Verujem da će mnogi da pronađu i svoju priču čitajući moju i ovo nije tekst u kom želim samo da kukam, već da na neki način upozorim sve ljude šta ih čeka ako se razbole i da na neki način apelujemo na državne organe da urade nešto po pitanju zdravstvenog sistema.
Novinar sam i to je jako stresan posao, tu su rokovi, rad sa ljudima – poznatim i nepoznatim, a kada imate i zdravstveni problem, to može da bude pogudno! Mnoge kolege sam izgubila u prethodnih nekoliko godina i moram priznati da sam se uplašila kao nikada do sada. Pozlilo mi je na radnom mestu i nakon izmerenog krvnog pritiska od 220/130 kola Hitne pomoći odvezla su me u bolnicu. Upravo tada počinje moja agonija sa zdravstvenim sistemom koja traje 6 meseci…
Ne želim da u ovom tekstu pominjem imena bolnica niti doktore, jer nije poenta da njih degradiram već želim da ukažem na ceo sistem koji je u sunovratu. Kada su me dovezli u bolnicu, doktorka mi je izmerila još jednom pritisak, postavili su me da legnem, dali mi lek i rekli da sačekam jedno pola sata. Posle pola sata “izbacili” su me iz sobe zarad sledećeg pacijenta koji je stigao, a ja sam još 45 minuta u hodniku čekala doktorku ne bi li se neko smilovao da mi vrati papire i da odem kući da legnem. Već sam ogladnela i tresla sam se, ali kada sam pitala sestru hoće li doktorka uskoro jer sam gladna i malaksala dobila sam genijalan odgovor:
– Sad će, sad će, idite u pekaru preko puta imaju odličan burek! – reče sestra meni sa pritiskom 220/130! Ok…
Uplašena zbog stanja, rešila sam da obavim ceo sistematski pregled. Preko firme otišla sam u privatnu kliniku (drugačije ne bih imala sredstava), gde su mi posle detaljnih analiza otkrili ogromnu cistu na bubregu, promera 15cm. Da santimetara, ne milimetara! Rečeno mi je da odmah moram da idem na operaciju, kao da je to baš tako lako. Tu počinje jurnjava za doktorima. Opet preko koleginice, odlazim na skener i još jedan ultrazvuk u državnu ustanovu kako bismo započeli proces uspostavljanja dijagnoze ne bi li me iko primio na operaciju. Šokirani onim šta vide i činjenicom da sam pokretna tempirana bomba koja može da, bukvalno pukne svakog sekunda, odlazim na bolovanje i upućuju me kod urologa. Moj “prvi preporučeni” urolog mi kaže da dođem na kliniku u 7:30 tog i tog dana, naravno, kada sam stigla tačno na vreme, rečeno mi je da on danas uopšte nije dežuran tu, već u urgentnom popodne. Ma, nije meni teško – naći ću te ja. “Tempirana bomba” odlazi i traži ga po Urgentnom centru, čovek pogleda moje papire, kaže da ostavim broj telefona i da će mi se javiti za par dana kada se konsultuje sa kolegama. Prolazili su dani i nedelje, a njega nema. Opet “nogom” upadam na kliniku, nalazim ga, a on je uspeo nekako da pogubi skoro sve moje papire i šalje me na Polikliniku KBC gde treba da se prijavim za operaciju. Ma, nije problem, hajmo opet peške… Upisuju me u svesku i saopštavaju da će mi se uskoro javiti i da kada mi se jave obavim sve analize potrebne za operaciju.
Naravno, dani su prolazili, mesec dana…niko živ mi se nije javio. Osećate se bespomoćno, uplašeno, ne znate više kome da se obratite, da li će vam se nešto desiti i slično. Sasvim normalno razmišljanje osobe koja treba da se operiše, a ne zna ni kad ni šta ni kako. Komisija za bolovanje već ne može da mi produžava bolovanja jer nemam datum operacije, a moje stanje je samo gore i gore. Kolege iz redakcije pomogle su mi da nekako dođem do načelnika Urološke klinike, gde mi je istog trenutka zakazana operacija i ja sam nedelju dana kasnije bila u potpunoj anesteziji.
