Kako da pripremite SLAVSKI kolač
Slavski kolač ili pogača je neizostavni deo slavske trpeze i pored toga što često zadaje muku domaćicama jer može biti komplikovana za spremanje.
Evo, zato, jednog jednostavnog recepta za posnu slavsku pogaču.
Sastojci:
1 kg oštrog brašna (tip 400)
4,5 dl vode
1 dl ulja
1 svež kvasac
4 kašičice šećera
2 kašičice soli
Postupak:
Pomešajte ove sastojke dodajući ih lagano dok testo ne postane glatko, a zatim ga ostavite da naraste. Kad dovoljno naraste, podelite ga na 4 dela- 3 jednaka i 1 manji deo.
Premažite pleh uljem (možete i posnim margarinom), zatim ga pospite brašnom u tankom sloju i prvi deo testa rastanjite na veličinu pleha (poželjno je da bude okrugli pleh). Centar tog razvijenog dela tanko namažite uljem.
Sledeći deo, takođe, razvijte u veličini pleha, a zatim ga isecite na 12 jednakih delova i poređajte ih po prvom delu jedan do drugog. Kada to uradite, premažite vrhove trouglova uljem (opet je to centar).
Sa trećim delom testa učinite isto kao i sa drugim i poređajte dobijene trouglove tačno preko onih trouglova od drugog dela.
Vrhove svakog trougla, zatim, preklopite do ivice pleha: vrh gornjeg u levu stranu, vrh donjeg u desnu stranu. Vodite računa da vam precizno stoji trougao na trouglu, da bi vam se cvet prilikom pečenja lepo rascvetao. Kada tako razlistate trouglove, u sredini će ostati upražnjeno mesto koje popunite onim četvrtim, manjim delom testa.
Pogaču ostavite da naraste jedan sat, a zatim je ispecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.
Izvor: Stvar ukusa
SVETA PETKA – Zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih
Srpska pravoslavna crkva i mi vernici 27. 10. obeležavamo SVETU PETKU, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi.
Praznik posvećen Svetoj Petki u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom i kada padne u sredu ili petak obavezno se posti.
Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih.
Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.
Sveta Petka rodila se u tadašnjem selu Epivatu, pored današnjeg grada Kalistratije, koji se nalazi na obali Mramornog mora.
Nakon smrti roditelja, odlučuje da napusti porodični dom i odlazi u Carigrad, gde se zamonašila u Crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva.
Nakon toga odlazi u jordansku pustinju, gde je živela strogim asketskim životom do starosti.
Čudotvorna moć
U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvećene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo počivale.
Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi.
Kapela Svete Petke je podignuta na tom izvoru za koji se veruje da isceljuje očne bolesti i u tu se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Verovanja
Prema narodnim običajima, 27.10. žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Jedna osobina naročito karakteriše srpski kult i poštovanje Prepodobne mati Paraskeve. U pitanju je javljanje Svete Petke u snu.
Oni koji su ispovedali svoj san u kome su videli ovu svetiteljku, najčešće su je nazivali ”žena u crnom”.
Svetiteljka obično u snovima donosi vest da će ozdraviti. Ponekad, ona istupa i kao vesnik propasti i pogibiji bezakonih, gordih i nepopravljivih.
Molitve Svetoj Petki
Majke joj se mole za zdravlje i sreću svoje dece kao i za pomoć u svim problemima.
Noć pred Svetu Petku, obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:”Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan! Amin
Prva molitva Svetoj Petki
Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negde Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrost i radost, Hristova device, naša pomoćnice.
Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.
Druga molitva Svetoj Petki
Prepodobna mati naša Paraskevo, čudotvorna pomoći naša: molimo Te iz ove doline plačevne, pogledaj nas grešne, i duhovno nejake sa gornjih nebeskih visina. Obriši suze uplakanih, ublaži bolove bolesnih, uteši srca tužnih i nevoljnih. Ispuni molbe i želje onih koji Ti se od srca mole. Pomoli se mati za sve koji Ti dolaze u hram Tvoj na Kalemegdanu, zahvatajući svetu vodu sa živog izvora Tvoga, Tebi Mati posvećenog. Prepodobna mati Paraskevo, pogledaj na napaćene sve bolesne, na maloverne i neverne: Pomozi, mati, Tvojim slavljenicima i svim monahinjama koje nose Tvoje sveto ime.
