Šta treba JESTI a šta izbegavati ako ste dobili KORONU ili je preležali
Koji je plan ishrane ako smo zaraženi kovidom, a šta bi trebalo jesti nakon preležane bolesti?
Koje su namirnice najbolje za vreme i posle virusa – šta jesti od voća, povrća, koje meso, da li jesti testeninu, slatkiši…
“Pravilna ishrana treba da bude uravnotežena, izbalansirana sa dosta vitamina i minerala. Akcenat je na integralnim žitima, unosu svežeg voća, posebno bogatog vitaminom C i svežeg povrća. Izvor proteina treba da nam bude iz namirnica kao što su meso, riba i jaja. Važan je adekvatan način pripreme namirnica, kako ne bismo umanjili njihovu dijetetsku biološku vrednost”, istakla je nutricionistkinja LJiljana Putniković sa KCS.
“Pacijentima koji imaju kovid obično preporučim da svakodnevno budu zastupljene zdrave masti poput orašastih plodova, maslinovog ulja, a ne treba izbegavati ni umerene količine putera, jer su to izvori liposolobilnih vitamina koji se bolje koriste u masnoj sredini. Važna je i sveža cvekla, zeleno povrće. Dnevno je dovoljno oko 600 grama svežeg povrća na dan”, navodi Ana Todorović, nutricionista.
Kako je dodala dr LJiljana Putniković, u Kovid bolnici u Batajnici, ishrana se prilagođava zdravstvenom stanju pacijenata i ona je individualna.
Kako pacijentima koji nemaju čulo ukusa zbog kovida, olakšati uzimanje hrane?
“Oporavak je brži i vraća pacijente u normalan način života. Oni se tada oslanjaju na suplemente. Doručak je mnogo važan jer su pluća ugrožena, pa je vaćna ishrana bazirana na kozjim proizvodima ko može i voli”, napominje Ana Todorović.
“Hranu treba minimalno termički obrađivati, uzimati dosta voća, povrća. Kod pacijenata sa dijabetesom treba biti obazriv”, rekla je dr LJiljana Putniković za RTS.
Šta izbeći u ishrani kada su u pitanju kovid infekcije?
“Na prvom mestu to su pekarski proizvodi, slatkiši, šećer uopšte, brzu hranu, pa je potrebno fokusirati se na domaću ishranu”, rekla je Ana Todorović.
Doktorka LJiljana ističe da od začina treba uzeti one koji su nam svakodnevno dostupni kod kuće. Treba uzimati limun, peršunov list, bosiljak, alevu papriku.
„Dan može da se započne domaćim sokom od aronije, u umerenim količinama, koji je odličan za imunitet, ceđenim limunom ukoliko to našem želucu ne smeta. Izbalansiranim doručkom koji sadrži integralni hleb, kozije kiselo mleko, kuvano jaje i dodatak svežeg povrća. Važan je i redovan san, blago izlaganje suncu“, zaključila je za RTS nutricionista Ana Todorović, DZ Savski venac.
Izvor: .magazin.novosti.rs
U Srbiju uskoro stiže LEK PROTIV KOVIDA-19: Uzima se kod kuće u ranim fazama bolesti
“Molnupiravir” stručnjaci opisuju kao lek koji budi nadu i koji bi mogao da utiče na tok pandemije. To je antivirusni lek, koji zaustavlja replikacuju virusa u organizmu. Zato je Vlada Srbije sa proizvođačem potpisla sporazum o nabavci.
Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova rekao je za RTS da procedura mora da se poštuje – neophodna je dozvola u zemlji proizvođača, u ovom slučaju iz SAD. Pre decembra ne možemo da očekujemo stav Američke uprave za hranu i lekove, kaže za RTS Pavle Zelić.
Stručnjaci Američke agencije za hranu i lekove – FDA treba da razmotre raspoložive podatke o upotrebi novog leka za pandemiju.
“Molnupiravir” se koristi kod blagih i umerenih slučajeva zaraze koji mogu da prerastu u teške, uključujući hospitalizaciju i smrt. Već neko vreme se u svetskoj javnosti razmatraju i dobre i loše strane tog novog leka, ali i drugih lekova koji se trenutno ispituju.
Opisuju ga kao lek koji budi nadu i koji bi mogao da utiče na tok pandemije. Zato je Vlada Srbije sa proizvođačem potpisla sporazum o nabavci.
