Pulmolog dr Dejan Žujović izjavio je da je na svečanoj akademiji Srpske napredne stranke (SNS) koja je u subotu održana u beogradskoj Areni pred oko 20.000 ljudi, prisustvovao veliki broj osoba s pozitivnim PCR testom na korona virus.

Žujović je agenciji Beta kazao da su aktivisti SNS iz Vranja, pod pretnjom otkaza na poslu primoravali radnike Jumka da krenu u Beograd, bez obzira što su mnogi od njih bili pozitivni na korona virus.

„Na taj skup u Areni dovođeni su autobusima i ljudi koji nisu članovi SNS-a. Razgovarao sam s Vranjanicima, zaposlenima u Jumku, koji su iako inficirani bili primorani da krenu u Beograd, samo da bi lokalni odbor SNS-a ispunio zadatu kvotu o broju ljudi“, istakao je Žujović.

Pulmolog je izrazio bojazan da će epidemiološke posledice svečane akademije SNS-a biti katastrofalne po celu Srbiju.

„Nedopustivo je i neodgovorno da se u zatvorenom prostoru organizuje okupljanje 20.000 ljudi i to bez ikakvih protivepidemijskih mera i da se na taj skup dovode čak i inficirane osobe. To je očigledan primer bahatosti i nezainteresovanosti vlasti za zdravlje stanovništva“, rekao je pulmolog.

Po njegovim rečima, pokazalo se da politički egoizam predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića najviše doprinosi širenju virusa.

„Već godinu i po dana Vučić skoro svaki drugi dan organizuje okupljanje po nekoliko stotina ili hiljada ljudi samo da bi mu aplaudirali i skandirali Aco Srbine. Videli smo da niko od njih ne nosi zaštitnu masku i da ne poštuje propisanu udaljenost. Naravno, da su takvi skupovi idealni za širenje virusa, a posledice su nažalost stravične“, naglasio je Žujović i naveo da vlast iz političkih razloga namerno objavljuje znatno umanjene brojke o preminulima i zaraženima.

Naglasio je da Aleksandar Vučić nema obzira kada je u pitanju ispunjavanje „egomaničnih ambicija“.

„Ova zemlja bi bila normalna da je i jedan komunalni policajac Vučiću naplatio kaznu zbog nepoštovanja protivepidemijskih mera u proteklih 20 meseci. Predsednik države svojim ponašanjem nijednom nije dao primer gradjanima Srbije kako bi trebalo da se ponašaju u vreme pandemije. On nosi masku kada ode u inostranstvo, a u Srbiji se ponaša kao bahati dahija koji prilično doprinosi širenju virusa“, ocenio je Žujović.

Krizni štab je napravljen, dodao je, da bi predsednik države mogao da manipuliše stanovništvom u vreme pandemije.

„Da je aktivirana jedina nadležna Komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Vučić ne bi mogao da sam selektivno odredjuje protivepidemijske mere“, kazao je pulmolog.

Žujović ističe da će u narednih 10-15 dana ponovo doći do rasplamsavanja zaraze.

„Vlast će, kao i prošle godine, za novi talas pokušati da okrivi dolazak gastarbajtera i onih koji slave slavu. Nagrabusiće ugostitelji, a opozicija će biti kriva za veliku smrtnost. Oni kao da nisu svesni da su politički skupovi u slavu Vučića medju najvećim i najopasnijim žarištima zaraze“, zaključio je pulmolog Dejan Žujović.

U protekla tri meseca, prema zvaničnim podacima, od posledica korona virusa svaki dan premine 50-70 pacijenata, dok je broj novozaraženih iznosio 3.000-8.000 osoba.

Medjutim, član Kriznog štaba Predrag Kon je rekao da od posledica korona virusa u Srbiji premine po jedna osoba na svakih deset minuta.

Izvor: danas.rs

Božićna zvezda podseća na jedan od simbola praznika, odnosno na zvezdu repaticu koja je u svetoj noći pokazala put trojici kraljeva do novorođenog Isusa.

Postoje i legende zašto je ovaj cvet tako lep. Prema jednoj, dvoje siromašne dece, Marija i Pablo, nisu imali novca da kupe poklon malom Isusu. Zato su na Badnji dan na putu prema crkvi ubrali buket poljskog cveća sa zelenim listovima. Legenda kaže da su se zeleni listovi pretvorili u sjajne crvene latice čim su ih stavili oko jaslica u kojima je rođen Isus Hrist.

Božićna zvezda cveta oko Božića, a to znači da je sada pravi trenutak da je nabavite i naterate da cveta.

