Ono što te selo naučilo, neće ni škola ni grad: Ovako smo odrastali u prirodi!
Bilo je to detinjstvo kakvo bi svako poželeo svojoj deci. Baš kao što je Ršum jednom lepo rekao: Odrastao sam na selu, a na selu se rađaju deca ljudi, a ne deca kućni ljubimci, kakav je slučaj sa gradskom decom
Gledajući svoju decu kako uživaju u blagodetima dvorišta, bilo da je to leti kada im razapnemo bazen da se brčkaju, kad se igra fudbal, žmurke ili se bere voće koje smo sami odgajili ili je to zima kada naša ulica postane staza za sankanje, ne mogu a da se ne setim kako je meni bilo za svaki raspust kada je čitava planina bila naše dvorište.
Naša zemlja snova, čiju smo svaku stazu i bogazu poznavali. Na koje panjeve se ne seda, gde su šumske jagode prve stizale, a gde one livadske koje se zovu “pucke” jer kad ih bereš one pucketaju, gde je voda pitka i iz barice, a u koje grmove kupina se ne zalazi zbog zmija.
Bilo je to detinjstvo kakvo bi svako poželeo svojoj deci. Baš kao što je Ršum jednom lepo rekao: “Odrastao sam na selu, a na selu se rađaju deca ljudi, a ne deca kućni ljubimci, kakav je slučaj sa gradskom decom. To znači da smo brat i ja bili potrebni porodici i od malih nogu dobijali zaduženja u kući i na polju.” A ako je neko znao sve o lepom detinjstvu i o onome što je potrebno deci, to je zasigurno Ršum. Planina i njeno zabačeno seoce nisu samo bili fenomenalno igralište već i jedna velika zelena i dobro provetrena učionica. Tamo smo naučili mnogo životnih mudrosti:
Moraš da znaš ko si. Ko su ti bili preci. Odakle su ti došli, otkud im to prezime, ta krsna slava. Jedino tako nećeš posumnjati u svoj put. Nećeš izgubiti putokaz, kompas ti neće zakazati kad se nađeš na raskrsnici, ako znaš da su časno i slavno ginuli braneći veru i otadžbinu i čast bližnjih svojih. To je lekcija važnija od one da su bunike otrovne i koje pečurke se jedu.
Uvek možeš da pomogneš. Nema veze koji poslovi su u pitanju i dečije ručice su uvek dragocene. Dok odrasli skupljaju seno, deca mogu da grabuljaju, da skupljaju šljive naporedo sa njima, da donesu hladne vode kosačima, da pleve baštu, da napoje telad, nahrane koke… ma svašta nešto. Sve se računa i ništa nije teško kad vidiš da oko tebe sve radi i svi se trude da doprinesu, i urade što više.
Danas kada moj muž i ja posle četiri godine kada ne rodi kajsija, uzmemo pa je isečemo i izvadimo korenje da bismo posadili drugu, bolju sortu, ja se sećam svojih stričeva i ujaka koji ni divlju oskorušu, u tim krajevima zvanu brekinja, nisu sekli ili vadili. Ta širina i prostranstvo pružali su mogućnost svemu. Zrela brekinja je u jesen bila poslastica za svinje, drvo bi se iseklo kada stigne makar za ogrev.
Svaka “divljaka”, bilo koje samoniklo drvce, kalemili bi voskom, medom ili samo kravljom balegom, i davali mu osobine omiljenog rodnog drveta, i retko kada bi se desilo da se “kalemar” ne primi. Ono što bi opet rekao Ršum, “ne posjeci ni trešnje grkalje”. A meni su baš te divlje, samonikle trešnje zvane “grkalje” bile najlepše. I od njih su se najteže prale ruke i skidali brkovi. Danas kada bih našla sadnicu te trešnje ne bih pitala za cenu… Nostalgija, to ti je…
Biti lenj i neposlušan bila je najveća moguća sramota za jedno dete. Retka su bila deca za koju se to moglo reći. Niko o tome nije govorio, ali svojim primerom vrednih i čestitih ljudi koji poštuju starije, ta lekcija je bila više nego naučena.
Nauče te da hranu ne biraš. Na planini mog detinjstva nije bilo izobilja, ali je bilo svega dovoljno. Umesto brokolija, kelja i prokelja bilo je sremuša, koprive i zelja. I tada su deca mrzela te zelembaće, ali je bilo grehota komentarisati hranu, i nikako nije bilo preporučljivo reći da nešto ne voliš da jedeš. Jelo se da bi se živelo i radilo, i to je bio kraj svake diskusije o hrani.
Leto u planinskom selu te nauči da se čuvaš. Da budeš oprezan na svakom koraku. Ona pečurka koju su ti crtali u slikovnici se jede, ali samo jednom u životu. U stvari sve pečurke i bobice možeš da pojedeš, ali to baš nije dobra ideja. Ako ne znaš, pitaj. Prvo što te nauče na selu je kako da prepoznaš jestivu pečurku, koje su jestive bobice i gde ima zmija otrovnica i kako da reaguješ ako se ne daj Bože, sretnete.
Nauče te da osluškuješ, šuma nije samo tvoja, u stvari uopšte nije tvoja. Možeš sresti razna stvorenja. Ali, ti ćeš pri tom susretu biti jedini sa razumom, jedini čovek, i uvek možeš da izvučeš živu glavu. Ne da možeš, nego moraš. To sve te nauče dok gradska deca još uče Zmajevu poeziju.
