VELIKE LJUBAVI – Milena Dravić i Dragan Nikolić
Malo je ljubavnih parova u svetu umetnosti i slave koji su, uprkos mnogobrojnim iskušenjima, uspeli da sačuvaju i neguju svoju ljubav dugo, a jos manje onih koji su jedno drugom bili životni saputnici do kraja života.
Oni koji su svoju ljubav neprekidno nadgrađivali, čija je ljubav uvek bila sveža i gde su godine od njih činile da stvore svoj svet koji je “odisao” toplinom, poverenjem i originalnim umećem voljenja i življenja, zaista su retki i svima zanimljivi. Takav par bili su Dragan Nikolić i Milena Dravić. Stoga ih se uvek rado sećamo. Jer, svima nam je ljubav nasušna potreba, svi bismo da zauvek traje, osim kad smo mi ti koji prestajemo da volimo.
Dragan i Milena su se sreli su prvi put na snimanju filma “Horoskop” (1969). U to vreme Milena je već stekla veliku popularnost svojom dobrom glumom i lepotom, a Dragan je tek bio na putu ka svom glumačkom uspehu. Možemo lako predpostaviti koliko je za Dragana bilo intrigantno naći se u istoj glumačkoj ekipi sa tako poznatom glumicom. Sve su oči bile uprte u nju. Sa lakoćom je uspostavio kontakt sa Milenom jer je ona, uprkos svojoj popularnosti, bila neposredna ili kako Dragan kaže – bila je normalna osoba. Takvim ponašanjem Milena ga je u potpunosti osvojila.
Uspostavili su prijateljske odnose. Dragan koji je već bio zaveden, mogao je od tih prvih razgovora da joj se približuje i predstavlja, mogao je da osluškuje kako Milenino srce reaguje na njega. Dragan Nikolic je imao stabilan karakter, bio je vedrog duha i prirodan. Negovao je svoja prijateljstva, slava ga nije menjala, sa glumačkim uspesima nadograđivao je svoju ličnost i time se izgradio u osobu koja se voli ne samo kao “dobar glumac”, već kao svestrana i jaka ličnost koja je svojom individualnošću oplemenila duh grada Beograda, grada u kojem se rodio, koji je voleo, u kojem je proveo ceo svoj život…
Milena je pre ljubavi sa Draganom imala dva braka, jedan sa režiserom Purišom Đorđevicem (1960) koji je trajao nekoliko godina i drugi sa režiserom Vojislavom Kokanom Rakonjcem koji je umro mlad sredinom 1969.godine.
Dragan je u Mileni video prvu ženu sa kojom može i želi da živi. Bila mu je i jedina.
I posao je spajao Dragana i Milenu. Odluku da se venčaju doneli su spontano. Zaprosio je verovatno sa malo reči jer nije bio pričljiv – sećao se Dragan . Bez ikakve pompe otišli su u opštinu Vračar sa kumom Sekom Sabljić za vreme produžene pauze na snimanju televizijskog filma “Kako su se volele dve budale” 1971.godine. Nije bilo reči o nekoj tajnovitosti već o jednoj velikoj ljubavi koju su ozvaničili simbolično.
Popularni TV šou “Obraz uz obraz” (1972-1974) gledan je zbog svoje interesantnosti, ali se u gledalištu trazilo da uprkos njihove profesionalnosti, pronađu u njihovom odnosu jos nesto … proveravali su njihovu ljubav. Pojavila se neverica da je reč o pravoj ljubavi. Dragan se sećao kako je neko vreme iz tih razloga na pozdrav “dobar dan” odgovarao sa “jos uvek smo zajedno”. Imao je Dragan svoj neodoljivi šarm i duhovitost sa kojom je i njihovu ljubav branio.
