Dr Branimir Nestorović: Šta je to Ljubav?
Ovde nećemo govoriti o romantici, već o tome kakve su fiziološke promene dešavaju u organizmu kada smo zaljubljeni, kao i delu ljubavi koji se zove seks. Ova oblast nije sasvim upoznata, moguće i zbog toga što po klišeu naučnici nisu posebno dobri u ljubavi. Kako se zaljubljemo, zašto prestajemo da volimo nekog, a neko nam čitav život muti snove?
U knjizi Daniela M Davisa The Compatibility Gene (podudarni gen), on opisuje kako mali deo hromozoma 6 utiče na zaljubljivanje. Osnova su istraživanja Švajcarskog zoologa Clausa Wedekinda iz 1994. One je davao ženama da mirišu majice koje su muškarci nosili dve noću uzastopno (pri tome nisku koristitli al.ohol, duvan, parfeme i sve što bi uticalo na miris znoja) i da opisuju miris.
Žene su procenjivale tri karakteristike – prijatnost, intenzitet i seksualnu privlačnost. U eksperimentu je učestvovalo 49 žena i 44 muškaraca. I jednima i drugima je izvadio krv za genetiku (tip glavnog histokompatibilnog kompleksa (drugim rečima, dela genoma koji je zadužen za prepoznavanje stranog, MHC).
Rezultati su pokazivali da su žene opisivale kao privlačan miris znoja muškaraca koji su bili različiti od njih u genetskom smislu. Dakle, mi bukvalno “namirišemo” osobu koja nam je kompatibilna.
Znamo da na sličan način miševi, pa čak i ribe biraju partnere. To bi značilo da partnera biramo tako, da bude genetski što dalje od nas, da bi potomstvo bilo zdravo. Dakle, nije ljubav na prvi pogled, nego ljubav na prvi miris. Jedna nova studija je testirala ovu ideju na 30 parova iz Jute (Država u SAD) i 30 parova iz Nigerije.
U slučaju parova iz Jute, postojala je jasna razlika u genima MHC. Ali, parovi iz Nigerije su imali sasvim slične MHC gene. Da li se radi socijalnim razlozima za brak (bez ljubavi ili neki drugi faktor u pitanju, nije sasvim jasno). Druga studija sa znojavim majicama je uporeživala reakciju žena na muškarce različitih etničkih grupa. Rezultati su bili zanimljivi, žene nije privlačio znoj muškaraca druge etničke grupe.
One su se opredeljivale za muškarce iz svoje etničke grupe, sa različitim MHC genima. Muškarci iz druge etničke grupe, iako veoima udaljeni po pitanju genetike, nisu im bili privlačni. Jedna druga studija je izučavala muškarce i žene bez čula njuha, u odnosu na broj seksualnih partnera.
Muškarci bez čula njuha su imali značajno manji broj veza nego zdravi (2 prema 10). Kod žena međutin, broj veza je bio isti u svakoj grupi (četiri). Ali su žene bez čula njuha imale znatno manje poverenja u svoje partnere nego zdrave žene. Nedostatk čula nije uticao na njihov odnosu sa prijateljima, već samo na s..alne partnere.
Ženama je izgleda miris važniji od izgleda muškarca, što objađnjava činjenicu da preko polovine ispitivanih žena voli da spava u majicama partnera. “Miris daje socijalnu informaciju o drugoj osobi” kaži ispitivači sa Drezdenskog Univerziteta. “Odsustvo mirisa smanjuje socijalnu sigurnost u oba pola, utičući na izbor partnera”. Uloga nosa u izboru partnera je prikazana odlično u filmu Miris žene, sa Al Paćinom u glavnoj ulozi slepog pukovnika koji žene prepoznaje po mirisu.
Ljubav se dakle odigrava u evoluciono primtivinim delovima mozga, pa je zato znatno jača od nekih drugih emocija (koje su pod kontrolom kore velikog mozga). U toj fazi raste kortizol u serumu (hormon stresa). Ovo dovodi do pada serotonina, koji dovodi do opsesivno-kompulzivnog ponašanja (razočaranje, nada, užas na pmisao da bi mogao biti ostavljen). U ovoj fazi ljubav odgovara misli Platona “da se radi o ozbiljnoj psihičkoj bolesti”.
Zaljubljenost podiže i nivo dopamina, neurotransmitera koji dovodi do euforije. On se luči kod zavisnosti od droge ili alkohola, pa ljubav liči na bolesti zavisnosti (apsitinencijalni sindrom kada osobe nema). U studiji objavljenoj 2012. pokazano je da muve kojima je uskrađen seks piju četiri puta više al.ohola, nego muve koje su imale odnos.
Zanimljivo je da zaljubljeni sada imaju nizak prag za miris druge osobe. U eksperimentu Lunstroma i Marilyn Jones-Gotman sa McGill Universiteta u Montrealu, žene nisu više razlikovale odeću sa mirisom voljene osobe od odeće stranca. Što su više bile zaljubljene, to je sposobnost da prepoznaju miris drage osobe bila manja. Ovo se zove teorija odbijanja (deflekcije) koja govori da fokusiranost na partnera smanjuje percepciju drugih draži.
Druge dve supstance koje deluju tokom romantične ljubavi su oksitocin i vazopresin, hormoni koji se luče tokom trudnoće i dojenja. Oni se oslobadjaju tokom odnosa i kotakta koža na kožu. Oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi, dovodi do nastajanja osećaja posvećenosti, sigurnosti i opuštenosti u odnosu na partenra.
On je hormon vezivanja i luči se posebno kod monogamnih (vernih) partnera.Pored drugih efekata, zaljubljenost deaktivira nervne puteve vezane za strah i društveno ponašanje. Ovo je osnova zapažanja da je “ljubav slepa”.
Ako ljubav potraje, većina ovih promena se vraća u ka bazalnim vrednostima. “Strast je i dalje prisutna, ali je stres nestao”. Kortizol i serotonin se vraćaju na normalu. Sada su aktivirani mehanizmi zadovoljstva.
Istraživanje iz 2011 je potvrdilo da postoje i ljubavi koje traju decenijama posle večanja. Ispitivana je magnetna rezonanca parova koji su bili u braku prosečno 21 godinu. Aktivnost dopamina u mozgu je bila identična onoj kod sveže zaljubljenih. Nivo oksitocina hormona vezivanja), kod njih je bio i dalje veoma visok. Dakle, ovako razgolićena, ljubav deluje kao refleksna aktivnost mozga, koja počinje nuđenjem, a završava odnosom i navikom. Međutim, možete to posmatrati i drugačije, da ste genetski (samim tim i sudbinski povezani sa tom drugom osobom). Ako je ljubav prava, ona je jedna i doživotna.