Sestre i doktori bili su fantastični i baš zato ne želim da njih degradiram, ako me razumete. Ipak, došlo je do komplikacija, ugrađen mi je bio i JJ stent, da vam ne objašnjavam, to je jedna dugačka žica koja vam donekle ide uz mokraćni kanal pa sve do kičme. Bolno je i izrazito neprijatno. Nakon mesec dana u bolnici, jedva sam čekala da izađem, kontrola mi je zakazana za mesec dana i mislila sam da je sve idealno. Ipak, bolovi su bili sve gori i gori, nisam mogla da se pomerim, konstantno sam išla u wc sa bolnim mokrenjem. Plakala sam kao kiša svaki dan i ako sam se trudila da ostanem jaka.
Inače, ono što treba da znate jeste da odmah nakon izlaska iz bolnice morate da se javite komisiji za bolovanje, onako kilavi, u bolu, sa sve svežom ranom. U 7 ujutru morate da budete ispred Vladetine, jer u suprotnom na red ćete stići oko 7 uveče. Vrata se otvaraju u pola 8, a verujte u 7 je već red duž cele ulice. Bez dva sata nemojte ni da razmišljate da ćete proći.
U agoniji prolazi mesec dana, odlazim na kontrolu.
Čekanje…čekanje…čekanje. Nekako stižem na red, doktor koji me je operisao na ultrazvuku uočava da operacija nije bila uspešna, da je bubreg cističan opet i da mora da se vadi. Da li možete da zamislite moj izraz lica kada sam čula ove “divne” vesti? Doktor se svojski potrudio da mi zakaže opet skener i scintegrafiju bubrega, ali evo i do dana današnjeg mi se nisu javili kada da dođem. Naravno, sve sam uradila privatno, bolje da ne znate koliko me je iskoštalo ako računate i da ne primam celu platu.
Pokušavam da stignem opet do mog doktora kako bi video rezultate i skener, ali kada sam pokušala da zakažem, rečeno mi je da se javim za mesec dana! Ma nema šanse. Na kvarno prolazim šalter i sestre i upadam kod njega u sobu, naravno da me je čovek primio. Zakazao mi je vađenje stenta za 3 nedelje i rekao da se konsultujemo sa načelnikom šta ćemo sada. Izvađen mi je stent, a onda ŠOK. Doktor odlazi iz ambulante, svi nestaju, a ja opet ne mogu nikoga da nađem.
Desni bubreg mi je funkcionalan 20 odsto, krvna slika u katastrofalnom stanju, a niko mi nije rekao kada opet da dođem, kada će mi izvaditi bubreg koji samo nanosi štetu, moj krvni pritisak je još uvek jako visok i na lekovima sam. Bukvalno se osećam kao da me je sistem pustio niz vodu, pa ako umrem, šteta je. Ne znam kada treba i kako da se kontrolišem, ali se nadam da će na kraju biti sve dobro.
Poenta je da je najgora stvar u životu, razboleti se u Srbiji ako niste funkcioner, moćnik, tajkun ili biznismen. Mi ostali smo zaista samo smrtnici. Ne znam kakve posledice je sve ovo napravilo u mom telu i organizmu, ali opet ću se boriti kao lav, sve do poslednjeg atoma snage.
Srećno vam bilo “bolovanje” u našoj maloj Srbiji!
Ukoliko imate problema sa snom vreme je da isprobate proverene biljne preparate koji će vam pomoći da lakše utonete u svet snova i da sveži i odmorni dočekate jutro.
