Dr Predrag KON: Moja životna priča
Rođen sam 10. juna 1955, u tri ujutru, u Železničkoj bolnici u Beogradu. Danas je to deo KBC „Dr Dragiša Mišović“. Od oca sam Andrije Ernesta i majke Danice. Očeva porodica je jevrejska, poreklom iz Čorne u Mađarskoj, odakle su najpre došli u Zagreb, pa potom u Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Majka je iz trgovačke porodice Živković iz Aleksinca.
U četvrtoj godini sam otišao u Njujork, gde je otac radio za „Jugoeksport“. Iz Amerike se sećam samo te škole u koju sam krenuo sa šest godina. I puta do nje. Živeli smo u Džekson hajtsu. Brat Jovan je skoro deset godina stariji i uvek me je pratio do škole, a majka je dolazila po mene. Sećam se da sam prvog dana, kada sam ušao, a ni reč engleskog nisam znao, zanemeo. Ali vrlo brzo sam ga naučio toliko dobro da su se svi čudili.
Njujork-Beograd
Imao sam jednog druga s kojim sam se intenzivno družio. I pričao sam mu da će biti rata između SSSR i Amerike i da će pobediti Rusi. To se pročulo, pa su me roditelji ispitivali šta ja to pričam, a ja sam samo pričao ono što sam slušao od brata. I upamtio sam to kao veliki stres jer mi je rečeno da više ne govorim gluposti.
U Njujorku smo bili do moje sedme godine, kada smo se vratili u Beograd. Mada sam u Americi praktično završio prvi razred, ovde sam ga ponovio, sugerisano je da to uradim jer sam, kao, slabije znao srpski. U školi sam se brzo istakao. Bitan mi je prelazak iz OŠ „Boris Kidrič“, gde je sada Druga (Filološka) beogradska gimnazija, u „Braće Ribar“, koja je sada „Kralja Petra“. Bilo je to u četvrtom razredu. Tu sam sreo sadašnju ženu – Vesnu. Imao sam samo deset godina. Kad sam je video, a ovo je živa istina, bio sam šokiran da nešto tako lepo postoji! Lepa kao slika, što bi rekli. Fascinirala me je. Nosila je neku frizuru sa šiškama, kao što je i dan-danas nosi. Život nas je odveo na različite strane. Sreli smo se tridesetak godina kasnije.
Nezanimljiv sam čovek
Završavam tu osnovnu školu, upisujem gimnaziju – Drugu beogradsku, i vraćam se tamo gde sam i krenuo u osnovnu školu. Hteo sam da budem elektroinženjer sve do maturskog ispita, na kom mi je profesor fizike dao četvorku. To je promenilo sve. Smatrao sam da, ako ne mogu da imam pet na maturskom, nisam za elektrotehniku. Upisujem, na nagovor najboljeg druga, medicinu.
Vrlo sam nezanimljiv čovek, nemam ja neke ljubavi osim tih maštarija platonskih. Na fakultetu sam imao tek prvu ljubav. Ali sam veliki bukvalista, nisam se nešto mnogo borio oko nje. Čim je jednom rečeno da možda nismo jedno za drugo, odmah sam odustao. To je bilo sve pre prvog braka. Svetlana je farmaceut, upoznali smo se na Medicinijadi u Beogradu. Pevao sam tada „Hava nagilu“, ta pesma je bila dominantna. Razvila se ljubav…
Prvo venčanje
Prvi put sam se venčao 23. avgusta 1980. Bilo je to malo venčanje u opštini Stari grad. Još sam bio student, zapravo apsolvent. Ona je tada završila fakultet i počela da radi. Živeli smo od mog studentskog kredita i pevanja u sedam izvedbi predstave „Sumrak“ u JDP, a radio sam i poslove preko studentske zadruge. Prijatelji, koji su bili u Nemačkoj, dali su mi stan na korišćenje i tu smo živeli. Medicinu sam završio 1981. i počeo sam da stažiram u Domu zdravlja Stari grad. Tu sam dobijao stažersku platu. Roditelji su pomagali koliko su mogli kao penzioneri.
Presekao sam staž, otišao u vojsku 1982. Služio sam 12 meseci u kasarni „Maršal Tito“ i Vojnoj bolnici u Novom Sadu. Tamo sam bio u četi lekara. Nisam bio u oficirskoj školi, to sam naknadno završio. Vojska mi je prošla izuzetno lako, pevao sam i često odsustvovao, kolege su mi prilično zavidele. Doneo sam i gitaru. Sve što sam znao da pevam, znao sam i da sviram. Zapravo, nikad nisam ni znao da sviram, znao sam da pratim svoj glas.