Povezivala su ih ista interesovanja, ista humanost o kojoj nisu javno govorili. Upotpunjavali su jedno drugo svojim različitostima… Milena je bila bučnija kad se u nečem ne bi složili, ali je zato brže praštala… malim svađama osvežavali su dan… živeli su normalno i sa jasnom željom da se njihova ljubav sačuva. Borili su se za nju i u tome uspeli. Bili su svesni toga da jedno drugom pripadaju potpuno i prelazili preko malih razmirica. Dragan je rekao kako je najlakse odustati i da se stoga treba boriti za zajednički život. U životu se za sve borimo… smatra Dragan.
Za Milenu je Dragan rekao da ga je osvojila svojom prirodnošću, ali i on je bio takav covek. Van scene bio je običan čovek koji vreme provodi najčešće na reci, pomaže kad zatreba onima koji su kao i on ljubitelji reke, gluma nije bila deo njegove svakodnevnice već posao koji je obavljao sa potpunom odgovornošću. Gluma nije bila tema njegovih razgovora sa ostalima… ali je zato pričao o zivotu mudro i duhovito. Biti sa njim u društvu podrazumevalo je veselost i dobro raspoloženje.
Sve pohvale koje su upućene Draganu kao ličnosti i vrsnom glumcu važe i za Milenu. I ona je u oba domena pokazala da je vredna ličnost: svoj posao obavljala je profesionalno a u privatnom životu negovala je u sebi dobrotu i zdrav odnos prema životu.
Jedno prema drugom bili su toleranti, razumeli su se i podržavali. Njihov porodični život Milena je upotpunila i dobrom kuhinjom (od majke je naučila kulinarstvo) kad ih posao nije razdvajao. Razdvajanje ih je podsticalo u ljubavi jer bi se jedno drugog uželeli. Blaga doza ljubomore bila je nesto sto je potvrdjivalo njihovu ljubav. Nije im bilo lako što nemaju decu. Taj nedostatak nadomestili su ljubavlju prema deci drugih, a neka deca bila su im draga kao da su njihova.
Živeli su zajedno 45 godina. 10.marta 2016.godine harmonija jedne velike ljubavi je narušena: Dragan je umro. Milena je ostala sama sa svojim sećanjima. Ostala je sama i nastavila da čuva svet koji su oni stvorili. A kakav je to svet bio govori i Milenin postupak da Draganov brod pokloni njihovom prijatelju Radetu Šerbedziji koji je odlučio da će taj brod moći da koriste samo glumci i nazvao ga “Gagi”.
Najveća srpska i jugoslovenska filmska glumica Milena Dravić preminula je 14 oktobra 2018 godine u 79. godini u Beogradu.
izvor: secanja.com
OSTROŠKI MONAH ARSENIJE: Ljubavi nema, ludnice su pune, zatvori prebukirani, deca su nam drogirani zombiji…
Otac Arsenije Jovanović, monah Srpske pravoslavne crkve, prošao je dug put od Senjaka, elitnog dela Beograda u kojem je odrastao i proveo deo mladosti, do Ostroga, gde danas sa bratijom služi Bogu.
Kao mladić, koji je u vreme osamdesetih “imao sve”, a opet osećao neizrecivu prazninu i besmisao, bio je svedok tragične sudbine kruga vrhunskih umetnika, muzičara, slikara stare SFRJ koji su, zajedno sa njim, beg od tog istog besmisla potražili u još većem ništavilu – drogi. Većina je umrla. Ili su se predozirali, ili su ih pokosili hepatitis i sida.
O životu pre monašenja napisao je knjigu “Bog i rokenrol”, svedočenje i uspomenu na preminule prijatelje i poznanike. Neki su mu zamerili, nekima je knjiga spasila život.
Danas monah Arsenije odiše nenametljivim mirom čoveka koji je “probao sve i prošao svud” i na kraju se vratio u svoj dom, tamo gde je oduvek pripadao, a da toga u početku nije bio svestan.
Iako živi i moli se u ostroškoj vrleti, u kontaktu je sa mnogim mladim urbanim ljudima koji kod njega dolaze po savet, mučeni istim onim besmislom sa kojim se i sam kao momak borio.