Lavanda
Dve pune kašičice cvetova lavande prelijte sa šoljom kipuće vode, pa ostavite da odstoji deset minuta. Nakon toga procedite čaj i zasladite ga medom. Pijte dve šolje dnevno, najbolje neposredno pre spavanja.
Matičnjak
Prelijte deset kašika lišća matičnjaka litrom hladne vode, poklopite i prokuvajte. Ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Pre spavanja napunite kadu toplom vodom, dodajte čaj i leškarite 20 minuta.
Nana
Sitno iseckajte šest do deset kašičica sveže nane i pomešajte s pola šolje jestivog suncokretovog ulja. Smesu držite u dobro zatvorenoj tegli oko četiri nedelje na tamnom mestu. Nakon toga procedite i prespite ulje u flašu od obojenog stakla s čepom za vakuumiranje. Uljem masirajte slepoočnice svaki put kad osetite da nećete moći da zaspite jer ste napeti ili nervozni.
Jagorčevina
Stavite u avan punu kašičicu sušenog korena jagorčevine, kašičicu majčine dušice i kašičicu semena anisa i dobro istucajte. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, ostavite malo da odstoji, pa procedite. Pijte dve šolje dnevno.
Heljda
Kašiku heljde prelijte šoljom ključale vode i kuvajte jedan minut. Ostavite da odstoji deset do petnaest minuta, a zatim procedite. Pijte dve-tri šolje dnevno.
Hmelj
Prokuvajte šolju mleka sa dve kašičice sušenog hmelja. Ostavite da odstoji pet minuta, procedite, pa zasladite medom. Pijte pre spavanja.
Za opuštanje pred spavanje poslužiće i dve pune šake šišarkica hmelja umotanih u pamučno platno koje ćete staviti u jastučnicu. Šišarkice menjajte svake dve nedelje.
Crveni glog
Pomešajte kašičicu sušenog lišća i cvetova crvenog gloga s jednom kašičicom cvetova brđanke i pola kašičice matičnjaka. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode. Ostavite da se natapa deset minuta, zatim procedite. Pijte tri šolje na dan.
Akademik i profesor Aleksandar Aleksejevič Redko, doktor medicinskih nauka, uzdrmao je Rusiju svojim otkrićima o vakcinaciji i pravim razlozima umiranja obolelih od korona virusa.
Ovaj virolog smatra da se smrtnost u pandemiji uopšte nije povećala zato što je virus toliko opasan. Razloge vidi u žalosnoj organizaciji zdravstvene zaštite, zastarelim merama i spornom načinu lečenja.
„Ja ulazim u kovidne bolnice. Ja pratim taj rad… Ja sam svestan šta se tamo događa… Tog virusa koji je nekada bio, sada već nema. To za šta se spremaju da naprave vakcinu, a to se obično radi 6 godina, eto toga virusa nema.
Sada postoji neki Delta soj…, mogu ga nazvani kako hoće, ali to je nešto drugo. A sada vas vakcinišu protiv nečega što je bilo pre 2 godine, jer tog virusa više nema. To je obmana i zločin. I govore da nam (vakcina) ne pomaže, jer je visus mutirao. Pa zašto nas onda vakcinišete? Zato, ovo što nam predlažu, to nije vakcina.
Ja kažem: A – virus niste videli (SARS KoV 2 nije izolovan), B – vakcine protiv njega nema, V – treća faza ispitivanja biće završena 31.12.2022. godine. A sada je 21. godina… Ispitivanja nisu završena. Nisu objavljeni rezultati prve faze… Nisu objavljeni rezultati treće faze, zato što ona nije ni završena. I kada neki medicinski lažovi kažu da su čitali 2. februara rezultate treće faze u časopisu „Lancet“, oni lažu iz jednog prostog razloga, jer sam i ja to čitao. Napisano je da je tip antitela neodređen, protivepidemijskog efekta nema, imuni odgovor nije utvrđen. Pa koje rezultate imaju? Po tim „rezulatima“ treba zatvoriti projekat. A oni počinju masovnu vakcinaciju. Ja smatram da vakcine nema.