Idealna je kao poklon, jer izaziva osmeh i oduševljenje onog ko je dobije. Ima prelepe cvetove koji su izuzetno atraktivni i mogu da ulepšaju svaki prostor.

Mnogi nabavljaju božićnu zvezdu u decembru, ali ova biljka može da “preživi” i sledeću godinu ako se vlasnik ne uspaniči što joj je otpalo lišće u u proleće! Da bi krajem decembra cvetala mora da se izazove na to, a to se radi krajem novembra.

Kupovina i transport

Biljka treba da ima tamno zeleno, čvrsto lišće. Boje cvetova treba da budu jarke. Dobro je umotajte kada je budete iznoslili iz prodavnice. U sobi biljku stavite dalje od grejnog tela.

Odnesite je u mrak i pokrijte tamnim platnom.

Božićna zvezda je cvet kratkog dana. Da bi procvetala za novogodišnje praznike treba da se pripremi. Saksiju  stavi u kutiju, u mračnu prostoriju i prekrije tamnim platnom. Najmanje četiri nedelje (još bolje osam) biljka mora da provede u mrklom mraku. Tokom ovih nedelja do zvezde ne sme da stigne ni tračak svetla!

Čim se pojave crveni cvetovi biljka se donosi u sobu i postavlja na prozor, ali dalje od grejnog tela. Od tog trenutka se biljka biše ne pomera! Ukoliko sep omeri – odbaciće cvetove.

Čim se pojave cvetovi – unesite je u sobu.

Listovi ne smeju da dodiruju prozorsko okno ili radijator, niti da bude na promaju ili blizu klime. Savršeno mesto za božićnu zvezdu je ono na kojem noću padne temperatura na 15 stepeni.

Božićna zvezda se zaliva jednom nedeljno odstajalom vodom. tek kada se osuši zemlja. Traži dosta svetla, zemlja treba da bude meka, nađubrena i sa malo peska.

Ako su donji listovi biljke mekani – preterujete sa zalivanjem. Ako listovi opadaju – škrti ste.

U rano proleće je dramatično orežite.

U rano proleće božićna zvezda će odbaciti precvetale listove i to je trenutak kada treba da se oreže i da ostale samo desetak santimetara od korena. Naredna dva neseca mora da provede u mirovanju na temperaturi od oko 15 stepeni u lepo osvetljenoj prostoriji. Tada se zaliva samo ako se kompost osuši.

U aprilu se božićna zvezda presadi u novu zemlju, a ako do jeseni preraste saksiju u veću. Na dno saksije se postavi sloj šljunka i peska. U leto i ranu jesen je zalivajte obilno. Mineralno đubrivo sipajte jednom mesečno i čekajte novembar.

Izvor: magazin.novosti.rs

Naziv je dobio po tome što bujno cveta od kraja novembra pa sve do kraja januara. I nema lepšeg zimskog cveta od ovog, ali u mnogim kućama je ova biljka lenja za cvetanje.

Mnogi greše pa ovaj divni cvet neguju kao da je kaktus. Iako u svom nazivu nosi ovo ime, božićni kaktus je cvet koji ne sme da se ostavi bez vode i u prostoriji sa suvim vazduhom.

Pravila za negu decembra:

1. Zapamtite da decembar obožava indirektno svetlo. Temperatura vazduha mora da bude najmanje 15 stepeni Celzijusa.

2. Kad dođe leto, ovaj cvet stavite na balkon ili terasu, jer mu treba vazduh. I ne zaboravite da ga svaki dan zalivate.

3. Decembar spada u kapriciozni cvet koji ne sme da se dira u sezoni cvetanja: ako tokom cvetanja premestite saksiju ili je čak okrenete, on će zaustaviti cvetanje.

4. Kad dođe proleće, decembar opskrbite sa đubrivom za cveće. Biljka će najviše da raste i lista tokom leta, pa je tada đubrite dva puta mesečno. Prestanite da je prihranjujete u septembru.

5. Nikad ne secite makazama ili nožem višak mladica, već ih otkinite rukom. Biljke koje se ovako formiraju, lepše i bogatije cvetaju.

6. Decembar se presađuje krajem februara, kada konačno prestaje da cveta.

Važna napomena: mlade biljke presadite jednom godišnje, a starije bilje jednom u 5 godina. Neka saksija za decebar bude plitka i široka. Neka trećina saksije bude napunjena drenažnom zemljom, dok ostatak može biti ispunjen domaćom zemljom pomešanom sa krupnim peskom ili usitnjenim ugljom.