Otac u 28. godini
Slobodan je rođen 12. novembra 1983. Imao sam 28 godina, bio sam upravnik garnizonske ambulante u Rumi. Nismo imali pomoć, a on nije imao ni šest meseci kad je žena rešila da počne da radi po svaku cenu. Imala je po sedam dana dežurstva. Nosio sam ga sa sobom u korpi kad sam išao u lekarske posete po kućama. U garnizonu sam bio jedini lekar, a bilo je oko 1.800 pacijenata. Uopšte mi nije bilo teško. I zato stalno govorim mladima da treba što pre da se realizuju kao roditelji, jer kad je čovek mlad, ništa mu nije teško. Ni presvlačenje, ni kupanje, ni hranjenje – ništa. To je najlepši period moga života u smislu poštovanja ličnosti, profesije lekara. Na VMA sam prešao 1988, gde sam i specijalizirao epidemiologiju 1991.
Bratstvo i jedinstvo
Verovao sam u bratstvo i jedinstvo i teško mi je pao raspad SFRJ. U zimu 1991/1992. šest meseci sam bio na frontu ili, kako se to zvanično zvalo, teritoriji zahvaćenoj borbenim dejstvima. Najpre tri meseca u Kninu i Krajini, gde sam bio u komandi referent saniteta, a komandant je bio general Ratko Mladić. Svakodnevno sam ga viđao, a kontakte smo imali po potrebi. Bili su profesionalni i krajnje korektni. Pamtim ga kao izvanrednog oficira. Ne vidim da je tu bilo šta pogrešno radio. Nisam bio u Bosni i ne mogu da govorim za taj period, ali moje sećanje na njega nije negativno. Kao oficir, svoj posao u Krajini, bar koliko ja znam, radio je onako kako je moglo u tim okolnostima. Dok sam bio tamo, osećao sam da je narod jako ugrožen i da mu je potrebna zaštita. Vojnu bolnicu u Kninu jednom sam obilazio i s Mladićem. Uvek je pitao kako se dogodilo ranjavanje i obično bi rekao da do toga ne bi ni došlo da se postupalo po pravilima.
Neprekidno sam bio na linijama fronta. U selu Mirkovci kod Vinkovaca na pet metara od mene metak je pogodio zid. Mimoilazile su me i granate. Doživeo sam dva granatiranja u Kninu i jednom u Šidu. Međutim, prilikom obilaska imao sam sreće.
Grip na ratištu
Kao epidemiolog na ratištu, imao sam zadatak da sprečim ili suzbijam pojavu zaraznih bolesti. I zanimljivo – dok sam razbijao glavu kako ću da rešim epidemiju gripa, komandanti su rešavali sami. Čim bi se neko pojavio s tegobama, šalju ga kući. Za nekoliko dana bi se vraćao. Prijala su im ta neočekivana odsustva.
Iz Krajine sam prešao u zapadni Srem, zapravo Šid, takođe na tri meseca, i takođe kao referent za preventivnu medicinu mehanizovanog korpusa. Pozadina je neke tri nedelje bila smeštena u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, pa i ja, i taj period mi je bio najteži jer se nismo kretali. Nije bilo dovoljno goriva, pa su glavni događaji bili doručak, ručak i večera.
Kad sam završio u Šidu, bio sam i dalje referent mehanizovanog korpusa i to na Topčideru, a kratko i zamenjivao načelnika saniteta korpusa. Potom sam prešao u Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu Prve armije u Zemunu. To je bilo sjajno mesto, držao sam medicinsku informatiku. I tu sam bio načelnik. U principu, stalno sam imao pozicije. A 1995. sam predao zahtev za napuštanje, skidanje, kako mi to kažemo. Taj dan pamtim. Celu noć nisam spavao. Stvara se ta potreba, imao sam osećaj da sam otišao u slepi kolosek, ipak sam ja epidemiolog. Trebalo je da pređem na VMA, al’ da sačekam zamenu, što je moglo potrajati i dve-tri godine. Imao sam poziv da me tamo ubrzano pripremaju za akademsko zvanje. Put bi mi bio potpuno drugačiji da sam otišao na VMA. Ali ne kajem se.
Razvod
Devedesete su bile teške, sankcije. Moja prva žena imala je dve apoteke i pomagao sam joj u tom poslu. Ali sam i u kafani „Crna mačka“ u Zemunu više zarađivao pevanjem nego kao epidemiolog.
Devedesetih sam se i razveo. Brak je potrajao 13 godina. Nekoliko godina niz stvari nije išao, pa mi razvod nije naročito teško pao. Slobodan je ostao s majkom. Inače, nije oženjen. Voleo bih unuke…
Sudbina
Susret s Vesnom je bio posle godina i godina. Ne mogu više ni da se setim tačno godine kada smo proslavljali tu malu maturu. Neko vreme smo se sretali kroz te proslave. Ozbiljnije smo počeli da se viđamo kad smo i jedno i drugo bili slobodni. I shvatili smo da nas je sustigla ljubav. I sudbina. Venčali smo se 23. decembra1999. u Starom gradu. Na istom mestu gde sam sklopio i prvi brak. Ali ovaj još traje. Čini mi se da sam neprekidno sa Vesnom, ceo život. U drugom braku nemam dece. Supruga ima ćerku Albinu.