– Sve je gore i gore. Ludnice su sve punije, zatvori prebukirani. Dileri, narkomanija, seksualne mutacije u odnosu na ono što je prirodno. Tu su i moderni komunikacioni uređaji, brzina, sve je na dugme, sve je dostupno, a opet smo prazni. Izloženi smo megaprilivu informacija, a kultura nam je nula. Do skoro su još neke vrednosti i postojale, ali ulaskom u Treći milenijum i one polako nestaju. Na delu je surovo robovanje megakorporacijama i manjini koja vlada svetom i pravi globalni biznis zabave. Potrebno je što banalnijim i lascivnijim sadržajem privući decu, mlade. Tu istu našu decu koja imaju sve površnije vaspitanje i sve manje opšte kulture. Takvi su prijemčivi za najbanalnije sadržaje koji stimulišu najniže porive – kaže sagovornik.
Hedonizam se, objašnjava otac Arsenije, promoviše kao vrhunska vrednost.
– Ne prođe ni 24 sata bez stimulansa, od slabijih, poput kofeina i nikotina, preko alkohola, do droge i seksa. Moji preživeli prijatelji mi pričaju da je u Njujorku blam da kažeš da nisi imao barem jednu gej vezu. Neka si hetero, ali moraš da imaš i neku gej avanturu, makar i seksualnu da bi te smatrali za “civilizovanog”. Čovek ide ka materijalnom progresu, a propada duhovno. Sve više se govori o kraju sveta, ali mislim da ovo nije kraj. Čovek je sposoban i za gore stvari – kaže ostroški monah.
Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u – restorane:
– Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.
Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima našeg sagovornika, nedostatak ljubavi.
– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera – kaže otac Arsenije.
On objašnjava zašto se koplja najviše lome oko omladine i zašto se i na globalnom niovu pokušava perfidna kontrola mladih.
– Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom. Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema. Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: “Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu”, i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao.
Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.
– Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks – objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje.
– Kada sam objavio knjigu “Bog i rokenrol” neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku – konstatuje naš sagovornik.
Ima, kaže, i savremenih, obrazovanih sveštenika, sposobnih da se urbanim mladim ljudima obraćaju njihovim rezikom.
– Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao – pojašnjava monah Arsenije.
Lek za sve je ljubav, poručuje na kraju sagovornik našeg portala.
– Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i ona će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna – poručuje otac Arsenije.
SAMI PRAVIMO PAKAO, A NE BOG
Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.
– Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – kaže otac Arsenije.
izvor: ekspres.net
Bakina projara sa koprivom – recept
Za jelo se koriste mladi listovi koprive, odnosno vrhovi mlade biljke ubrane u proleće, pre nego što procveta. Pre upotrebe, koprivu je potrebno blanširati – kratko prokuvati u vodi, koju treba odliti i baciti. Pre kuvanja ne treba prati koprivu, jer postaje tvrda. Dovoljno je samo očistiti od travki i insekata.
Sastojci:
1 šolja od 2 dl blanširane iseckane koprive
1 šolja pšeničnog brašna
2 šolje kukuruznog brašna
1 šolja mleka
1/2 šolje ulja
1/2 šolje vode
2 jajeta
200 gr punomasnog sira
1 prašak za pecivo
kašičica soli
Priprema:
Koprive otrebiti, pa kratko blanširati u vreloj vodi, ocediti i isprati hladnom vodom. Potom sitno iseckati.
Izmešati kukuruzno i pšenično brašno, dodati prašak za pecivo. Dodati umućena jaja, mleko, ulje, vodu i koprive. Na kraju umešati izmrvljen sir, posoliti i po potrebi doliti još malo vode, da se dobije retko testo, kao za svaku proju.
Masu izliti u podmazan i pobrašnjen pleh, pa peći oko pola sata na 200 stepeni. Projara je gotova kad lepo porumeni.
izvor: secanja.com
Tražite sklad sreću i mir – pronađite je u sebi!
