Bilo da je taman ili svetao, tvrd ili mek — boja i konzistencija sekreta iz nosa može biti rani znak upozorenja za zdravstvene probleme.

Čisti sekret smatra se zdravim, ali ako je previše beo, to može signalizirati da ćete se razboleti. Žuta ili zelena boja sekreta se pojavljuju kada ste najbolesniji i dešava se kada telo izbaci bela krvna zrnca koja se koriste za borbu protiv infekcija.

Ako je boja vašeg sekreta iz nosa crvena, ružičasta ili smeđa, to može značiti da je došlo do oštećenja unutrašnjeg tkiva nosa ili nečeg mnogo ozbiljnijeg.

Evo detaljnog pregleda.

Čist sekret

Stručnjaci kažu da čist sekret ne predstavljaju mnogo razloga za brigu. Prirodna boja sekreta iz nosa je relativno providna.

Ako često kijate ili morate često da duvate nos, to je obično znak uobičajenih alergija.

Beo sekret

Beli sekret iz nosa je često najraniji znak da ćete se razboleti. Kada nečija sluz ima nizak sadržaj vode, ona će izgubiti uobičajenu bezbojnost i umesto toga će dobiti gustu belu boju.

Sadržaj vode se obično gubi tokom ranih stadijuma virusne infekcije – kao što je grip ili kovid.

Žuti sekret

Kada se osoba razboli, bela krvna zrnca roje zaražene ćelije i bore se da uklone virus iz tela.

Kada vaše telo izbaci zaražene ćelije iz tela – u mnogim slučajevima kroz sekret iz nosa – izbaciće i mrtve ćelije. Gomila mrtvih ćelija uzrokuje da sekret dobije žutu boju.

Doktori kažu da obično nema mnogo razloga za brigu u tom slučaju.

Zeleni sekret

Kada osoba pati od ozbiljne infekcije, ili u je kasnijim fazama bolesti, sekret iz nosa postane zelen.

Zeleni sekret znači da ima još više mrtvih belih krvnih zrnaca nego kada požute. Obično je tamnije i zemljanije zelene boje i relativno gust.

Ako zeleni sekret traje duže od dve nedelje, trebalo da potražite savet lekara.

Ružičasti ili crveni sekret

Ružičasta ili crvenkasta nijansa u sluzi osobe obično je rezultat tačno onoga što oni misle da jeste – to je krv.

Postoji nekoliko potencijalnih uzroka za krvav sekret, ali stručnjaci kažu da to obično nije razlog za brigu.

Najčešći uzroci su suv vazduh, obično zato što je na otvorenom hladno ili se osoba nalazi u zatvorenom prostoru gde se koristi klima uređaj ili ovlaživač. Ponekad osoba koja čačka po nosu može oštetiti i nosno tkivo, uzrokujući blago krvarenje.

Krvavi nos takođe može nastati usled prehlade, upotrebe droga ili udisanja hemijskih nadražujućih materija, poput sredstava za čišćenje.

Lekari preporučuju da potražite medicinsku pomoć ako izgubite šolju ili više krvi.

Crni sekret

Postoji nekoliko razloga zbog kojih sluz iz nosa izgleda crno, od bezazlenih do veoma opasnih.

U mnogim slučajevima, crni sekret je znak da je neko udahnuo neku vrstu zagađivača poput dima ili čađi. To je iznenađujuće česta pojava među ljudima koji rade na gradilištima ili koji redovno puše cigarete.

Ali, u retkim slučajevima, crni sekret mogu biti rani znak da je osoba zaražena mukormikozom. Takođe poznata kao crna gljivica, osoba se može zaraziti njome nakon udisanja njenih spora. Neverovatno je retka, javlja se samo kod jednog od milion ljudi, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Međutim, zbog toga ju je teško dijagnostikovati.

Ima stopu smrtnosti od oko 50 procenata, što je čini jednom od najopasnijih gljivičnih infekcija koje postoje.

IZVOR: nova.rs

Bubrezisu vitalni organi čiji poremećaj rada može da dovede do ozbiljnih bolesti. Lekari kažu da lošim navikama često ugrožavamo zdravlje bubrega. Neadekvatna telesna težina, neselektivna primena lekova i suplemenata, nedovoljan unos tečnosti, mogu da dovedu do zdravstvenih problema sa bubrezima čiji je zadatak da izbacuju štetne supstance iz tela. Bubrezi su ograni koji održavaju ravnotežu vode, tečnosti, minerala, hemijskih supstanci, to jest, elektrolita kao što su natrijum, kalijum i slično, upozoravaju stručnjaci, okupljeni oko američkog udruženja National Kidney Foundation.