Moj temperament
Moj temperament je mnogo drugačiji od onoga što se spolja vidi. Mnogo sam žustriji sa ljudima koje jako dobro poznajem. I nije baš uvek lako sa mnom. Pogotovu sada, u drugom braku. Ne radim uopšte onako kako drugi žele.
Kad sam se skinuo iz vojske, neko vreme sam lutao, godinu i po dana radio za privatnu firmu i na kraju se zaposlio u Gradskom zavodu za javno zdravlje. I onda sam ovde pričao ljudima da uopšte nisu svesni u kakvom raju žive. Gledali su me čudno. Vojska, nisam se ja ništa žalio, zna da bude baš surova.
Najpre sam radio u odeljenju za zarazne bolesti kao epidemiolog, a vrlo brzo, krajem devedesetih, prešao sam u jedinicu imunizacije, gde sam kasnije postao i 13 godina ostao načelnik, a potom prešao u savetnike. Neposredno pre korone postao sam v. d. načelnika jedinice za zarazne bolesti.
Ptičji i svinjski grip
Kod pandemije ptičjeg gripa 2005, vodio sam posebnu radnu grupu. Tada su bili i pobijeni oni golubovi, a tadašnji predsednik Boris Tadić je ušao u zaštićenu zonu i izvinio se tom domaćinu. Istog momenta dao sam ostavku, ali nije prihvaćena. Predsednik države je ušao u zaštićenu zonu! To možda nije značajno drugima, ali je meni ostalo kao tragedija.
Afera s vakcinama posle svinjskog gripa iz 2009. godine je događaj koji je direktno uticao na stvaranje antivakcinalnog pokreta. Govorio sam tada da će nam se osvetiti kad-tad. I na neki način nam se sad sveti.
Ne, korona nije vrhunac moje karijere. Vrhunac moje karijere je bilo ono što sam radio sa posebnom radnom grupom od 2005. do 2010, od ptičjeg do svinjskog gripa. Tada je napravljeno sve šta treba da se radi, ali, nažalost, nije u potpunosti primenjivano.
Korona
Postojala je mogućnost da u ovome s koronom ne učestvujem. Odmah na početku sam predsedniku rekao da zdravstveno nisam baš najbolje, ali da sam za Srbiju uvek spreman.
Prestao sam da pušim 1997, alkohol više ne pijem. Do tada nisam ni znao da imam dijabetes, tip dva. Na insulinu sam. Vrlo brzo sam i operisan – imam četvorostruki bajpas i stentove. Od ta četiri bajpasa, dva su se zapušila. Nikakvu intervenciju nisam radio 17 godina, 2004. imao sam tu operaciju. Još 2012. su mi rekli da nije mudro da radim ikakvu novu, tako da sada živim kompenzovano. Strogo vodim računa da ne uđem u preterano nerviranje, što nije lako.
Imam hronične tegobe vezane za cirkulaciju. Neposredno pre korone bio sam u hiperbaričnoj komori zbog nekih promena. To sad prvi put kažem. I nekako sam se stabilizovao. Ova cela situacija sa koronom naterala me je da nađem snage da potpuno stabilizujem svoje zdravstveno stanje, što je i paradoks.
Nisam folirant
Moj dan je, normalno, vezan za terapiju, određeni ritam, prvenstveno ishrane. Najteže je izbeći slatko jer je potreba za tim kod dijabetičara neuporedivo veća nego kod drugih ljudi. Kad pogrešim, znam da će biti povišen šećer pa dva-tri dana vodim računa.
Hoću da kažem da se uvek može. A pogotovu znači rezervna snaga koja postoji kod svakog čoveka. Daje neku dodatnu snagu i to nije folirancija. Nikad se nisam folirao kad je posao u pitanju. To znaju svi koji su radili sa mnom.
Moji prijatelji
A u privatnom životu sam potpuno drugačiji. Neverovatno. I verovatno samo oni koji me dobro poznaju znaju o čemu pričam. Veseo sam, volim da se šalim. A i kad kažem da ne pijem, uopšte nije istina – volim da popijem vino uz dobar obrok i to se dešava desetak puta godišnje, kad su neki bitni datumi ili situacija sa prijateljima. Iskreno, šest drugara su mi rod rođeni. Druženje je prekinuto zbog korone. Jednom mesečno smo se sastajali u kafani, uglavom na Dorćolu. Tih šest ljudi je obeležilo moj život. Za moje shvatanje, imam najveće bogatstvo u njima. Normalno, prvo i osnovno je supruga, pa deca, s tim što ne odvajam Albinu, iako je Slobodan moj sin. Čovek mora da neguje i poštuje i širu porodicu. Tu obično sebe nazivam divljakom jer retko kada ja zovem, uglavnom zovu mene. I na neki način se osećam krivim što ne održavam te kontakte kao moj brat od tetke, koji okuplja familiju.
