Milan Popović je nastavio svoju ispovest o sukobu sa Severinom, i komentarisao je navode da je uticala na veštake u njihovom sudskom postupku za starateljstvo nad detetom.

– Prijavila me za taj intervju, prijavila me za nasilje u porodici i za to što je naša veza trajala tri meseca. To je ono što govori da sam naslink, to je primer apsurda, za šta se ona smatra žrtvom nasilja u porodici. Zato što sam rekao da je veza kratko trajala – govorio je Popović.

Na naslovnoj strani “Nacionala” svojevremeno je izašao dokument koji dokazuje da je pritiskala, da je pod pritiskom bio psihijatar, i sa jedne i sa druge strane – rekla je voditeljka.

– To je opet šta bi bilo da nije izašlo na naslovnoj strani. Potvrdio bih prvo što ste rekli. Mislio sam da javnost i mediji nemaju uticaj na pravosuđe. Posle poslednje odluke splitskog suda, moje mišljenje se drastično promenilo. Moram da raskrinkam neistine koje su bile objavljene od strane Severine i njenog PR tima. To su neistine, čovek kad ih sluša zapita se, da li može dete da se da takvom čoveku kao što majka deteta govori da jeste. Bilo je priča da smo moji prijatelji i ja pokušavali da utičemo na veštake, istina je drugačija. Severina je uticala na veštake. Zašto bi se Severina sa veštakom dok piše izveštaj nalazila u parku,u Maksimiru, van radnog vremena, i na sudu je rekla da mu je nudila torbu sa dokazima da se tata derao na dete. Kakvi dokazi treba da budu da je tata vikao na dete? Možete da zamislite šta je bilo u torbi. Veštak je tražio izuzeće i povukao se iz toga – objasnio je Popović.

“Nacional” piše da je počinila seks ucenu i zastrašivanje psihijatra?

– Nisam pokušavao da stupim u kontakt sa veštakom, nisam tražio od prijatelja i uticajnih ljudi iz Hrvatske. Više je nego činjenica da je Severina ta koja je pokušala da utiče na veštake, ako je istina što Nacional piše, najgorim mafijaškim metodama, ucenjivala, slala poruke, da će da objavi detalje o toj njegovoj vezi sa nekom drugom osobom. Psihijatar je inače oženjen čovek, ima i decu – rekao je Popović.

Milan Popović dalje kaže koliko je Severina uticajna:

– Ne mogu da komentarišem ko nju štiti, ali ima prijatelje u medijima. Njena prijateljica je vlasnik medija, a muž te žene je šef kriminalističke policije. Mene ti mediji ne zovu. Dao sam vam primer šta Severina misli da je nasilje u porodici, to što sam ja rekao da smo kratko u vezi. Uticaj medija i javnosti je i na političare, a ne mislim da je Plenković štiti. Ministar je pokrenuo istragu zbog intervjua. On se u stvari boji da ta ista Severina može da utiče na njegovu popularnost. Žena koja je radila intervju sa Severinom je svog bolesnog sina dala ocu. Eto to su takve majke.

Izbio je skandal u školi u koji ide Severinin i Milanov sin:

– Ona je u sukobu sa svima, a ne samo sa direktorkom. Direktorka je izuzetno profesionalna žena koja samo radi svoj posao. Nijedna učiteljica nije htela detetu da bude razredna jer su imala sukobe sa Severinom. Direktorka je samo radila svoj posao, prijavljivala je zanemarivanje deteta. Mišljenje škole je jako bitno. Ona je to prihavila i centru za socijalni rad i policiji. Žena je dobijala pretnje od Severine. Nisam odmah znao sve.

Milan o tužbi:

– Mislim da je detetu bolje sa mnom. Moja porodica je kompletna i stabilna. Detetu je bolje u takvoj porodici.Pretila mi je policijom i iz toga sam shvatio da ima nekog ko je štiti. Nadam se da će istraga sad da pokaže istinu. Ja nisam podmićivao nikog, ni školu. Samo sam uredio teren za školu gde moj sin ide. Uradio sam drugi deo od novca koji mi je Severina dala za tužbu. Tako ispada da je i ona platila(smeh).

