 g domaćeg meda , jedne čaše konjaka, soka od 3limuna i 3 sveža žumanca.  Mešavina se čuva u frižideru u staklenoj tegli i koristi svakog dana tri puta dnevno,pola sata pre svakog obroka. Pre korišćenja, treba energično protresti teglu ili mešajte drvenom kašikom.

Ginekolog iz Sankt Peterburga preporučuje upotrebu sveže kozje ili ovčje džigerice. Najbolje je pronaći domaću i proverenu džigericu, pa je samleti i staviti na list zelene salate i držati kao oblog u predelu donjeg stomaka.

Džigerica treba da bude na vašoj koži, a oblog treba da bude vezan vunenim šalom i utopljen što više kako bi koža upila što više lekovitih sastojaka. Najbitniji sastojak džigerice je folna kiselina i vitamin P koji aktivira jajnu ćeliju i pomaže njeno sazrevanje.

Oblog je najbolje stavljati pre spavanja i drži na donjem stomaku oko 2 sata. Najbolje je početi sa primenom ovog leka drugi ili treći dan po završenoj menstruaciji i stavljati sve do sredine ciklusa.

Ruski travari preporučuju i da se napravi čajna mešavina od 200 g macine trave, 100 g hajdučice, 100 g virka, 50 gbokvice i 50 g zdravca. Sve se lepo izmeša, pa zatim izdvoji 5 supenih kašika mešavine i doda u litru ključale vode. Promešati i ostaviti da odstoji poklopljeno sat vremena.

Čaj se zatim ocedi i pije tokom dana u malim gutljajevima. Konzumacija se ne preporučuje samo tokom menstruacije.

Ovaj čaj bi trebalo piti sve do začeća, kada se obavezno prestaje.

Borovaja matka – prirodni ruski lek za sterilitet

Borovaja matka je biljka koja raste u zapadnom i istočnom Sibiru, delovima Ukrajine i Belorusije. U iskopinama u Altaju pronađene su kamene ploče na kojima je iscrtana biljka uvek u pratnji žena. Zato i ne čudi što upravo imaveliku primenu u ruskoj narodnoj medicini za lečenje svih ginekoloških problema.

U otkrivenim iskopinama na Altaju pronađene su kamene ploče na kojima je oslikana biljka borovaja matka, koju uvek prati prikaz žene. Ovi artefakti datiraju iz 5-6 veka pre naše ere. U dalekoistočnim kulturama, biljka je vekovima poznata kao prirodno sredstvo u borbi protiv neplodnosti žena, a lekari u Rusiji pre revolucije smatrali su je za preparat izbora u terapiji velikog broja ginekoloških oboljenja.

Borovaja matka ima antibiotsko, antimikrobno dejstvo i antikancerogeno dejstvo, a odličan je analgetik i dijuretik.

Ženama se Borovaja matka preporučuje u borbi protiv neplodnosti koja je nastala kao posledica policističnih jajnika, mioma, cistitisa, erozija materice, poremećaja menstrualnog ciklusa, endometrioze, fibromioma i drugih ginekoloških problelma.

Borovaja matka se čak u Rusiji preporučuje ženama koje su u visokom riziku za dobijanje raka reproduktivnih organa, kao preventiva, ali i za lečenje karcinoma raka grlića materice i jajnika.

Borovaja matka se može koristiti kao čaj. Jednu ravnu kafenu kašičicu prelijte šoljom kipuće vode, poklopite i ostavite da stoji 5-10 minuta. Ocedite i pijte čaj ujutru i uveče pola sata pre jela, ali ukoliko postoji potreba, možete ga piti i češće

Izvor: rulek.rs

U martu beru se sočni, vrlo lepljivi, još zatvoreni, mirisni i sjajni pupoljci crne topole (Populus nigra). U parkovima su uveliko primećeni, a slično je i u regionu, gde god ima topola.