Ne vraćam se
Iskreno, ne kajem se ni za šta u životu. Ne zato što sam nepogrešiv, već jednostavno tako sam izabrao. Nisam od ljudi koji se vraćaju nazad da bi utvrdili gde su pogrešili. Osim ukoliko nije reč o nekim sistemskim greškama na poslu. Neke lične greške sam pravio i tu uopšte nema dileme. Ali to sam napravio i idem dalje. Ne mogu da se vraćam natrag, da sedim i kukam. Nemam ja vremena za to.
Sebe uopšte ne vidim kao nekog značajnog, ali jedan dug moram da obavim – da opišem sve što se događalo tokom korone, da odgovorim na pitanja koja su mi postavljena. Ima tu niz stvari o kojima neću sad jer bi ličilo na prozivku. Kad sve prođe. Da li će to biti knjiga, još ne znam, ali svakako moram da napišem. Iz dva ugla – čisto profesionalnog i ljudskog. To je potpuno zatvoreno u meni. Da li ću imati snage – sve to treba ponovo proživljavati…
NAJVEĆE TUGE
Smrt roditelja
Moje najveće tuge su smrt roditelja. Nemam ja neke teške traume. Život prihvatam onako kako nailazi. Ne pripadam depresivnim osobama i onima koji dugo tuguju. To traje svega nekoliko dana. Ali ova tuga, kad mi je drugar umro od korone – danima mi nije izlazio iz glave. Bilo je to u proleće prošle godine. Činilo se da će da se izleči, a za dva dana je otišao.
I kad mi je majka umrla, danima sam proživljavao. Pet godina je bila nepokretna, žene koje sam plaćao su je pazile i zahvalan sam im do kraja života. To veče sam se vratio od nje, nazvala me je ta žena, samo sam pitao: „Je l’ prestala da diše?“ Rekla je „da“. Imala je 85 godina. Dugo sam razmišljao o njoj kad god bih išao u kupovinu, pet godina sam joj donosio hranu. Od smrti mog oca 1998. nije izlazila iz kuće. A otac je umro od gripa. Pao je, slomio kuk, operisao ga. Sve je išlo dobro, bio je na rehabilitaciji u Sokobanjskoj. I tu dobio grip i umro. Inače se redovno vakcinisao protiv gripa, al’ te godine nekako nije.
OTKRIĆE
Da sam kršten, saznao sam posle majčine smrti
Da sam kršten, saznao sam tek posle majčine smrti. Umrla je 2010, a otkrio sam da sam kršten još u prvoj godini života, u Sabornoj crkvi, tek kasnije kada se stan prodavao, pa sam našao krštenicu. Inače sam član jevrejske zajednice sve vreme. Ne pripadam vernicima, a nisam ni klasičan ateista. Slavim majčinu devojačku slavu – Svetog Stefana, 9. januara. Zapravo, obeležavam je. Obično se okupljamo svi, bile su njih tri sestre, ali ne kod mene jer živim u malom, ženinom stanu. Moj je još manji – 34 kvadrata. Sečemo kolač kod kuće, ne pozivam sveštenika, iako poštujem naše sveštenike. Obeležavam i jevrejske praznike.
I TO JE PROŠAO
Partizanovac u Zvezdi
Za Partizan navijam od detinjstva, otac je, pa brat… A interesantno je da sam u ranim godinama dve godine trenirao vaterpolo, ali u Zvezdi! Partizan je bio preveliki za mene, a Zvezda je bila u drugoj ligi. Trenirao sam kao dete plivanje kod Atine Bojadži i karate do plavog pojasa kod dr Dragoljuba Pejovića u klubu Beograd. Kao anesteziolog, umro je od korone u martu ove godine u Podgorici.
HOLOKAUST – VELIKA TUGA
U Aušvicu sam video cipele na kojima je pisalo Kon
U Aušvicu sam bio u aprilu 2019, kada smo putovali u Krakov. S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga.
Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno.
Kad se vratio nazad, nije našao ništa. Moj deda je bio dovoljno mudar da je svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu (tatinu prvu ženu, njegovu sestru, moju sestru Liliku, koja sad živi u Izraelu) preko Splita prebacio za Italiju. U Italiji jesu bila geta, ali nisu ubijali Jevreje i nije bilo kao u Beogradu. Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka – tatina prva žena, umrla je iste te godine.
Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat.