Pomozi, sveta Petko, svim Hrišćanima, pomozi onima koji zavet monaški pred Tobom dadoše i Tebe mati u zaštitu uzeše. Pomoli se, mati Paraskevo, Carici Nebeskoj Presvetoj Bogorodici da nas ona vodi stazom spasenja, da ona moli Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista, da nas sve udostoji da stanemo Njemu sa desne strane na Sudu Njegovom, da bi spasli duše svoje i svojih upokojenih očeva i matera, svih duhovnika naših koji nas spasenju vodiše i dobar nam primer ostaviše. Amin.
Treća molitva Svetoj Petki
„Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan.“
Četvrta molitva Svetoj Petki
O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu. Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaj svih naših grehova, koje smo u ovom životu počinili delom, rečju, pomišlju i svim osećanjima našim, a na ishodu duše naše pomozi nam nedostojnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka, da veličajući tvoje milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Peta molitva Svetoj Petki
Čisto srce Gospod želi,
Jevanđelje tako veli:
Čista deva ti ostade,
Čisto srce Bogu dade —
O predivna svetiteljko,
Naš uzore, sveta Petko!
Um prečisti Gospod traži,
Bez maštanja i bez laži:
Ti mu dade um prečisti.
K’o anđelski — takav isti.
O predivna svetiteljko,
Čuj nam molbe, sveta Petko!
Dušu čistu Gospod ište
K’o nebesko svetilište;
Takvu dušu ti odgaji,
Što na nebu sad se sjaji,
O predivna svetiteljko,
Pomozi nam sveta Petko!
Pomozi nam molitvama
U životnim nevoljama:
U oblačnoj zemnoj tuzi
Zasvetli nam slično duzi
O predivna čedna devo,
Sveta majko Paraskevo?
Postoje i druge kratke molitve Svetoj Petki a najčešće se koriste sledeće:
-
SVETA PETKO MOLI BOGA ZA MENE I MOJU PORODICU! † AMIN †
-
Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli se za nas koji se tebi molimo. Amin ✞ ✞ ✞
-
O predivna svetiteljko, Naš uzore Sveta Petko. Prepodobna mati Petko, Moli Boga za nas. † AMIN †
-
Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli Boga za nas † † †
-
Sveta Petko, Majko Paraskevo, mučenice Hristova, postradala za Hrista. Moli Hrista Boga za nas grešne. Amin!
Prof. dr Gajić: Ovi LEKOVI su efikasni za KORONU
Koja se terapija ispostavila kao najbolja u kovidu 19 odgovorio je, između ostalog, u intervjuu za Kurir svetski priznati prof. dr Ognjen Gajić, specijalista intenzivne medicine i plućnih bolesti, koji je jedan od vodećih doktora na čuvenoj klinici Mejo u Ročesteru, u SAD.
– U fazi virusne replikacije, što je otprilike prva nedelja, određenu efikasnost su pokazala monoklonalna antitijela i antivirusni lijek remdesivir. Ne smanjuju smrtnost, ali ublažavaju tok bolesti – kazao je prof. dr Gajić.
U kasnijoj fazi pojačanog imunog odgovora, a to su hospitalizirani bolesnici s upalom pluća, dodao e prof. Gajić, najefikasniji su se pokazali kortikosteroidi, koji u umjerenoj dozi smanjuju smrtnost.
– Neke studije su pokazale dobar učinak terapeutskih doza heparina, i to po prijemu u bolnicu. Kod bolesnika sa naglim pogoršanjem u toku bolničkog liječenja, uprkos kortikosteroidima, određeni efekat imaju noviji imunomodularni lijekovi – tocilizumab, baricitinib, mada nisu poređeni sa većim dozama kortikosteroida – kazao je prof. Gajić.