Sve što možeš da sačuvaš za zimu, sačuvaj. Osuši voće ako je rodilo, ušuškaj jabuke u jabučaru, pokupi lešnike i orahe. Nakuvaj džemove i sokove. Osuši biljke za čajeve. Sakupi što više sira i kajmaka. Osuši i šumske pečurke isečene na listiće. Nakrcaj drva, grane i grančice. Ništa se neće baciti kad stegne mraz i severac zasvira d-mol. Zimi može samo da zafali, da pretekne sigurno neće. Sve što možeš osuši, skuvaj, skloni. Obrsti zovu, trnjine i šipurke i sve što se da obrstiti i ostaviti da čeka zimu.
Priroda je uvek na strani čoveka. Znaš to jer nikome tada nisu trebali lekovi. Dobro, vrlo retko je moralo da se ide kod doktora. Ali nije bilo boljke koju nije mogla makar da ublaži neka travka, ili kora nekog drveta. Ako kašlješ – baba kuva podbel, ako ti curi nos – inhaliraju te vrelim čajem od bosiljka, ako te muči dijareja – baba kuva dunjin list ili vodopiju (cikoriju). Za sve je bilo rešenja, i priroda je uvek bila na našoj strani. Znaš to kada je deda srećan zbog bogate žetve i roda šljiva. Znaš to jer je iz jednog planinskog izvora razvučena voda za sve kuće u selu, i nikada ni za vreme najvećih suša nije presušio.
Radi. Samo radi, i ne stidi se nikakvog poštenog rada. Deda je znao da kaže: “U radiše svega beše, u štediše još i više”. Moji rođaci nisu znali šta je depresija ili dosada. Čak ni zimi, kada se planina umota u belo, ćuti i pušta kurjake da zavijaju i plaše narod. Zimi, kada na selu sve izgleda kao da nikada više neće ozeleneti, nema tuge: plete se, prede se vuna, krckaju orasi, popravljaju plugovi, šarke na starim šifonjerima, igraju se igre, priča o davnim vremenima. Nikada nisam čula da se neko žali, jer kad radiš, za to nema vremena. Zna se da je samo “dokon um đavolje igralište”.
Gore glavu. Zapitaš se još kao dete, kako je moguće da život bude istovremeno i lep i surov? Ali onda vidiš kako se sve nastavlja, i kako se svi usprave iako su poraženi, i nastavljaju svoje poslove. I deda uspravi svoje čelo i kaže: “Samo neka je čeljad živa i zdrava! Biće i stoke i žita!” I shvatiš da može oba istovremeno, jer iako su svi tužni, tebe čeka društvo da idete na kruške lubeničarke, one što kada zagrizeš unutra bude crvena, i baba se ozarila i utešila, jer je upalila kandilo pred ikonom, iako nije crveno slovo… Nekako znaš da će sve biti u redu, i da već sutra niko neće spominjati ove nevolje, jer to ne pomaže…
Odmah zatim usledila je i druga lekcija, život je težak. Mnogo teži nego što možeš da zamisliš. To shvatiš kada babi i dedi na telenju uginu i krava i tele. I kada dedi, koga nikada nisi video da plače, zadrhti brada i zasuze oči. To shvatiš kada vreo letnji dan preseče grad i satre klasalo žito, obrsti voćnjake i isfroncla kukuruze. I kada komšiju koji je živeo sam jer su mu deca po belom svetu nađu preminulog, u otkosima livade koju je kosio sam.
Prvo što nas je naučila planina je da je život veoma lep. Čak i kad nemaš mnogo materijalnih stvari. Život je lep kad si zdrav, kad te ništa ne boli,kad smeš da se popneš na najvišu granu stare ranke, kad ti nikada nije dosadno, kad te svako jutro budi miris pečenog hleba, kad imaš roditelje, sestru,brata i gomilu rođaka.
Ništa se ne baca. Kada oljuštiš jabuku, očistiš kupus,oguliš krompir ostatke nosiš kravama. Ostatke skuvane hrane skupljaš u pomije jer su one predjelo gudama, kao supica pre glavnog jela. Hleb se nikada nije bacao ni davao stoci, to je bila grehota. Jeo se koliko god star bio. U popari ili kako god, ali bacao se nije. Od stare izlizane suknje bivala je kecelja. Od probušene kofe bivala je okrpljena činija za kukuruz ili skupljanje voća.
Od cipela koje smo prerasli bivale su papuče (samo ti deda žiletom otvori prozor za prstiće, i ne da te ne žulja nego ti je baš super tako). Niko se nije razbacivao, nije kupovao samo radi kupovine i sve što je moglo da dobije drugu namenu i novi život dobijalo je. Svi su tako gledali na život i nikom nije bio smešan okrpljen lakat ili koleno ili papuče nastale od starih cipela. Danas većina ljudi prekomerno troši, ali prekomerno baca.
I naravno, gde Beograđani da bace listove kupusa nego u smeće, shvatam sve ali postoje stvari koje možemo proslediti drugima koji imaju manje. Stari hleb okačiti na kontejner. Odeću odneti u centre i prihvatilišta gde je mogu iskoristiti oni kojima je dragocen čak i ućeban džemper. Odvajati plastične čepove i time pomoći akciju Čep za hendikep. Uvek postoji način. Možemo ga naći sami kada već u ovoj zemlji nema regulisanog odlaganja materijala koji mogu da se recikliraju.
I naravno najvažnija od svih lekcija je ona o neodustajanju. Ona o optimizmu. Ona kada se posle oluja stežu zubi, diže glava i nastavlja dalje. Ona lekcija u kojoj je nada ona koja likuje. Priroda ona koja obnavlja, čovek onaj koji sve može i kome je sve dato, samo treba da bude dobar domaćin i da mudro raspolaže poklonjenim dobrima.