Ne doživljavajte život previše ozbiljno. Na kraju svejedno nitko ne ostane živ. Smijte se. Glupirajte se. Iskoristite prilike i zabavljajte se. Život je tu da ga iskoristite na najbolji mogući način.
Sreća dolazi iznutra
Ne doživljavajte život previše ozbiljno. Na kraju svejedno nitko ne ostane živ. Smejte se. Glupirajte se. Iskoristite prilike i zabavljajte se. Život je tu da ga iskoristite na najbolji mogući način.
Previše vremena u životu trošimo na traženje sreće, koju često pokušavamo materijalizirati, odnosno potražiti je u stvarima, a sreća je ništa više osim izbora.
Cenite sve
Cenite dobro, loše i ružno. Celi život je prekrasan dar. Užitak, bol, suze i smijeh su samo boje života i cijenite ih.
Male promjene donose puno promjena
Samo malim promenama percepcije možete ostvariti puno promena u životu. Kada ste ljuti, povrijeđeni ili se bojite, pogledajte situaciju na drugi način.
Ne možete sve oko sebe učiniti srećnim
Ako želite biti srećni, zapamtitte da sreća drugih ljudi ne zavisi od vas. Posvetite svoje vrijeme onima koje zaista volite, a ne onima za koje se pretvarate da ih volite.
Svet je naše ogledalo
Ono što volimo u drugima je refleksija onoga što volimo u sebi. Ono što nas uznemirava kod drugih ljudi je često ono što nas uznemirava kod nas samih.
Svako i sve dolazi u naš život s razlogom
Na nama je da budemo otvoreni za lekcije koje trebamo dobiti. Što je netko prema vama bezobzirniji, to je lekcija veća, a vi sve pamtite i bilježite.
Nemojte sve shvatati lično
Ono što drugi rade ili kažu odražava njihovu trenutnu životnu situaciju i verovatno nema nikakve veze s vama niti onime što vi radite.
Šetnja u prirodi može učiniti čuda
Udisanje svježeg vazduha u prirodi će raščistiti vaše misli, postaći realno razmišljanje, ali i popraviti raspoloženje.
Povrijeđene osobe povrijede ljude
Volite ih bez obzira na sve. No, potpuno je prihvatljivo voljeti ih s određene distance, naravno, ako je vama tako lakše.
Perfekcionizam je iluzija
Usporite. Žudite za odličnim, ali dopustite sebi greske i dozvolite si da budete sretni bez obzira na ishod.
Uživajte na putu prema cilju
Nije sve u cilju. Trebate uživati u svim koracima do cilja, čak i onim najmanjima jer su oni ti koji daju čari samom cilju.
Opraštanje je dobro za vas
Oprostiti drugima ne znači olakšati njima, već samome sebi. Oprostite drugima, budite mirni i uživajte u slobodi. Opraštajte brzo i često.
Svi smo intuitivni
Kada naučite biti mirni i slušati u tišini, naučit ćete slušati intuiciju. Osluškujte ono što vam govori unutarnji glas jer on zna kuda vas vodi.
Čovjek je moćno stvorenje
Čovjek je na vrhu hranidbenog lanca. Ima svijest, fokus i dosljednost. Apsolutno je sve moguće i prihvatite to.
Ne doživljavajte život previše ozbiljno
Na kraju svejedno nitko ne ostane živ. Smijte se. Glupirajte se. Iskoristite prilike i zabavljajte se. Život je tu da ga iskoristite na najbolji mogući način.
Birajte svoje društvo
Okružite se osobama koje vas vole i podržavaju. Podržavajte i volite i vi njih. Život je prekratak da bi ga trošili na nešto manje.
Davanje je tajna primanja
Podijelite svoju mudrost i svoje talente, nemojte ih škrto čuvati. Dijelite slobodoumno i uživajte u onome što će vam se vratiti.
Nemojte se davati previše
Ravnoteža je ključna. Pripazite da ne uložite previše truda u nešto što nije toga vrijedno. Ako sebe potpuno date, neće vam ništa ostati.