Izvor: kurir.rs
Radoš Bajić – HOĆE LI NEKO OVOM NARODU DA OBJASNI ŠTA SE DOGAĐA SA EPIDEMIJOM KOVIDA?
“Divim se herojima u srpskom zdravstvu koji se lavovski bore sa KOVIDOM, cenim ogromne napore države koja je obezbedila vakcine, znam da ni život, ni rad ni ekonomija nemogu da stanu, ali moram javno da se zapitam:
Hoće li neko ovom narodu da objasni šta se desilo sa epidemijom kovida i sa zdravljem populacije?
Da li moramo toliko sumanuto i nerazumno da ugrožavamo živote naših najmađih i čitavih porodica kojima nevini dečaci i devojčice sa đačkim rancima na leđima – u kuće donose koronu?
Kako je moguće da su septembra 2020. nakon samo 300 zaraženih u celoj zemlji zatvorene sve škole ispred kojih je patrolirala policija – da bi danas sa preko 7.000 inficiranih dnevno fingirali normalnost, da bi kulirali i nabijali decu u razrede sa preko 30 učenika?
Otkud tolika začuđujuća nonšalancija?
Da li se seća gospođa Kisić šta je pričala pre godinu dana?
Šta to zna uvaženi dr Kon što mi ne treba da znamo?
Koji je to model? Švedski, turski, tunguzijski…?
Pitam javno gospodina Kona i ekipu u Kriznom štabu koju je pandemija proslavila i stavila u medijski ram sa najvećim zvezdama naše javne i medijske scene – šta se događa?
Otkud tako drastična promena u vođenju mera za sprečavanje pandemije?
Možemo li makar da sačuvamo najmlađe koji su budućnost naroda, koji svake godine u demografskom ponoru ostaje bez jednog Aleksinca i preko 30.000 stanovnika?”
Radoš Bajić
Zašto se SRBI ne VAKCINIŠU protiv KORONE: Nije ni čudo da ljudi ne veruju…
Nedostatak povjerenja jedan je od glavnih faktora za odbijanje vakcinacije kaže profesorica socijalne psihologije sa Singidunum Univerziteta u Beogradu Jasna Milošević Đorđević. Profesorica Milošević je i autorica istraživanja koje se bave antivakserskim teorijama u vrijeme pandemije COVID-19.
“U slučaju Srbije, postoji generalno nepovjerenje u državu i političke stranke i institucije. U istraživanjima koje smo sprovodili su nam ispitanici govorili na primjer da ne veruju u SNS pa se zato ne vakcinišu, ali takođe i da ne veruju Krizni štab, medicinsko osoblje i doktore. Dakle, nepovjerenje se proteže od generalnog – do specifičnog u medicinski sistem”, navodi profesorica Milošević Đorđević.
Trenutni podaci Johns Hopkinsa navode da je stepen vakcinisanih ispod 45 posto u svim zemljama Zapadnog Balkana, i pored dostupnih vakcina. Hrvatska ima 42,2 posto vakcinisanih, Sjeverna Makedonija 35, Crna Gora 34,6, Kosovo 30,1 posto, a Bosna i Hercegovina 15,3 posto vakcinisanog stanovništa.
Za razliku od zapadnobalkanskih zemalja, skandinavske zemlje, na primjer, bilježe mnogo viši postotak. Recimo, Danska bilježi 74,6 posto vakcinisanih sa obe doze. Ova zemlja je 10. septembra ukinula sva pandemijska ograničenja i proglasila da COVID-19 više ne predstavlja kritičnu prijetnju.
Danski projekat HOPE kroz koji su autori istraživali kako se demokratske zemlje bore sa COVID-19 dok se dešava kriza izazvana sa COVID-19 navodi da povjerenje u institucije igra veliku ulogu u stepenu vakcinacije.
“Naši nalazi ukazuju na to da je visoko i stabilno povjerenje građana u njihove zdravstvene vlasti ključni faktor uspjeha Danske. Ovo povjerenje potaknulo je visoku stopu vakcinacije i uspješnu provedbu ključnih politika poput masovnog testiranja i pasoša za korona virus”, navode autori istraživanja.