Bojan Trkulja iz Udruženja proizvođača inovativnih lekova rekao je da je sjajna vest da ćemo među prvima nabaviti lek, ali procedura mora da se poštuje – kao i za svaki lek neophodna je dozvola u zemlji proizvođača, u ovom slučaju iz SAD.
Objašnjava da će se, kada FDA dâ dozvolu, predati zahtev našoj Agenciji za lekove, jer kod nas se nikad ne dozvoljava da se registuje lek koji nije registrovan u zemljama EU ili SAD, odnosno u zemlji proizvođača.
“Onog momenta kada dobijemo dozvolu FDA, naša Agencija za lekove doneće odluku. Nadam se da će odluka biti pozitivna. Praktično, odmah posle donošenja te odluke lek će biti dostupan našim pacijentima”, rekao je Trkulja za RTS.
Lopta u dvorištu Agencije za hranu i lekove
Pavle Zelić, magistar farmacije, rekao je da je inicijalni razvoj leka počeo na Univerzitetu Emori.
“Postoji mogućnost da se upoznam u narednim danima sa timom koji je otkrio lek”, kaže Zelić.
Podseća da je na tom prestižnom univerzitetu razvijan jedan lek protiv HIV-a, konstatujući da je to pravi svetski centar gde se pronalaze nove terapije.
“Molnupriravir” je predat za ubrzanu proceduru kod Uprave za hranu i lekove. Ona je izašla sa saopštenjem da će se 30. novembra sastati Komitet za savetodavna pitanja u vezi sa tom vrstom terapije. Sama FDA procenjuje sve elemente iz kliničkih studija kako bi potvrdila ono što su kompanije najavile”, kaže Zelić za RTS,
Posle toga će se doneti konačna odluka, a pre decembra ne može se očekivati stav Američke uprave za hranu i lekove.
Zelić kaže da je važno to što lek budi optimizam, ali moramo biti svesni da ne može biti končano rešenje. Tu su, kako kaže, vakcine. U SAD je odobrena i treća doza “Moderninog” cepiva.
“Sada će je primiti u najbližoj apoteci, to su novine u SAD. Situacija je i dalje teška, veliki broj obolelih i preminulih, mora se mnogo raditi na edukaciji, kako da se pristupi građanima da se ohrabre”, rekao je Zelić.
“Veliki broj novih terapija je u igri, pored vakcina o kojima smo govorili, imamo i nekoliko antivirotika. Važno je da su to orlane terapije, nije primena u hospitalizaciji, tri studije kompanije Fajzer, sve su to lekovi koji se utrkuju prema pacijentima”, istakao je Zelić.
Napominje da je neophodna kontrola nadležnih regulatornih tela, kako u Americi, tako i u Srbiji. “Optimistične vesti su u pogledu efikasnosti ovih lekova – smanjenje smrtnih ishoda za 50 odsto, dobro zvuči. Moramo sačekati da se sve to verifikuje od strane nadležnih organa i siguran sam da ćemo imati još dobrih vesti.”
“Vakcinacija ostaje primarno i osnovno sredstvo za masovnu reakciju za masovnu primenu lekova koji će sprečiti da se razvija kovid”, rekao je on.
“U SAD se zna da je mehanizam dejstva leka da srečava razmnožavanje virusa i virus ne može da se multuplikuje i utiče na organizam u ranim fazama bolesti, mora se uzeti na vreme. I drugi lekovi deluju na sličan način, ali oralni način primene je zgodan”, kaže Zelić.
“Ne govorim o primeni leka u bolničkim uslovima”, kaže on.
Ovo je jedna odlična vest koja dolazi sa američkog kontinenta, zaključio je Zelić.
Po kom principu lek radi
Lek “molnupiravir” smanjuje rizik od hospitalizacije za oko 50 odsto.
Trkulja kaže da ćemo konačnu informaciju o tome imati kada lek prođe regulatiornu proveru, kada budemo dobili zvaničnu registraciju i po pitanju doze i načina davanja.
To je oralni lek u pilulama, daje se u jednoj dozi, tokom pet dana. Bitno je da počne primena u prvih pet dana infekcije jer sprečava replikaciju virusa u organizmu.
“Za razliku od prethodnih lekova, u vidu infuzija, pacijent je morao da bude hospitaliziovan. Ovo je lek koji će omogućiti da se dobija u kućnim uslovima, čime će biti rasterećen zdravstveni sistem”, podvlači Trkulja.
