Dr Ristić: Koji su najčešći uzroci i simptomi i kako možemo da sprečimo moždani udar

1482

Neurolog doktor Aleksandar Ristić objasnio je u jutarnjem programu TV Prva koji su najčešći uzroci i simptomi, kao i kako možemo da sprečimo moždani udar.

Javnost je nedavno potresla vest da je 32-godišnji košarkaš Stevan Jelovac doživeo moždani udar nakon što se iznenada onesvestio na treningu. Trenutno stanje bivšeg košarkaša Mege, Crvene zvezde i brojnih inostranih klubova još uvek je kritično.

“Svaki deseti pacijent pripada populaciji mlađoj od 45 godina”, rekao je u jutarnjem programu TV Prve neurolog dr Aleksandar Ristić dodavši da se ranije podrazumevalo da je moždani udar rezervisan za stariju populaciju, ali da to više nije tako.

Uzroci moždanog udara se razlikuju kod starijih i mlađih, ali postoje preklapanja.

“Danas verujemo da je moždani udar bolest koja pravi više problema kod mlađe populacije”, rekao je on.

Kako dolazi do moždanog udara?

Najčešći razlog moždanog udara, šloga, jeste začepljenje krvnog suda koje nastaje zbog ateroskleroze.

“Što je populacija starija, to je ateroskleroza veća. Ona počinje još od vremena odojčeta, pa se polako nagomilava i tamo negde u 70. ili 80. godini većina krvnih sudova bude manje prohodna”, kaže dr Ristić.

“Mozak je mali organ težak 1,3 ili 1,4 kg, ali kroz mozak u jednom minutu prođe jedan litar krvi. To je organ kome jako mnogo treba krvi, jer krvi nosi šećer i kiseonik. U tom trenutku, kada nema dovoljnog dopremanja krvi u pojedinim regionima, nastaje moždani udar”, objašnjava Ristić.

Faktori rizika

Kod mlađe populacije je veći rizik od moždanog udara ukoliko postoje urođeni problemi sa krvnim sudovima. Isto tako, određeni veliki krvni sudovi koji iz srca preko vrata dopremaju krv do glave mogu da se pocepaju, uslovno rečeno, naročito kod ljudi koji imaju povrede vrata, što je takođe veliki indikator za pojavu moždanog udara.

Iako predodređenost sigurno postoji, ne može precizno da se predvidi, osim na nivou rizika.

Ukoliko postoje povišen krvni pritisak, povećane masnoće (naročito holesterol), šećerna bolest, pušenje, kada se udruže sa genetskom predispozicijom, bitno menjaju rizik od moždanog udara.

U suštini, mogu da se smanje faktori rizika na koje možemo da utičemo. Dakle, smanjiti krvni pritisak, regulisati šećer, smanjiti holesterol, kretati se 3 do 5 kilometara dnevno, potom povesti računa o ishrani. Idealna je mediteranska ishrana, koja ne opterećuje, jer nema previše ugljenih hidrata i masti.

Neke funkcije mozga zauvek izostaju nakon moždanog udara

“Onog trenutka kad se zatvori krvni sud, koji snabdeva određeni deo mozga, unutar 60 minuta, a najkasnije tri sata, nastaju nepovratne promene u tom delu tkiva i mozak zauvek odumire”, kaže Ristić.

“Neke od tih funkcija može da preuzme okolni mozak, ail neke će trajno izostati”, rekao je Ristić.

Kod pacijenata kod kojih je ateroskleroza glavni uzrok moždanog udara, češći je rizik njegovog ponavljanja.

Moždani udar se najčešće manifestuje u ranim jutarnjim satima i u periodima kada postoji povećanje pritiska, kad se koristi zimnica, koja je jako slana.

Najčešći simptomi moždanog udara

* Slabost jedne polovine tela,

* problem s govorom,

* problem sa naglo nastalom slabovidošću na jednom oku,

* naglo nastala nestabilnost,

* naglo nastala velika glavobolja.

Da li pacijenti koji su preležali kovid 19 imaju veći rizik od moždanog udara?

Moždani udar se javlja u okviru kliničke slike kovid infekcije.

“Nema nikakve sumnje da u serijama pacijenata koji su u bolnici, do 5 odsto pacijenata će imati moždani udar, ili neki vid tromboze”, kaže Ristić dodajući da je sklonost ka zgrušavanju krvi kod kovida 19 prepoznata.

Izvor: b92.net

PODELI