Milan je negirao da ima nešto intimno sa Kolindom Grabar Kitanović:

– Nisam se ljubio sa njom niti me štitio pokojni gradionačelnik – govorio je Popović na Happy tv.

Milan dalje kaže:

– Verujem u pravdu, jer naneta je nepravda detetu i meni. U naš porodični kafić dolazio je Kemal Monteno. Rekao mi je kako je tražila da peva pesmu “Moja prva ljubav”. Pevala je i plakala. Nije shvatio zašto je plakala. Ja ovo nisam koristio u medijima, ali dođe mi da joj pošaljem poruku da se pomirimo jer ne bi trebalo da smo neprijatelji. Tražila mi je da kažem da je dobra majka. Sada nemamo odnos, kontakt nam je mejl i dogovoranje u vezi sa detetom. Severina je slala i mojim prijateljima odvratne poruke. Jednom sam je prijavio za takve poruke jer je i meni slala. Bila je osuđena tad u prekršajnom sudu. Ali sud je oslobodio. Ona je tražila da se meni potpuno ukine da viđam dete. Uticala je na gospođu Flander. Trebalo je zbog toga da bude prijavljena.

Svima preti Severina:

– Svi se boje da će ih ona prijaviti u medijima. To su obični ljudi. Plaše se toga. Sistem joj više popušta jer su u strahu da ne budu medijski prozvani. Ona sama priznaje kako je išla kod uticajnih ljudi na razgovore. Hteo sam da dokažem kako je ona u Srbiji više bila sa detetom nego ja. Tražio sam da se evidentira kada dete prelazi granicu, a ne da bih pratio nju. Ja nemam ništa od toga da je pratim, ali me zanima kako mi je dete.

O Srbima:

– Ona je svaku priliku koristila da govori protiv Srbije. Ne znam zašto se boji Srbije, šta je tu toliko loše. Prva presuda mi je bila da ga ne dovodim u Srbiju. Dete je pola Srbin, pola Hrvat. Severina je govorila kako se ovde prave šeme da joj se otme dete. Mene interesuje samo naše dete. Ja imam svoju ženu, imamo dvoje dece, stabilnu porodicu. Ona me podržava u svemu. Saznao sam da me Severina snimala 2011. godine, ali se ničega ne plašim. Ja legalno imam firmu, pošteno zarađujem.

Poruka za kraj:

– Dajte decu očevima, nisu deca samo za majke.

Izvor:kurir.rs

Dijana Đoković uložila je svu ljubav, snagu i požrtvovanost kako bi sinu Novaku omogućila da napreduje u svojoj karijeri dok je bio na početku, ali i sada ga prati i podržava u svemu što radi.

Sa njim je prošla kroz sve uspone i padove i nije dozvoljavala da bilo kakva prepreka spreči Novaka da bude najbolji. Dijana je njegove odluke podržavala i bila uz njega u svim najtežim i prelomnim trenucima života, na način na koji to može samo majka koja svoje dete voli najviše na svetu. Ipak, postoje neke stvari koje zamera i snaji i sinu, a o kojima retko govori u javnosti.

Gostujući u jednoj emisiji Dijana Đoković otkrila je do sada nepoznate detalje Novakovog ljubavnog života pre Jelene, kao i to šta zamera sinu i snaji, odnosno u čemu ih ne podržava i šta joj smeta. Iako ima neke svoje stavove, majka Novaka Đokovića odlučna je da ne želi da se meša u njegov život, ali je uvek tu da ga posavetuje, a teniser se rado konsultuje sa njom pri velikim životnim izborima.

Naime, Novakova majka ispričala je u jednoj emisiji za “Blic” da je, dok je Novak bio jako mlad, upoznala njegovu devojku iz tinejdžerskih dana.

– Kao mladić koji se bavio ovim poslom, nije imao vremena za zabavljanje. Više je bio na putu nego kod kuće. Upoznala sam mu jednu devojku, koja je bila odbojkašica iz Kraljeva, bili su klinci. Kasnije smo upoznali Jelenu. Kada su imali 18 godina nisam mislila da će da se venčaju, bilo je vremena za sve, međutim, eto, pobio je to moje mišljenje i oženio se Jelenom – bila je iskrena Dijana.

