Za mnoge posledice, čiji je uzročnik koronavirus, kao što su umor, kardiološki i plućni problemi, smo već čuli. Jedna od posledica koja ne ugrožava zdravlje, ali može da smeta je – opadanje kose.

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li je opadanje kose posledica infekcije virusom ili uzimanja lekova tokom terapije obolelih od kovida-19.

Korona udara i na kosu – bez panike, vlasi se mogu vratiti

„Nakon infekcije koronavirusom, 30 odsto kose pređe u fazu opadanja. Razlog je u tome što, naše telo, kad se bori sa nekom teškom infekcijom, doživi fiziološki stres. Tada naše telo štedi na nebitnim strukturama kao što je dlaka, i zato skrati opskrbu krvi i hranljive materije za dlaku. Vlakno na to reaguje tako što stane sa radom i njen ciklus rasta se prekine, uđe u fazu mirovanja i onda u fazu ispadanja”, rekla je dr Elena Arsova, triholog, i zaključila da je opadanje kose direktno u vezi sa infekcijom a ne sa lekovima.

Pacijenti primećuju opadanje od dve stotine do tri stotine dlaka dnevno, za razliku od uobičajenog gubljenja oko 100 vlasi dnevno.

Doktorka Arsova kaže da opadanje kose počinje tri meseca posle preležane infekcije i da obično traje tri meseca.

„Nakon toga, opadanje bi trebalo polako da se stabilizuje i da krene rast nove kose. Nažalost, to se ne desi uvek tako spontano, zato što folikul dlake može da bude promenjen primarno i onda ispadanje utiče na dodatni poremećaj funkcije folikula”, objasnila je za RTS Ordinaciju dr Arsova.

Dodaje da je najveći broj pacijenata koji su imali problem sa opadanjem kose posle preležanog kovida-19, već imao neke probleme tog tipa ranije. Kod pacijenata, koji pre zaražavanja koronavirusom nisu imali probleme sa opadanjem kose, kaže, kosa se obnovi, pa nema razloga za brigu i posebne tretmane.

Naglašava da je u tom slučaju dovoljno poboljšati ishranu i obogatiti je proteinima, uz korišćenje vitaminskih suplemenata i losiona za stimulaciju rasta kose.

Ne kupujte preparate „na svoju ruku” već potražite stručni savet

Kada je reč o preparatima koje treba primenjivati, triholog dr Milena Stanojević savetuje Biotin, koji poboljšava kvalitet dlake i ubrzava rast.

„Ono u čemu ljudi greše, pošto su uspaničeni, je kad odu do prve apoteke, kupuju losione za rast da bi nadoknadili taj gubitak. Međutim, mi prvo moramo da stopiramo opadanje kose, to nam je prvi i najbitniji korak. Tek onda kad se smanji opadanje kose, i dođe na jednu normalnu meru, savetujemo losione i terapiju za stimulaciju rasta”, ispričala je dr Stanojević.

Objašnjava da ljudi u tom slučaju najčešće utrljavaju ulja, i to najčešće ricinusovo ulje, što, kako tvrdi, pravi veći problem, jer ulje zatvara pore u folikulima dlake, i dešava se problem mašćenja skalpa i kože glave.

„Moj savet je da se pacijent, čim primeti opadanje kose, javi trihologu, doktoru za kosu, pa ćemo mi na osnovu pregleda preporučiti terapiju”, rekla je u RTS Ordinaciji, dr Stanojević.

Međutim, dešava se da se kosa „sama ne oporavi”. Tada se kao terapija koristi uglavnom „pi er pi” tretman uz lasersku stimulaciju.

„Laser drži opadanje kose pod kontrolom, a „pi er pi” tretman, odnosno tretman krvnom plazmom služi da stimulišemo folikule da krene da produkuje rast nove dlake”, objasnila je dr Stanojević.

Izvor: rts.rs

Simptomi korona virusa prilično su širokog spektra – od upornog kašlja, preko temperature, pa sve do gastrointestinalnih problema. Sada su rezultati nove studije pružili više razumevanja o tome kako virus putuje telom i može uticati na oči.

Bol u očima je najznačajniji pokazatelj kovida 19, navodi se u novom istraživanju objavljenom u časopisu BMJ Open Ophthalmology. Istraživači sa Univerziteta Anglia Ruskin zatražili su od svih ljudi koji su imali potvrđenu dijagnozu kovida da popune uputnik o svojim simptomima koje su imali nakon što su saznali da su pozitivni.