Kako su u tekstu za Washington Post naveli autori istraživanja Michael Bang Petersen i Alexander Bor, u sklopu Hope projekta ispitivali su više od 400.000 osoba u Danskoj i sedam drugih zemalja. Preko 90 posto Danaca vjeruje zdravstvenim organima.
Takođe, u proljeće ove godine, Danska je provodila četiri miliona testova sedmično ili 75 testova na 100 stanovnika.
Doktor Branko Rihtman, mikrobiolog sa Warwick Univerziteta u Velikoj Britaniji kaže kako je iz zemalja koje imaju visok stepen vakcinisanih vidljivo da su transparentnost i pravovremena informisanost zajednički faktori.
“Odluke su donošene na osnovu preporuka struke, a stručnjaci su bili upravo ti koji su učestvovali na konferencijama za štampu i izlagali naučnu pozadinu svih odluka”, pojašnjava doktor Rihtman, koji dalje dodaje kako u zemljama sa visokim stepenom vakcinacije i nauka ima visok kredibilitet jer se zasniva na visokim standardima.
“Kad živite u zemlji gdje se akademske diplome zarađuju u par mjeseci, gdje se diplome kupuju, gdje studenti kupuju diplomske radove, gdje se u bolnice ide sa kovertama, nije ni čudo da ljudi ne vjeruju zdravstvenim organima”, kaže Rihtman.
Izvor: slobodnaevropa.org
Žive oko nas, neke poznajemo i volimo, a oni nas “TRUJU” VIRUSIMA iz AVIONA I raznim BOLESTIMA
“Pešter, nije virus, već nas truju. Snimak stigao preko Vajbera! Da li je ovo još neko dobio i video? Da li možeš javnosti Srbije da objasniš šta je ovo i šta se tu tačno dešava? Vučiću? Korona? Mi nismo zamorci, mi smo ljudi i nikome nismo dali saglasnost za ovako nešto”.
Ovo je poruka koju je, uz video snimak aviona, koji u sred bela dana iznad nepoznate pustinjske oblasti, ispušta veliku količinu crvene tečnosti, napisala jedna od korisnica društvenih mreža.
Iako pretraživanjem interneta veoma lako može da se nađe da je reč o vatrogasnoj ekipi koja gasi požar u američkoj državi Arizona, korisnica tvitera koja je postavila snimak odbacuje tu mogućnost pitanjima „Gde je požar? Ekspert ste za rastinje na Pešteru? Nije svaki crveni prah, prah za gašenje požara…“.
Da neko namerno truje ljude nije prva teorija zavere, pošto smo odavno svi čuli za „kemtrejlse“, odnosno tragove izduvnih gasova aviona, za koje pojedinci tvrde da su sastavljeni od hemikalija za kontrolu uma.
Teorije zavere
Teoretičari zavere postoje odvajkada, ali tek u poslednje vreme psiholozi su počeli da analiziraju kojim se motivima vode.
Prvo, šta su teorije zavere? To su objašnjenja na osnovu kojih određene skrivene grupe rade u tajnosti kako bi postigle zle ciljeve.
Jedna od najpoznatijih teorija jeste da je vlada Sjedinjenih Američkih Država 1969. godine lažirala sletanje astronauta na Mesec, odnosno da je sve to snimljeno u studiju i da ljudska noga nikada nije kročila na taj Zemljin satelit.
Niži nivo analitičkog razmišljanja
Američki istraživači naveli su nekoliko karakteristika koje poseduju osobe koje verovatno veruju u teorije zavere:
– Otvorenost za novo iskustvo, nepoverenje, nizak stepen pouzdanosti, ljubaznosti i spremnosti na saradnju, kao i makijavelistička karakteristika, odnosno da je osoba toliko fokusirana na sopstvene interese da će radi njihovog ostvarenja da manipuliše, prevari i iskoristi ostale.