Takođe, ona ističe da postoje stvari u kojima im se mišljenja mimoilaze u odnosu sa Jelenom i Novakom.

– Normalno je i prirodno da je Jelena preuzela neke stvari, ne bi bilo dobro da se ja mešam. Ne mešam se u njihov život. Oni retko nažalost dolaze, oni su stvorili svoju porodicu i oazu, Jelena određene stvari radi na svoj način. Dolazi do mimoilaženja, naročito po pitanju ishrane koju ne podržavam – rekla je majka Novaka Đokovića.

– Ostala sam željna svog sina, da nasamo provedem vreme sa njim. Uvek je neko oko njega – završila je Dijana Đoković u pomenutoj emisji.

Izvor: najzena.rs

Ljudi nisu bez razloga bili vezani za vunene predmete. Vuna ima dobru energiju i pomaže u izlečenju nekih bolesti.

Od davnina su se ljudi oslobađali glavobolje i zubobolje nanoseći neobojenu prirodnu vunu na upaljena mesta.

Ako zaboli gležanj ili neki zglob vežite ga vunenim oblogom i možete se osloboditi bolova u zglobovima.

Prirodana vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, na primer nošenjem vunenih čarapa je moguće u značajnoj meri poboljšati cirkulaciju krvi, smaniti krvni pritisak i proširiti krvne sudove.

Nošenjem vunenih čarapa delujemo masažno na akupresurne tačke na stopalima koje su povezane sa vitelnim delovima našeg organizma.

Vlakna od vune, koja se nalaze uz našu kožu vrše laganu masažu. Vuna lagano i nežno masira sve nervne završetke na ljudskom telu, a to pospešuje cirkulaciju krvi i normalizuje krvni pritisak u celom organizmu.

U sastav ovčije vune ulazi supstanca koja se zove lanolin ili životinjski vosak. Lanolin se rastvara na temperaturi od 36 stepeni, a zatim prodire u našu kožu, delujući na mišiće, kičmu, disajne puteve i zglobove, a takođe pomaže u oslobađanju napetosti naših mišića.

Noću kada držite vunene čarape, od prirodne vune ne-farbane,  na nogama obezbedićete sebi dobar san.

Ovčija vuna u sebe upija 40% vlage, dok je suva. Takvo zagrevanje se smatra veoma zdravim. Jedinstvena svojstva vune pomažu u lečenju bolesti povezanih sa mišićno skeletnim sistemom. Artritis i reumatizam.

Dobra je za lečenje žuljeva na nogama.

Ljudi koji su imali prelome mnogo brže se oporave ako nose vunene odevne predmete na mestima preloma.

Sa bilo kojim obolenjem elektrostatičko polje našeg tela je narušeno, a obnavlja se isključivo prirodnim putem. Vunena vlakna trljajući se jedno o drugo pomažu u stvaranju elektrostatičkog polja.

Zbog svoje kompleksne strukture, proizvodi od ovčije vune imaju zaštitna svojstva topline, lakoću i mekoću. Svojstva zagrevanja blagotvorno deluju na poboljšanje mikrocirkulacije u celom organizmu.

Prirodni materijali koji propuštaju vazduh su stalno potrebni ljudskoj koži i potrudite se da ih što više koristite.

Pletenje vunenih čarapa

Pletenje vunenih čarapa deo je tradicije starih zanata koje uprkos savremenom načinu života i odevanja i dalje opstaje. Iako je svaki kraj naše zemlje imao svoje specifične šare i motive koje ih čine malim umetničkim delima, može se reći da se one pletu na isti način sa pet igala i da svaki par potpuno nov ili okrpljen ima svoju lepotu i toplinu.

