U svetu trenutno 425 miliona ljudi živi sa dijabetesom, od kojih 75 miliona svakodnevno mora sebi da ubrizgava insulin. Međutim, uskoro će terapija dijabetesa, koja traje ceo život, biti moguća bez injekcija i insulinskih pumpi jer su naučnici otkrili novi način da telo snabdeju sa insulinom.
Nova terapija dijabetesa predviđa da se insulin uzima u obliku tablete. Unutar te tablete nalaze se nano-prenosioci u kojima se nalazi insulin. Čestice su deset hiljada puta manje od širine ljudske vlasi i toliko su male da se ne mogu videti ni pod normalnim mikroskopom.
– Ovaj način uzimanja insulina je precizniji jer brzo isporučuje insulin u delove tela kojima je najpotrebniji. Kada uzimate insulin putem šprica, on se širi po celom telu, pa u nekim delovima može da izazove neželjene efekte – objašnjava jedan od istraživača, profesor Piter Mekort sa Arktičkog univerziteta UiT Norveške.
Direktan put do jetre
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju i Zdravstvenog centra u Sidneju su, u saradnji sa UiT-om, pre mnogo godina otkrili da je moguće isporučiti lekove preko nano-prenosioca direktno u jetru. Metoda je zatim dalje razvijena u Australiji i Evropi.
Iako veliki broj lekova može da se konzumira oralno, insulin je moguće dati samo ubrzgavanjem. Razlog zašto insulin u formi kapsule nije bio moguć do sada jeste zato što se kapsula rastvara u stomaku pa insulin ne stigne tamo gde je potreban. Međutim, naučnici su uspeli da reše ovaj problem.
– Napravili smo premaz koji štiti insulin od razgradnje putem želudačne kiseline i koji ga čuva od digestivnih enzima koje susreće na svom putu kroz sistem za varenje dok putuje do jetre, svog finalnog odredišta – kaže profesor Mekord.
Tu oblogu zatim razlažu enzimi jetre koji se aktiviraju samo kada je nivo šećera u krvi visok, čime se oslobađa insulin odakle može da deluje na jetru, mišiće i masti kako bi uklonio šećer iz krvi.
– To znači da kada je šećer u krvi visok, dolazi do brzog oslobađanja insulina, a što je još važnije, kada je šećer nizak, insulin se ne oslobađa – objašnjava jedan od glavnih istraživača, profesor Nikolas Džej Hant sa Univerziteta u Sidneju.
Profesor Hant objašnjava da je ovo praktičniji i pristupačniji metod lečenja dijabetesa, jer u velikoj meri smanjuje rizik od pojave niskog nivoa šećera u krvi, odnosno hipoglikemije i omogućava kontrolisano oslobađanje insulina u zavisnosti od potreba pacijenta, za razliku od injekcija gde se sav insulin oslobađa odjednom.
Manje nuspojava
Nova metoda funkcioniše slično kao insulin kod zdravih ljudi. Pankreas proizvodi insulin koji prvo prolazi kroz jetru gde se veliki deo apsorbuje i održava stabilan nivo šećera u krvi. U novoj metodi insulina, nano-prenosilac oslobađa insulin u jetri, i on onda može da se razloži tu ili da ode u krv kako bi cirkulisao po telu.
– Kada ubrizgate insulin injekcijom pod kožu, u mišiće i masno tkivo odlazi više insulina nego što bi bio slučaj ako bi se oslobađao iz pankreasa, a to može da dovede do nagomilavanja masti, ali i hipoglikemije, koja potencijalno može biti opasna za osobe sa dijabetesom – objašnjava profedsor Hant.
Kod nove terapije takvih nuspojava će biti mnogo manje. Osim toga, oboleli neće morati da se bodu iglama i moći će diskretnije da uzimaju terapiju. Takođe, novi oblik insulina ne mora da se drži u frižideru.
Terapija spremna za dve do tri godine
Lek je testiran prvo na miševima i pacovima, a upravo je završeno testiranje na pavijanima. Tako da ostaje još samo da se testiranje spovede i na ljudima.
– Klinička ispitivanja na ljudima počeće 2025. godine i biće podeljena na tri faze. U prvoj ćemo istražiti bezbednost oralnog insulina i kritički razmotriti incidencu hipoglikemije kod zdravih ljudi i pacijenata sa dijabetesom tipa 1. Veoma smo uzbuđeni da vidimo kako će se terapija pokazati kod ljudi, jer ako budu reagovali kao što su reagovali pavijani, biće to veliki napredak u lečenju dijabetesa. Nakon ove faze znaćemo da li je lek bezbedan za ljude i preći na drugu fazu u okviru koje ćemo dalje istražiti kako može da zameni upotrebu injekcija – kaže Hant.
Ako sve bude išlo po planu, istraživači se nadaju da će lek biti dostupan pacijentima za dve do tri godine.
Izvor: Science Daily/ kurir.rs