To što postoji nije ni provereno ni dokazano. To što je odobreno, ja verujem da je odobreno na komercijalnoj osnovi, ovo što trenutno postoji, kao što i prethodne četiri vakcine koje je proizveo „Gamalei“, ni jedna nije prošla sertifikaciju SZO.
I neki kažu: „Pa mene su vakcinisali, i osećam se dobro“. Momci, 25% je placebo! Vi ste dobili placebo. Zato se i osećate dobro.
Ja imam veliki broj poznanika i poznanica, koji su A – oboleli, B – sada ne žive na ovom svetu. Posle vakcinacije. Upravo posle vakcinacije.
Po podacima patologa, 62% od ukupno zaraženih, su vakcinisani.
Šta ima konkretno u vakcini „Sputnjik“ Kakav je mehanizam formiranja antitela?
Kada govorite o formiranju antitela, rećiću vam da sam ja branio doktorsku disertaciju o imunologiji, ali sam se bavio i ćelijskim imunitetom, pa sam u tom pogledu skeptičan. Zašto vrednujete imunitet po visini antitela? Ko vam je rekao da je dobro, ako imate mnogo antitela? Ja, na primer, smatram da je loše imati mnogo antitela. Sve je obratno… Treba utvrditi ćelijski imunitet…
Čovek dolazi u restoran sa QR kodom, kojim se dokazuje da je čovek vakcinisan. Ili da je preboleo. Može li on prenositi sobom infekciju? Može. Dakle, QR kod ne štiti od onog ko je tu došao. Znači, to je prosto STIGMATIZACIJA! QR kod određuje: ovi su dobri, a ovi su loši. Zdravi su – loši, a bolesni i vakcinisani su – dobri! Eto šta vam pokazuje QR kod. Ništa više.
Nema pandemije. Za pandemiju je potrebna epidemija u svim zemljama. Pandemije nema. Za pandemiju je potrebno 5% obolelih istovremeno. A mi imamo 7% zaraženih za dve godine. 7% za dve godine! Nema epidemije. Oni ovo samo nazivaju pandemijom, ali je ne proglašavaju. Jer, onda treba da uvedu vanredno stanje, i da ispune sve svoje obaveze prema društvu. Ali, onda moraju da plate kompenzaciju svima koji su izgubili posao, svima koji gladuju, učinite sve što od vas zavisi. Možete i policijski čas da proglasite. Ali, objavite vanrednu situaciju. Vi ovo nazivate pandemijom, ali je ne proglašavate. Ni u jednom dokumentu toga nema.
Vi sve zakone narušavate. Ne postoji informisana saglasnost građanina. Vi mu kažete da je vakcinacija dobrovoljna. U redu, ako je dobrovoljno ja onda neću. Ako je takav protokol, onda ja neću. Onda idite, vi ste slobodni. Tako govore na vakcinalnim punktovima. Mi vas nećemo vakcinisati. Samo dobrovoljno. A ako je dobrovoljno, a to je eksperiment, platite mi strah, platite mi zato što ja žrtvujem svoje zdravlje, i kompenzirajte mojim rođacima gubitak hranitelja. E, tako, momci. U tom slučaju sam ja za vas. Do tada sam protiv!
PCR test uopšte neupotrebljiv za analizu kovida. Virus kovida je kratkog lanca virus, a pcr testira viruse dugog lanca. To je potpuno druga sfera. I ne može utvrditi korona virus.
Mi ćemo umreti od laži. Od totalnih laži. Zato što kuda god da se okrenemo vidimo laž.
Deca se uče na distanci, a onda u apoteku ili kino i tamo pokupe virus.
Ovo nije epidemija, već politički, socijalni i ekonomski eksperiment nad našim stanovništvom“, ističe ruski akademik.