ONA JE DEO MENE
Kad je teško – gitara
U svim teškim situacijama sam svirao i pevao. Ni na kninskom ratištu nisam bio bez gitare. U ambulanti sedne desetak nas i krećemo… Pušio sam po tri pakle, pilo se žešće piće. I tokom bombardovanja 1999. sam svirao i pevao.
Kada mi je umro jedan rođak, koji je, inače, bio pevač, sat i po sam neprekidno pevao. Suze su samo tekle.
Gitara je deo mene, ali nekako poslednjih godina sam se odvojio od toga i pitanje je koliko sam spreman za neku ozbiljnu svirku.
Izvor:Kurir.rs
Direktor FAJZERA: KRAJ PANDEMIJE KORONE 4. JANUARA!
Član odbora direktora Fajzera dr. Skot Gotlib rekao je za CNBC da bi pandemija u SAD-u mogla da bude gotova do januara, piše Index.hr.
– Do 4. januara ova pandemija bi mogla da bude gotova. Tada ulazimo u endemsku fazu virusa – rekao je on, a 4. januara je, inače, datum kada na snagu stupa mera Bajdenove administracije da svi u firmama s najmanje 100 zaposlenih moraju da budu vakcinisani.
Fajzer je inače razvio pilulu protiv korone za koju kažu da drastično smanjuje smrtnost. Podsetimo, Fajzer je juče saopštio da je njegov lek protiv Kovida-19 delotvoran 89 odsto u prevenciji rizika hospitalizacije i smrtnog ishoda, na šta ukazuju prvi rezultati kliničkih ispitivanja.
– Prelazna analiza je pokazala da se za 89 odsto smanjuje rizik hospitalizacije i smrtnog ishoda u vezi s kovidom-19 od bilo kojeg uzroka u odnosu na placebo kod pacijenata koji su primali lek prva tri dana nakon pojave simptoma – navodi Fajzer u saopštenju, prenosi AFP.
Ti rezultati premašuju one koje je objavio Merk & Co za svoj lek molnupiravir, za koji se pokazalo prošli mesec da je prepolovio stopu smrti ili hospitalizacije za pacijente obolele od kovida koji imaju visoki rizik za teško oboljevanje. Antivirusni lekovi predstavljaju dodatak cepivima koja štite od kovida. Prvi rezultati Fajzera temelje se na kliničkim ispitivanjima na nešto više od 1.200 pacijenata koji su imali Kovid-19 i rizik za razvoj težeg oblika bolesti, poput gojaznosti ili starosti. Kroz nekoliko dana od pojave prvih simptoma deo njih primio je Fajzerov lek, a ostali placebo.
Pokazalo se da je 0.8 odsto onih koji su dobili Fajzerov lek u roku od tri dana od pojave simptoma bilo hospitalizovano, a niko nije umro u razdoblju od 28 dana od tretmana. U uporednoj skupini za placebo-pacijente takvih je bilo sedam odsto uz sedam smrtnih slučajeva.
Konačni podaci ni Fajzera ni Merka još nisu dostupni. Fajzer je objavio da planira da preda prve rezultate za svoj lek “što je pre moguće” Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), pre nego što zatraži autorizaciju.
Ova Fajzerova objava stigla je samo dan nakon što je objavljeno da je Ujedinjeno Kraljevstvo postala prva država koja je odobrila lek molnupiravir protiv koronavirusa, koji je razvila američka farmaceutska kompanija Merk & Co.
Izvor: espreso.co.rs
Velibor Vukašinović: AVIONI nas TRUJU iz vazduha – tragovi koje ostavljaju puni su otrova
Nad Srbijom se svakog dana mogu videti hemijski tragovi koji sadrže otrovne materije, koje ispuštaju avioni koji preleću naš vazdušni prostor, tvrdi bivši direktor JAT-a Velibor Vukašinović.
Vukašinović u razgovoru za „Glas javnosti“ kaže da „opasne materije padaju na zemlju i truju nas svakodnevno“.
-Uglavnom se radi o vojnim avionima, mada nisam siguran da nema i civlnih aviona koji ostavljaju hemijske tragove. Kada pogledate u nebo po vedrom danu videćete hemijske tragove koji ostaju iza avioni koji nadleću vazdušni prostor Srbije. Ti tragovi sadrže čestice aluminijuma, stroncijuma i drugih otrorvih metala. I to se ne ispušta samo nad Srbijom već nad celom Evropom, ali i Amerikom. Koliko mi je poznato samo Kina nije dozvolila takve prelete, a Rusi to kontrolišu- rekao je Vukašinović.
On je dodao da je „Srbija sporazumima koje je potisala sa NATO zapravo dozvolila prelet njihovih aviona preko naše teritorije“.