Izvor: detinjarije.com
Sve srećne porodice liče jedna na drugu: Evo “pravila” kojih se pridržavaju
Imate li ponekad utisak da vi trčite na jednu stranu, partner na drugu, deca… svojim putem, pa se u kuću samo srećete u prolazu? Evo “pravila” kojih se pridržavaju srećne porodice, pomoći će vam da kuću ponovo pretvorite u dom.
Utvrdite šta je vaša porodična “misija”. To će vas približiti jedne drugima, a deca će odrastati sa jasnom svešću o prodičnim vrednostima. Neka i najmlađi doprinesu, formulišući na svoj način ono što oni doživljavaju kao “misiju” vaše porodice.
11 pravila kojih se pridržavaju srećne porodice će pomoći da kuću pretvorite u topli dom:
1.Vodite decu na mesta koja su važna za vašu porodicu
To može biti mesto u kojem su se rodili baka i deka, ali i kafić u kojem su se mama i tata upoznali. Na taj način ojačaćete povezanost vaše porodice.
2.Pričajte priče o ostalim članovima porodice
Upoznajte decu sa porodičnom istorijom, neka znaju za veselog ujaka pustahiju sa bakine strane, za storgu tetku “usedelicu” sa dedine… Pričajte im šta su ostali članovi porodice radili na dan kad su se oni rodili, kako ste saopštlili baki i deki da će dobiti unuče… Takve priče doprinose bliskosti, a deca rastu svesna radosti koju je izazvao njihov dolazak na svet.
3.Neka deca budu bliska sa bakama i dedama.
Pobrinite se da odvojite vreme za posetu baki i dedi, čak i kad ste mrtvi umorni, čak i kad ne znate gde vam je glava od posla. Ta nežnost koju deca upiju od baka ideda, ostaje tokom celog života izvor ljubavi i sigurnosti, na potpuno drugačiji način od one, takođe dragocene, koju izgrade na roditeljskoj ljubavi.
4.Organizujte porodične “sastanke”
Jednom nedeljno sedite sa decom i “pretresite” sve ono lepo i manje lepo što vam se svima dogodilo u prethodnih nekoliko dana, i napravite planove za vikend koji dolazi.
5.Držite do porodičnih rituala
To može biti odlazak u zoološki vrt subotom pre podne, veče za filmove petkom, odlazak na ručak u omiljeni restoran na ručak prve nedelje u mesecu ili nešto slično. Ali, kad jednom započnete tradiciju, nema odstupanja ni zbog sastanka, ni zbog sređivanja kuće. Neka to bude vaše vreme.
6.Stavljajte jedni drugima do znanja da cenite sve što onaj drugi radi
Naučite decu da je “hvala” lepa reč koja nije rezervisana samo za druge ljude, već i za mamu i tatu, brata ili sestru.
7.Provodite redovno vreme sa decom odvojeno
Bez obzira na uživanje u zajedničkoj igri, deci je potrebno vreme “jedan na jedan” sa roditeljima, pa se postarajte da im to pružite.
8.Smejte se zajedno
Šalite se, gledajte komedije, ali iznad svega, naučite decu da se šale na svoj račun. To je dobar način da ojačate povezanost unutar porodice.
9.Jedite zajedno
Iako to nije uvek lako izvesti zbog obaveza oko posla ili škole, pobrinite se da se bar nekoliko puta u toku nedelje okupite za stolom. To može biti doručak subotom ujutru, kada možete jesti i u pidžamama, ili večera sredom… Kad god možete – ne propuštajte priliku.
10.Razgovarajte
Ali stvarno razgovarajte. I vi sa partnerom, i vas dvoje sa decom. Bez ometanja u vidu mejlova, SMS-ova ili vesti na televiziji. Slušajte aktivno ono što drugi članovi porodice govore. Tako učite decu da je njihov glas važan, ali i da je važno da umeju da slušaju druge. To je jedna od najdragocenijih životnih lekcija koju možete da im date..
-
Ljubite se
I vi sa partnerom, jer je važno da deca vide i osete da se mama i tata vole, a ljubite i mazite i decu, što više možete. Dok su mala bar. Čim malo porastu, počeće da se “otimaju”, pa će vam biti žao što to niste češće radili dok su bili mali.
Izvor
Rase PASA koje na ljude deluju poput tablete za smirenje i koriste u terapijske svrhe!
Neki od njih su se i bukvalno koristili u terapijske svrhe
Svaki pas, bez obzira na to da li je u pitanju mešanac ili čistokrvna rasa, svom vlasniku može da bude poput antistres terapije, a neke pasmine posebno su poznate po tome što na ljude deluju poput tablete za smirenje!
-
Zlatni retriver i labrador retriver
Koliko zlatni retriveri i labrador retriveri deluju umirujuće na čoveka govori činjenica da se te pasmine najčešće koriste u terapijske svrhe i kao psi vodiči i tragači. Izuzetno odani, inteligentni i laki za treniranje, retriveri su najsrećniji kada su u društvu čoveka i pravi su primer tvrdnje da je pas jedino biće koje vas voli više nego što voli sebe.
-
Bokser
Ovaj prijateljski raspoložen i veseli slatkiš slavan je po svojoj sposobnosti da može da oraspoloži svog vlasnika u svakoj situaciji. Učiniće to i tako da mu se “ponudi” za maženje kada oseti da je njegov vlasnik potišten ili tužan. Bokser jednostavno obožava ljude i od prostranog mesta za život važnije mu je da ima vlasnika koji zna da mu uzvrati ljubav, zbog čega može da živi i u malom stanu.
-
Hrt
Uprkos tome što mogu da trče i do 57 kilometara na sat, ovi graciozni i elegantni nežni divovi ipak više vole da leže i odmaraju, zbog čega su poznati kao veliki “kaučari”. Vrlo blage i poslušne naravi, hrtovi retko kad laju, a imaju i poseban način iskazivanja bliskosti s čovekom – dok stoji uz svog vlasnika, lagano se naslanja uz njegove noge.