Osušeni sadrže smolasta jedinjenja, etarsko ulje, manitol, vosak, tanine, salicin, jabučnu i galnu kiselinu. Koristi se za za lečenje rana, ispucalih usana i bradavica dojki, kao i protiv reumatskih bolova, za lečenje gihta, izbacivanje šlajma.

– Crna topola je listopadno drvo koje obično naseljava obalu uz velike reke u umerenoj klimatskoj zoni Evrope i Azije, uključujući i našu zemlju – govori za „Bilje i zdravlje” prof.dr Tatjana Kundaković, sa katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Zajedno sa belom topolom (Populus alba L.) svrstava se danas u ugrožene biljne vrste na području cele Evrope.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Naša sagovornica kaže da medicinsku primenu drvo crne topole ima zahvaljujući osušenoj kori, listovima i lisnim pupoljcima zbog prisutnih glikozida i produkata salicilne kiseline. U njenoj kori i listovima nalaze se kao glavne komponente salikortin i salicin, dok su u populjcima prisutni salicin i populin. Osim toga, značajni su i flavonoidi, a u pupoljcima ima i etarskog ulja.

Lekoviti proizvodi na bazi kore i listova crne topole pokazuju antizapaljensko dejstvo, ublažavaju bol, eliminišu bakterije i dovode do opuštanja glatkih mišića, dok pupoljci, osim navedenih efekata utiču i na ubrzavanje zarastanja rana.
Profesorka Kundaković kaže da se primena pupoljaka lista crne topole može preporučiti i kod hemoroida i za bolje zarastanje površinskih rana, promrzlina i opekotina od sunca, iako za ovakvu primenu nema dovoljno naučnih dokaza. Obično se pupoljci crne topole u vidu ekstrakata nalaze u sastavu polučvrstih proizvoda koji se nanose na kožu i koji sadrže oko 20 do 30 odsto ove biljne droge. Preporučena dnevna doza za spoljašnju primenu je pet grama.

Oprez

S obzirom na to da pupoljci crne topole sadrže derivate salicilne kiseline, ne smeju se koristiti u slučaju poznate preosetljivosti na samu drogu ili salicilate. Takođe, oni koji su preosetljivi na propolis i peruanski balzam ne smeju da koriste proizvode sa pupoljcima topole.

Oterajte grip

– 10 g pupoljaka crne topole
– 10 g vrbove kore
– 40 g listova pitome nane
– 40 g listova ribizle
Kašiku mešavine prelijte sa četiri decilitra ključale vode i odmah poklopite. Čim se čaj malo prohladi, procedite i pijte što topliji.

Balzam za kožu

– 8 g sušenih pupoljaka crne topole
– 40 g sala
Salo se kuva na tihoj vatri i kada se rastopi dodaju se osušeni pupoljci crne topole i dalje se kuva 24 sata. Vruće se procedi kroz lanenu krpu i zatim naliva u staklenu ambalažu.

Izvor: biljeizdravlje.rs

U vlažnim šumama i na rečnim adama gde rastu topole, vrbe, jove i jasenovi, u vidu drvolikog šiblja raste i do šest metara visoka lekovita krušina. Ona pomaže boljem radu organa za varenje, a zbog karakterističnih crnoljubičastih bobica poznata je i kao pasje grožđe. Rasprostranjena je u čitavoj Evropi i severozapadnoj Aziji, Sibiru, severnoj Africi, Kini i Meksiku. Kod nas je u priličnoj meri proređena, pa se teško nalazi.

U lekovite svrhe koristi se samo tamnosiva kora, prepoznatljiva po belim poprečnim linijama. Guli se krajem zime i početkom proleća, dok drvo još ne olista.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Prvo se seče na tanke dugačke trake, a potom suši u hladu na promaji. Sveža kora ne sme da se koristi jer dovodi do povraćanja i dijareja praćenih grčevima. Od delotvornih sastojaka, sadrži tanin, slobodne emodine, izoemodine, hrizofansku kiselinu, derivate antrakinona, gorke materije, šećer, masti.