Naučite govoriti da i ne
Recite da svemu što vam se čini u redu. Recite ne bez osjećaja grižnje savjesti svemu što vas ne privlači. Vrijeme je najdragocjenija stvar koju nikada ne možemo vratiti. Upravljajte njime mudro.
Ponekad prerastemo prijateljstva
Nije važno jesu li bila dobra ili loša. To znači da ste jednostavno na drugačijem putu. Volite ih, ali ako vas počnu sputavati, vrijeme je da se pozdravite s njima na prijateljski način.
Ne bojte se straha
Strah je često dobar pokazatelj onoga što zapravo trebamo ili želimo u životu. Dopustite mu da bude vaš kompas i uživajte.
Prevladajte strahove
Prevladavanje straha je nešto najbolje što možete učiniti sami za sebe. Dokazćete sebi da možete postići doslovno bilo što. Takođe će vam porasti samopouzdanje.
Brinite o svojem tijelu
Vaše tijelo je savršen stroj. Tretirajte ga s ljubavlju i omogućite mu najbolje zdravlje. Nemojte biti opsjednuti izgledom. Izgled je subjektivan i s vremenom zbilja gubi na važnosti. Osjećajte se dobro i ugodno u vlastitoj koži.
Iskažite ljubav
Ljubav nikada ne možete pokazivati previše. Vaše vrijeme, vaša prisutnost i briga o pojedinoj osobi je najljepši dar kojeg možete pokloniti.
Naučite živjeti u trenutku
Sadašnjost je sada i jedino je ona obećavajuća. Učite iz prošlosti i zadržite lijepe uspomene, ali nemojte živjeti u prošlosti. Budite uzbuđeni oko budućnosti, ali nemojte biti previše opsjednuti. Uvijek živite u trenutku.
Život je pun uspona i padova
Potrebni su nam i padovi i usponi da bi dosegli naš potpuni potencijal. Držite se, ne odustajte od svojih snova i uživajte.
Budite zahvalni
Uživajte u svim malim i velikim stvarima koje imate. Budite zahvalni na njima i nemojte ih shvatati zdravo za gotovo.
Niste centar svemira
Možda vam vaš ego ponekad drugačije govori. Zaboravite na takav način razmišljanja i sagledajte život iz perspektive drugih ljudi.
Godine nisu važne
Godine su samo broj, a ono što se krije iza godina ste vi. Nikada nećete biti mlađi nego što ste sada. Uživajte u tome, volite sami sebe i slavite svoje godine.
Izvor: centar-zdravlja.net
Ovo je priča o generaciji koja nisu imale ništa, a imala je sve: Mi smo generacija koja se nikada vratiti neće?!
Pa, krenimo redom:
– Generacija koja je išla u školu i vraćala se iz škole pešice.
– Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igramo.
– Generacija u kojoj su se dečaci igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš.
– Generacija koja je slobodno vreme provodila na ulici.
– Generacija koja je igrala žmurke kad bi pao mrak.
– Generacija koja je pravila kolače od blata i gacala po barama.
– Generacija koja je volela lizalice sa pištaljkom i pravila grimase kad bi došlo do kiselog praha u sredini lizalice.
– Generacija koja je svojim rukama pravila lančiće od papira.
– Generacija gramofonskih ploča.
– Generacija koja je sakupljala salvete, značke, imala leksikone i spomenare.
– Generacija koja je gledala tatu kako popravlja televizor ili mu pomagala dok namešta antenu.
– Generacija koja je imala roditelje, a ne strance.
– Generacija koja se pre spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da smo još budni.
– Generacija koja je pila iz iste boce, davala griz svoje školske užine.
– Generacija koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom.
– Generacija koja je kod prijatelja dolazila nenajavljena i po 10-tak u grupi.
– Generacija koja se bez mobilnog sastajala svaki dan na tačno određenom mestu.
– Generacija kojoj su autoritet bili roditelji, kako vlastiti tako i od prijatelja.
– Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala u autobusu i pomagala starijima.