I druge kompanije rade na novim lekovima
“Potruduli smo se kao država da među prvima nabavimo lek ‘baricitinib’ koji se koristi kao imunomodulatorni lek čak i kod najtežih pacijenata koji zahtevaju dodatu suplementaciju kiseonika, mehaničku ventilaciju”, rekao je Trkulja.
“Molnupiravir je antivirusni lek, koji zaustavlja replikacuju virusa u organizmu, kod baricitiniba pričamo o imunomodulatornom efektu koji sprečava prejaki odgovor našeg imunog sistema koji često može da bude štetan“, objašnjava Trkulja.
Različite kompanije rade na različitim lekovima čime se povećavaju mogućnosti lečenja.
Trkulja je ponovio da je vakcina primarni način borbe sa pandemijom, jer jedino vakcina sprečava rizik od nastanka bolesti.
Izvor: zena.blic.rs
UVEDENE SU KOVID PROPUSNICE- MOŽETE IH ELEKTRONSKI PREUZETI OVDE
– Od subote 23. oktobra u 22 časa uvode se kovid propusnice koje će važiti za sve zatvorene ugostiteljske objekte – barove, kafiće, klubove, restorane – rekla je premijerka Brnabić i dodala da će komunalna milicija i sve inspekcije oštro kontrolisati ne samo kovid propusnice u zatvorenim ugostiteljskim objektima nego i poštovanje svih postojećih mera u prodavnicama, tržnim centrima…
Kovid propusnica važi uz lični dokument sa slikom koji ćete pokazati
Ulazak u pomenute ugostiteljske objekte biće moguć samo uz validnu kovid propusnicu koja će važiti uz ličnu kartu ili uz neki drugi važeći dokument sa fotografijom. Ona je najavila da će Vlada Srbije sutra doneti dopunu Uredbe za sprečavanje bolesti kovid-19 koja će omogućiti takvu kontrolu.
Šta sve podrazumeva kovid propusnica: 1 od 4 dokaza
– Ništa od ovoga nije novo, svaka osoba ima sve ovo u svom digitalnom sertifikatu i može biti u papirnom obliku kao što imam ja ili u digitalnom, rekla je premijerka.
* ZA VAKCINISANE
Kovid propusnica nije samo vakcina ali za vakcinisane važi sledeće: dokaz o primljenoj drugoj odnosno trećoj dozi koja treba da bude primljena u roku od 210 dana odnosno 7 meseci od primljene druge doze.
*ZA NEVAKCINISANE:
– PCR test ne stariji od 72 sata
– Antigenski test ne stariji od 48 sati
– Dokaz o preležanom kovidu u poslednjih 7 meseci
Ko bude kontrolisao kovid propusnicu, moći će da traži i lični dokument
Premijerka je rekla da ko bude kontrolisao kovid propusnicu imaće pravo da traži lični dokument poput lične karte ali da će Vlada Srbije to urediti uredbom na sutrašnjoj sednici. Ulazak u pomenute ugostiteljske objekte biće moguć samo uz validnu kovid propusnicu koja će važiti uz ličnu kartu ili uz neki drugi važeći dokument sa fotografijom. Ona je najavila da će Vlada Srbije sutra doneti dopunu Uredbe za sprečavanje bolesti kovid-19 koja će omogućiti takvu kontrolu.
Digitalni zeleni sertifikat- odnosno potvrda o izvršenoj vakcinaciji protiv COVID-19
Čitaj mi
Potvrda o izvršenoj vakcinaciji protiv COVID-19, rezultatima testiranja na zaraznu bolest SARS-CoV-2 i oporavku od bolesti COVID-19.
Šta je Digitalni zeleni sertifikat?
Digitalni zeleni sertifikat predstavlja objedinjenu potvrdu kojom se dokazuje da li ste primili vakcinu protiv COVID-19, da li imate rezultate testiranja na zaraznu bolest SARS-CoV-2 ili ste se oporavili od bolesti COVID-19.
Koja je razlika između Digitalnog zelenog sertifikata i obične potvrde?
Digitalni zeleni sertifikat predstavlja potvrdu koja je elektronski pečatirana i kao takva ne može biti falsifikovana niti zloupotrebljena.
Koje sve podatke prikazuje Digitalni zeleni sertifikat?
Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka (ime, prezime, JMBG, pol, broj pasoša), sadrži podatke da li je lice vakcinisano, broj primljenih doza, kao i datum primanja prve i druge doze.