Zdrava ishrana i adekvatna telesna težina

Gojaznost je bolest koja u nekim slučajevima može da poremeti rad svih organa uključujući i bubrege. Gojaznim osobama se savetuje lečenje pod nadzorom stručnjaka i zdrav način ishrane u kojem nema mesta za industrijski prerađene namirnice sa dosta aditiva, soli, masnoća, šećera. Sve se mora dopuniti svakodnevnom fizičkom aktivnošću i adekvatnim količinama sna, jer i nedovoljno sna može da dovede do hormonskog disbalansa i osećaja gladi.

Kada se savetuje smanjen unos proteina?

Pacijenti sa bolestima bubrega zahtevaju određeni način ishrane, koji je i deo terapije hroničnih bolesti bubrega, sa ciljem da umanji nivo razgradnih produkata u krvi. Bolesni bubrezi nisu u stanju da filtriraju i uklone sve otpadne materije, zato je odgovarajuća ishrana način da se uspori bolest i sačuva dobra funkcija bubrega.

Opšta preporuka jeste da se smanje količine soli. Iz ishrane se izbacuju čitave grupe namirnica, na primer, neke vrste voća i povrća. Ograničenja u ishrani zavise od oblika i faze bolesti bubrega. U početnim fazama, ishrana se bazira na niskom unosu natrijuma, ovo je posebno bitno za osobe koje imaju pridružene bolesti, na primer, dijabetes tipa 2. Ukoliko dođe do napretka bolesti, pacijentima se savetuje smanjen unos proteina i namirnica bogatih kalijumom i fosforom.

Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati svim bolesnicima

Stručnjaci kažu da je zadatak ishrane da rastereti bubrege čija je funkcija umanjena i spreči poremećaje u ravnoteži tečnosti i elektrolita. Ne postoji jedan način ishrane koji će odgovarati, na primer, svim pacijentima sa hroničnom bolešću bubrega. Ishrana se prilagođava stepenu bubrežne insuficijencije, mogućim pridruženim bolestima i opštem stanju pacijenta. Moguće je da će dijeta koja je bila odgovarajuća u jednom periodu, posle izvesnog vremena biti zbog promene stanja pacijenta nefunkcionalna.

Bubrezi su nekada posebno osetljivi na pojedine lekove

Generalna preporuka jeste da ukoliko imamo bilo kakvu bolest bubrega, ali i ako želimo da sačuvamo zdravlje ovih organa, izbegavamo upotrebu lekova bez prethodne konsultacije sa lekarom ili farmaceutom. Nesteroidni protivupalni lekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji kao što su ibuprofen i naproksen mogu da budu štetni za bubrege, posebno ukoliko se piju često i u velikim dozama.

Lekari skreću pažnju i da dugotrajna upotreba lekova inhibitora protonske pumpe, za suzbijanje lučenja želudačne kiseline, može da bude faktor rizika za nastanak hroničnog oboljenja bubrega. Preporuka je da se ovi medikamenti uzimaju pod nadzorom stručnjaka.

Obratite pažnju i na antibiotike

Neselektivna primena antibiotika isto može da bude štetna za bubrege, posebno ako imamo već bilo koji oblik bolesti bubrega. Određene vrste antibiotika, kao što su penicilin, sulfonamidi, cefalosporini, mogu da budu pokretači oštećenja bubrega ako se ne koriste prema uputstvu stručnjaka.

Kako bismo sprečili bolesti bubrega bitno je da analgetike ne koristimo u neograničenim količinama, potrebno je da izbegavamo više lekova protiv bola u jednoj piluli. Ukoliko već koristimo analgetike bitno je da unosimo dovoljne količine vode, ne pijemo zajedno alkohol i analgetike, da sledimo uputstva koja su naznačena na svakom leku.

Raznorazni dodaci ishrani, suplementi, mogu da ugroze bubrege. U povećanom riziku su osobe sa bolestima bubrega. Preporuka je da ne uzimamo na svoju ruku ove proizvode, posebno ako već pijemo lekove.

Voda i zdravlje bubrega

Adekvatan unos vode bitan je za rad bubrega, jer nedovoljna količina tečnosti može dovesti do peska, kamena u bubregu, infekcija. Lekari upozoravaju da slana hrana, uz mali unos pitke vode pogoduje razvoju bolesti. Ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti u toku dana, postoji minus vode u organizmu i dolazi do stvaranja prezasićenog urina, mineralnim solima koji su osnova za stvaranje peska, naglašavaju doktori.

Lekari kažu da većina pacijenata sa peskom ili kamenom u bubregu popije dve do tri šolje vode dnevno iz gradskog vodovoda. Pojedini stručnjaci savetuju da uz česmovaču, pijemo na primer i uvin čaj kako bi se stvorila bazna sredina u urinu, koja ne dopušta kristalizaciju i spajanje minerala i samim tim nastanak peska ili kamena.