– Generacija koja se pela na drvo i krišom brala voće koje je raslo u komšiluku.
– Generacija kojoj su bitna osećanja, a ne novac ili kola.
– Generacija koja je naučila da se sama snalazi u svako doba i u svim situacijama.
– Generacija koja je učena da voli.
– Generacija koja čita knjige s lampom ispod pokrivača.
Generacija koja prođe i nažalost nikad se neće vratiti!
RUTA- Biljka za lečenje umornih očiju, glavobolje, regulisanje probave, nervoznog lupanja srca, pri menstrualnim bolovima, uganuću zglobova, iščašenju, gihtu
Ruta, poznata je još pod nazivima: petoprstica, plava ruta, ruta, rutvica, rutvača, sedef, sedefčić, šarena ruta, baštenska rutvica. Vekovima je korišćena u različite lekovite svrhe, zahvaljujući svom hemijskom sastavu. Ljudi su je upotrebljavali za jačanje vida i smirenje, ali i kod uboda insekata, reume i napada histerije.
Lekovite materije koje ruta sadrži su: glikozil rutin, furokumarin, alkaloidi, tanin i eterična ulja. Za upotrebu se beru sveži listovi, pre cvetanja, u periodu od maja do avgusta. Čaj od rute koristi se za smirenje, povećanje apetita ili ublažavanje bola u grlu. Sme da se pije samo po nekoliko gutljaja, a možemo ga razblažiti dodavanjem kičice, borovnice, žalfije i drugih biljka koje imaju povoljno dejstvo na želudac i creva (anis, kopriva, mažuran, metvica, matičnjak). Pije se isključivo topao čaj.
Lekovita svojstva ove čudnovate biljke
Ruta se koristi za lečenje umornih očiju i glavobolje uzrokovane iscrpljenim očima. Upotrebljava se za lečenje visokog krvnog pritiska, a jača i oslabljene krvne sudove. Kod rute se u lekovite svrhe koristi lišće i rascvetala biljka, bez korena. Lišće se suši u hladu. Kao lek, ruta se upotrebljava u obliku praška, čaja, tečnog ekstrakta i kao tinktura. U istoriji se koristila u narodnoj medicini u različite svrhe, ali i danas se upotrebljava za regulisanje probave, nervoznog lupanja srca, pri menstrualnim bolovima, uganuću zglobova, iščašenju, gihtu i kožnom osipu. Uzimanjem prevelikih količina rute pojavljuju se želudačne i crevne tegobe, oticanje jezika i jako curenje iz nosa. Njen jak miris odbija mačke i pse. Osušeni i mleveni listovi mogu da posluže kao dobar repelent za insekte, naročito muve.
U kulinarstvu se može dodati naseckana u jela od jaja, ribe i sira. Može se upotrebljavati i kao dodatak salatama i mesu. Listovi se zbog jake arome koriste u vrlo malim količinama. Za vreme cvetanja beru se cele grančice koje se zatim stavljaju u rakiju, koja se aromatizuje i tako pripremljena ima digestivno dejstvo. Koristiti u minimalnim količinama.
U kontaktu s rutom treba da budemo vrlo pažljivi jer jer lekovita, ali i opasna biljka. Pri berbi rute preporučljivo je nošenje rukavica jer ona može da izazove alergiju ili fitofotodermatitis. Rutu ne bismo trebali da mirišemo izbliza jer može da uzrokuje plikove na koži. Ukoliko se koristi za lečenje, potreban je nadzor lekara. Za trudnice je njena upotreba zabranjena.
Šta treba da znate o gajenju rute?
Ruta je trajni višegodišnji polugrm koji raste kao divlja biljka. Stabljika je uspravna i naraste do 1 m visine. Ima naizmenično postavljene, zelenoplavičaste ili žućkaste listove, bez zalistaka. Cvetovi su joj žućkasti, izdubljenih latica koje su talasaste i nazubljene. Cveta od maja do jula. Listovi imaju karakterističan miris i ljuto-oštar, delimično gorkast ukus.