Doktori u Bostonu doživeli su prizor iz horor filma kada su pregledali pacijenta starog 38 godina, koji je iznenada dobio napad, bio je dezorijentisan i pričao je nepovezano.
Muškarac iz Masačusetsa, čije ime nije saopšteno, jedne noći se srušio na pod. Supruga ga je pronašla i pozvala Hitnu pomoć. Nije odgovarao na pitanja, prema njenim rečima, “lupetao” je besmislice, a pogledom je fiksirao jednu tačku na plafonu dok mu se celo telo treslo.
Nije imao nikakvu istoriju bolesti, uzimanja lekova ili opijata, i ovo je bio prvi napad koji je doživeo u životu.
Urađene su mu sve moguće analize, i zbog straha od neurološkog problema, doktori su uradili i skener mozga. Na slici su ugledali jeziv prizor – nekoliko pantljičara se nastanilo u mozgu pacijenta. Ovo stanje naziva se cerebralna cisticerkoza, i nastaje kada se paraziti uneti kroz hranu, najverovatnije nedovoljno termički obrađeno meso svinje, nastane u mozgu.
Dve decenije ranije, ovaj čovek emigrirao je iz ruralne Gvatemale, gde su ovakva stanja relativno česta zbog loše higijene i nepravilne obrade hrane. Američki lekari bili su šokirani jer se ova bolest retko viđa u razvijenim zemljama. Moguće je da je pantljičare uneo još u domovini, 20 godina ranije, i da su sve to vreme živele u njegovom telu.
Paraziti kao što je pantljičara mogu se uneti kroz digestivni trakt, ali se mogu prenositi i sa čoveka na čoveka ako inficirana osoba ne opere ruke nakon odlaska u toalet. Jaja u kojima se nalaze pantljičare tako mogu da završe na površinama koje će dodirnuti sledeća osoba, pa uzeti nešto da jede… Jasno vam je kako dalje ide ova prilično gadna infekcija.
Simptomi su gubitak težine, problemi s varenjem, bolovi u stomaku, ali parazit ne mora da ostane u sistemu za varenje, kao što se dogodilo u ovom slučaju. Pantljičare mogu kroz mišiće i krvotok da “putuju” dalje kroz organizam i izazovu čitav niz simptoma, u zavisnosti od toga gde će ostati.
Najčudnije je što jaja u kojima se pantljičare nalaze mogu mesecima, čak i godinama, da budu u svojevrsnoj hibernaciji u organizmu, i da uopšte ne izazovu imuni odgovor tela.
Najbolji način da se zaštitite od ove bizarne infekcije je da meso, naročito svinjetinu ali i ribu, dobro termički obrađujete, vodite računa o higijeni u kuhinji kada radite sa živim mesom i perete ruke pre i posle odlaska u toalet.
Ova godina polako odlazi, da se nikad više i ne vrati. Da se tokom nje nisu dešavali istorijske stvari, istorijska vaskrsnuća, dizanja iz pepela, potpisivanja, mogli bismo da verujemo da je nije ni bilo. Al’ jeste. U Srbiji vam se na svaka dva dana dešava nešto istorijsko a istovremeno o istoriji pojma nemamo.
Sudbina ove jadne godine koja prolazi je da je se sećamo kao istorijske, al’ istorijske uglavnom po zlu.
Red je za noovogodišnje želje za 2022. jel tako?!