-Srbija nije ušla u NATO, ali je NATO ušao u Srbiju. Ono što je problem što se ignoriše to što nam se dešava. Ovde je neophodan okrugli sto i reagovanje naših stručnjaka na zagađenja i trovanja koja nam prete iz vazduha – smatra Vukašinović.
Vukašinović je otkrio kada je i kako prvi put ustanovio da se nad Srbijom prosipaju sumnjive supstance, zašto , prema njegovom mišljenju, to zovu teorijama zavere, kao i šta misli o harp sistemima. On je obvjasnio zašto je Beograd danima bio jedan od najzagađenijih gradova Evrope…. Pogledajte na https://www.youtube.com/watch?v=4Q-M7jbq38Q&t=20s
Svetski epidemiolozi: Ograničena VAKCINACIJA je prilično OPASNA
Brojni svetski epidemiolozi, virusolozi i specijalisti za zarazne bolesti tvrde da svet ima rok od godinu dana ili i manje pre nego što vakcine prve generacije protiv korona virusa postanu nedovoljno efikasne ili ne počnu da zahtevaju modifikovane verzije, piše “Gardijan”.
Naučnici već dugo ističu da su potrebni globalni naporni za organizovaniju i bržu vakcinaciju kako bi se na zadovoljavajući način neutralisala pretnja u vidu kovida-19. Zabrinutost se javlja usled novih mutacija korona virusa koje se pojavljuju i šire, a od kojih su neke zaraznije, smrtonosnije i otpornije na postojeće vakcine.
Nepovoljnu prognozu koja svetu daje rok manji od godinu dana podržalo je čak dve trećine ispitanika u istraživanju koje je sproveo savez People’s Vaccine Alliance, a koje je uključilo 77 naučnika iz 28 zemalja. Skoro jedna trećina njih rekla je da je vremenski okvir najverovatnije devet meseci, možda i manje.
Niska stopa vakcinacije u puno zemlja ostavlja otvorenu mogućnost pojave mutacija otpornih na vakcine, izjavilo je 88 odsto ispitanih naučnika.
“Nove mutacije nastaju svakodnevno. Ponekad pronađu nišu koja ih čini “uspešnijim” od njihovih prethodnika. Takve varijante mogle bi efikasnije da se prenose i da potencijhalno izbegnu imuni odgovor stečen prethodnim sojevima”, istakao je Greg Gonzalves, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Jejl, prenosi “Gardijan”.
“Ukoliko ne vakcinišemo ceo svet, ostavljamo otvoren teren za sve više i više mutacija, koje bi mogle da proizvedu varijante koje će biti otporne na trenutne vakcine i biće im potrebne pojačane doze”, dodao je.
Trenutne vrste vakcina koje su dobile hitna odobrenja u različitim delovima sveta su kombinacija starih i novih tehnologija. Posebno je interesantan mRNA pristup vakcinama, kakav koriste kompanije ‘Fajzer’ i ‘Moderna’, a koji može relativno brzo (u roku od nekoliko nedelja ili meseci) da se prilagodi novim varijantama, ali problemi u brzini proizvodnje i distribuciji predstavljaju kamen spoticanja.
No, ono što je ključan problem jeste da je malo verovatno da će ove vakcine postati dostupne najsiromašnijim zemljama, s obzirom da je reč o skupljim vakcinama koje imaju visoke zahteve kada je reč o skladištenju.
U međuvremenu bogate zemlje poput Velike Britanije i SADA-a već su vakcinisale bar jednom dozom više od četvrtine svoje populacije i obezbedile su stotine miliona zaliha. Nasuprot tome države kao što su Tajland i Južna Afrika nisu uspele da vakcinišu ni jedan odsto svog stanovništva. Takođe, neke zemlje tek treba da dobiju prve vakcine.
Većina se uzda u Kovaks program, globalnu koaliciju za nabavku vakcina za siromašne zemlje, čiji je plan da u 2021. dostavi vakcine za najmanje 27 odsto stanovništva zemljama sa niskim prihodima.
“Urgentnost da se populacija što pre vakciniše koju vidimo u bogatim državama, a koje nameravaju da sve odrasle vakcinišu do leta, jednostavno nije održiva na globalnom nivou. Umesto toga imamo Kovaks koji cilja na možda 27 odsto do kraja godine, ali čak i ako dođe do toga – ni to nije dovoljno dobro”, istikao je Mak Loson, predsednik saveza People’s Vaccine Alliance.
“Gde je ambiciozni globalni cilj, za koji nam nauka kaže da je neophodan? Mislim da je to ključna stvar, ali mi ne vidimo da za sada postoji takav plan. Ograničena vakcinacija je prilično opasna”, dodao je.