-
Koker-španijel
Pripadnici ove rase obožavaju decu, a poznato je da se lako povezuju s decom s mentalnim i emocionalnim problemima. Pa čak i njihova duga, svilenkasta dlaka može da delovati umirujuće. Koker-španijele lako je trenirati, teško ih je preplašiti i izrazito su voljni da udovoljavaju vlasniku. Dobro podnose i putovanja, pa će biti odlični pratioci kada odlazite negde na odmor, a zapravo ih lako možete voditi bilo gde sa sobom.
-
Bernardinac
Ova predivna rasa bila je inspiracija za ženku psa Darling, pseću dadilju u priči o Petru Panu. I zaista, bernardinac posebno voli malu decu, a krase ga i velika želja da udovolji čoveku i visoki prag tolerancije. Mogu da se opišu kao ogromna klupka ljubavi koja su uz to i pametna, zaštitnički nastrojena i odličan izbor za porodice s malom decom.
-
Jazavičar
Samo pogled na ovog preslatkog malog veseljaka dugog tela i kratkih nogu dovoljan je da nam izmami osmeh na lice, a njegova vrckava narav oraspoložiće vas i umiriti i nakon najnapornijeg dana. Jazavičare krasi zaštitnička narav i velika želja za maženjem, a ovi psići čvrsto veruju da su ravnopravan član svoje ljudske porodice.
-
Francuski buldog
Reč je o minijaturnoj verziji engleskog buldoga koja, baš kao i njihovi rođaci, ima predivan karakter. Ovaj simpatični psić voli pažnju i biće vaš veran pratilac i prijatelj. Prilagodljivi su i staložene naravi, pa na čoveka deluju poput bensedina. Obožavaju da se igraju i pravi su veseljaci.
-
Jorkširski terijer
Prema priči, tokom Drugog svetskog rata doktor Čarls Mejo vodio je sa sobom jorkširskog terijera u obilazak ranjenih mornaričkih oficira. “Jorki” je delovao vrlo pozitivno na vojnike i podigao im raspoloženje, i postao prvi terapeutski pas. Dokazano je da jorkširski terijer pomaže i kod teskobe zahvaljujući tome što ima sposobnost stvaranja vrlo čvrste povezanosti s čovekom.
-
Mops
Neki će reći da nije tipična slatkica, ali ovaj mališan osvaja svojim šarmom, razigranošću, poslušnošću i pameću. Ovaj simpatični psić voli pažnju i biće vaš uvek veran pratilac. Mops se jako veže za ljude i budite sigurni da ćete pored sebe imati pravog prijatelja. Ko može da odoli toj ljupkoj zgužvanoj njuškici i veseloj naravi – ma, mops jednostavno zove na maženje!
-
Bernski planinski pas
Ova švajcarska pasmina uzgajana je za fizički rad što znači da ih je lako dresirati i obožavaju da čine svoga vlasnika srećnim. Najsrećniji su kada provode vreme sa svojom ljudskom porodicom i kada mogu da obasipaju ljudskog životnog saputnika odanošću i ljubavlju.
Autor: Zadovoljna.hr
Čujte najerotičniju pesmu svih vremena uz koju su mnogi začeti
Da pojasnimo, radi se o izboru za „najerotičniju pesmu svih vremena“ koji je svojevremeno pokrenut na nekoliko velikih foruma na internetu. sa nedostižnom razlikom je pobedio duet Džejn Birkin i Serž Genzbur sa svojom „Je t’aime…moi non plus“ („Volim te, ni ja tebe“). https://www.youtube.com/watch?v=k3Fa4lOQfbA
Zapravo, Genzbur je pesmu napisao 1968. za duet sa Brižit Bardo s kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi. Međutim, provokativni tekst nije bio podesan jer je Bardo po okončanju romanse planirala venčanje sa nemačkim biznismenom Ginterom Saksom. Ta verzija je ostala „u bunkeru“, a prvi put je emitovana tek 1986. godine. Sredinom 80-ih popularnost fatalne B. B. počinje da jenjava, pa se došlo na ideju da bi joj nekadašnja „provokacija“ mogla biti od koristi. Izgleda da je bilo potrebno mnogo više od hit-pesme da bi se oživela karijera nekadašnje popularne glumice, seks-simbola, „lepše polovine“ čuvenih šarmera onog vremena (Rože Vadim, Žan-Luj Trentinjan, Žilber Beko,…).
Dok u Parizu tokom maja 1968. traju studentske demonstracije, Genzbur odlazi u London na kasting za film „Slogan“ gde upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin. Snimanje počinje u Parizu i oboje glumaca su ponovo na „setu“, gde Serž ne prestaje da ismeva Birkinovu zbog skromnog znanja francuskog. Taman kada izgleda da tenzije dostižu kulminaciju, dvoje „zavađenih“ zatiču kako jedu iz istog tanjira i tako počinje dvanaestogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album sa definitivnom verzijom pesme „Je t’aime…moi non plus“, ali i klasicima poput „69 annee erotique“, „Jane B“, „Orang-outang“, „L’anamour“.
Sledeće godine, Džejn i Serž borave u SFRJ gde su snimali dva filma. Tokom rada na „Le Traitre“ (poznat kao „19 devojaka i mornar“, režija Milan Kosovac), Genzbur posle svađe sa rediteljem pali cigaretu papirnom novčanicom (najveća u dinarskim apoenima). Nakon intervencije policije, incident se razrešio a Serž se prvim avionom vratio kući. Nevolje i propuštene šanse na filmu nadoknađuju uspesi na ličnom planu. U Londonu je 21. jula 1971. rođena ćerka Šarlota, a nekoliko meseci pre Serž objavljuje svoje životno delo – album „Histoire de Melody Nelson“. Poznato je da mu je „Lolita“ Vladimira Nabokova bila večita inspiracija, a opsednutost pričom o „devojčici-ženi“, strasti, seksepilu Genzbur je pronašao u svojoj Džejn.