Želim vam da:
Da ne mutirate u nojeve,
sačuvate svoja radna mesta i ne mislite na plate, nemojte da budete od onih koji se ’’pale’’ na novac, negujte prave vrednosti,
da uspete da uštedite na sebi, svojoj deci i svom životu na radost onih koji žive na vaš račun, po savetu bankarskih stručnjaka, i pare ne čuvajte u slamaricama, nesigurno je, odnesite ih u banke, pa kamata, pa ovo, ono,
da vam niknu svi lokalni, sporedni i glavni putevi sa sve koridorima i da se uspešno prime,
da uspešno preživite bez struje, gasa i vode, svega onoga što ne smete da trošite, jer nećete moći da platite,
da i dalje sedite i plandujete, čekajući kad ćemo postati kandidati za kandidata, kad će početi da pristiže novac koji će biti deljen, pogrešno ulagan, proćerdan i uložen u ono u šta je već uloženo,
da se i dalje ne pitate zašto vam niko ne govori da u ovoj zemlji treba da počne da se radi a ne da se sedi i čeka da padne s neba,
da se otvori još neka narodna kuhinja, u ovima je već gužva a mi Srbi ne volimo gužvu,
na izbore koji dolaze a do kojih će dušu na slamčicu da nam piju … srećna vam Nova…
Ako verujete da može da bude nešto novo.
Na Beogradskom sajmu, tačnije na vakcinalnom punktu, možete besplatno da proverite antitela, ali samo ukoliko ste primili određenu vakcinu.
Doktorka Milena Turubatović objasnila je za TV Prvu da je veliki odziv građana, ali da u ovoj studiji mogu da učestvuju samo oni koji su primili ili nameravaju da prime kinesku vakcinu.
“Ova usluga je pružena građanima koji primaju kinesku vakcinu. Ukazuje im se prilika da besplatno urade antitela, ali samo ako tog dana primaju sinofarm kinesku vakcinu – bilo prvu, drugu ili treću dozu. Ne možemo kod svih to uraditi i to toga dana ovde kod nas. To je mnogo olakšavajuća okolnost za džep, jer je besplatno”, rekla je dr Turubatović.
Ona je objasnila da je u pitanju studija koja se sprovodi u više gradova Srbije – Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu, kao i da je ovo idealna prilika da građani provere antitela potpuno besplatno, a da time pomognu i u naučne svrhe.
U ovoj studiji treba da učestvuje 10.000 građana, pa u skladu tim, ova akcija besplatne provere antitela nema određeni datum do kada će trajati.
Doktorka Turubatović je istakla da je veoma bitno da se građani vakcinišu i da mogu da posete sajam svakog radnog dana i vikendom od do 15 i 30 časova.
Kako se SARS-CoV-2 razvija, promenili su se i simptomi. Gubitak mirisa, na primer, nekada je bio jedan od znakova bolesti kovid- 19 ali je sada tek 9 najčešće prijavljeni simptom kod onih koji imaju infekciju (a nisu vakcinisani).
Iako postoje sličnosti u simptomima kod onih koji su primili doze vakcine i onih koji nisu, postoje znatne razlike koje vam mogu pomoći da odredite da li treba da se testirate, piše IFL Science.
Simptomi kod ljudi koji se nisu vakcinisali
1) Glavobolja
2) Upala grla
3) Curenje iz nosa
4) Groznica
5) Trajni kašalj
Otežano disanje bilo je 30. najčešći prijavljeni simptom. Simptomi za one koji su primili jednu dozu vakcine bili su slični onima koji nisu vakcinisani.
Simptomi kod ljudi koji su primili jednu dozu vakcine
1) Glavobolja
2) Curenje iz nosa
3) Upala grla
4) Kijanje
5) Trajni kašalj
“Jedan od izvornih pokazatelja upornog kašlja bio je među prvih pet simptoma, ali je još uvek ispod kijanja i curenja iz nosa na lestvici”, pišu autori studije. Kod onih koji su primili dve doze vakcine, razlike su bile još jasnije, a uporni kašalj nije bio među prvih pet simptoma bolesti.
Simptomi kod ljudi koji su primili dve doze vakcine
1) Glavobolja
2) Curenje iz nosa
3) Kijanje
4) Upala grla
5) Gubitak mirisa
Za one koji su zarazili korona virusom nakon što su primili obe doze vackine, zabeleženo je da simptomi traju mnogo kraće.