Plele su ih čobanice, bake, majke za svoje ukućane, poklanjale su ih i darivale, spremale kao deo devojačkog miraza. One koje su ukućani nosili svakog dana bile su jednostavnije od onih ukrašenih bogatom ornamentikom koje su bile namenjene ondašnjim svečanostima, uglavnom svetkovinama i venčanjima. Vunene čarape nosile su se zimi da štite od hladnoće ali i tokom leta kako bi sprečile znojenje nogu.

Kako se spremala vuna?

Najviše čarapa nastalo je tokom dugih zimskih večeri kada su domaćice imale najmanje posla, te su se sa iglama u rukama družile, kako predanje kaže, uz lampu, ali i pesmu i šalu razmenjujući i upoređujući šare i motive na svojim rukotvorinama.

Vredne pletilje radovale su se i proleću, periodu kada su se šišale ovce i kada ih je čekao veoma važan posao oko pripeme vune koji bi počeo pranjem na obližnjim rekama i potocima. Posle sušenja vunu su češljale grebenima, a zatim je na red dolazila preslica i vreteno kojom su žene veštih ruku uz staru narodnu pesmu prele niti.

Brz tehnološki razvoj danas nam je omogućio da u prodavnicama možemo da biramo različite hulahop čarape, dokolenice, nazuvice; svilene, pamučne, letnje, zimske, ali i vunene. Prave vunene čarape kakve su nekada plele čobanice i danas pletu kako starije tako i mlađe žene ovu tehniku naučile su od svojih baka. Oni koji nisu vešti iglama i pletivu, kojima nije imao ko preneti zanat, mogu nabaviti vunene čarape, jednobojne, šarene, kratke, dugačke. Ima ih na internet oglasima, na pijacama, najčešće na malim improvizovanim tezgama ispred pijace ili u centru grada. Pletu ih žene u okviru svojih udruženja koja neguju ručne radove, tako da vunene čarape krase gotovo sve manifestacije koje slave lepotu tradicije.

POGLEDAJTE VIDEO PRILOG: Kako se pletu čarape https://www.youtube.com/watch?v=LB0LI3NgKno&list=PL6mfRDhjs3kP6yQnq89oD6CZk-4pjFdbU&t=18s

Izvor: naturalnicentar.rs/ agroklub.rs

MLADIĆ SE VOZIO AUTOBUSOM, USTAO JE I REKAO PUTNICIMA: “ISUS DOLAZI USKORO!”

JEDAN ČOVEK JE VIKNUO: “ZAĆUTI, TI NE ZNAŠ NIŠTA, I TVOJ ISUS NI NE POSTOJI!”

MLADIĆ SE SPUSTIO NA SVOJE MESTO.

ALI BOG GA JE PONOVNO POTICAO U SRCU DA USTANE I NASTAVI PRIČATI O ISUSOVOM DOLASKU.

POSLUŠAO JE BOŽJI GLAS I USTAO I PONOVO GOVORIO:

“ISUS SE VRAĆA, MORAMO SE POKAJATI ZA SVOJE GREHE I PRIHVATITI GA DANAS KAO SVOG SPASITELJA.”

TADA JE ČOVEK KOJI JE VIKAO NA NJEGA USTAO I ZAJEDNO SA SVOJIM DETETOM, KOJE JE SEDELO POKRAJ NJEGA, KRENUO NAPASTI MLADIĆA, ALI JE DETE REKLO SVOM TATI – “NEMOJ GA UDARITI TATA, ON JE POSLAN OD BOGA!”

TADA JE ČOVEK PAO NA SVOJA KOLENA I POČEO PLAKATI! MLADIĆ GA JE UPITAO: “ZAŠTO PLAČETE?” ČOVEK ODGOVORI: “MOJ SIN JE GODINAMA BIO NEM A SADA GOVORI !!!

Uz slavski kolač, žito je obavezni deo posluženja prilikom proslavljanja krsne slave.