Izvor: espreso.co.rs

U svetu trenutno 425 miliona ljudi živi sa dijabetesom, od kojih 75 miliona svakodnevno mora sebi da ubrizgava insulin. Međutim, uskoro će terapija dijabetesa, koja traje ceo život, biti moguća bez injekcija i insulinskih pumpi jer su naučnici otkrili novi način da telo snabdeju sa insulinom.

Nova terapija dijabetesa predviđa da se insulin uzima u obliku tablete. Unutar te tablete nalaze se nano-prenosioci u kojima se nalazi insulin. Čestice su deset hiljada puta manje od širine ljudske vlasi i toliko su male da se ne mogu videti ni pod normalnim mikroskopom.

– Ovaj način uzimanja insulina je precizniji jer brzo isporučuje insulin u delove tela kojima je najpotrebniji. Kada uzimate insulin putem šprica, on se širi po celom telu, pa u nekim delovima može da izazove neželjene efekte – objašnjava jedan od istraživača, profesor Piter Mekort sa Arktičkog univerziteta UiT Norveške.

Direktan put do jetre

Istraživači sa Univerziteta u Sidneju i Zdravstvenog centra u Sidneju su, u saradnji sa UiT-om, pre mnogo godina otkrili da je moguće isporučiti lekove preko nano-prenosioca direktno u jetru. Metoda je zatim dalje razvijena u Australiji i Evropi.

Iako veliki broj lekova može da se konzumira oralno, insulin je moguće dati samo ubrzgavanjem. Razlog zašto insulin u formi kapsule nije bio moguć do sada jeste zato što se kapsula rastvara u stomaku pa insulin ne stigne tamo gde je potreban. Međutim, naučnici su uspeli da reše ovaj problem.

– Napravili smo premaz koji štiti insulin od razgradnje putem želudačne kiseline i koji ga čuva od digestivnih enzima koje susreće na svom putu kroz sistem za varenje dok putuje do jetre, svog finalnog odredišta – kaže profesor Mekord.

Tu oblogu zatim razlažu enzimi jetre koji se aktiviraju samo kada je nivo šećera u krvi visok, čime se oslobađa insulin odakle može da deluje na jetru, mišiće i masti kako bi uklonio šećer iz krvi.

– To znači da kada je šećer u krvi visok, dolazi do brzog oslobađanja insulina, a što je još važnije, kada je šećer nizak, insulin se ne oslobađa – objašnjava jedan od glavnih istraživača, profesor Nikolas Džej Hant sa Univerziteta u Sidneju.

Profesor Hant objašnjava da je ovo praktičniji i pristupačniji metod lečenja dijabetesa, jer u velikoj meri smanjuje rizik od pojave niskog nivoa šećera u krvi, odnosno hipoglikemije i omogućava kontrolisano oslobađanje insulina u zavisnosti od potreba pacijenta, za razliku od injekcija gde se sav insulin oslobađa odjednom.

Manje nuspojava

Nova metoda funkcioniše slično kao insulin kod zdravih ljudi. Pankreas proizvodi insulin koji prvo prolazi kroz jetru gde se veliki deo apsorbuje i održava stabilan nivo šećera u krvi. U novoj metodi insulina, nano-prenosilac oslobađa insulin u jetri, i on onda može da se razloži tu ili da ode u krv kako bi cirkulisao po telu.

– Kada ubrizgate insulin injekcijom pod kožu, u mišiće i masno tkivo odlazi više insulina nego što bi bio slučaj ako bi se oslobađao iz pankreasa, a to može da dovede do nagomilavanja masti, ali i hipoglikemije, koja potencijalno može biti opasna za osobe sa dijabetesom – objašnjava profedsor Hant.

Kod nove terapije takvih nuspojava će biti mnogo manje. Osim toga, oboleli neće morati da se bodu iglama i moći će diskretnije da uzimaju terapiju. Takođe, novi oblik insulina ne mora da se drži u frižideru.

Terapija spremna za dve do tri godine

Lek je testiran prvo na miševima i pacovima, a upravo je završeno testiranje na pavijanima. Tako da ostaje još samo da se testiranje spovede i na ljudima.

– Klinička ispitivanja na ljudima počeće 2025. godine i biće podeljena na tri faze. U prvoj ćemo istražiti bezbednost oralnog insulina i kritički razmotriti incidencu hipoglikemije kod zdravih ljudi i pacijenata sa dijabetesom tipa 1.  Veoma smo uzbuđeni da vidimo kako će se terapija pokazati kod ljudi, jer ako budu reagovali kao što su reagovali pavijani, biće to veliki napredak u lečenju dijabetesa. Nakon ove faze znaćemo da li je lek bezbedan za ljude i preći na drugu fazu u okviru koje ćemo dalje istražiti kako može da zameni upotrebu injekcija – kaže Hant.

Ako sve bude išlo po planu, istraživači se nadaju da će lek biti dostupan pacijentima za dve do tri godine.

Izvor: Science Daily/ kurir.rs