“Postoji nekoliko razloga zašto se simptomi mogu menjati. Činjenica je da oni koji su vakcinisani imaju manje teške simptome i da više slučajeva prijavljuju mlađi ljudi, za koje smo otkrili da imaju i drugačije, manje teške simptome”, kažu naučnici.
Iako su se simptomi neznatno promenili kod vakcinisanih, savet je ostao isti. “Ako ste vakcinisani i počnete često da kijate bez objašnjenja, trebalo bi da se testirate na kovid, pogotovo ako živite ili radite u blizini ljudi koji su pod većim rizikom od bolesti”, poručuju.
“Ne postoji nikakav virus na ovom svetu opasniji od straha. Shvatite ovaj strah, inače ćete postati mrtvo telo pre nego što vam telo umre. Strašna atmosfera koju osjećate u tim trenucima je kolektivno ludilo. Ne gledajte stvari koje pokreću strah, prestanite govoriti o tome. Ponavljati istu stvar iznova i iznova je kao samohipnoza. Strah je vrsta samohipnoze.”
“Kako da izbjegnem epidemiju?”
Ovo pitanje je postavljeno poznatom indijskom učitelju Oshu prije otprilike 40 godina u razdoblju pojave AIDS-a.
Osho je odgovorio:
”Postavljaš pogrešno pitanje. Pravo pitanje bi trebalo biti:
‘Kako izbeći strah od smrti uzrokovanog epidemijom?’
Budući da je virus vrlo lako izbeći, vrlo je teško izbeći strah u vama i svetu.
Ljudi će više umirati od ovog straha nego od epidemije.
Ne postoji nikakav virus na ovom svetu opasniji od STRAHA.
Shvatite ovaj strah, inače ćete postati mrtvo telo prije nego što vam telo umre.
To nema veze sa virusom. Strašna atmosfera koju osećate u ovim trenutcima je kolektivno ludilo…
Dogodilo se hiljadu puta i nastavit će se događati. I nastavit će se ako ne razumete psihologiju gužve i straha.
Strah obično držiš pod kontrolom, ali u trenutku kolektivnog ludila, tvoja svijest može biti potpuno izgubljena. Nećeš ni znati kada si izgubio kontrolu nad strahom.
Onda te strah može naterati na bilo što. U takvoj situaciji možete oduzeti i sebi život ili živote drugih.
Toliko toga će se dogoditi u narednim vremenima: Mnogi ljudi će se ubiti, a mnogi će ubiti više ljudi.
Pažnja, budite pažljivi! Ne gledajte vesti koje pokreću strah.
Prestanite govoriti o epidemiji. Ponavljati istu stvar iznova i iznova je kao samohipnoza.
Strah je vrsta samohipnoze. Ova ideja izazvat će hemijske promene u telu.
Ako ponavljate istu ideju iznova i iznova, pokreće se hemijska promena koja ponekad može biti toliko toksična da vas može ubiti.
Tokom epidemije energija širom sveta postaje iracionalna. Na taj način možete upasti u crnu rupu u bilo koje vreme.
Meditacija tada postaje zaštitna aura u koju nijedna negativna energija ne može probiti.”
Izvor: organicempire.com.au
U svrhu obeležavanja 17. novembra, Svetskog dana prevremeno rođene dece i podizanja svesti javnosti o problemu prevremenog rođenja, Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali Div“, i ove godine u saradnji sa gradovima i opštinama, organizuje osvetljavanje zgrada širom Srbije ljubičastom bojom, navodi se u saopštenju.
Ova akcija poznata je pod nazivom Ljubičasti novembar, a na taj način u Srbiji od 2015. godine podršku prevremeno rođenoj deci i njihovim roditeljima daje skoro 30 gradova i opština i institucija od javnog značaja.
Zbog aktuelne epidemiološke situacije ove godine na Svetski dan prevremeno rođene dece, na Institutu za neonatologiju u Beogradu neće biti organizovan tradicionalni susret lekara i medicinskih sestara sa bebama, bivšim pacijentima, i njihovim roditeljima i predstavnicima Udruženja roditelja prevremeno rođene dece Srbije “Mali div”.