Sertifikat sadrži i rezultate sledećih testova:
– PCR test (SARS-CoV-2 RT real-time PCR),
– Antigenski test (SARS-CoV-2 Ag-RTD Antigen Rapid Detection Test),
– Serološki (SARS-CoV-2 RBD S-Protein Immunoglobulin G (IgG) Test).
Kao i podatak da li je lice preležalo zaraznu bolest COVID-19, koji predstavlja pozitivan PCR ili antigenski rezultat urađen u referentnoj držanoj laboratoriji u poslednjih 6 meseci.
Kako da dobijem Digitalni zeleni sertifikat?
Da biste dobili Digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da budete registrovan i prijavljen korisnik Portala eUprava. Nakon što se prijavite, pokazaće Vam se zeleno dugme Pokreni uslugu. Potrebno je da kliknete taster Pokreni uslugu, proverite Vaše podatke, potvrdite imejl adresu i za par minuta poslaćemo Vam sertifikat na imejl koji ste naveli.
Ukoliko nemate registrovan nalog na Portalu eUprava, uputstvo je dostupno OVDE.
Uputstvo kako da se prijavite korisničkim imenom i lozinkom dostupno je OVDE.
Očitavanjem QR koda na Digitalnom zelenom sertifikatu dobijaju se sledeći statusi:
-
Zeleni status – za lica koja imaju negativan PCR rezultat u poslednjih 72 sata ili negativan antigenski test u poslednjih 48 sati ili potpunu imunizaciju (primljene najmanje dve doze vakcina) ili podatak o preležanoj bolesti u poslednjih 6 meseci.
2. Crveni status – za lica koja imaju pozitivan PCR ili antigenski rezultat u poslednjih 14 dana (bez obzira da li su imunizovani ili imaju podatak o preležanoj bolesti), takođe i za lica kojima je prošlo više od 7 meseci od primanja druge doze.
Ukoliko niste u mogućnosti da preuzmete Digitalni zeleni sertifikat elektronskim putem, isti možete zatražiti na šalterima pošta širom Srbije. Spisak pošta koje izdaju digitalni elektronsli sertifikat.
VAŽNO: Rezultati testova se prikazuju isključivo ukoliko su urađeni u referentnim državnim laboratorijama.
Da li je potrebno nešto da platim?
Digitalni zeleni sertifikat je besplatan.
Možete ga odštampati ili ga imati na telefonu u formi elektronskog ili mobilnog dokumenta.
Da li mogu da za drugo lice dobijem sertifikat?
Svaki registrovan korisnik Portala eUprava isključivo za sebe može da dobije Digitalni zeleni sertifikat.
Ukoliko neko od članova Vaše porodice želi da dobije Digitalni zeleni sertifikat, neophodno je da se samostalno registruje na Portalu eUprava i pokrene ovu uslugu.
Ukoliko imate pitanja i nedoumice, možete nam pisati putem Kontakt forme na Portalu eUprava.
Sva eventualna pitanja u vezi sa ovom uslugom možete postaviti pozivanjem korisničkog servisa eUprave, na broj 0113050570, svakog radnog dana od 8 do 16 časova. Pozivi ka ovom broju se tarifiraju kao pozivi ka fiksnom broju u Beogradu.
TUMORI SVE ČEŠĆI KOD DECE! DR GRUJIČIĆ OBJAVILA UŽASNE PODATKE: U jednom danu 380 na zračenju!
Dr Danica Grujičić kaže da je u poslednje vreme primećen porast tumora kod dece!
Broj intervencija na Institutu za onkologiju i radiologiju nije se smanjio za vreme pandemije već je zabeležen i porast operacija i radioterapija, a u poslednje vreme primećen je porast tumora kod dece, izjavila je direktorka Intituta za onkologiju i radiologiju KCS dr Danica Grujičić.
Ona je na pitanje da li se očekuje porast onkoloških pacijenata zbog odlaganja kontrola i skrininga tokom pandemije, rekla da će najveće žrtve kovida biti onkološki pacijenti.
“Broj intervencija se nije smanjio, naprotiv, mi smo imali čak i porast operacija, radioterapija… Pre par dana, u jednom danu ozračili smo 380 bolesnika, a procene Evropske asocijacije radijacionih onkologa je da će u 2025. godini u Srbiji morati da se zrači 40.000 ljudi – to vam je kao celo Užice“, upozorila je dr Grujičić.