Postoji nekoliko vrsta rutvice a to su: Ruta graveolens (Ruta), Ruta graveolens Jackman’s Blue (Plava ruta), kao i Ruta graveolens Variegata (Šarena ruta). Ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka. Može da naraste u visinu preko 60 cm. Cvetovi su joj žuti i voštani sa 4-5 latica. Listovi su obrnuto jajasti modrozelene boje, perasto razdeljenih krajeva.
Plava ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, visine od 60 cm pa naviše. Cvetovi su žuti i voštani sa 4-5 latica. Ima male, okrugle režnjeve na listovima jarko plave boje. Šarena ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, koja može da poraste više od 60 cm. Cvetovi su žuti i voštani, sa po 4-5 latica i cveta leti. Ima male, okrugle režnjeve na listovima i izrazito žućkasto-bele šare u proleće, dok one leti blede, naročito ako se biljka ne orezuje.
Gajenje iz semena
Ako se gaji iz semena, seje se u aprilu u kontejnere. Temperatura prostorije mora da bude 20°C. Posle setve će isklijati sve semenke ili nijedna, što zavisi od kvaliteta semena. Prevelika količina vlage uzrokovaće truljenje. Šarena ruta se razvija isključivo iz semena. Kada je rasad dovoljno razvijen, biljke se sade na pripremljeno mesto, u bašti, na dubinu 45 cm. Idealno mesto za rast je na suncu ili u polusenci. Preferira rastresito i lakše zemljište. Biljku treba pomalo zalivati, dva puta nedeljno.
Zemljište na gredici se pomeša s malo peska i kreča. Nakon 2-3 nedelje, semenke će nići. Biljke se sade na razmak 30×40 cm. Ako se ruta razmnožava pomoću reznica, mladice treba uzeti u proleće ili rano leto. Plava ruta se gaji samo iz reznica. Za taj oblik uzgoja potrebno je koristiti kompost od kore, treseta i šljunka. Ne sme se obilno zalivati. Postoji opasnost od napada bele mušice koja uzrokuje crnu plesan. Za njeno suzbijanje upotrebljava se tečni baštovanski sapun.
Za gajenje u bašti, ruta treba da bude posađena na osunčanom mestu i oceditom zemljištu. Ona mora da se nalazi što dalje od staza i u zadnjem delu bašte, gde je nepristupačnija ljudima, a naročito deci koja bi se o nju mogla očešati.
Moguće gajenje i u saksijama
Ruta se može gajiti i u saksijama. Za takav uzgoj upotrebljava se kompost od kore, treseta i šljunka. Leti joj odgovara redovno zalivanje, a zimi je dovoljno zaliti biljku samo dva puta mesečno. U proleće je potrebna prihrana tečnim đubrivom. Nakon cvetanja tokom leta, biljku je neophodno orezati. Na temperaturama ispod 5°C, u jesen i zimu, biljku treba zaštititi od hladnoće.
izvor: agroklub.rs
Prof. dr Janković: Ukoliko se LEKOVI ne čuvaju pravilno, mogu da izgube dejstvo i “POKVARE” i pre isteka roka
Na supstance koje se nalaze u leku utiču temperatura, svetlost i vlažnost vazduha, i ako uslovi za čuvanje koji su navedeni u uputstvu za svaki lek, nisu ispunjeni, oni mogu da se “pokvare” i pre isteka roka.
Kako spoljni faktori utiču na medikamente objašnjava profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničko -bolničkog centra u Kragujevcu.
TEMPERATURA
Ako je predviđeno da se lek čuva na sobnoj temperaturi, povišena temperatura prostorije iznad 22 stepena Celzijusa može da dovede do njegove razgradnje. Tako se, na primer, vitamin D na temperaturi iznad 25 stepeni veoma brzo razgrađuje i gubi željeno dejstvo. S druge strane, ponekad i niža temperatura dovodi do nepoželjnih promena leka. Najpoznatiji primer za to je rastvor manitola, leka koji se koristi u bolnici za smanjenje otoka mozga ili oka, koji treba čuvati na temperaturi iznad 22 stepena. Ako temperatura padne na 18 ili niže, manitol kristalizuje u rastvoru i ne može se upotrebiti dok se ponovo ne otopi i filtrira.