7. Početkom decembra ovaj cvet stavite u dobro osvetljenu prostoriju, ali nikako na direktnu sunčevu svetlost. Tada će se probuditi i bujno cvetati.

Savet plus:

Kada decembar prestane da cveta, postepeno smanjite zalivanje, stavite ga na hladno i tamno mesto do kraja marta. Pustite ga da se odmori od cvetanja. Krajem marta biljka započinje vegetativni period, pa cvet možete da prebacite na njegovo uobičajeno mesto.

Izvor: penzionisani.rs

Dracena je dekorativna biljka potpuno prilagodljiva životu u zatvorenom prostoru, što je čini jednom od najpopularnijih pri izboru za ukrašavanje enterijera. Uz malo pažnje i osnovno poznavanje njenih potreba, obezbedićemo joj uslove za pravilan rast i razvoj, a prostor u kome se ona nalazi biće lepši i zdraviji.

Delotvorna protiv zagađenja

Dracena je uvršćena na spisak biljaka najefikasnijih čistača vazduha u zatvorenim prostorijama. Naime, Bil Volverton, američki naučnik iz NASA-e, sprovedenim istraživanjem otklonio je zabludu da sobno cveće oduzima kiseonik i da ga zato ne bi trebalo držati u prostorijama u kojima boravimo. On je dokazao da biljke ne samo da proizvode kiseonik, već oslobađaju i kapljice koje sakupljaju štetne materije iz vazduha i smanjuju količinu prašine čak do 20%.

Dracena je poznata i kao ženski zmaj

Dracena vodi poreklo sa afričkog kontinenta, sa Madagaskara, a njen naziv dolazi od grčke reči drakaina i znači ženski zmaj, pa je u nekim delovima sveta poznata i kao Zmajevo drvo.

Rodu dracene pripada preko 40 vrsta biljaka, pretežno drvenastih i žbunastih, dok je kod nas najzastupljenija vrsta Dracena Marginata (lat. Dracaena Marginatta). To je manje drvo sporijeg rasta, godišnje naraste oko 10 cm, a tokom svog životnog veka dosegne do nekoliko metara visine. Odlikuju je meki, špicasti i povijeni listovi, koji mogu da se razlikuju po boji, u zavisnosti od varijeteta. Kod nas se najčešće gaje Dracena Marginata Bikolor i Dracena Marginata Trikolor.

Osnovni zahtevi nege dracene

Dracena traži dosta svetlosti, ali joj nikako ne prijaju direktni sunčevi zraci, jer mogu da izazovu opekotine na listovima i oštete biljku. Nedostatak svetla će, sa druge strane, za posledicu imati nezdravu boju listova, odnosno listovi će biti bleđi od uobičajenih.

Za dracenu se uslovno može reći da odlično podnosi suvo tlo i neredovno zalivanje, dok je stalno pisutna vlaga u tlu jedan od njenih najvećih neprijatelja i dovodi do truljenja korena. Zbog toga je potrebno izbegavati i česta i obimna orošavanja listova, kao i tuširanje, jer ako voda dospe u rozetu iz koje se lišće razvija i tu se zadrži, dolazi do oštćenja listova, čak i do propadanja biljke.

Iako ne podnosi vlažno tlo, draceni je neophodna veća vlažnost vazduha. Suv vazduh, naročito u zimskim mesecima, u prostorijama sa centralnim grejanjem, kaloriferima, TA pećima, štetiće biljci. Isto važi i za promaju, nagle promene temperature i često menjanje položaja. U takvim nepovoljnim uslovima dracena reaguje opadanjem lišća. Minimalne zimske temperature za pravilan rast i razvoj su od 15°C do 18°C, a leti od 23°C do 26 °C. Tokom leta dracena može da boravi napolju, u umerenoj hladovini.

Od štetočina i bolesti koje one mogu da prouzrokuju, dracenu najčešće napadaju štitaste vaši i crveni pauk, protiv kojih bi trebalo da se reaguje adekvatnim insekticidima.

Presađivanje i razmnožavanje

Tokom rasta, na vrhu stabla dracene formira se gusti sloj listova, dok stari listovi postepeno opadaju, pa je donji deo dracene potpuno ogoljen. Za pravilan razvoj stabla poželjno je osigurati da stabljike budu uspravne, a za postizanje željene forme dracena se orezuje.