Umesto toga, simbolično će u 12h ispred Instituta (Kralja Milutina 50) ka nebu biti pušteni ljubičasti baloni u znak podrške prevremeno rođenim „malim divovima“, ali i u znak sećanja na njihove drugare koji, nažalost, nisu preživeli.
U svetu se, svake godine, pre vremena rodi 15 miliona beba. U Srbiji, više od 4.000, ili 11 beba svakoga dana.
Prevremeno rođenom se smatra svaka beba rođena pre punih 37 nedelja gestacije.
Prevremeno rođenje je vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od jedne godine i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina. Svake godine, zbog prevremenog rođenja, u svetu umre milion beba.
Nakon rođenja, prevremeno rođene bebe se mogu suočiti sa čitavim nizom komplikacija uzrokovanih njihovom nezrelošću.
Da bi preživele, prevremeno rođenim bebama neophodna je podrška napredne medicinske tehnologije i visoko obrazovanih, iskusnih i obučenih medicinskih stručnjaka.
U zavisnosti od gestacijske nedelje u kojoj su rođena, procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim teškoćama kreće se od 30 do čak 60 odsto.
Neposredno nakon rođenja, prevremeno rođena beba odvaja se od majke zbog neophodnosti posebnog lečenja i nege, koje je veoma komplikovano i najčešće zahteva intenzivnu negu. U tim okolnostima, roditelji prevremeno rođene dece izloženi su ogromnom stresu, osećaju nemoći, krivici, anksioznosti, strahu…
„Pored pomoći stručnjaka, roditeljima je tada, i u mesecima i godinama nakon toga, dragocena i neohodna podrška drugih roditelja sa istim ili sličnim iskustvom. Iz tog razloga smo 2010. godine osnovali Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali Div“ koje pruža podršku roditeljima prevremeno rođene dece. Facebook grupa udruženja, u koju su aktivno uključeni roditelji prevremeno rođene dece i osnivači udruženja, sada broji više od 8 000 članova. U ovoj grupi odvija se aktivna komunikacija u kojoj se razmenjuju saveti, informacije i pruža podrška u izazovnim i teškim trenucima,“ kaže Vera Bikicki Ivezić, predsednica Udruženja „Mali Div“.
Bikicki Ivezić dodaje da je udruženje u proteklih 11 godina u svrhu podrške prevremeno rođenoj deci i njihovim roditeljima organizovalo niz aktivnosti i projekata poput kontinuiranog višegodišnjeg programa hipoterapije za decu sa smetnjama u razvoju „Mali Hrabri Džokej“, opremanja prostorija Dečijeg odeljenja Klinike za rehabilitaciju Dr Miroslav Zotović, brošure Kada rode požure, svojevrsnog vodiča za roditelje u okviru projekta „Zagrljaj za mame malih divova“…
„Projekti se finansiraju zahvaljujući donacijama prijatelja udruženja i usmereni su na poboljšanje kvaliteta lečenja i nege prevremeno rođene dece i jačanje roditeljske uloge i prisustva u ovom teškom procesu,“ kaže Bikicki Ivezić, inače majka četvoro dece među kojima su dva mala diva koja sada imaju već 13 godina.
Svi projekti se realizuju uz konsultacije sa medicinskim stručnjacima, zahvaljujući kojima su osmišljeni tako da konstruktivno i kvalitetno doprinesu zajedničkim naporima lekara i roditelja za što bolji ishod lečenja i razvoja prevremeno rođenih beba.
Udruženje „Mali Div“ sarađuje sa drugim nacionalnim udruženjima širom Evrope i sveta, uz podršku Evropske fondacije za brigu o novorođenčadi (EFCNI).
1...237238239...508Stranica 238 od ukupno 508