Studija je otkrila da su peckanje i bol u očima bili znatno češći kod onih koji su imali kovid, dok je samo 5 odsto izjavilo da je i pre kovida osećalo ovako nešto.

Od 83 ispitanika, 81 odsto njih je prijavilo probleme sa očima u prve dve nedelje infekcije koronom. Od toga je 80 odsto izjavilo da su problemi sa očima trajali manje od dve nedelje.

Ukupno, najčešći prijavljeni simptomi bili su umor (90 odsto), groznica (76 odsto) i suv kašalj (66 odsto).

– Ovo je prva studija koja je istraživala različite simptome oka koji ukazuju na konjuktivitis, njihov vremenski okvir i trajanje. Iako je važno da se očni simptomi uvrste na listu mogućih znakova kovida, tvrdimo da bol u očima treba da zameni konjuktivitis na ovoj listi. Važno je razlikovati bol u očima kao znak kovida od drugih bakterijskih infekcija koje se manifestuju kroz sluzav iscedak – kaže autorka studije prof. dr Sahina Pardan, direktorka Instituta za oftamološka istraživanja.

Konjuktivitis kao znak kovida?

Izveštaj objavljen u martu u časopisu JAMA Ophthalmology otkriva da je gotovo jedna trećina malog uzorka ispitanika u provinciji Hubej u Kini imala “očne manifestacije” virusa.

Većina ljudi koja je te simptome prijavila imala je težu sliku kovida. Ipak, samo je jedan od njih imao konjuktivitis kao prvi simptom.

Tako su se mnogi zapitali kako kovid uopšte može uticati na oči, a ponajmanje izazvati konjuktivitis.

Na početku pandemije, stručnjaci su otkrili da dok većina ljudi “pokupi” virus kroz nos ili usta, on takođe može ući i putem očiju.

Oči su obložene sluzokožom, odnosno gustom zaštitnom tečnošću. Ova membrana prvenstveno sprečava ulazak prljavštine i prašine u telo kroz oči, ali osigurava da one ostanu hidrirane. Međutim, za kovid-19, ova sluznica postaje laka pristupna tačka.

Osim toga, virus se takođe može širiti kroz suze. Ako, na primer, vaše suze padnu na neku površinu, odmah je morate dezinfikovati.

Izvor: telegraf.rs

Bez dobrog imuniteta, organizam ne može da se bori protiv bolesti. Svaka osoba koja ima loš imunitet, bez obzira na starosnu dob, mora prvo da popravi to stanje, da bi mu vakcina pomogla u borbi protiv kovida, kaže za Radio Kontakt Plus, dr Borislav Kamenov, dugogodišnji imunolog i pedijatar, bivši direktor Kliničkog centra Niš i univerzitetski profesor u penziji.

Dr Kamenov ukazuje i na to da i vakcinisani obolevaju od kovida, pa je zbog toga preporučena i treća doza vakcine, ne bi li se takvo stanje predupredilo. Međutim, stava je da bez dobrog bazičnog imuniteta, vakcina neće dati najbolji odgovor u borbi protiv koronavirusa.

„Lično mislim da nije isključivo rešenje preko vakcina. One mogu da poprave priču, ali ne daju odgovor koji je potreban. Prema mom mišljenju, svi koji su primili vakcinu, a nisu imali dobar imunitet i nisu ispravili osnovni mehanizam uklanjanja virusa, svi oni se razboljevaju i pored vakcine, jer u suštini vakcina sama ne može da vam obezbedi ceo imunitet. To je ozbiljan problem. Ljudi hoće manje-više brz i lak odgovor – da prime vakcinu i da reše sve probleme. To ja vazda vidim sa pacijentima – kad im savetujem da promene svoje navike, oni to uglavnom neće i odbijaju, ali hoće recimo da popiju lek, da prime injekciju, vakcinu (…) To je taj problem gde smo mi malo propustili tu priču da li je naš organizam spreman da odreaguje ili ne. Bez dobrog imuniteta, organizam ne može da se bori protiv bolesti“, izričit je dr Kamenov.

Da bismo popravili imuni sistem, dodaje, moramo početi ispočetka – tako što ćemo promeniti loše navike kada je u pitanju ishrana.