Kora pomaže kod nadimanja, pritiska i bola u crevima, hronične opstipacije. Pospešuje rad jetre, protok žuči i sprečava stvaranje žučnih kamenčića. Deluje i kod slabog pamćenja, pritiska u glavi, bolova u očima zbog oslabljenog vida.

Od krušine se spravljaju čajevi i za bolove u predelu srca nastalih zbog nagomilavanja vazduha u želucu ili crevima, kod grčeva u žučnoj kesi, hroničnog zatvora, hemoroida, ali i kod izostanka menstruacije. Čajevi ne treba da se koriste duže od jedne do dve nedelje.

Čaj od krušine je najdelotvorniji u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, ali ne treba da ga piju trudnice i dojilje, kao ni deca mlađa od 12. godina. Ne sme da se upotrebljava ni kod stomačnih bolova nepoznatog porekla, zapalenja slepog creva i trbušne maramice, zavezanih creva, odnosno ileusa, kao ni kod čira na želucu i za vreme menstruacije.

Plodove takođe ne bi trebalo jesti jer dovode do povraćanja, a u većim količinama izazivaju teže trovanje. Sazrevaju u avgustu i septembru, kada se koriste za bojenje tkanina u zeleno.

NARODNI RECEPTI

Protiv hemoroida

Pomešajte 35 g osušene kore krušine sa 10 g kima, 10 g kamilice i 10 g kore pomorandže. Koru krušine i pomorandže usitnite prvo, pa zatim dodajte kim i kamilicu. U 5 dl ključale vode sipajte 3 supene kašike ove mešavine, poklopite i kuvajte 3 minuta na niskoj temperaturi. Zatim ohladite, procedite, čaj zasladite medom i pijte 3 do 4 puta u toku dana.

Čišćenje creva

Po 30 g kore krušine i listova pitome nane, pomešajte sa 20 g kima i 10 g lista sene. Prelijte šoljom ključale vode 1, 2 kašičice ove čajne mešavine, ostavite da odstoji 10 minuta, zatim procedite i pijte uveče pred spavanje, jer laksativno dejstvo nastupa nakon 8 do 12 časova.

Za bolji rad jetre

Pomešajte kašiku suve kore krušine sa 2 kašike hrastove kore. Sipajte u litar kupiće vode i kuvajte 10 minuta. Sklonite sa ringle, ostavite da se prohladi, pa procedite. Čaj podelite na tri dela i pijte pola sata pre jela.

Izvor:novosti.rs

Na našem području osim velikog čička rastu i mali čičak, maljavi čičak i šumski čičak, mada u rod čičaka spada čak 20 vrsta. Šumski se najčešće koristi u ishrani, dok se u narodnoj medicini koriste koren i zrele semenke čička.

Nutritivno bogati i lekoviti delovi čička su – listovi, stabljika, seme i koren. Sadrže brojne nutrijente koji su višestruko korisni za ljudski organizam: vitamine C i E, folnu kiselinu, riboflavin, piridoksin, niacin, kalijum, gvožđe, magnezijum, cink, kalcijum, selen, fosfor i inulin.

Najvažnije lekovite materije sadržane u korenu čička su: eterična ulja, taninin i insulin, mnoge anti-bakterijske i fungicidne supstance. Sadrži  i dosta skroba, vitamina C, gvozda, natrijuma, magnezijuma i kalcijuma. Može koristiti osušen i svež, ali svež sadrži više lekovitih i hranljivih elemenata.

Čičak kao lek

U starom veku čičak je bio cenjen kao lek za reumu, artritis i giht, dok se u srednjem veku koristio kao sredstvo protiv kašlja i grlobolje.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

I danas se preporučuje vino u kojem su bili potopljeni listovi čička kao sredstvo za izbacivanje kamena u bubregu.