Sastojci:

1/2 kg pšenice belije
1/2 kg prah šećera
1/2 kg oraha
3 kesice vanilin šećera
1/2 kašičice cimeta
1/2 kašičice rendanog muskatnog oraščića
mleveni orasi i jezgra oraha ili badema za ukrašavanje

Priprema:

Pšenicu beliju kuvati dok se zrno ne raspadne. Kuvano žito procediti, pa ga samleti na mašini za meso. Zatim mleveno žito sjediniti sa prah šećerom i mlevenim orasima. U pripremljenu masu dodati 2-3 kesice vanilinog šećera, cimet i muskatnog oraščića.  Tako pripremljeno žito oblikovati na tacni, posuti mlevenim orasima i ukrasiti po želji polovinama jezgra oraha

Izvor: Stvar ukusa

Podsetimo, krsne slave koje padaju sredom i petkom slave se uz posna jela.

Kako smo već napomenuli u predhodnim tekstovima, kada je reč o krsnoj slavi, postoje običaji koji se moraju poštovati.

Naime, posna slava se priprema ne samo za vreme velikog posta, već obuhvata sredu i petak kao dane kojima se upražnjava post.

Smatra se velikim grehom ako u ove dane pripremate mrsnu hranu za vašu krsnu slavu.

Zatim, po običaju, slavsko žito koje se priprema od pšenice, oraha i prah šećera.

Svaki gost bude počašćen pri dolasku žitom uz gitljaj crnog vina.

Predjelo, kao stavka namanjena otvaranju apetita gostima, u mnogim domovina kao posna varijanta na trpezi se nalaze ajvar, razne posne salate, pite od kupusa, pečuraka i krompira…

U glavni obrok na slavskoj posnoj trpezi obično se nalazi riba, prebranac, sarmice od pirinča, ali i riblja čorba i sve ono što čini maštu i umeće domaćice.

Srećna vam slava!

Izvor: Stvar ukusa

Slavski kolač ili pogača je neizostavni deo slavske trpeze i pored toga što često zadaje muku domaćicama jer može biti komplikovana za spremanje.

Evo, zato, jednog jednostavnog recepta za posnu slavsku pogaču.

Sastojci:

1 kg oštrog brašna (tip 400)

4,5 dl vode

1 dl ulja

1 svež kvasac

4 kašičice šećera

2 kašičice soli

Postupak:

Pomešajte ove sastojke dodajući ih lagano dok testo ne postane glatko, a zatim ga ostavite da naraste. Kad dovoljno naraste, podelite ga na 4 dela- 3 jednaka i 1 manji deo.

Premažite pleh uljem (možete i posnim margarinom), zatim ga pospite brašnom u tankom sloju i prvi deo testa rastanjite na veličinu pleha (poželjno je da bude okrugli pleh). Centar tog razvijenog dela tanko namažite uljem.

Sledeći deo, takođe, razvijte u veličini pleha, a zatim ga isecite na 12 jednakih delova i poređajte ih po prvom delu jedan do drugog. Kada to uradite, premažite vrhove trouglova uljem (opet je to centar).

Sa trećim delom testa učinite isto kao i sa drugim i poređajte dobijene trouglove tačno preko onih trouglova od drugog dela.

Vrhove svakog trougla, zatim, preklopite do ivice pleha: vrh gornjeg u levu stranu, vrh donjeg u desnu stranu. Vodite računa da vam precizno stoji trougao na trouglu, da bi vam se cvet prilikom pečenja lepo rascvetao. Kada tako razlistate trouglove, u sredini će ostati upražnjeno mesto koje popunite onim četvrtim, manjim delom testa.

Pogaču ostavite da naraste jedan sat, a zatim je ispecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Izvor: Stvar ukusa

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici 27. 10. obeležavamo SVETU PETKU, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi.

Praznik posvećen Svetoj Petki u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom i kada padne u sredu ili petak obavezno se posti.

Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih.

Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.

Sveta Petka rodila se u tadašnjem selu Epivatu, pored današnjeg grada Kalistratije, koji se nalazi na obali Mramornog mora.

 Nakon smrti roditelja, odlučuje da napusti porodični dom i odlazi u Carigrad, gde se zamonašila u Crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva.

Nakon toga odlazi u jordansku pustinju, gde je živela strogim asketskim životom do starosti.

Čudotvorna moć

U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvećene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo počivale.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi.

