Zahvaljujući Kirlianovoj fotografiji kojom je moguće fotografisati auru, zna se da je u stalnom porastu broj dece s kristalno čistom aurom zlatnog odsjaja, kao i onih s indigo plavom bojom aure. Kristalna deca su jako komunikativna, blaga prema okolini i otvorena u pokazivanju svojih emocija.
Staložena su, osetljiva na mirise, boje i ukuse (zbog čega su i sklonija alergijama).
Vole prirodu, kristale, vodu, životinje… Veoma su kreativna, zainteresovana za bavljenje umetnošću, na primer muzikom ili slikarstvom. Imaju unutrašnji osećaj potpune sigurnosti u svom okruženju, pa zato i nemaju uobičajeno shvatanje emocije straha i nisu plašljiva.
Za mnogu kristalnu decu se govori da su hiperaktivna, autistična ili da imaju poremećaj pažnje.
Autori Vendi Čapman i Lori Džonson smatraju da je autizam zapravo oblik nesvesne zaštite ove dece od velikog unutrašnjeg haosa, raznovrsnih sadržaja, negativnih emocija, različitih vibracija…
Karakteristike kristalne dece
Istina je da su kristalna deca drugačija nego što su bila deca dosadašnjih generacija.
Komunikativnija su, brižnija i mnogo empatičnija. Ali ona ne žive u svom izolovanom, zatvorenom svetu (što je najčešći opis autistične osobe).
Ustvari, nikad u istoriji nismo imali decu koja su toliko povezana sa svojim celokupnim okruženjem.
Napokon, zašto bi različitost bila poremećaj? U vremenu grubih generalizacija zaboravili smo da je svako dete individua za sebe, a da posebnost ne mora značiti poremećaj, nego upravo suprotno tome – dar.
Vaspitanje kristalne dece podrazumeva udvostručenu važnost svega onoga što inače smatrate da je važno za vaspitanje (komunikacija, poverenje, podrška…)
1. Iskrena komunikacija.
Kristalna deca često imaju prodorne, upadljive oči i sklona su dugom posmatranju svojih sagovornika. Njihova intuicija slična je radaru koji pretražuje informacije iz okoline.
Posmatrajući vas oni shvataju ko ste, uče o vama. Ako ikako možete uzvratite im pogled, proniknite i vi u njih što dublje možete. Jer iako osećaj da vas dete “skenira” bez reči nije prijatan, postaje zadovoljstvo kada naučite da mu odgovorite.
2. Osnažite sebe.
Nekad decu s kristalnom aurom nazivaju “učiteljima osnaživanja”. Kao njihovi roditelji, moraćete da skupite dodatnu snagu da radite na sebi, razrešite svoje dileme, traumatična sećanja, ograničavajuća uverenja, da naučite da praštate, da budete puni zahvalnosti.
Neverbalna podrška deteta i njegova prisutnost biće vam odličan podsticaj. Istovremeno, radom na sebi mu dajete dobar primer da to smatrate važnim, čime i vi podupirete njega pri njegovom razvoju.
Odstupite od uobičajenih standarda. Ne podležite stereotipima i ne tražite od njih ono što je nekada u vašem detinjstvu zahtijevano od vas.
Kristalna deca nisu došla među nas da bi poštovala lažne autoritete ili stare sisteme vrednosti. Tako činjenica da vi imate ulogu njihovih roditelja ne podrazumeva njihovo poštovanje samo po sebi. Naprotiv, da bi vas shvatila kao autoritet morate pokazati veliku dozu tolerancije za razlike.
3. Zaboravite sopstveno iskustvo odrastanja.
Kristalno dete različito je od vas i od vaših roditelja. Ono neće prihvatiti stare modele vaspitanja jer pripada budućnosti koja je već sada među nama.
Na primer, ako od svog deteta zahtevate da bude odličan učenik, na vreme obavlja svoje školske obaveze, bude mirno i tiho na časovima, možete ga potpuno blokirati i vaš odnos će se pretvoriti u dugačak niz sukoba.
Međutim ako se informišete, naučićete da kristalna deca razmišljaju u slikama a ne u rečima, pa ćete im ponuditi takve sadržaje i znaćete da ona mogu biti veoma uspešna samo kada uče u stanju mentalne opuštenosti, rasterećena od bilo kakvog pritiska (i vas kao roditelja i pritiska škole kao obrazovnog sistema, kao što je na primer učenje brojnih nepovezanih i nepotrebnih podataka napamet).
4. Oslobodite se straha.
Roditeljska potreba da se dete zaštiti često se svodi na želju da se njihovo dete ne razlikuje mnogo od vršnjaka, da bude u granicama proseka.
Zato mnoge osobine koje se pripisuju kristalnoj ili indigo deci kod roditelja izazivaju strah i nesigurnost. Na primer, smatra se da kristalna deca imaju razvijene telepatske sposobnosti, zbog čega većina progovara tek s tri ili četiri godine.
Slično je i s njihovom osobinom da mogu da vide različite entitete na drugim frekvencijama, pa su skloni igrama i druženju sa svojim “nevidljivim prijateljima”.
Ovakvih situacija se roditelji uglavnom boje smatrajući da dete ima neki poremećaj. Međutim, strah je odsutnost informacija.
Otvaranjem prema novom i informisanjem dobijamo jedinstvenu priliku da svoje roditeljstvo pretvorimo u neponovljivu avanturu zajedničkog odrastanja.
Uz kristalnu decu odrasli imaju priliku da postanu kristalni i da tako zajedno zakorače na sledeću stepenicu evolucijskog razvoja.
Zato pratite i gledajte svoje dete, ne sputavajte ga, radujte mu se, učite od njega…
Ono vam pokazuje put kojim čovečanstvo treba da krene i otvara vam vrata budućnosti.
Na vama je samo da, držeći svoje dete za ruku, kroz ta vrata i zakoračite. To će biti istovremeno korak u budućnost i korak povratka sebi, svojoj biti i istini.
Izvor: Alternativainformacije