Moderna istraživanja potvrđuju da svi delovi ove biljke pozitivno deluju kod mnogih zdravstvenih tegoba. Čičak je odličan saveznik imuniteta, leči grip, razne infekcije i alergije. Pospešuje znojenje, a time i detoksikaciju organizma putem kože. Oblog od čička koristi se za lečenje kožnih problema: modrica, osipa, gnojnih rana, ogrebotina, akni, ekcema i lišaja. Pomaže u prevenciji i lečenju anemije. Zahvaljujući inulinu u svom sastavu ova biljka je od velike pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi pa se dijabetičarima preporučuje svakodnevna konzumacija tinkture od čička.

Sirup od korena i semenki čička čuva zdravlje disajnih organa, podstiče apetit, ublažava nadutost i zatvor, pospešuje probavu i smiruje nervozu creva. Sprečava bolesti jetre i pomaže u njenoj regeneraciji. Pospešuje eliminaciju bubrežnog i mokraćnog peska i kamenaca. Blagotvorno deluje kod bolnih zglobova, gihta, artritisa i reume. U tom slučaju primenjuju se oblozi ili čaj od semenki čička. Ulje od čička poznato je po svojim umirujućim svojstvima i delotvornosti kod nesanice, nemira, napetosti, razdražljivosti i nervoze.

Čičak je dobar izvor probiotika inulina koji se ističe svojim laksativnim svojstvima i pozitivnim delovanjem na crevnu mikrofloru. Inulin pomaže i u snižavanju nivoa šećera, holesterola u krvi i smanjenju prekomerne telesne težine. Mnogobrojne studije su pokazale da ovaj polisaharid utiče i na povećanje koncentracije kalcijuma i magnezijuma u organizmu, što je od velikog značaja za zdravlje kostiju i zubi.

Recepti sa čičkom

Čaj od čička

Čaj od čička izvrstan je za pročišćavanje krvi, ublažavanje reumatskih tegoba te lečenje veneričnih bolesti. Čaj od semena izvrstan je diuretik te odličan saveznik u prevenciji bubrežnih kamenaca i regulaciji menstruacije. Čaj od mladog lišća ublažava nadutost te pomaže kod katara želuca. Ispiranje ogrebotina, rana i čireva ovim čajem pridonosi njihovom bržem zaceljivanju.

1 kašičica korena čička
2,5 dl hladne vode
1 kašičica meda

Priprema: Usitnjen suv koren prelijte vodom, pa stavite na vatru da proključa, a onda kuvajte 2-3 minuta na laganoj vatri i pošto pokriveno odstoji 10-15 minuta, procedite. Čaj od čička možete da zasladite medom i pijte ga 2-3 puta dnevno. Nezasladjen može da se koristi kao oblog, ili kupka.

Mast od čička

Mast se koristi za lečenje mnogobrojnih kožnih problema – upaljene kože, čireva, rana, opeklina, bradavica, lišajeva, ekcema, psorijaze.

1-2 kašike soka korena čička
2 kašike masti

Priprema: Narendajte svež koren čička i iscedite sok. Taj sok umešajte u neslanu svinjsku, ili biljnu mast koju ćete laganom masažom nekoliko puta dnevno utrljavati na oboleli deo kože. Dobro zatvorenu mast čuvajte u frižideru.

Ulje od čička

Ulje od čička dobiva se iz semena i na glasu je kao ješenje za mnoge zdravstvene probleme. Poznato je po svojim antioksidativnim i antiupalnim svojstvima. Nezaobilazan je deo kozmetičke industrije, a posebno je čest sastojak krema za negu kože te losiona za kosu.

1 šaka korena čička
malo 80-90% alkohola
2,5-3 dl maslinovog ulja

Priprema: Usitnjen svež koren prelijte alkoholom tek da ogrezne. Ostavite da odstoji 10-15 dana u zatvorenoj posudi, a onda dodajte maslinovo ulje, pa pokriveno gazom ostavite na toplom 3-4 nedelje.Pošto alkohol ispari, procedite ulje i čuvajte ga na hladnom mestu.