Najnoviji podaci iz IZIS-a pokazuju da se broj pacijenata koji se u toku jedne godine leče pod “C” dijagnozom, kreće negde oko 200.000, uz upozorenje da će ih biti sve više.
“Ono što smo mi primetili u poslednje vreme to je povećanje tumora kod dece, posebno monstruoznih tumora i vi više ne možete da kažete roditeljima – ovo je benigni tumor sigurno, jer ispostavi se da se pojavi na nekom drugom mestu gde se nikada pre toga nije pojavilo. Borba sa malignom bolešću daje utisak da se borite sa nekim strancem u organizmu, koji stalno menja i prirodu i karakteristike i morate da budete spremni da počnete neku novu terapiju”, objanila je dr Grujičić.
Ona posebno apeluje na žene koje imaju porodičnu anamnezu da redovno idu na preglede.
“Mi sada dobijamo dva potpuno nova mamografa, potpuno je sada moguće zakazivanje, na primer, hirurg vam traži mamografiju i to će biti gotovo za nedelju – dve najduže. Dobijamo četiri nova ultrazvuka i formira se potpuno novo odeljenje, za biopsije i najmanje sumnjivih promena na dojci i odgovorno tvrdim da se na Institutu za onkologiju i radiologiju radi vrhunska ginekološka onkologija”, poručuje ona.
Podseća da je zgrada Instituta stara i dva puta bombardovana i da je zbog što uspešnijeg lečenja potrebna nova.
“Nama najviše treba nova zgrada jer ne prođe dan da ne dođem na jutarnji sastanak, a da neko ne kaže da je pukla cev, srušile se stepenice, zid, a imali smo i stenice. Mi moramo da napravimo Institut za onkologiju i radiologiju 22. veka. Mi to možemo, treba nam podrška države i ja se nadam da ćemo je dobiti, jer ako želimo da zbrinemo taj veliki broj pacijenata, ako želimo da niko ne mora da ide u inostranstvo na lečenje, onda moramo da napravimo jednu takvu instituciju na potpuno novom mestu i da to zaista bude zgrada za 22. vek”, istakla je dr Grujičić.
Objašnjava da maligna bolest više nije smrtonosna, ali da svi moraju da shvate da je to sistemska bolest.
“Ko vam kaže da kontrole nisu potrebne, taj mora da poseti psihijatra ili da prizna da ne zna ništa o malignim bolestima, jer ljudi moraju da se kontrolišu i moraju da im budu dostupne kontrole. Mi dobijamo još dve magnetne rezonance, jedna će biti samo za planiranje terapije, radioterapija biće još sigurnija, sa još manje komplikacija i nuspojava, a dobijamo i još jednu magnetnu rezonancu za dijagnostiku”, rekla je ona.
Grujičić je pozvala onkološke pacijente da se vakcinišu, jer, kako kaže, oni moraju da štite i jačaju svoj imuni sistem.
Izvor:MONDO/Tanjug
Svakodnevno DECA jedu: KOSTI, CREVA, ŽILE, NOKTE, KOŽU… iz ovoga
Iako spadaju među najukusnije proizvode, paštete, mesni namazi, viršle i ostali oblici suhomesnatih proizvoda spadaju među najgore proizvode koji možemo sebi priuštiti! Svi oni koji se bave ishranom ih nikako ne preporučuju, a načinu i konkretni sastojci koji se koriste za izradu ovih delikatesa su najčešće poslovna tajna.
Ipak, zahvaljujući društvenim mrežama na internetu i retkim svedočenjima zaposlenih u klanicama, može se doći do nekih informacija koje otkrivaju činjenice koje većinu konzumenata viršli šokira i dobro se zapitaju da li će ubuduće kupovati ove proizvode.
Princip kod izrade viršli i pašteta je veoma sličan tako da većina proizvođača sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i sve ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta i viršla.
U ogromnim metalnim kadama tone svinjskih ostataka mešaju se sa roze premazom koji se formira kad se pileći trupovi procede kroz metalne rešetke i poliju vodom. U mešavinu se dodaju praškasti konzervansi, arome i crvena boja, ona se potopi u vodu, pa se sipa u plastične cevi da bi se skuvala i upakovala. U sve to se dodaju i veštački aditivi, arome i boje, kako bi viršle i pašteta dobile boju i ukus.