Izvor: .blic.rs
RIBLJE ULJE pozitivno utiče na: Osteoartritis, jačinu kostiju, srce, mozak…
Suplementi na bazi ribljeg ulja imaju zaista dobar uticaj po naše zdravlje. Odavno je poznato da poboljšavaju zdravlje i izgled kože i umanjuju valunge, a mi vam danas donosimo neka nova otkrića vezana za riblje ulje.
Nije nepoznanica da riblje ulje smanjuje upalne procese i održava dobrim rad probave. Ali, ono što se manje zna jeste da ono može uticati na jačinu kostiju, sagorevanje masti, uticaj života u gradu i moždane funkcije. Krenimo redom.
Štiti od zagađenja
Jedna od mnogih dobrobiti ribljeg ulja jeste to što štiti srce od zagađenosti vazduha. Omega 3 masne kiseline nude zaštitu od neželjenih efekata na srce i lipide uzrokovane zagađenjem vazduha i zato se posebno preporučuje onima koji žive u velikim gradovima.
Umanjuje simptome osteoartritisa
Prema studiji objavljenoj na univerzitetu u Bristolu omega 3 masne kiseline uveliko utiču na smanjenje simptoma osteoartritisa. Istraživanje sprovedeno nad gvinejskim svinjama pokazalo je da su svinjama koje su imale simptome osteoartritisa oni bili umanjeni za 50 odsto nakon što su hranjene ishranom bogatom omega 3 masnim kiselinama. Oni koji pate od bolova u kostima i zglobovima trebalo bi da uzimaju suplemente ribljeg ulja na dnevnoj bazi.
Smanjuje simptome starenja
Dokazano je da telomeri skraćuju zadržavanje funkcija matičnih ćelija što uzrokuje nezdravo starenje, a istraživanja su otkrila vezu između nivoa ribljeg ulja u krvi sa stopom smanjenja telomera tokom pet godina, što ukazuje na zaštitni faktor omega 3 masnih kiselina.
Da biste povećali unos omega 3 masnih kiselina, što češće u svoju ishranu uvrstite masnu ribu poput lososa.
Posepešuje sagorevanje masti
Kada je grupa naučnika u Južnoj Australiji na čelu sa Piterom Hauom proučavala uticaj ishrane i vežbanja na ljudsko telo otkrili su da je riblje ulje u paru sa fizičkom aktivnošću veoma moćna kombinacija za sagorevanje masti. I zato je dobro ukoliko želite smršati da razmotrite uzimanje suplemenata na bazi ribljeg ulja.
Pozitivno utiče na moždane funkcije
Dokazano je da suplementi na bazi ribljeg ulja utiču na kognitivne funkcije čoveka, a istraživanja su pokazala i razlike u strukturi mozga među ljudima koji koriste i onima koji ne koriste riblje ulje. Da pojednostavimo, ishrana siromašna omega 3 masnim kiselinama može izazvati prebrzo starenje mozga, gubitka memorije i sposobnosti razmišljanja.
Čuva mišićnu masu
Redovnom upotrebom ribljeg ulja možete sprečiti gubitak mišićne mase što je veoma čest slučaj kod ljudi obolelih od raka i zato se njima redovno preporučuje uzimanje ovih suplemenata. S druge strane, poznato je da su mišići metabolički aktivni i sagorevaju kalorije čak i kad spavamo i njihovim očuvanjem čuvamo i dobar metabolizam.
Održava kosti snažnima
Kad je u pitanju zdravlje i jačina kostiju kalcijum, magnezijum i vitamin D ne bi trebalo da budu jedini suplementi koje uzimate. Omega 3 masne kiseline su takođe od velikog značaja za zdravlje i jačinu kostiju jer održavaju njihovu gustinu. Ako redovno vežbate obavezno uzimajte riblje ulje da sprečite nastanak osteoporoze.
Preporučena dnevna doza ribljeg ulja za odrasle osobe jeste jedna kašika visokokvalitetnog ulja dva puta dnevno uz jelo.
Izvor: lifepressmagazin.com
Psihološkinja upozorava: Sluđuju nas razni “Nestorovići”
Manjak vakcinisanih, višak protesta antivaksera i njihove agresivnosti, to je bio povod da porazgovaramo sa psihološkinjom i predavačicom na Fakultetu za medije i komunikaciju Minom Hagen.
„Država je jasno pokazala da nema interes da joj stanovništvo bude imunizovano“, konstatuje Hagen u razgovoru za Novu.
Ona se osvrnula i na efekat koji donose oprečne poruke od kojih nam se vrti u glavi.
„Na svaku direktnu, naučnu poruku koja je poziv na vakcinaciju sledi 5 poruka u višesatnim emisijama sa raznim Nestorovićima koje izazivaju sluđenost. Režim ne povlači nikakve nepopularne poteze a vakcinacija je viđena kao takav potez“, konstatuje naša sagovornica.