Tinktura od čička

60-80 g svežeg korena čička
3 dl 70% alkohola

Priprema: Usitnjen, ili samleven svež koren prelijte alkoholom i ostavite da zatvoreno odstoji 10-15 dana, ali svaki dan protresite.Tečnost procedite u tamnu teglu. Uzimajte 2-3 x na dan po 1 kašičicu umešanu u malo vode. Deca mogu da uzimaju 1-2 x dnevno po ? kašičice. U slučaju nedostatka apetita, tinkturu uzimajte pre jela.

Sok od čička

Sok od čička leči bolesnu jetru te potiče izlučivanje žuči. Sok od korena posebno je delotvoran u čišćenju kože, lečenju čireva, akni i lišajeva te zacjeljivanju rana, ogrebotina i opeklina.

5 kašika korena čička
5 dl vode
1 kašika meda

Priprema: Svež koren čička narendajte, ili krupno sameljite, pa prelite vodom. Ostavite da pokriveno odstoji 8 sati, ih preko noći, a onda sok iscedite, a koren dobro izgnječite da biste istisnuli svu tečnost iz njega. Zasladite medom i pijte po gutljaj, ih dva više puta tokom dana.

Losion za kosu od korena čička

60 g svežeg korena čička
2 l vode
2 dl jabukovog sirćeta
3 glavice crnog luka

Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte vodom, stavite na vatru da proključa, a onda na umerenoj temperaturi kuvajte još 5-10 minuta. Dodajte sirce i luk već isečen na kolutove, pa ostavite do pokriveno odstoji tokom 24 časa na toplom mestu. Tečnost procedite i nežnom masažom nanesite na kožu glave, pa posle 1 sata dobro isperite. Postupak ponavljajte svaki dan tokom 3 nedelje, a kasnije bar 1 -2 puta nedeljno.

Osim za lečenje raznih zdravstvenih tegoba čičak se već vekovima koristi i u kozmetičke svrhe.

Losion za lice

30 g svežeg korena i listova čička
1,5 dl destuovane vode
0,5 dl jabukovog sirćeta

Priprema: Usitnjen svež koren i listove čička prelijte kipućom destilovanom vodom, pa pokriveno ostavite da odstoji par sati. Procedite, dodajte sirce i dobro promešajte.

Ulje za kosu od korena čička

2 x po 50 g svežeg korena čička
2,5 dl maslinovog ulja
20 – 30 kapi eteričnog ulja lavande

Priprema: Usitnjen svež koren čička prelijte maslinovim uljem. Pošto zatvoreno odstoji 2 nedelje na toplom mestu, procedite ulje, a koren izgnječite da što više tečnosti iz njega istisnete. U ulje ponovo dodajte isitnjen svež koren čička, pa ostavite da odstoji još 10 dana. Ponovo procedite i ponovo iz korena istisnite svu tečnost. Dodajte eterično ulje lavande, i svaka 2—3 dana ne-žnom masažom nanesite na vlažnu kosu i kožu glave.

Čičak u kuhinji

List: mogu da se spremaju kao spanać, supa ili varivo, pa čak i sitno iseckani dodaju salatama

Stabljike: ubrane pre cvetanja, oguljene i usitnjene mogu da se dodaju salatama i čorbama, ili da se kuvaju kao varivo

Koren: koristi se kuvan, pržen ih grilovan, svež, ih osušen može da se dodaje jelima kao začin, ili da se od njega pripremaju čorbe i variva, ili da se koristi kao zamena za krompir, a mleveni suvi koren čička dodaje se brašnu za pripremu hleba, peciva i poslastica, a pečeni i mleveni koren kao dodatak za kafu, ili čak kao njena zamena.