Ali, ni tu nije kraj, jer se pored svega ovoga u viršle za finalni izgled i ukus dodaje i skrob. U većini slučajeva radi se o krompirovom skrobu, brašnu ili izmrvljenom dvopeku koji je izmešan sa solju. Skrob daje veću zapreminu viršli, vezuje sastojke i čini da mehanički obrađeno meso i svinjski ostaci budu ukusniji. Zbog toga i viršle nakon kuvanja postaju dvaput veće.
Zbog svega ovoga nutricionisti upozoravaju da ovakve namirnice treba zaobilaziti prilikom svakodnevne ishrane. Iako su veoma izazovne i ukusne, potrudite se da ih jedete što manje.
U prilog tome pogledajte jedan od retkih video klipova na kojima se vidi način na koji se prave viršle. Pošto većina proizvođača i kada prikazuje proizvodnju, izbegava da prikaže sam proces, već se fokusiraju na zapakovani proizvod, pogledajte ovaj video koji prati sve faze proizvodnje https://www.youtube.com/watch?v=2NzUm7UEEIY
Izvor: telegraf.rs
SRBIJA je svetski lider u broju zaraženih
Srbija je svetski lider u broju zaraženih. I nikom ništa. Za naš osećaj „slobode“, nisu tako bitni slobodni mediji i izbori, koliko da nam u kafani niko ne traži „kovid-ausvajs“, piše u svom komentaru Dragoslav Dedović.
Prvi po zarazama, na začelju po vakcinaciji
Takmičarski duh nacije mora da je zadovoljan. Apsolutno prvo mesto u Evropi, pa i na svetu po broju zaraženih kovidom u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika (651,7). To još dugo neće biti dovedeno u pitanje.
Bratska Crna Gora nam je za petama (544,5) – drugi su u Evropi, a četvrti na svetu. Jači smo 3,4 puta od Hrvata s kojima volimo da se merimo. Četiri i po puta više od Makedonaca, a skoro isto toliko puta više od ljudi u Bosni i Hercegovini. Desetostruk je broj zaraženih u Srbiji u odnosu na Nemačku.
Ali, kada bi statistika mogla da dopre do građana, onda bi ih predsednik Aleksandar Vučić, koji voli da slobodno i naglas tumači brojke, lako ubedio da se vakcinišu. Međutim, taj kanal komunikacije se očito začepio. Bližimo se brojki od pedeset umrlih dnevno, i to ako je verovati zvaničnim podacima, a znamo da baš nije.
I nikom ništa. To su neke smrti tamo, daleko, mada je svako od nas znao ponekog koga više nema. Ko se seća prve žrtve iz marta prošle godine, muškarca iz Kikinde kojeg smo svi, prestravljeni, ožalili?
Zaraza je do sada zvanično odnela previše života i više se ničemu ne čudimo. Ljudi u Srbiji se ponašaju kao da se televizijska stvarnost sa skafanderima, apelima, mrtvima i respiratorima dešava nekom drugom.
Kako smo stigli do ove tačke?
Neki će se sa setom sećati proleća prošle godine kada je predsednik dramatičnim glasom najavljivao karantin, a Krizni štab građanima slao SMS: „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće.“
Tada smo imali desetine zaraženih dnevno. Sada, kada ih je na hiljade, scenario iz tadašnje Italije i Španije je po nekim pokazateljima tu, ali situacija je očito redovna.
Nismo li kolektivna skuvana žaba, nemoćni da na dužu stazu podnesemo pandemijsku stvarnost, pa infantilno zatvaramo oči i u sebi ponavljamo da nismo tu? Nisu li decenije ratova i tranzicije od nas napravile otupele egoiste, nesposobne za solidarnost?
Ovaj put ne možemo sve svaliti na vlast, jer ona jeste grešila, politizovala pandemiju, marketinški se kolebala između smešnog virusa i pretesnih grobalja, a politički između lokdauna i izbora.
Ali, količina vakcina rasla je neuporedivo brže od broja vakcinisanih. U jednom trenutku Srbija je izbila na evropski vrh po „obuhvatu“ vakcinom. Sada su Španija ili Italija daleko ispred Srbije. Špansko-italijanski scenario bi 2021. bio poželjan u zemlji Srbiji u kojoj je stopa vakcinisanosti ispod 45 odsto.
Nije li ovo ona utakmica u kojoj u prvom poluvremenu uradimo sve kako treba, dok u drugom – sve zabrljamo?