Kapela Svete Petke je podignuta na tom izvoru za koji se veruje da isceljuje očne bolesti i u tu se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Verovanja

Prema narodnim običajima, 27.10. žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Jedna osobina naročito karakteriše srpski kult i poštovanje  Prepodobne mati Paraskeve. U pitanju je javljanje Svete Petke u snu.

 Oni koji su ispovedali svoj san u kome su videli ovu svetiteljku, najčešće su je nazivali ”žena u crnom”.

Svetiteljka obično u snovima donosi vest da će ozdraviti. Ponekad, ona istupa i kao vesnik propasti i pogibiji bezakonih, gordih i nepopravljivih.

Molitve Svetoj Petki

Majke joj se mole za zdravlje i sreću svoje dece kao i za pomoć u svim problemima.

Noć pred Svetu Petku, obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:”Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan! Amin

Prva molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negde Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrost i radost, Hristova device, naša pomoćnice.

Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.

Druga molitva Svetoj Petki

Prepodobna mati naša Paraskevo, čudotvorna pomoći naša: molimo Te iz ove doline plačevne, pogledaj nas grešne, i duhovno nejake sa gornjih nebeskih visina. Obriši suze uplakanih, ublaži bolove bolesnih, uteši srca tužnih i nevoljnih. Ispuni molbe i želje onih koji Ti se od srca mole. Pomoli se mati za sve koji Ti dolaze u hram Tvoj na Kalemegdanu, zahvatajući svetu vodu sa živog izvora Tvoga, Tebi Mati posvećenog. Prepodobna mati Paraskevo, pogledaj na napaćene sve bolesne, na maloverne i neverne: Pomozi, mati, Tvojim slavljenicima i svim monahinjama koje nose Tvoje sveto ime.

Pomozi, sveta Petko, svim Hrišćanima, pomozi onima koji zavet monaški pred Tobom dadoše i Tebe mati u zaštitu uzeše. Pomoli se, mati Paraskevo, Carici Nebeskoj Presvetoj Bogorodici da nas ona vodi stazom spasenja, da ona moli Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista, da nas sve udostoji da stanemo Njemu sa desne strane na Sudu Njegovom, da bi spasli duše svoje i svojih upokojenih očeva i matera, svih duhovnika naših koji nas spasenju vodiše i dobar nam primer ostaviše. Amin.

Treća molitva Svetoj Petki

„Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan.“

Četvrta molitva Svetoj Petki

O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu. Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaj svih naših grehova, koje smo u ovom životu počinili delom, rečju, pomišlju i svim osećanjima našim, a na ishodu duše naše pomozi nam nedostojnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka, da veličajući tvoje milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Peta molitva Svetoj Petki

Čisto srce Gospod želi,
Jevanđelje tako veli:
Čista deva ti ostade,
Čisto srce Bogu dade —
O predivna svetiteljko,
Naš uzore, sveta Petko!
Um prečisti Gospod traži,
Bez maštanja i bez laži:
Ti mu dade um prečisti.
K’o anđelski — takav isti.
O predivna svetiteljko,
Čuj nam molbe, sveta Petko!
Dušu čistu Gospod ište
K’o nebesko svetilište;
Takvu dušu ti odgaji,
Što na nebu sad se sjaji,
O predivna svetiteljko,
Pomozi nam sveta Petko!
Pomozi nam molitvama
U životnim nevoljama:
U oblačnoj zemnoj tuzi
Zasvetli nam slično duzi
O predivna čedna devo,
Sveta majko Paraskevo?

Postoje i druge kratke molitve Svetoj Petki a najčešće se koriste sledeće:

• SVETA PETKO MOLI BOGA ZA MENE I MOJU PORODICU! † AMIN †

• Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli se za nas koji se tebi molimo. Amin ✞ ✞ ✞

• O predivna svetiteljko, Naš uzore Sveta Petko. Prepodobna mati Petko, Moli Boga za nas. † AMIN †

• Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli Boga za nas † † †

• Sveta Petko, Majko Paraskevo, mučenice Hristova, postradala za Hrista. Moli Hrista Boga za nas grešne. Amin!