Ljudi koji više veruju u teorije zavere imaju niži nivo analitičkog razmišljanja, precenjuju verovatnoću da se dogode i drugi događaji, pripisuju nameru tamo gde je malo verovatno da ona i postoji.
Osećaj posebnosti
Istraživači su otkrili da postoji uzajamni odnos između potrebe ljudi da se osećaju posebno i verovanja u teorije zavere.
Tome doprinosi činjenica da je u suštini teorija zavere posedovanje nesvakidašnjih i retkih informacija. Osim toga, te teorije se baziraju na narativu da te informacije nisu dostupne svima, da je reč o tajnama.
Ljudi koji su skloni teorijama zavere mogu da se osete posebno, jer sebe mogu da vide kao nekoga ko je bolje informisan od drugih o važnim društvenim i političkim događajima. Zbog ovih razloga teoretičari zavere su često i narcisoidni.
Bespomoćnost
Naučnici su primetili i da će pojedinci koji podržavaju teorije zavere, biti više skloni socijalnoj izolaciji, osećaće se bespomoćno, odnosno imaće osećaj da njihovo ponašanje odstupa od društvenih normi. Naime, oni koji se osećaju izolovano mogu da odbijaju opšteprihvaćena objašnjenja događaja, jer odbacuju i legitimitet izvora tih objašnjenja. Takođe, teorije zavere daju i osećaj kontrole nad nepredvidivim događajima u opasnom svetu.
Uticaj interneta
Internet je pojačao sposobnosti istomišljenika da se okupe, odnosno da podele i prošire svoje teorije zavere. Posle pucnjave u Las Vegasu 2017. godine, kada je poginulo 59 osoba, teoretičarima zavere bilo je potrebno samo nekoliko sati da naprave Fejsbuk grupu sa više od 5.000 članova.
Rasprava sa teoretičarima zavere
Rasprava sa nekim ko veruje u neku teoriju zavere nije zaista moguća, jer verovanja tih osoba nisu racionalna. Naprotiv, ona su često verovanja utemeljena na strahu ili paranoji koja će, kada im se suprotstavi konkretan dokaz, odbaciti i dokaz i onoga ko je taj dokaz izneo.
Teorije zavere će uvek postojati, i nastaviće da se šire, dokle god je onih koji u njih veruju. Internet i društvene mreže omogućile su lakše širenje različitih teorija. Zato, ne trošite mnogo energiju na raspravu sa onima koji veruju u neke sulude teorije, pošto nikakvi argumenti neće promeniti njihovo mišljenje.
Izvor:blic.rs
Zdrava zabava i učenje: Zašto su IGRE u BARICAMA korisne?
Po vetrovitom i kišnom danu roditeljima je ponekad teško da pronađu aktivnosti da se njihovi mališani zabave i razonode. Ipak, zašto ih tada ne biste izveli napolje i omogućili im da uživaju u jednoj od omiljenih dečjih igara – skakanju po baricama?
Loša vremenska prognoza lako može da poremeti dečje planove za igru i uzbudljive aktivnosti na otvorenom. Bez obzira na to da li je oblačno posle jakog pljuska ili kišovito i tmurno, deca će ubrzo početi da traže da rade nešto interesantno. Za nas odrasle ovakvo vreme znači ostanak kod kuće uz šolju tople kafe ili čaja. Sa druge strane, mnogi mališani tako ne razmišljaju i radije bi proveli vreme napolju u istraživanju okoline dok su parkovi i igrališta još mokri i vlažni od kiše.
Sigurno se sećate kako ste kao dete više od svega želeli da zagazite u svaku baricu na koju biste naišli kada izađete napolje posle kiše. Ima nečeg gotovo magičnog u tim malim lokvama kišnih kapi što privlači mališane – kapljice vode koje se slivaju niz njihove gumene čizmice svaki put kada šljapnu po baricama, igračke koje stavljaju da plutaju po njima ili kada ih preskaču. Umesto da insistirate da se deca tada igraju kod kuće, razmislite o tome kako da iskoristite kišni dan i čak i tada ugrabite dracogene trenutke za zabavu. Sledi nekoliko ideja kako da osmislite interesantnu kišnu avanturu.