Presađivanje se obavlja u proleće, obično svake druge godine, za šta je idealna duboka saksija, za broj veća od predhodne, sa dobrom drenažom. Takođe, proleće je i period za razmnožavanje, koje se obavlja reznicama ili margotiranjem.

Izvor: agroklub.rs

NASA je u svom istraživanju uvrstila svekrvin jezik kao jednu od biljaka koje ekstremno dobro pročišćavaju vazduh, pa je to samo po sebi razlog više da je imate u svom domu.

Svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) je najpoznatija biljka iz roda Sansevierije, a ima preko 70 podvrsta. Često se drži kao sobna biljka, zbog svoje lepote, otpornosti, ali i toga što je veoma korisna jer pročišćava vazduh.

Veoma je laka za gajenje, trpi gotovo sve uslove i ne zahteva nikakvu posebnu negu – drugim rečima, gotovo je neuništiva. Tako je, valjda, dobila i nadimak…

Šalu na stranu, svekrvin jezik može izrasti i do 90 cm i zimzelena je biljka koju možete posaditi i u dvorište. Njeni listovi su dugi i oštri pri vrhovima i jarko zeleni, sa žućkasom unutrašnošću. Sve njene podvrste izgledaju jako dekorativno, iako mogu međusobno dosta da se razlikuju.

Ova biljka retko cveta, ali može se i to dogoditi ukoliko joj uslovi jako pogoduju. Cvetovi su bele i bež boje, veoma lepi i prijatnog mirisa.

Svekrvin jezik u Kini se smatra „biljkom osam vrlina“ i običaj je bio pokloniti je onome kome želite da darujete te vrline –dug život, snagu, kreativnost, inteligenciju…

Prema načelima feng šuia, svekrvin jezik trebalo bi da pozicionirate tako da bude blizu ulaza u prostor, kako bi vrline mogle da “cirkulišu prostorijama”.

Idealni uslovi za gajenje svekrvinog jezika su temperatura između 12 i 30 C, ne smeta joj ni manjak ni višak svetlosti i sunca i potrebno joj je umereno (ne prečesto i preobimno) zalivanje. Jedina dva razloga zbog koga vam ova biljka može uvenuti – jesu preterano zalivanje i ekstremno hladni uslovi.

Neka vam ova predivna legenda ulepša dan, uspuni vas prazničnim duhom i nadahne da i vi okitite jelku i srećni uđete u novu godinu!

Kada se ISUS HRIST rodio u pećini u Nazaretu nebo se otvorilo, a čitav svet utišao kako bi dočekao rođenje Spasitelja. Jedna jedina, sjajna zvezda na nebu vodila je trojicu mudraca sa Istoka sve do Bogorodice i njenog sina koji će spasiti čovečanstvo. Mudraci su se poklonili budućem Spasitelju i doneli svoje darove. Nakon toga, stigli su i pastiri, pa su se i oni poklonili prinoseći svoje poklone.

Iznad pećine rasla su tri drveta – bor, kedar i jela.

Znajući koliko važnom trenutku prisustvuju, drveće je poželelo da i ono nešto pokloni novorođenom Isusu i pridruži se slavlju celog sveta.

Kedar je tada zatresao svoje grane i pred pećinu su pale njegove iglice ispunjavajući čitavo mesto divnim mirisom. Bor je zatresao svoje grane i na zemlju su pale najlepše šišarke kojima se mogla naložiti vatra i tako zagrejati malog Isusa i njegovu majku.

Jadna jela tada je gorko zaplakala. Ona nije imala ni mirisnih iglica ni toplih šišarki da daruje. Ona zapravo nije imala ništa što bi bilo vredno poklanjanja i zbog toga je bila strašno tužna.

Jeline suze videla je sjajna zvezda na nebu. Jako ju je dirnula iskrena tuga ovog skromnog drveta koje nema šta da pokloni malom Isusu, pa je poslala jednu malenu zvezdu da se spusti na sam vrh jelke.

Tada je jelka zasijala zvezdanom svetlošću obasjavajući čitav kraj i, klanjajući se, spustila zvezdicu pred pećinu da čitav svet vidi da tu leži budući spasitelj čovečanstva.

U čast ove stare ruske legende u ruskim crkvama se i danas pre Božića kiti jelka. Kada kitimo jelku i kada na njen vrh stavljamo zvezdu mi se zapravo sećamo ovog događaja i ljubavi koju je ovo drvo pokazalo prema Isusu.

Pokloni koji se stavljaju ispod jelke takođe podsećaju na Hirstovo rođenje, jer je to najveći dar koji je ljudima dat.

Izvor: istorijskizabavnik.rs