Iako su postojala podeljena mišljenja o glumačkim kvalitetima Birkinove, niko nije mogao da joj ospori da je fascinirala mnoge reditelje i ostavila zapažen utisak u bar tri kultna filma – u Antonionijevom „Uvećanju“ („Blow up“, 1966), čuvenoj ekranizaciji romana „Smrt na Nilu“ (1978), i kao Karolin u „Tata Nostalgija“ (1990) Bertrana Tavernijea. Otkako je sa sedamnaest godina debitovala na pozornici londonskog Haymarket Teatra, Birkinova je svoju karijeru gradila kroz dva paralelna zanimanja (pevanje i gluma) i u dve paralelne domovine (Engleska i Francuska). Igrala je sa Bet Dejvis, Piterom Justinovom, Dejvidom Nivenom, Džejmsom Mejsonom, Dirkom Bogartom, dakle, sasvim dovoljno da se razuvere oni koji su sumnjali u njen talenat.
Serž se 1928. rodio u Parizu, a roditelji su mu bili ruski Jevreji koji su pred naletom boljševika emigrirali u Francusku. Studirao je umetnost (okrenuo se slikarstvu), a jedno vreme je u kabareu svirao klavir. Pevanje je prepustio boljima od sebe, i posvetio se kompozitorskom i producentskom poslu. Prvenac „Du chant a la une“ objavljuje 1958. godine, a tokom 60-ih izdaje nekoliko albuma i sarađuje sa Žilijet Greko, Petjulom Klark, Valeri Lagranž, Frans Gal, Dajan Vorvik. Prekretnica nastupa 1969. kada objavljuje „Je t’aime…moi non plus“, a erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivaju pravi skandal (prvi se oglasio Vatikan). Singl sa istoimenom pesmom je prodat u četiri miliona primeraka, iako je na snazi bila zabrana njenog emitovanja na radio programima Italije, Poljske, Portugalije, Španije, Velike Britanije.
Ljubavnik najlepših žena svog vremena, kompozitor (autor preko 600 pesama), filmska zvezda, reditelj, otac, skandal majstor (pored ostalog, napravio je i rege verziju Marseljeze), preminuo je 1991. godine od srčanog udara. Umetnik koji je još za života postao jedno od najvećih imena francuske popularne muzike, platio je danak alkoholu, cigaretama (uvek je nosio nekoliko kutija „žitana“) i višedecenijskom raskalašnom životu. Povodom smrti Genzbura oglasili su se Katrin Denev, Iv Sen Loran, Klaudija Kardinale, Žak Širak, Brižit Bardo, a tadašnji predsednik Fransoa Miteran napisao je za Serža: „Bio je naš Apoliner“.
Izvor: danas.rs
Zimnica od povrća po receptu naših baka
Paprika je jedno od najpopularnijih povrća u svetu. Postoji mnogo vrsta a najpopularnija je podela na ljute i slatke. Ovo povrće zauzima počasno mesto u pravljenju zimnice. Svako domaćinstvo čuva neki specijalitet od paprike a mi ćemo vam pokazati razne recepte pomoću kojih ćete ove jeseni obogatiti zimnicu novim I očaravajućim ukusima.
Barena paprika za zimnicu
Postoji mnogo načina spremanja barene paprike i nijedan recept nije pogrešan ali evo jednog kojeg mi preporučujemo za barenu papriku. Treba vam: 7 kg paprike, 4 glavice belog luka i 3 veze peršuna. Za smesu za barenje vam je potrebno: 3 l vode, 1 l sirćeta, 250 gr šećera, 250 gr soli, 1/2l ulja i kesica bibera. Paprike prvo očistiti od semena i drške pa dobro ocediti od vode, pa potom iseckati peršun i luk. Smesu za barenje staviti da provri pa dodavati paprike ali ne smeju postati previše mekane. Onda barene paprike ređati u tegli i dodavati iseckani peršun i luk. Tegle dobro zatvoriti i ostaviti da se ohladi.
Paprike iz rerne za zimnicu
Paprike iz rerne se za čas posla spremaju a smatraju se delikatesom. Evo jednog recepta koji morate da probate. Količinu sastojaka možete da odredite sami. Paprike očistite od semenki i poređajte u prethodno zagrejanu rernu na 220 stepeni. Ostavite oko 10 minuta i znaćete da su gotove ako su mekane na dodir. Dok su paprike u rerni seckajte beli luk, peršun i celer. Paprike stavite u teglu pa pospite iseckanim lukom, celerom i peršunom. Pritisnite ih odozgo i držite na tamnom mestu.
Kisela paprika u tegli
Kisela paprika u tegli je idealna zimnica bez konzervansa, a evo na koji način se sprema. Za pripremu je neophodno: 1 l sirćeta, 3 l vode, 150 gr soli i 80 gr šećera. Dobro očistiti paprike pa ih oprati, prosušiti i izbockati čačkalicom. U posudi prokuvati vodu, sirće, šećer, so i ostaviti da se prohladi. U tegli naslagati paprike pa dodati vodu pripremljenu. Potom staviti u šerpu i pasterizovati 20 minuta na 80 stepeni. Ukoliko želite da paprike budu manje kisele dodajte više šećera.