Ako se lekovi koje treba čuvati u frižideru čuvaju na sobnoj temperaturi u dužem periodu, takođe dolazi do njihove razgradnje. To se na prvom mestu odnosi na preparate insulina. Kada se prvi put primene pomoću “olovke”, u njoj mogu ostati na sobnoj temperaturi najviše od 28 do 30 dana. Duže stajanje na sobnoj temperaturi bi dovelo do razgradnje i gubitka dejstva.
SVETLOST
Neki lekovi su osetljivi ne samo na povišenu temperaturu, već i na svetlost. Eksperimentalne studije su pokazale da izlaganje haloperidola, leka iz grupe antipsihotika, temperaturi višoj od sobne ili svetlosti dovodi u oba slučaja do njegove razgradnje. Obično su lekovi osetljivi na određenu talasnu dužinu svetlosti, koja u njima čini nestabilnim pojedine veze između atoma i na kraju dovede do kidanja tih veza, odnosno do razgradnje molekula leka.
Analgetik koji sadrži aktivnu supstancu ketorolak je tako najosetljiviji na ultraljubičaste talase čija je talasna dužina 350 nm, koji su veoma blizu vidljivog spektra elektromagnetnih talasa. “Amlodipin”, lek za lečenje hipertenzije, takođe je veoma osetljiv na svetlost, pa se uvek mora čuvati zatvoren u kutiji, na tamnom mestu.
VLAŽNOST
Preterana vlažnost vazduha, takođe, može naštetiti lekovima, jer neki od njih su higroskopni, što znači da privlače vodu. Na primer, acetilsalicilna kiselina je jedna od veoma higroskopnih supstanci, koja privlači vodu iz vazduha. Ako tablete sa ovom supstancom nisu posebno pripremljene, već su obične, njihovo izlaganje vazduhu će dovesti do apsorpcije vode i promene fizičko-hemijskih osobina, a time i dejstva samog leka.
ŠEST OSNOVNIH PRAVILA
-
Uvek pročitajte uputstvo za primenu leka i naravno deo koji se odnosi na preporuke za čuvanje leka.
-
Neizostavno poštujte preporuke za čuvanje leka iz uputstva.
-
Ako se lek čuva na sobnoj temperaturi, izabrite prostoriju u kojoj je temperatura zaista između 18 i 22 stepena Celzijusova tokom celog dana i noći. Ako se čuva u frižideru, osigurajte da je temperatura uvek na istom nivou.
-
Prostorija, a ako se lekovi čuvaju u fioci i taj komad nameštaja, trebalo bi da budu uvek suvi.
-
Lekove uvek čuvajte u pakovanjima u kojima su proizvedeni, zatvorene.
-
Lekove bi trebalo držati zaključane, kako ne bi neko od ukućana slučajno ili namerno progutao lek koji mu nije propisan.
izvor: novosti.rs
Zašto se savetuje da se nove ČARAPE preko noći ostave u FRIŽIDERU?
Jedan od najosetljivih komada ženske garderobe su hulahopke: Veoma su korisne, ali se brzo i pocepaju. Zimi greju, a u zavisnosti od modela, hulahopke daju posebnu senzualnost svakom stajlingu.
Kako bismo im produžili vek i sprečili njihovo često cepanje, postoje jednostavni trikovi kako da ih sačuvamo:
-
Nove hulahopke potopite u vodu, potom ih dobro iscedite.
-
Stavite ih u plastičnu kesicu i ostavite ih u fružideru preko noći.
-
Sutradan, izvadite ih na sobnu temperaturu- Spremne su za korišćenje.
Savetuje se da se ovaj trik primeni na svim novim čarapama i to bez ponavljanja, prenosi aura.ba.