Ostavimo po strani one koje misle da nas vođe svetske zavere čipuju. Svako od tih koji su valjda inteligencijom i obaveštenošću provalili opaku zaveru, nosi mobilni telefon preko kojeg ga sateliti mnogo bolje mogu pronaći. Oni nisu većina među nevakcinisanim stanovništvom.
Šta je motivacija većine? Na osnovu dužeg razgovora sa nekoliko poznanika, shvatio sam da su svi, iz različitih razloga, zaključili da je opasnije vakcinisati se nego ostati nevakcinisan. Problem sa njihovom teorijom jeste to što će biti kasno kad je praksa demantuje.
Većina mladih ne pomišlja da podvrne rukav. Njihova predodžba o kovidu je otprilike – to je kuga za matore, a za nas tek bezazleni grip.
Cela kultura je kultura zaborava, zasnovana na eskapističkom porivu – hajmo ruke gore. Devedesete su to definisale – ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine.
Nema radnih mesta za mlade mimo partijskih veza, nema poštovanja prema obrazovanju, nema strategije razvoja u kojoj bi stručnost bila iznad partijskog kazana. Ali ima kafana, hramova za šoping, splavova, slava, svadbarskih svetkovina – život kao žurka je nadomestak za istinski ispunjen život. Na smrt se zabavljamo, to je poslednja odbrana naše navodne slobode.
Nije neophodno da nas mediji informišu objektivno. Nije neophodno da vladavina prava zauzda bahate političke elite i oligarhe. Nije neophodno da kriminalci i nalogodavci završe u zatvoru. Nisu bitni ni dostojanstvo i pristojan život od sopstvenog rada, ni socijalna pravda.
Za naš osećaj slobode je dovoljno da nam u kafani niko ne traži ausvajs o vakcinisanju, da ignorišemo preporuke o distanci, da se grupišemo bez maske na stadionima, koncertima, na izborima kojima se ishod unapred zna.
To nije sloboda, to je prihvatanje toksičnog rijalitija kao slobode. Jer u rijalitiju nema odgovornosti. A tu reč mrzimo. Krivi su uvek drugi. Pa onda neka drugi umiru. Dok ne dođe red na nas.
Autor Dragoslav Dedović Datum pisanja 29.09.2021
Izvor: dw.com
Decenijama nije mogla da zatrudni, pa RODILA SINA U 70. GODINI putem VTO tretmana, koji može i nakon menopauze!
Žena po imenu Dživunben Rabari iz Indije tvrdi da je svoje prvo dete rodila u 70. godini, što je čini jednom od najstarijih porodilja ikada.
Naime, ona i njen suprug Maldhari (75) nisu želeli da otkriju medijima ime svog sina, a istakli su da je začet uz pomoć vantelesne oplodnje.
Rabari je rekla novinarima da ima 70 godina, ali i da nema ličnu kartu koja dokazala njen datum rođenja. Na osnovu njenih tvrdnji, ona je jedna od najstarijih porodilja ikada. Ipak, rekord i dalje drži njena sunarotkinja Eramati Mangajama koja je u septembru 2019. u 74. godini rodila bliznace.
Dživunben i Maldhari, žive u malom selu Mora u Gudžurtu u Indiji, u braku su 45 godina i decenijama su neuspešno pokušavali da dobiju dete, a sada im je to pošlo za rukom putem VTO tretmana, koji može da da rezultate čak i nakon menopauze.
Doktor ove 70-godišnjakinje Nareš Banušali istakao je da je to “ekstremno redak slučaj”.
“Kada su prvi put došli kod nas, rekli smo im da nije moguće da imaju dete u tako dubokoj starosti, ali oni su insistirali. Rekli su da je to uspelo mnogim članovima njihove porodice. Ovo je jedan od najčudnijih slučajeva koje sam ikada video”, dodao je on.
Naime, šansa da žene u 70-im godinama zatrudne prirodnim putem praktično ne postoje, jer većina žena prolazi kroz menopauzu između kasnih 40-ih i ranih 50-ih godina. Ipak, Američko društvo za reproduktivnu medicinu tvrdi da svaka žena u bilo kojim godinama može da zatrudni uz medicinsku pomoć, prenosi “Daily Mail”.
Izvor: kurir.rs; foto: shutterstock
Dr MILOVANOVIĆ: Ovo je prvi simptom korone, ne zavaravajte se da vam nije ništa!