Somborka za zimnicu
Ovaj recept je za ljubitelje ljutog. Biće vam potrebno: 4 kg paprike somborke, 200 ml ulja, 200 gr soli, 200 ml alkoholnog sirćeta, 200 gr šećera, pola kesice konzervansa, pola kesice vinobrana i biber po ukusu. Dok paprike čistite ostale sastojke pomešati u šerpu i ostaviti da proključa. Dodati paprike i smanjiti vatru. Svaku papriku treba bariti po minut pa ih vaditi i slagati u tegle. Između njih sipati biber pa kad se sve paprike naređaju dodati vodu u kojoj su se kuvale.
Pasterizovana paprika
Ovaj jednostavan recept se može ujedno primeniti i na kornišone i zeleni paradajz. Za ovaj recept će vam biti potrebni sledeći sastojci: 5 kg paprika, 2 šoljice soli, 5 šoljica sirćeta, 5 šoljica šečera, 5 šoljics ulja, 3 glavice belog luka i 1 veza peršuna. Paprike oprati i očistiti i napuniti ih sa pomešanim šećerom, uljem, solju i sirćetom. Ostatak smese preliti preko paprika i ostaviti 12 sati da odstoje. Nakon toga poređati paprike u teglu i dodati iseckani luk i peršun. Tegle zatim poređati na krpu u posudi preko koje treba 2 prsta vode dodati. Kuvati 30 minuta pa ostaviti sa strane da se ohladi.
Tumbana paprika
Za ovaj izuzetni recept vam je neophodno sledeće: 10 kg paprike, 500 gr sirćeta, 400 gr šećera, 400 gr soli, 5 l vode, 1 vinobran i 1 konzervans. Paprike dobro očistiti dok se u posudi kuva voda, sirće, so, šećer, vinobran i konzervans. Paprike preliti prokuvanom smesom i ostaviti 24h da odstoji uz povremeno tumbanje(prevrtanje) paprika na 4/5 sati. Na dno tegle staviti malo šećera, soli i konzervansa pa slagati papriku i isti proces ponoviti odozgo.
Rezana paprika
Evo jednog odličnog recepta za rezane paprike. Samu količinu sastojaka sami odredite. Paprike je potrebno očistitipa iseći na rezance i blanširati par minuta. Kada se ohlade poređati ih u teglu. Potom preliti paprike sa smesom sačinjenom od sirćeta, soli i vode pa potresti teglu. Onda tegle staviti u posudu, preliti toplom vodom i grejati oko 35 minuta.
Paprike punjene sirom
Prepoznatljivi miris paprike koji svi volimo nas podseća na detinjstvo. Punjene paprike sa sirom su mnogima favorit zboj jednostavnog, a ukusnog recepta. Količinu sami birate a evo načina na koji se sprema: Paprike dobro oprati i očistiti pa ostaviti da se ocede. U posudi surutku prokuvati i posoliti pa ostaviti da se ohladi. Sir izngječiti pa njime napuniti očišćene paprike. Potom paprike poređati u tegle i preliti surutkom. Tegle čuvati na tammom i hladnom mestu.
Feferoni za zimnicu
Feferone su pikantne papričice pa ukoliko volite ljuto ovaj recept morate da isprobate. Sastojci koji su neophodni su: 500 gr feferona, 500 ml vode, 500 ml sirćeta, 2 kašike soli i 4 kašike šećera. Feferone dobro oprati pa očistiti i probušiti kako bi mogla tečnost da uđe. Šećer, so i vodu staviti u posudu da provri onda dodati feferonei kuvati oko 2 minuta. U teglu ih ređajte i dobro nabijte jednu uz drugu pa ih prelijte tečnošću u kojim su se kuvale. Hermetički ih zatvorite i čuvajte na suvom mestu.
Zimnica od paradajza
Osim paprike i paradajz je jako popularno povrće od kojeg se pravi zimnica. Postoje mnogi načini pravljenja zimnica od paradajza i mi ćemo vam pokazati najpopularnije i najukusnije metode.
Paradajz sos zimnica
Za pelat odnosno sos od paradajza će vam biti potrebno: 5 kg paradjza, 8 kašika soka od limuna i 2 velike crvene paprike. Veliku šerpu napuniti vodom i staviti na ringlu da proključa. Paradajz oprati i očistiti od jezgra pa ga ubaciti u proključalu vodu na 2 minuta. Potom ga ubaciti u ledenu vodu, na ovaj način će se lakše oljuštiti. Papriku iseckati pa na foliji ispeći. U šerpu ubaciti oljušteni paradajz i pečenu papriku pa to oko 45 minuta kuvati uz često mešanje. U tegle sipati po 2 kašike limunovog soka pa dodati kuvani paradajz.
Zeleni paradajz zimnica
Ako ste ljubitelj zelenog paradajza za zimnicu evo jednog ukusnog recepta. Neophodno je: 5kg zelenog paradajza, 1 čaša sirćeta, ½ čaša soli, 1 čaša šećera, 2,5 l vode, 1 vinobran i biber. Paradajz oprati pa ostaviti 15 minuta da se osuši na sobnoj temperaturi. U posudu sipati vodu, šećer, so i kuvati između 3 i 5 minuta dok se ne rastvore sastojci. Onda skloniti sa vatre i dodati vinobran i sirće. Paradajz naređati u teglu i preliti smesom pa prekriti krpom da se ohladi.
Mleveni paradajz za zimnicu bez kuvanja
Evo jednog lakog i brzog recepta za mleveni paradajz bez kuvanja. Trebaće vam: 5 kg pardajza, 3 kašike soli, 1 veza peršuna i 2 kašike šećera. Pradajz oljuštiti i iseckati pa dodati so, šećer i peršun. Sameljite paradajz u mašinu za mlevenje pa onda izlite smesu u teglu. U već zagrejanoj rerni na 150 stepeni ostaviti tegle na 30 minuta. Onda smanjiti temperaturu na 100 stepeni i ostaviti još 90 minuta da odstoji. Isljučiti rernu i ostaviti tegle da prenoće kako bi se ohladile.