Zanimalo nas je i da od psihologa čujemo predlog, kako privoleti Srbe da se vakcinišu – koji bi metod bio najefikasnij- nagrada ili kažnjavanje?
„Stručan i direktan odgovor bi bio – širenje straha. Ali i neetički. Takođe ne želim da živim u društvu koje se bazira na manipulacijom strahom. Mislim da dve stvari imaju najviše efekta. Prva je uvođenje covid propusnica po uzoru na evropske zemlje poput Francuske ili Italije. Drugo, ne dozvoliti da se na televizijama sa nacionalnom frekvencom iznose netačne informacije koje šire strah, poput onih da vakcina izaziva sterilitet, da je u vakcinama čip…“, smatra Hagen.
Antivaksera ima svuda u svetu, a psihologa smo pitali postoji li nešto što je specifično za Srbiju – profil našeg antivaksera?
„Čini mi se da smo se u antivakserstvu najviše približili globalnom profilu nazadnosti. Da se razumemo, ovo je političko pitanje! Nije nikakva lična filozofiija. Skoro svi oni su tipični (radikalni) desničari. Antinauka i taj već karikaturalni konzervativizam samo su prirodno prihvatili antivaksersku retoriku. Kod nas su antivakseri skoro u svim slučajevima i nacionalisti, klerikalci i ljudi koji preziru tekovine modernosti. Ljudi koji imaju nerealnu sliku sopstvene socijalne moći. Ljudi željni pažnje“, konstatuje Hagen.
Korona predugo traje i uticala je na psihu svakoga od nas, sve to dovelo je i do toga da psiholozi imaju više posla.
„Da, zabeležen je porast poseta psiholozima, liste čekanja su sve duže, kako u državnoj tako i u privatnoj praksi, zvanične podatke čini mi se da još uvek nemamo. A kako smo? Ukratko, mislim da je veliki broj osoba premoren, zabrinut i da su sve prisutnije negativne emocije“, zakljuluje naša sagovornica.
Izvor: nova.rs
Mineral SELEN: Reguliše rad štitne žlezde, štiti imunitet, smanjuje upalne procese, jača srce
Selen je esencijalni mineral koji se u organizmu nalazi u tragovima, ali je neophodan za život i normalno funkcioniranje organizma. Medicinski gledano, mikroelementi (ili elementi u tragovima) su telu potrebne u izuzetno malim količinama, manje od 50 mg na dan. Manjak tih elemenata, s druge strane može uzrokovati ozbiljne fiziološke smetnje i poremećaje u našem organizmu.
Iako je preko potreban za ljudsko zdravlje, ovaj mineral otkriven je i priznat tek 1970-tih godina. Istraživanja su pokazala da je nakon 40. godine neophodan kako bi telo normalno funkcionisalo.
Uloga selena u organizmu
Ovaj mineral štiti mnoge sisteme organizma od oksidativnih oštećenja.
On čuva od štetnog delovanja slobodnih radikala i stresa, ima antivirusno delovanje, podstiče cirkulaciju i doprinosi boljem radu metabolizma.
Reguliše rad štitne žlezde
Studija je pokazala da je metabolizam štitne žlezde usko povezan sa nivoom selena u organizmu. Ovaj mineral deluje tako što podstiče proizvodnju aktivnih hormona štitne žlezde.
Reguliše proizvodnju reaktivnog kiseonika u samoj štitnoj žlezdi, pa je tako štiti od delovanja antitela koja mogu da dovedu do bolesti.
Selen pomaže osobama koje boluju od Hašimota, Gravesove bolesti i sličnih autoimunih oboljenja tako što štiti imunitet i smanjuje upalne procese u organizmu.
Čisti organizam od toksina i teških metala
Toksini i teški metali negativno se odražavaju na vaše zdravlje. I tu u pomoć uskače, selen. On, naime, za sebe veže teške metale i toksine, pa pomaže njihovoj eliminaciji iz organizma.
Jača zdravlje srca
Nizak nivo selena u organizmu povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Poznato je da ovaj mineral ima protivupalna svojstva i da podstiče cirkulaciju i protok krvi, čime jača krvne sudove i štiti zdravlje srca.
Ovako ćete prepoznati ako imate manjak selena u organizmu:
– iscrpljenost i umor
– hronična prehlada
– hipotireoza
– oslabljeno pamćenje
– loša koncentracija
– opadanje kose
– depigmentacija na koži i noktima
– usporeno zarastanje rana
– neplodnost
– slab imunitet
U ovim namirnicama ga ima u izobilju:
– brazilski oraščići (najbogatiji izvor selena u hrani)
– suncokretove semenke
– banane
– grožđe
– bobičasto voće
– čia semenke
– ovas
– integralni pirinač
– ječam
– beli luk
– kokos
Izvor: topvita.info
Ko u SRBIJI treba da primi ČETVRTU dozu VAKCINE