1. Skakanje po baricama
Kada počne da pada kiša, pozovite mališana da obuče svoju kabanicu, obuje gumene čizme i izađe napolje kako bi uživao u skakanju po različitim baricama. Pored toga što će se deca zabaviti, skakanje po baricama takođe je aktivnost koja mališane uči kako da bolje razviju svoju grubu motoriku i tehniku skakanja i dočekivanja na noge kako ne bi pali u baricu. Deca će uočiti i vezu između uzroka i posledica dok posmatraju šta se dešava sa vodom u barici ako po njoj šljapnu ili skoče. Osim toga, kada mališana pustite napolje po kiši, poručujete mu da je sposoban i otporan, što gradi njegovo samopouzdanje. Ovakva aktivnost je najpogodnija za one dane kada je napolju i dalje toplo, kao tokom leta ili rane jeseni.
2. Eksperimenti za male naučnike
Barice su korisne za različito eksperimentisanje. Mališani mogu da sakupe stvari koje nađu u prirodi kako bi istražili osobine plutanja i tonjenja. Da li lišće ili štapovi plutaju? Šta se dešava sa kamenčićima ili brodićem od papira? Mališani mogu da nastave da eksperimentišu tako što će posmatrati šta će se desiti ako u vodu bace kamen. Zašto se formiraju krugovi na površini vode kada veći kamen bućne u baricu? Deca mogu da postave i mnoga druga pitanja i potraže odgovore na njih igrajući se na kiši.
3. Muzičke aktivnosti
Mališanima je često zabavno da slušaju kišu kako pada. Deca tada otkrivaju da je zvuk koji kišne kapi prave kada pune barice sasvim drugačiji od onog kada se odbijaju o baštensku garnituru ili sto. Jak i slab pljusak takođe drugačije zvuče. Dok slušaju različite zvuke kiše, predložite mališanima da probaju da ih ponove koristeći kuhinjski pribor kao što su šerpe, posude za merenje, varjače, četke, ili bubanj. Neka osmisle pesmice koju će pevati dok se igraju u baricama, ili neka otpevaju neke poznate, pogodne za tu priliku. Ove jednostavne i bazične aktivnosti podržavaju razvoj dečjeg osećaja za ritam i rimovanje, kao značajne mentalne veštine.
4. Iskoristite mogućnosti za imaginarnu igru
Dok sami kreiraju načine i scenario za igru, deci je retko potrebna pomoć odraslih. Ipak, ono što mame i tate mogu da učine je da podstaknu svoje mališane da istraže okruženje u kojem se nalaze i obezbede im određene predmete kako bi realizovali svoje ideje. Na primer, mnoga deca vole da zamišljaju da prave supu ili čaj, koristeći kišnicu iz barica. Kako bi se što više angažovali u ovoj „kulinarskoj“ aktivnosti, obezbedite im odgovarajuće lopatice, kantice i kašike. Ne samo da će vam biti zabavno dok posmatrate decu kako mešaju, odmeravaju količinu i serviraju supu već će na taj način svaki mališan proširiti fond reči koje koristi dok opisuje proces kuvanja roditeljima, sebi ili svojim drugarima. Ovakva imaginarna igra tako postaje odlična prilika da deca vežbaju i usavrše svoj vokabular. Osim toga, takva aktivnost pozitivno utiče na dečje samopouzdanje, kao i njihove fine motoričke sposobnosti usled korišćenja posuda za merenje i drugog kuhinjskog pribora.
Priroda je fantastično mesto gde najmlađi mogu da nauče različite korisne stvari kroz igru. Čak i kišoviti dani pružaju mnoštvo prilika za zabavu i istraživanje. Zato sledeći put kada su mališani kod kuće zato što napolju pada kiša i žale se kako im je dosadno, obucite kabanicu, pronađite gumene čizme, otvorite kišobran i zaputite se u potragu za baricama. Ubrzo ćete uvideti zbog čega im se mališani toliko raduju.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
Zašto KOSA opada posle KORONE: Kako do RASTA nove KOSE