Šarena salata recept
Za pripremu šarene salate za zimnicu će vam biti potrebno sledeće: 9 kg povrća po izboru, 2 l vode, 1 l sirćeta, 150 gr šećera, 200 gr soli, 1 vinobran i 1 kesica bibera. Povrće lepo iseckati pa staviti u posudu. U drugu posudu pomešati vodu, so, sirće, šećer, biber i vinobran i mešati dok se ne otopi. Povrće preliti smesom pa poklopiti poklopcem i ostaviti da odstoji 24 sata.
Ruska salata zimnica
Ova ruska salata zimska se pomalo razlikuje od klasične ali je svakako preukusna. Potrebno je: 1kg kiselih krastavčića, 1 kg paprika, 1 kg šargarepe, 1 kg zelenog kupusa, 750 ml sirćeta, 500 ml ulja, 250 ml vode, 250 gr šećera I 150 gr soli. U šerpu staviti iseckano povrće dok u drugoj treba prokuvati ostatak sastojaka. Preliti povrće I ostaviti 15 minuta da odstoji. Potom napuniti tegle I čuvati ih na tamnom mestu.
Lovačka salata zimnica
Ova salata je odličan prilog uz meso. Za spremanje je potrebno: 3 kg paradajza, 3 kg paprika, 1 šolja ulja, 1 šolja sirćeta, ½ šolja šećera, 3 glavice belog luka, 3 lovorova lista, 1 kesica konzervansa I 3kašike soli. Pradajz oljuštitii samleti pa upržiti da nestane sok I dodati iseckanu papriku. Nakon 2 sata dodati ostale sastojke I pržiti još 15 minuta. Kada se ohladi staviti u teglu. Ukoliko volite ljuto možete dodati I ljutu papričicu.
Mešana salata za zimnicu
Ova zimnica predstavlja kombinaciju raznog povrća a možete I vi neko sami dodati. Za ovaj recept biće vam neophodno: 3 kg paprika, 3 kg krastavca, 3 kg šargarepe, 3 kg kupusa, 1 vinobran, 1 konzervans, 200gr šećera, 250 gr soli, I 1 l sirćeta. Povrće dobro oprati potom iseckati. U jednoj posudi izmešati povrće I ostatak sastojaka. Ostaviti preko noći da odstoji pa staviti u tegle I pritisnuti povrće kako bi tečnost uvek bila iznad povrća.
Salata od šargarepe za zimnicu
Za pripremu ove salate od šargarepe trebaće vam: 3 kg šargarepe, 2 glavice belog luka, 2 veze peršuna, 50 gr soli, 100 ml sirćeta, 50 ml ulja I jedan konzervans. Možete dodati I ljutu papričicu ukoliko želite. Povrće iseći na kolutiće a peršun sitno iseckati. Dodati ostale sastojke I ostaviti pola sata da pusti vodu. Povrće potom staviti u teglu I hermetički zatvoriti.
Krastavci za zimnicu
Krastavci u tegli su veoma popularna zimnica a evo jednog recepta da isprobate. Sastojci potrebni: 7 kg krastavca, 300 gr šećera, 300 gr soli, 1 kesica vinobrana I 5 l vode. Krastavce oprati I složiti u tegle. Moraju biti dobro nabijeni potom dodati vodu, so, šećer I vinobran. Tegle zatim poređati u rerun pa je uključiti na 100 stepeni I ostaviti tegle oko 90 minuta.
Cvekla zimnica recept
Cvekla je veoma zdravo povrće koje se koristi u medicini I kulinarstvu. Evo jednog recepta koji morate da isprobate ove jeseni: 5 kg cvekle, 2 l vode, 60 gr soli, 80 gr šećera I 500 ml sirćeta. Cveklu oprati pa očistiti I staviti u lonac. Dodati vodu I ostaviti da se kuva 2 sata. Nakon toga ohlađenu cveklu iseći na kolutove I poređati u tegle. U drugu posudu kuvati so, šećer, sirće I vodu oko 10 minuta pa skloniti sa strane I dodati konzervans. Ohlađenu tečnost dodati u tegle I čuvati ih na tamnom mestu.
Karfiol zimnica
Ovo je recept za kiseli karfiol koji će se savršeno uklopiti kao prilog za razna jela. Potrebno je: 5kg karfiola, 5 l vode, 400 gr šećera, 200 gr soli, 125 ml esencije I 1 kesica vinobrana. Karfiol oprati I na cvetiće iskidati pa ostaviti sa strane da se osuši. U vodu dodati so I šečer pa izmešati I dodati esenciju I vinobran. Kada se naređa karfiol u tegle dodati tečnost I dobro zatvoriti tegle.
Bakina kuhinja zimnica
Nijedan recept za zimnicu ne može nadmašiti bakin. Predstavljamo vam recept za cepkanu papriku na bakin način. Neophodno je: 5 kg paprika, 5 kašika sirćeta, 1 kašika soli, 100 ml ulja, celerov list I 1 glavica belog luka. Prvo paprika očistiti pa ispeći. Potom je iscepkati ostaviti u rešetku 1 sat da se ocedi. U šerpi sipati ulje pa kad se ugreje dodati paprika I so. Oko sat vremena neka se prži pa dodati ostale sastojke. U tegle pakovati pa te tegle satviti u rerun na 90 stepeni oko 90 minuta. Ostaviti da prenoći.