„Da promenimo hranu nije skupo. Ako nam smeta mleko, izbacimo ga iz ishrane, kao i mlečne proizvode. Takođe i hleb – pšenica, ječam i raž, ali i soja, oni prave probleme koji ugrožavaju organizam. Možemo uzimati biljna mleka, zatim od koze, ovce, manje su problematična. Hleb može da se pravi od susama, lanenog semena, prosa, heljde, pirinča (…) U svakom slučaju, to je nešto što smanjuje trovanje sa tom pšenicom koja je je hibridna, gde ima mnogo laktina, koji mnogima pravi ozbiljan problem. Pivo ima dosta kvasca, ječma, mnogima i to pravi problem. Zamenimo ga vinom, ako baš hoćemo da pijemo“, preporučuje dr Kamenov.

Pored korekcije u ishrani, vitamin D je jedan od ključnih elemenata u izgradnji imuniteta, ukazuje.

„Vitamin D je faktor koji omogućava da se virus ubije u našim makrofagima, u našim ćelijama. Bez tog vitamina, virus ne može da se ubije nikako“, objašnjava dr Kamenov.

Tokom proleća, leta i početkom jeseni, sunce nas u dovoljnim količinama hrani vitaminom D. Međutim, određenom broju ljudi, upozorava dr Kamenov, ukoliko se truju hranom, čak ni sunce ne može da podigne nivo vitamina D.

„Jedan broj ljudi ima oslabljen imuni sistem, bez obzira što su izloženi suncu, to im nije dovoljno, razboljevaju se i tokom leta. Dakle, svi oni koji su umorni, imaju podočnjake, kojima su crveni vrhovi prstiju, dlanovi, koji imaju beo jezik, oni uglavnom treba i preko leta da piju vitamin D, ali ne samo to, nego moraju da poprave ishranu. Treba da uzimaju i probiotike, da bi popravili creva. Moraju da prestanu da se truju, jer na taj način troše vitamin D“, objašnjava dr Kamenov i dodaje da svakako treba da ga unosimo u većim količinama, naročito dok je korona prisutna.

Takođe, cink je jedan od najvažnijih minerala neophodnih za razvoj i funkcionisanje imunog sistema. Međutim, dr Kamenov napominje da ovaj oligoelement utiče i na trovanje organizma. S tim u vezi, onima koji žive na području Kosovske Mitrovice i njenoj okolini, savetuje da ga dodatno ne unose, ukoliko prethodno nisu ispitali nivo njegovog prisustva u organizmu.

„Poznato je da na tom području ima rudnika, a samim tim i visoke vrednosti cinka, čak se ljudi i truju, pošto ga unose u velikim količinama. On ne sme beskonačno da se koristi. To može da se odredi, čak i ako se uzima sirup sa cinkom – ako je gorkog ukusa kada ga probate, onda ga imate dovoljno, ako je sladunjav, u tom slučaju ga treba unositi.“

Kada je u pitanju treća doza vakcine, za one koji su neodlučni u odabiru, dr Kamenov poručuje da treba da se opredele za istu.

„Oduvek je bilo takvo pravilo kad smo vakcinisali decu – počnemo sa jednim proizvođačem, uvek nastavljamo sa istim, osim ako konstatujemo da to nešto ne valja. Ako ne valja, onda ne bi trebalo ni ostali da se vakcinišu prvi put. Dakle, mi bismo morali da kažemo da ta vakcina ne valja. Možda ona ima kraći imunitet, ali ako je neko dva puta vakcinisan, izglednije je da će mu se organizam popraviti i sa trećom dozom.“

Za slučajeve koji odmah nakon vakcinacije pokažu prisustvo virusa korona, kaže nije ništa neobično, već očekivano, jer je preko vakcine unet fragment virusa.

„Kada se unese fragment virusa, on može da se identifikuje kao infekcija. Naročito kad primite Fajzer vakcinu, vi proizvodite to što proizvodi virus. Da li ga proizvode vaše ćelije ili ga sam virus unosi, to nema veze. Međutim, i to može da napravi štetu. Niko nije do kraja prostudirao koliko se proizvodi virusnih čestica, koliko to traje (…)“, skeptičan je dr Kamenov.

Prema njegovim saznanjima, onaj ko je preboleo kovid, na nove infekcije otporniji je 13 puta u odnosu na onog ko je vakcinisan, dok je 33 puta manja simptomatologija, ukoliko dođe do obolevanja.