Autor teksta: MajkaPriroda.com
Starinski recepti za kompot i turšiju od grožđa!
Ako želite da sačuvate ovo preukusno voće za zimu ovo je pravi recept za vas.
Ukoliko još niste probali, evo recepta.
Potrebno je:
5 kg grožđa
3,5 kilograma šećera
4 litra vode
2 konzervansa
Priprema:
Grožđe očistiti od peteljki i dobro isprati. Tegle takođe oprati, pa napuniti grožđem. U dubljoj šerpi sjediniti vodu i šećer, pa skuvati dok se šećer ne otopi, a voda ne proključa.
U kuvani sirup umešati konzervans i ostaviti da se ohladi. Sirupom zaliti grožđe, pa tegle zatvoriti celofanom.
Dno veće šerpe prekriti kuhinjskim krpama, poređati ispunjene tegle i odgore prekriti krpama. Do polovine šerpe sipati vodu i kuvati na umerenoj tempreraturi dok se celofan ne podigne. Kad se celofan podigne, tegle izvaditi iz šerpe, utopliti ih i ostaviti da se ohlade. Kompot se može praviti i od crnog grožđa ili mešavine crnog i belog grožđa.
Groždje u turšiji
Stari recept za ljubitelje groždja i vina. Groždje i ljuta paprika se lepo slažu u tegli i na nepcu.
Potrebno je:
-
2 kg grožđa
-
2-3 feferone po teglici
-
2 l vode
-
4 kašike soli
-
6 kašika šećera
-
1/2 l alkoholnog sirćeta
-
pola kesice konzervansa
-
pola kesice vinobrana
Priprema:
Grožđe oprati, očistiti i neoštećena zrna poredjati u tegle.
Između zrna staviti i ljute papričice, po ukusu, pa pritisnuti rešetkastim plastičnim držačima.
U vodu (iz česme, hladnu, nekuvanu) dodati so, šećer, sirće, vinobran i konzervans, pa dobro izmešati.
Ako se konzervans ne rastopi odmah, hoće kasnije.
Spremljenom smešom preliti zrna grožđa i feferone, da budu sasvim prekriveni tečnošću.
Tegle dobro zatvoriti i ostaviti sa ostalom zimnicom.
Izvor: stvarukusa.rs/ zakuvavanje.com
Popara: Sirotinjski doručak koji jedemo od rodjenja (recept)
Popara je pomalo zaboravljen srpski specijalitet, pripremljen od starog hleba uz dodatak, sira i kajmaka.
Ovo jelo nalazimo i u grčkoj tradicionalnoj kuhinji pod istim nazivom- Παπάρα.
Pripremaju je i Bugari i zovu je popara samo što postoje neke varijacije u načinu pripreme, ponekad je spremaju od svežeg hleba.
Turci imaju svoj nacionalni specijalitet tirit.
Priprema se slično od sledećih sastojaka:
bajat hleb, iseckan na kockice, izmrvljeni beli sir, iseckani mladi crni luk i peršun se izmešaju i masa se prelije i prelije vrućom vodom i bistrom supom.
Međutim, ovo jelo nije mnogo poznato niti popularno u savremenoj turskoj kuhinji. Razlog verovatno leži u tome što to nije njihovo jelo nego je preuzeto iz Srbije, odnosno od srpskog življa, koje je iseljavano u Tursku.
Engleska
Nismo mi jedini štedljiv narod i drugi su imali ostatke hleba – bread leftovers i domaćice su smišljale kako da ih iskoriste, pa su spravljale razna jela sa raspoloživim namirnicama i prema svom ukusu.
Razlika u odnosu na našu poparu je u tome što je to u današnje vreme uglavnom slatkiš, dodaju se jaja i vanila, između ostalih satojaka a jelo se peče u rerni.
Prvi recepti slanog pudinga od hleba potiču iz 13 veka.
Napomena – ne mešati engleski puding sa poslasticom koju mi zovemo puding.
Italija
Strata je italijanska varijanta ovog jela od starog hleba. Obično se jede za doručak i naravno izuzetno je ukusna. Sem starog hleba, dodaje se maslinovo ulje, beli i crni luk, pradajz ili pelat, sirevi razni, pančeta, biber, mleko…
Ovako se pravi POPARA!
Ukoliko u kući imate samo stari hleb, što je kod mene često, gladni ste i voleli biste pojesti nešto toplo, predlažem da napravite poparu.
Ispratite naredne korake i naučite kako da napravite obrok koji će mrzeti svi vaši ukućani, deca posebno, ako ga često spremate.
Sastojci:
-
300 g starog hleba
-
0.6 l vode
-
2 kašičice soli
-
100 g domaće svinjske masti
-
2 kašike kajmaka
-
200 g sira
Priprema: Hleb iseći na ne previše sitne komade. U šerpu usuti vodu i staviti na vatru. Kad proključa posoliti, dodati isečen hleb, potopiti i ostaviti da vri 2 minuta (voditi računa da se hleb ne prekuva). Rešetkastom kašikom izvaditu hleb i staviti u vatrostalnu posudu (ili pekač). Preko hleba rasporediti kajmak i sir. Mast zagrejati i preliti preko sira, treba da bude dobro zagrejana da se, kad se preliva preko sira, čuje kako “cvrči”.
Poparu jedem vec 60 godina, a mrzim je 59 godina i 364 dana.
Izvor: ordinacija.tv ; amarilisonline.com
Kompot od krušaka – Zdrava poslastica koja podseća na detinjstvo
Iskoristite sezonu krušaka i probudite čula starih vremena i napravite ukusan kompot od krušaka.
Sastojci:
-
2 kg krušaka
-
300 g šećera
-
1.5 l vode
-
2 kesice vanilin šećera
-
sok od limuna