„Mnogi veruju da otpornost traje duže, nego kod vakcine. Kod vakcina se meri u mesecima, a ovo može da traje mnogo duže“, tvrdi.

Dr Kamenov još smatra, da oni koji su preležali kovid, ne treba da se podvrgnu vakcinaciji.

„U suštini, ko je preboleo bolest, trebalo bi da ima najbolji mogući specifični imunitet, kao što je to slučaj sa svakom drugom bolešću. Mi smo to znali i ranije – kad prebolite određenu bolest, onda se od nje više ne razboljevate skoro uopšte, manje-više kod najvećih brojeva slučajeva. Neke studije u svetu upravo o tome govore. Dakle, ko preboli bolest, on ima bolji imunitet od onog ko se vakcinisao, jer šta će vakcina bolje da napravi, nego što je to uradila prirodna bolest“, upitao je na kraju razgovora dr Kamenov.

Izvor: Radio Kontakt plus

Poslednjih dana sve se više priča o trudnicama i smrtnom ishodu od korone, a tim povodom je na K1 gostovao dr Srđan Bošković iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koji je u Uranku objasnio zašto su baš trudnice rizična grupa.

– Trudnice i inače imaju poremećaj koagulacije u poslednjem trimestru trudnoće. Imaju povišen d-dimer. Takođe, mehanika njihovog disanja je drugačija zbog velikog stomaka. Trudnice su zato ekstremno ugrožene zbog korone – kazao je dr Bošković. – Mi trudnicama savetujemo da se vakcinišu i protiv gripa. Jedino rešenje za sve, i za trudnice, je vakcina protiv kovida i što manje kontakata sa ljudima. Bolje da ne znate šta sve viđam u bolnici u Batajnici. Svako ko ne želi da se vakciniše trebalo bi da samo na 15 minuta prošeta hodnicima bolnice. Videće ljude u punoj snazi na ivici smrti. Oko 20 odsto pacijenata su mladi, rekao je dr Bošković.

Takođe, dodao je da ne razume kako polovina stanovnika naše zemlje ne razume da vakcina doprinosi tome da ćemo i ako obolimo od kovida imati blagu kliničku sliku.

– Vakcinisane osobe će u najvećem broju slučajeva ako se razbole imati dva do tri dana blago povišenu temperaturu i izgubiće čulo ukusa i mirisa – kazao je dr Bošković. – U velikoj većini u kovid bolnicama su nevakcinisani pacijenti. Popustili smo u vakcinaciji ali smo se opustili i u kontaktima. Ja svoju majku od 78 godina nisam poljubio od marta prošle godine. Ni ne rukujemo se, iako je primila tri doze vakcine, objasnio je.

Dr Bošković kazao je i da su česta posledica preležanog kovida upala srčanog mišića kao i tečnost oko srčanog mišića.

– Ta tečnost pokazuje da iako je bolest preležana, u telu i dalje tinja zapaljenski proces. Sreća je što to prolazi, kod nekoga za šest, kod nekoga za 12 meseci. Svaki virus je sistemska bolest i može ostaviti posledice na srcu. Ono što zabrinjava je podatak da je prošle godine u našoj zemlji od kardiovaskularnih bolesti umrlo 55.000 ljudi, to je gotovo polovina svih umrlih.

Dr Srđan Bošković u „Uranku“ je istakao da kardiovaskularne pacijente trenutno primaju samo Institut Dedinje, Klinički centar Srbije i KBC „Zemun“.

– Naše liste čekanja su sada i triput duže, jer pet ustanova trenutno ne radi zato što su u kovid sistemu. Svakih 15 dana pravimo apdejt stanja osoba u najvećem riziku. Stalno ažuriramo prioritetne liste i trudimo se da zbrinemo sve pacijente.

On je istakao da je u Institutu Dedinje vakcinisano oko 92 odsto lekara, dok je procenat imunizacije kod srednjeg medicinskog kadra oko 80 odsto.

– Smrtnost hospitalizovanih od infarkta na teritoriji Srbije je oko 7,5 odsto. Još toliko je onih koji ne dođu do bolnice pa je ukupna smrtnost između 10 i 15 odsto. To je veliki procenat. Kardiovaskularni bolesnici bi trebalo da se vakcinišu.

Izvor: zena.blic.rs